Mali virtuelni klub pesnika

  • Začetnik teme Začetnik teme BAUK
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Roodkapje:
Sestro
Gde si nestala?
Trebas mi

Macak u cosku
Nezadovoljno prede

Vrana je ponovo mrzovoljna

Metla iza vrata ceka da krenem na put

A ja bez tebe
Ne smem da krenem

Sestro po pesmama..
Sestro jedina moja
Kliknite za proširenje...



Mutni dani...

Potučena sam
do kolena
ali ne i
pobeđena

Nisam Vuk
samo sam
Drvo
Teško će me
dotući

Mutni dani...
Dobijaju bitke
ali ne pobeđuju

Tiho
tiho
Sestrice

Pretvori se u
Reku
ili Travu
(opsovala bih
onako slatko
ali bi mi pismo
upropastili zvezdicama).....

Zvezdicama ih ja sve

Tu sam.

P.S. Čuvaj metlu
Tvoja samouka
 
*samouka*:
Mutni dani...

Potučena sam
do kolena
ali ne i
pobeđena

Nisam Vuk
samo sam
Drvo
Teško će me
dotući

Mutni dani...
Dobijaju bitke
ali ne pobeđuju

Tiho
tiho
Sestrice

Pretvori se u
Reku
ili Travu
(opsovala bih
onako slatko
ali bi mi pismo
upropastili zvezdicama).....

Zvezdicama ih ja sve

Tu sam.

P.S. Čuvaj metlu
Tvoja samouka
Kliknite za proširenje...

Jedna svetla tacka u mraku srranja
Ne daj se, sestro,
Jake smo, jace od njih
 
Kakva nemoć i kakvo slepilo, što mi oči iskopaše crne price, ali učiniše me one još moćnijim i jačim.
Mašta moja i snovi moji su sada još jači i veći.
Lakše sada do cilja stižem ja, i ne smeta mi ništa.
A crne price misle da su uspele, i tu je njihov kraj.
Sve se poklopi, i zadovoljan gledam ja svojim očima padanje crnih ptica, i rađanje novog sveta
 
Zovite me Nevena!
Ja sam niko i svako
Prodavachica lazhne ljubavi
Iskrenih osmeha
Brizhnih dodira
Nozheva koji su pravljeni za
Ubod u ledja
Pustih snova
Kamenchica srece
Stidljivih pogleda
Iz sanjivih ochiju koje
Pune zhivota
Gledaju u smrt
Ja sam dete cveca
Drvo bez savesti
Zemlja je moje utochishte
Od danas znam da
Ne chekam ja Smrt
Vec ona mene
Kad se u beskrajnom ludilu
Neshto prelomi
 
Mesmericko otkrovenje

Vrata uma zaskripase, dok vremenska reka stoji
Duh moj, negde sa visine, slusa kako glas mi stenje
Uz zvuk klatna sto njise se I unazad vreme broji
Posla me u dane prosle, mesmericko otkrovenje

Nadjoh se u redu prvom, ispred nekog belog platna
Bez ikoga pored mene, samo iza mene tama
Koju sece snop svetlosni, I uz zvuke onog klatna
Krete prica mog zivota, moja proslost, moja drama

Zenice mi okvasise slike njenog srecnog lica
Siluete jednog para u grimizni smiraj dana
Sto im ljubav nosila je na krilima bela ptica
Pre no sto je crnim perom zaklonila ljuta vrana

Zvezde tad za njih su sjale, otvarale carstvo svoje
Pustile ih u predele gde zrak sunca s kisom plese
Pravi dugu od svih boja da obasja ono dvoje
I zidom od jasmine od zla da ih odvoje

Iz srca mi srecu uze glas iz tame sto me trze
Sred dvorane one puste, gde film gledam svog zivota
Rece mi da vreme docni, da moramo ici brze
Do zla onog sto se zbilo, mora slike da premota

Uzas sto se tad prikaza, u trenu mi razum sledi
Dah tad poce da nestaje, ledeni me znoj obliva
Zbog slike gde telo njeno u mrtvacku boju bledi
I sto drzim tu ostricu s koje njena krv se sliva
 
Izmenjena svest

U igri senke se nadziru prvi znaci
U svetlosti sveća i mirisu jasmina
Kišne kapi tad stvaraju ružičasti oblaci
A greh neki postaje, za duplo vrlina


I tu vidis jagnje belo
Što sluša sad, svoj opelo
I u uhu čuješ notu
Što ne poznaš u životu


I u tom stanju nastade duhovna vera.
I u tom stanju poče sva iluzija.
I za razumom se raspisa glasna potera,
I od pustog okoliša, živa nasta vizija.
 
DRUGI DAN NA ZEMLJI


Kako poceti novi zivot,na istom mestu
Istom onom gde si stari ostavio
Kako vratiti se nekom uobicajnom gestu
Ako si i disati kako zaboravio

Slika nema o proslosti, kao da sam rodjen tek,
Nijedna stvar, secanje, ruzan il lep tren
Iako sam vec do pola zagazio zemni vek
U pamcenju uma pustog, ne stoji ni sen

I ponovo rec da ucim, i zivotne poznam strasti
Slike da mi mastu nose, muzika da korak pravi
Budice mi sjaj u oku, drugo neko stanje svesti
Snove opet prepusticu nekoj novoj slatkoj stravi

Te kad opet u razumu, crni zaborav potece
Svestan bicu zamke, da izbegnem bezdan
Pocecu tvoj trag da pratim, moja Beatrice
Jer si vodja kroz prazninu, kroz zemaljski drugi dan
 
Dva paklena trona


Cuvari zlih umova, vi strazari plamni
Oterajte sad glasove sto me grehom plase
Secajuci na nedela, na moj zivot sramni
Kad mi misli,crne,tamne,krvlju oci opasase


Oprostite zrtve moje, sto poznaste smrti dodir
Stanovnici vecnog limba, trazim malo mira od vas
Da vas vapaj ne prati me u plamenih voda vir
Vasa lica nek nestanu, dok zivim svoj zadnji cas


Napustite savest moju, vratite mi moje sne
Utvare iz tamnih senki, pratnjo moja za zivota
Utihnite buku svoju,oterajte zvuke grozne
Da sluh sada obuzme mi, rekvijema mog lepota


Svestenik mi savet daje prolaska kroz carstvo zlo
Da kad stignem u predele sto ih kupa stiksa voda
Greh sa svoje duse sperem, I bacim na recno dno
Kroz dolinu mrtvih senki, kajanje da samnom hoda


Poslednji mi pozdrav zivot,uputi kroz suncev zrak
Zvuk vesala odvede me gde sumporna vlada para
Nadjoh se u cudnom dvoru, sto kupa ga vecni mrak
I vaga me greha stavi, pored trona hadskog cara




Some are born to sweet delight,
Some are born to endless night.
 
Pupoljci iz Podzemnog sveta

Do kolena u drveću.
Zar ne znaš da
ono zimi cveta u podzemnom svetu?

Do ušiju u snovima.
Zar ne znam da
oni polako odumiru svake godine?

Pupoljci iz podzemnog sveta izbijaju iz korenja drveća,
onda kad svi ti mali glodari poljube svetlost za laku noć.

Da li ti se dopadaju kad rastu iznutra?
Da li ti se dopadaju kad rastu iznutra?

Kad prevrneš tlo
i proseješ sve snegokolačiće,
propašćeš kroz zemlju,
visiti naglavačke,
sa drveta koje je povuklo zeleno odozgo
i sad cveta tamo gde se ne vidi.
 
Mesingane ribe

Ja sam kapetan ovog zarđalog broda,
pođi sa mnom, dok je ovako nemirna voda.
Ispraćemo crno do belog,
okrenućemo pogrešno do pravog.
Učinićemo sve što je u našoj moći
da napustimo ovo mesto,
završimo vidljivi na vremenskim prognozama
i otplovimo do mora.

Ne dam ti da upravljaš,
ne dam ti da upravljaš,
nemaš smisla za orijentaciju,
nemaš smisla za smisao!
Ne umeš da upravljaš ama baš ničim,
s tobom bismo se vrteli u krug,
sve bi upropastio
i plovili bismo uzvodno.

Kad ja upravljam,
izlaz je tako blizu -
velika reka koja nas vodi odavde,
no, na naše iznenađenje, tamo više nema,
stigli smo u šarenim oslikan prostor
gde ribe nose mesingane naočare
i urlaju na Sunce.
Nije kao kod nas,
gde moraju da žive pod rđom.

Moraju nam otkriti ovu tajnu!
Kako napraviti mehaničko seme
da bi proklijala mehanička biljka?
Kako izleći uglačanu mesinganu pticu
iz običnog metalnih jaja?
Kako da napravimo sopstvene ljude na navijanje
i budemo sigurni da im srca rade na zupčanike?

...onda ne bismo bili tako sami ovde.
Ovo ne bi bile hiljade godina dosade.
Ne bismo morali da se igramo pantomime sa mrtvim kamionima.
Mesingani ljudi bi mogli da dođu kod nas,
navili bismo ih kad nam treba društvo,
ostavili ih na milost i nemilost kad nam treba spas.

Njima ne bi smetali bezmirisni pupoljci,
njih ne bi uznemiravali snegokolačići,
oni ne bi čekali na red da jašu naše konje boje meda,
oni ne bi krali hranu od bakica iz našeg odreda.

Mehaničke ptice bi učile sive vukove da lete,
ne bi bilo više ove avetinjske tišine,
ne bi bilo beskonačnih solaža vetra kroz zgrade,
već prijatnog zavijanja koje se nebom prolama.
Ja bih skupljala krljušt za džinovsku lepezu
i perje od folije za sledeći plan bekstva.

Nikad nećemo izaći odavde,
nije da smo to i hteli,
nije da nam je to i trebalo,
nije da to i možemo.

:think:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top