Mali virtuelni klub pesnika

  • Začetnik teme Začetnik teme BAUK
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Наравно, sily, добродошла:)

А ја молим модераторе да оног вулгарног, тј. његове жврљотине, скину са ове теме, заиста им овде није место.

Ево, за нови почетак, једна мала од мене:
--------------------------------------------
Чекам...
Да дођеш,
и поведеш ме
у живот нови.
Чекам...
Да испуниш
све моје снове,
и будеш са мном до смрти.
Чекам...
Да одемо
у једини град у коме могу живети,
и да останемо тамо.

Чекам...
Тебе...
И у међувремену
мењам себе,
да и ја испуним твоје снове,
да заволим те искрено, без страха,
да коначно прихватим свој пут
и будем супруга и мајка!
--------------------------------------

Поздрав свим љубитељима лепе речи...


P.S.
Да не заборавим: triple one, свидела ми се ова твоја (Мисао што леди) :)
 
Poklanjam vam pesmu da vam ulepsa dan!

Svet ovaj,
u stvari, i nije
tako rdjav i zao, mada poneko place
i samuje i brine.
Svuda je jednako suton
na stare krovove pao
al nekom sutra svane,
a nekom nece da sine.
Ja volim da svima valja
i verujem beskrajno
da ce u zoru svako
lakse moci da dise.
I sklapam oci.
I sanjam
potajno
to vrelo
to sjajno
jutro od vetra
i vlati
Sto se nad krosnjama njise.
A sigurno je vazno
i od svega najprece
za svaki obraz na svetu
po jedan poljubac skrojiti.
i kad se umoris pseci,
i bude najcrnje vece,
umeti svoj jastuk nadom zaliti i obojiti.
Vazno je i ovo,
vaznije od najpreceg:
kad se toliko lepote u sebi cuva
i ima,
umeti da niko ne zna
bar komadic tog neceg
spakovati u pismo
i razaslati svima.
Tako ce vek tvoj biti manje plesniv i zao.
Sa manje briga,
samoce,
placa,
straha
i tuge.
I svaki put kad budes
komadic sebe dao, licice svet na tebe
vise nego na druge.

*Uspavanka* Miroslav Antic


Poklonite i vi meni neke knjizevne bisere da mi ulepsaju dan...
 
Cestitam pobednicima prethodnog ciklusa, sa zeljom da jos mnogo, mnogo vise vasih stihova dobijemo na dar :)
Kako rece cy3a, za novi pocetak, jedna novokomponovana i od mene :))

***

Povedi me...poslednji put
u tvoje snove, moje nemire;
imaj srca, učini mi to.
Ne tuguj, sto odvajas me
od mog sveta jer...pokidati se neće,
tanke zice starih violina.
Uzmi me za ruku i krenimo koracima tihim,
da ne budimo zaspale.
Ova je noć,samo našeg bola vredna!
Pokazi mi osmeh koji darivam
i ne plasi se sneznih ptica iz mojih ociju.
Kao nikad do sad...granu Masline savi oko vrata,
nek opojno mirise na uspomene...uzalud...
sve drugo je uzalud.
Povedi me...poslednji put...
.......................................

Pozdrav svima:)
 
Nije Velja vulgaran. On je lagano mentalno zaostao. I fali mu nekih elementarnih zivotnih stvari da bi se dalje razvijao pa je do vijeka na nivou kretena.

Inace, zao mi sto je Goran rijesio da ode. Mislim, ici ce klub dalje, mada ne treba forsirati. Pustite da se malo ohladi, pa onda ce neko da se sjeti i krenuce opet...

Pozdrav za sve
 
Sta je problem ako chovjek odje kaze *****,*****,drka,*****,*****,kurchina,drka se kurchina? to su sad kao sramotne rijechi? e ljepote vase. a zamislite kolko prevare i nistavila nosi ova gore pjesma koju je sastavila doticna,obratite paznju samo na te stihove:

"Чекам...
Да дођеш,
и поведеш ме
у живот нови.
Чекам...
Да испуниш
све моје снове,
и будеш са мном до смрти.
Чекам...
Да одемо
у једини град у коме могу живети,
и да останемо тамо."

ja bih dodao CHEKAM DA IZDRKASH ***** PO MOJOJ FACI,CHEKAM DA TVOJA MAJKA POSRCHE SVU SPORMU KOJU SAM ISHTRCAO PO NJEZINOJ FACI i tako dalje.
samo mi jos recite da je to ona pisala o ljubavi.O LJUBAVI ALO? Ocete li da vam ja sastavim jedno 100 vakvih pjesama pa da ih postujem odje? a svaka da bude 10 puta jacha od ovakih niskih ispada?
 
Rekoh da neću više aktivno da se bavim ovim klubom, ali mi se čini da Vam je moja pomoć ovde neophodna. Zapravo ni sam nisam siguran kako da se rešite ovog problema, sem da napišete moderatoru da se osvrne na ovakve ispade. Imao jam ja za glavom dosta ovakvih slučajeva, ali je ovaj način jedino efikasan.
 
Gorane! Bas mi je drago sto te vidim ovde opet! :) Pa,da, malo se gubimo, ali eto, odlucili smo da nastavimo, i hrabro se drzimo toga :D Mene nije bilo par dana, ali evo me opet...Da dosadjujem :)
I, kao sto rece Goran, posto covek nece lepo da se povuce, obraticemo se moderatoru...

MODERATOREEEEEEEEE!!!!!!!!!:P :P:P
 
Vama je koliko vidim potrebna moja pomoc u resavanju slucaja sa doticnim.Rad sam da Vam pomognem jer sam vec imao iskustva sa ovakvim nastupima pojedinaca na drugim sajtovima.Naime, radi se o tome da sam ja pisao i ostavljao svoje pesme na pomenutom sajtu a odredjene osobe su se trudile da naruze sav moj trud koliko god je to moguce, ali iz licnih razloga.Dozvolite meni da se verbalno obracunam sa njim preko Vase "teme" a moj savet Vama ostalima jeste da nastavite sa okupljanjem kao i do sada, ne uzimajuci prisustvo doticnog uopste u obzir.Jednostavno se pravite kao da ga nema, ne komentarisite njegova grozna dela i poruke i verujte nece imati razloga da ih ostavlja ovde ako ga ne bude niko konstatovao.Ako malo proanalizirate njegovu licnost, primeticete da on samo zeli svojim vulgarnim nastupima da privuce paznju sto veceg broja Vas.Ako jos pored toga pogledate kada se doticni registrovao bice Vam jasno da je to svakako slucaj sa njim.Skoro se registrovao i hteo bi da na ovaj nacin privuce paznju jer je svestan svojih nemogucnosti da to uradi na bilo koji drugi nacin.
Dame i Gospodo, postovani clanovi Malog virtuelnog kluba pesnika i pisaca to je bilo s moje strane za sada, ja cu nastojati da s vremena na vreme obratim paznju na ovu temu pa ako doticni nastavi sa svojim vulgarnim aktivnostima, ignorisite ga i dozvolite meni da se obracunam sa njim.
 
Trazeci te medju zvezdama, moleci za jedan tvoj osmeh, preklinjuci za jedan sapat, strepeci da cu ostati bez tebe zauvek, I dalje sam glasno cutala…Ili mozda bezglasno plakala.
Opet si me ostavio… Osecam u vazduhu miris trulih nadanja, izgazenih snova…
Osetim u srcu tudju bol I prekor, ali tebe nema. Sad sam se duboko zagledala u sebe, trazim iskru, zivu uspomenu na tebe, preturam po prasnjavim kūcima svog srca I najskrivenijim odajama svoje duse, ali nalazim samo pustos, duboki klanac zavejan snegom dok me vetar siba po obrazima…Opet sam zarobljena u ledenim hodnicima uspomena, I opet me sibaju bicevi sopstvene savesti…Jos uvek sam modra od secanja…




Jedan mali odlomak iz …necega :p
 
nina_gov:
Trazeci te medju zvezdama, moleci za jedan tvoj osmeh, preklinjuci za jedan sapat, strepeci da cu ostati bez tebe zauvek, I dalje sam glasno cutala…Ili mozda bezglasno plakala.
Opet si me ostavio… Osecam u vazduhu miris trulih nadanja, izgazenih snova…
Osetim u srcu tudju bol I prekor, ali tebe nema. Sad sam se duboko zagledala u sebe, trazim iskru, zivu uspomenu na tebe, preturam po prasnjavim kūcima svog srca I najskrivenijim odajama svoje duse, ali nalazim samo pustos, duboki klanac zavejan snegom dok me vetar siba po obrazima…Opet sam zarobljena u ledenim hodnicima uspomena, I opet me sibaju bicevi sopstvene savesti…Jos uvek sam modra od secanja…




Jedan mali odlomak iz …necega :p
Kliknite za proširenje...


Morao sam to da uradim. Ja hoću još.!!!(Zdravko valjda).
 
Evo neshto i od mene (:
--------------------------------------------------
Šta je iskra života?
Gde je bunar nade?
Da li postoji sreća?
Gde živi ljubav?

Gde je univerzum
satkan od misli punih nade?
Gde je kraj patnji
što probada srce slabo?

Zašto ove rane bole?
Zašto oštrica noža
probada pupoljak ruže?
Da li to ruža pati?
Da li ruža vene polako?
Zašto život boli tako jako?

Gde nestadoše dani detinjstva?
Zašto je lutak tužan?
Da li se to zvezde gase?
Da li univerzum nestaje?

Šta je iskra života?
Gde je bunar nade?
Da li postoji sreća?
Gde živi ljubav?
 
Dah andjela...hm... pesma ti je interesantna. Ona opcrtava nesto, nekakav licni dozivljaj egzistencijalne patnje... Uokviruje nekakvu buducu opsesivnu temu, jer mi se cini da tvoj bol seze daleko, do sustine tvoga bica i da ces jos mnogo, mnogo pesama napisati o Tome... Ali, u buducnosti ces preci sa povrsine - pukog definisanja bola, u dubinu, u njegovu srz, dostici ces suptilnije slojeve znacenja... Kada se to bude desilo, bicu tu da sa zadovoljstvom procitam tvoje nove pesme...
 
Zlatna pista

Mislim jos uvek da letim,
a ne mogu da je se setim,
da setim se piste svoje,
a to je duga zlatne boje,
kada bih mogao da je se setim,
da jednom vec na zemlju sletim,
jer letim sada puno visoko,
a potonucu mozda preduboko,
toga se bojim i stalno strepim,
da li kod ociju ja ne slepim,
jer ne vidim kuda idem sada,
i da li postoji za mene nada?

Da li cu sleteti ili cu pasti,
da li cu umreti ili porasti,
to pitanje u meni cuci,
to je djavo koji me muci,
ja sam jedno veliko dete,
i bilo bi puno stete,
da umrem, da ne zivim,
da ceo zivot smatram sivim...
Bilo bi stvarno steta,
i za ostatak sveta,
kako ce ljudi posle da zive,
kad nema mene da mi se dive?

Pa i da mogu da zivim, Svete,
ja cu uvek ostati dete,
koje nece nikad porasti,
svejedno da li cu leteti, ili cu pasti!
Da rastem vise ja ne zelim,
sudbinu s vama istu da delim,
da rodim se, zivim malo,
pa kad mi najvise bude stalo,
odjednom da disem prestanem,
a onda zauvek, samo da nestanem!

autor licno: codename 47 19:46 19.8.2005.
Posveceno svima nama koji tragamo za sobom!

Evo da i ja izlozim jedno moje delo, pa..., ocekujem kritike!
 
Ovo je iz davnih gimnazijskih dana..Ah ta lepa vremena ;-)




WELCOME HOME



*FACES

I

ulazim
u pogani djavolji obred
krećem
mislim
kada nadješ nešto što ne postoji
i mozak
u kojem ničeg nema
možeš da kažeš
da si bio
čovek

II

video sam
sunce
kao se kupa
u mraku
ono nije znalo
da sam ja
čovek


III

čekam
mislim
patim
dišem
vidim
ko si ti
čoveče ?


IV

rekli su
tamo je granica uma
ponesi vode
da opereš ruke
od njihovih grehova
ponesi duše
da nahraniš smrt
ponesi veru
da pobediš
čoveka
u sebi


V

Prošao sam
pored hrama zaborava
i video
kamen
kako se smeje



* PEOPLES

VI

kopam po krvi
tražeći davno zaboravljene
istine
o mojoj budućnosti
dodir je bio
poput misli
vremena
kojeg nema


VII

teraj me da igram igru
koja se zove
strah
kaži mi
ko je on
za kim se okreću glave
nevernika
poganih trenutaka
istine i mržnje
strasti
za kim zvona zvone
u ponoć
kad čovek živi
u jednom trenutku

VIII

bežao sam na kišu
da ne vide moje suze
gledao sam u Tebe
da bih video napred
i kada si ljut na sve
i čini ti se
da ničeg nema
jedino što ti treba
je malo
duše


IX


pokaži mi ruke
kojima si ubio
sebe
gledajući mene u tebi
kako umire
lagano
bolno
kap po kap
uzimaj sa mog tela
koje je stvoreno
u trenutku nagona
za opstankom želje


X

sve što znam je da sam prodan
možeš da čitaš moj život
video sam njegov san
ali imam srce
i hrabrost
jedino što nam treba
je duša
ne mogu da uradim
to
nahranili su me lažima
sve dobre stvari su prošlost
da li bi i ti lagao ?


welcome home
 
Vetrovi...

Nosi me vetar,
metar po metar,
da sidro dignem,
i tamo stignem...
Jednom cu poci,
tamo ponovo doci,
na put moj glavni,
na sever ravni!

Uvek u jesen, onu ranu,
sve zelje u kofer stanu,
i put se pod nogama nadje,
onda zaplove sve ladje,
jak vetar pocne da duva,
a kofer stari tajnu cuva...

Putnik sam veciti,
ne mozes me spreciti,
da korak pruzim,
i svetom kruzim!
Lutam gde hocu,
putujem danju i nocu!

Sta iza sebe ostavljam,
sve to zaboravljam,
nikad se ne vracam,
i nigde ne svracam,
dvaput iste ne poznajem,
u ocima dugo ne trajem!

Prolece,leto ili zima,
po svetu me svuda ima,
svetom me ima svuda,
jer ja sam glava luda,
srca nemirna a i duse,
za mnom se mostovi ruse!

Kao domine za mnom padaju,
odem i vise se ne nadaju,
da cu ponovo ikada doci,
preko istih mostova proci,
zato sruse se kao domine,
i tako prolaze godine...

A onda pogazim svoju rec,
i znam sta sam rekao vec,
dobro znam sta sam rekao,
kakvu reputaciju sam stekao,
ali nesto me severno zove,
da krenem tamo iz stope ove!

Nosi me vetar,
metar po metar,
jednom cu poci,
tamo ponovo doci,
na put moj glavni,
da na sever ravni,
taj sever daleki, opet stignem,
i zastavu svoju visoko dignem!

Nastavice se...(jednom)

autor licno: codename 47 20:57 2.11.2005.
 
Поново

У грудима лагано тиња бол,
на мене пала туга нека,
задржавам сузе да други не виде
ту тајну што невешто кријем.
Како познат осећај немоћи
пред судбом што руши сне.

Још један растанак,
и крај, и нови почетак.
Зар заиста желим отићи
и напустити мирну луку,
или желим остати овде
до неког новог, још већег бола?!

Да ли се ја то заљубљујем,
или само замишљам,
док сећам се драгих људи
који сада су негде далеко?!
Не, то само туга гуши и боли
у овој предугој ноћи без сна!
 
Sporazum

Razabira i razvlači sa usana nevidljivu čoju.
Stopalo stisnuto uz vrat.
Oči šalju znake, rastvaraju boju
i sve potmulo gasne u noć
dok zviždi sat.
Ne!

Krv na bradi, smo slutnje i san...
I molba da prođe na vlatima kose!
Nož na kapku i znojav dlan;
Misli trče niz gusti strah
koliko ih noge nose.

Pjevuši jezik i moli da spava
jer sluti se bol do beznane smrti...
Na ramenu usnuće užarena glava
jer prašta u zoru kad odu snovi
jer su ponovo blijedi i krti.

Sanjaj!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top