Mali virtuelni klub pesnika

Kakao po papiru prosut


Da te imam sad pred očima,

ruku bih ti u svojoj držala,

nežno bih te gledala

i o svojim osećajima pričala.

Pričala bih ti

koliko mi znače naša čavrljanja,

koliko sam puta videla svoju glavu

na tvojim ramenima,

koliko puta sam osetila tvoj dah na mom licu,

koliko sam puta od tvojih ruku,

srebrnim nitima, gnezdo gradila,

u kom sam svoje telo polagala.

Pričala bih ti

koliko sam puta naš smeh čula,

koliko nežnih i mekih poljubaca osetila.

Pričala bih ti

koliko sam te u svim tim slikama želela.

Pričala bih ti pricu o čoveku,

koji mi se, neprimetno, u pogled uvukao

i reč mu .po tananim strunama moje duše svira,

stvara melodiju koja me hipnotiše,

da svet obojim lukom duge,

da moje misli zaigraju i da počnu da crtaju.

Crtaju gde god stignu...

po pločniku i po zidu,

po šoljici kafe i po papiru,

vozu, stanu, krevetu...

Pričala bih ti

kako tragovi njegovih stopala,

i tako daleki,

dopiru do mojih

i ja njima koračam.

Pričala bih ti

o njegovim rukama,

koje su se u vetar pretvorile,

kosu mi pletu, miluju...


Nemam te pred očima!


Predamnom se pružila tek stepa tišine,

jedna slika i moje reči, kao kakao po papiru prosute....
 
MIRNO SPAVAJ MILO MOJE


Spavaj...mirno spavaj,

milo moje,

a ja ću na prstima,

posve nečujno,

u tvoj san ući

i nad tobom bdeti.

Tvoja kosa biće mi harfa

u koju ću

najlepsu muziku utkati.

Tvoje čelo, biće put

kojim samo anđeli umeju hoditi.

Ispod tvojih usnulih očiju

smestiću mesečinu

sa dugom ponoćnom,

od mog pogleda, osmeha,

satkanom.

Tvoje usne, od njih ću

magični koldron načiniti

iz kojeg ću se ljubavlju opijati,

vaseljena će mi

slikarsko platno biti,

na kom ću, tvojim dahom,

najlepšu sliku, ikad stvorenu,

naslikati...

Tvoj vrat i tvoja ramena

gnezdo će biti,

u kom ću

svu svoju toplinu udomiti.

Tvoje ruke...oh tvoje ruke,

biće magija,

kojoj ću se ropski podati

i u tom ropstvu srećna biti.

Tvoje telo ,biće moje telo...



Mirno spavaj

milo moje,

ja sam tu...laka kao sena,

a kada se probudiš,

ja ću usnuti i

tvome bdenju dopustiti

da pesmu nastavi,

ali da je nikad ne dovrši..
 
il neige

Duše su nam naglo počele svirati pianissimo...
Osluškujem plućima i okom spajanja taktova.

Ako umeš da predješ dlanom preko daske
na tremu svega sakupljenog i čuvanog
i osetiš kako ti kucanje Drveta u njoj putuje kroz dermis...

Sada možeš crtati po staklu.

Cvile ivični mrakovi
snegom i svetlima.
Uzimljena noć prenosi zvuk brže nego voda:
zasanjani glas utišane ulice oblači jazz...

Univerzumski pitko...

Ispijam, upijam i srčem
sjaj koji sam razlila po tebi
Usta su mi topla i zvučna...
U ponoć iznudjenih eksplozija
ja bih da vidim jarko crvene vulkane
(nikako žute)
kako klize niz začudjene linije mojih dlanova.

Dlanovi su čuvari...

Pesniče
pesniče
... idemo li?




boots_snow.png
 
Pesma

Ogrni se mirisom sobice iz
Hiteldorfer štase.
Bojom mojih zavesa narumeni lice.
Pre nego što tiho zatvorima vrata
ponesi mi usne na svojima.

Zalakti stidljivi mesec i prolazeći
pored kluba Poezija mahni
našem prvom susretu.

Na raskrsnici gde bacaju samo zlo
prostri buket stihova,
hoću da vidim ozarena lica.

i ne budi tužna dušo
ako je neka pesma
trajnija od ljubavi.
 
Kladionica

Intrigantno sazvežđe grudobolje
čkilji kroz muzgava okna prošlosti.
Razuzdani cepidlaka pobrao
dronjave aplauze neznalica.
Zbrkom listića ustoličena
nova vlast.

Pitam se, šupljinom svog
takozvanog mozga
kako to da su
kovači i krojači imali
veći autoritet u svetu nego
današnji doktori ?

Plava kugla, patuljasta planeta
u svemirskim kladionicama
sa kvotom 1:120
da ce preživeti ovo stoleće.
 
LJUBAV IZ PROVINCIJE


Hladnoća...
Oblak kiše se spušta nad tamnim gradom.
Niz topli jezik lagano klize reči iskušenja,poigravajući se sa njegovim već dosta omamljenim umom.
Preostalim atomom razuma,po ko zna koji put,šalje reči upozorenja.
Ali slova njene žudnje potpuno obuzimaju dušu.
Zna kuda ova igra vodi,ali osećanja su odavno ovladala njenim telom.


Povratka nema,a i nije želela nazad.
Želela je samo da ovu ljubavnu igru dva tela,dva srca,vodi do kraja,da joj izmami vrisak zadovoljstva...
A duboko u njemu...
Duboko u njemu se vodila bitka starog života i ponovnog rađanja.
Oboje su znali koliko je ovo pogrešno.
Znao je,ali ukus njenih usana ga je opijao kao okrepljujuće vino,vrelina njenog gipkog tela mu je pekla kožu,dok su ga bela bedra stezala oko struka...
Dodirujući katkad nežno,katkad snažno leđa njegova,osetila je moć s kojom bi je mogao smrviti,samo da je hteo upotrebiti.
Plašila ga se,ali njena prkosna priroda nije htela dozvoliti otkriće straha.
Tela su zadrhtala...
Na njegovom licu se iscrtao osećaj krivice.
Pogledala ga je nežno i pokušala ponovo uzburkati njegovu strast.
Spuštenog pogleda i pomalo iznerviran,samo je izgovorio:’’Kasno je,oblači se,idemo kući’’.
O,da je samo znao koliko su je te reči zabolele.
Skrila je tugu u očima,iako je sjaj očigledno iščezavao.
Na rastanku je samo ovlaš poljubio.
Druga je već dugo počivala na njegovom ramenu...
Stigavši kući,samo se tiho uvukla u krevet i zaspala...
Svitanje i misao na prošlu noć probudiše je.


Bledo je gledala u plafon praznim očima.
Po njihovom snenom treptaju moglo se primetiti da se priseća svakog detalja.
Osetila je kamen u grlu i niti tuge koje su joj stezale srce.
Na svom telu je još uvek osećala miris njegove kože,iako je mislila da ga je voda odnela sa sobom.
Sklupčavši se pod tušem,glas razuma je za tren zapečatio trag krivice u njenoj glavi.
Nije to bilo kajanje,samo krivica...
Krivica što nije znala način,što nije znala drugačije.
I što je više pokušavala da spere njegove dodire,poljupce,miris,samim tim je snažnije osećala njegovo prisustvo.
Iako nije mogla ni suzu pustiti,u sebi je vrištala od bola što ju je razdirao u grudima.
Vratio se onaj stari osećaj.
Onaj koji je ponovo načinio usamljenom devojčicom.
Tek sad je primetila koliko je zapostavila svoj mali nevidljivi svet...
I mada kasno,ipak shvatila,koliko se ogolila pred očima svoje ljubavi.
 
Bila je ovo iscrpljujuca igra
skoro pa je dotakla vechnost.

Bila je to krvava igra
zadah smrti je bio oko nas.

Beshe to ljubavna igra
jer su zvezde ljubomorno padale.

Beshe to ples sa djavolom
kao i uvek predstavio se u najlepshem svetlu.

Bila je to igra bez pobednika
svi smo izgubili.
 
Tamo gde ja pripadam
negde izmedju kraja i beskraja
izmedju svetla i tame
ljubav je retka pojava.

Tamo gde ja pripadam
zvezde se teshko mogu videti
kroz guste oblake
vladaju suze i bol.

Tamo gde ja pripadam
ne postoje nikakva pravila
san je najlepshe utochishte.

Tako je tamo gde ja pripadam.
 
Zaronicu
u mrachne dubine okeana
Premesticu
sve peshchane dine
Trazicu Te
po shumama i livadama
na obalama mora
i rechnih tokova.

Popecu se
na najvishlje planine
Zavuci cu se
u one najtamnije ulice.

Popicu sve kafane.
naci cu Te
i kada nam se pogledi sretnu
bicu srecan,
ako Ti srce udari
bar malo jache
u slavu proshlih vremena.
 
Bacam lance, pushtam uzde
Vampiri, Hijene, Vukodlaci,
slobodni ste.
Shishmish Vam poklanja noc,
noc sada pripada Vama.

Vampiri
oblizujte svoje krvave usne
Hijene
vrebajte iz prikrajka
Vukodlaci
kidajte meso sa kostiju.

Uzivajte u krvavom piru
Shishmish odlazi iz mraka
noc sada pripada Vama.
 
Zaustavimo vreme danas
Tvoje usne na mojim
izazivaju toplinu.

Tvoj zagrljaj, tako strastven
pokazuje velichinu ljubavi.

Danas neka traje vechno.
Svetlo u Tvojim ochima
chini me besmrtnim.

Opijen mirisom Tvoje koze
znam da ce danas
zauvek potrajati.

Ovaj snezni decembarski dan
niko mi nikada nece uzeti.

14.12.2009.
 
Žice

Drži me onako kako se drže ptice.
Toplote, suncokreti i pevanja
kriju mi se u šupljini ramene kosti levog krila.

Otkrivanje tajne pretvara u tanko staklo...
Raspevano.

Kao ostaćeš tu
i kao kej će biti onako zaveslan kraj reči u mimohodu
a ona ista majka sa kćerkom kojoj priča biće kao vidljiva
i kao mi izmamiti osmeh
Kao pisaću smisleno i kao zaokruživati dane
Kao neću ćutati

Čekanje na trajanje nevešto je prošiveno
sekundama čije trepavice tako liče na večnost.

Drži me kao okrilaćenu..

conceptual,dress,flower,girl,light,skirt,tulip-6697cf0ab6c02e014031b2eaad98b36c_m.jpg
 
*************
Početkom zakrpljena smrt
i na desnoj strani postelje
ponor
razlog
zbog koga moram
sanjati ne dalje
od nijanse izlazećeg sunca.
Slike
koje mirišu
na par gladiola
i strah
da taj miris
ne osetim
možda
ponovo.
Vlažan je pesak
u peščanom satu
koji meri
prolaznost tuge
ali
birah noć
u kojoj je
duvao jugo.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top