Mali virtuelni klub pesnika

Jesenju haljinu podize vihor.
Proklija zuta svetlost.
Topole se protegnuse do sunca.
Vrbe uz reku pustise senku.
Slike leta nikose obalom.
Slikajuci, autor se znojio.
Onda je seo, umetnicki bled.
Udahnuo grumen sunca
i sav se raspao.
Mozda i nije bio ziv?
Ali ko je lezao u travi?
Sta je na vetru treperilo?
Otkud u pustoj dolini neko?
Ciji se glas cuo?
Ko je rascupao perje pticama
sto se sudaraju sa virovima?
 
Nemam u dzepovima nishta.
neko mi rece: " Bice neshta."
Vara me nishta
u trazenju neshta.
Neko me nagazi.
Ja vrisnuh,
on se okrete
al' procedi " Nishta."
Godinama sam
trazio neshto...
Posrtao sam u saplitanju.
Al' stalno nalazio nishta.
Nishta u nicemu ne nadjoh.
Voleo bih da cujem
da je neko istresao
iz nicega neshto
i bio srecan
da u nicemu
ipak ima neshto!
 
"Dobro vece",neko mi rece.
Okrecem se i gledam u muk.
Osecam meso, na raznju se pece,
al ne znam odakle dopire zvuk.

Jos jedan okret, i sad gledam ka nebu,
u pticu i zvezdu i mesec i svod,
i rukom pokret, sad gledam ka hlebu,
okrnjen i crn kao iskopan grob.

"Dobro vece",opet mi rece,
okrecem se po poslednji put,
i vidim ga srecnog, svojim osmehom pece,
dok zariva vile u zagoreli but.
 
Tutumrak:
Pricam prijatelju,
(neprijateljski raspolozen prema tebi,)
pijani smo
i verujemo da si takva...
i kvit!
Smejemo se.
Kako sam bio glup
i od tebe pravio mit.

Kaze..
i on te poznaje
tamo s'neke plaze.
Prica gadosti,
mozda laze,
al' hocu da verujem.

Na kraju
doslo je do teske svadje,
on je potapao tvoje ladje
a u meni se probudio kapetan.
Kliknite za proširenje...


Tutumrak,ko si da si, ovo je savršeno!
 
Magle se uvek vuku po zemlji
Saplicu u trku
Sve one koji zure kucama
A miluje one koji leze
Plocnicima pevajuci svoje nove strofe
I oblaci crni od dima i kise
bacaju senke po putu
I sunceva krila peku
pobesnele pejzaze
Sve sto se mrzi
Sve sto se tera
Sve je to njegovo
Vlasnistvo
Njegovo i njegovog pera.

Evo nesto i od mene posle sto hiljada godina:)
Pozdrav.
 
SIGURNO JE,IZADJI

sutnuo sam dosadu u dupe
odletela je kao konzerva
otkotrljala se u mrak
i slusao sam je kako zavija ,
svojim ostrim kandzama grebe po ostacima moje malaksalosti
zapomaze kao svezani ludak na struji
pati zamnom
ja sam njena ljubav
ja sam njen bog
ili nesto slicno
sutnuo sam dosadu u dupe
pokazao sam joj snagu ocajnika
popio sam pilulu mudrosti
eliksir radosti,ocnjaci su se blistali u svetlu pobede
pratim pokrete tigra u dzungli
i njegove stope u mocvarama podsvesti
rekao je:"mozes zatvoriti tigra u kavez
ali nikad nisi siguran da si ga slomio
sa ljudima je lakse"
sutnuo sam dosadu u dupe
crvena strela pogadja u centar
krvarim do smrti
oslabadjam se polako
ulazim i vezbam duh
lezem i spavam,sanjam smrt
telo mi se raspada i nisam vise svestan
znam glupiram se
donosim kez
prinosim zrtvu
i evo vidim je,vraca se
nikada me nece napustiti
prokleta je kao crna macka u mojim rukama
dosada
sutacu je do smrti
 
Jos jedan viski
u grlo
u svest.
Jos jedan viski, molim
za lepu damu
za susednim stolom
bez ukrasa
i raskosne odece,
sa sedefnim ocima
i mirisom ljubicica
u osmehu i recima.
Jos jedan viski, molim
i naginjem se
( da bih joj se osmehnuo )
a jedna po jedna trepavica
otkida se
i sve padaju prema njoj.
 
ofelija, možda te nema sto hiljada godina,ali kada se vratiš-ostaviš nas bez daha
ekcentrična-drago mi je, jako, što ti se sviđa kod nas
dog face boy-hvala za našu čudnu tajnu od prošle moći
optimisto-za tebe poseban pozdrav i molim te, ne ostavljaj nas više...

uf,bre,ljudi, al ste mi nedostajali...
 
ljubav lude

ljubav tako lepa jer je ne mogu dodirnuti
njeno ime ne postoji nigde
osetim je retko, tek u ponekom refrenu
i, dok pesma josh nije zavrshena, ona je nestala
nestala je tuzno, bez 'do vidjenja'
shvatio sam da je ne treba chekati
reci ce: mislish da sam samo za tebe stvorena?
svejedno, ispod jednog oka chuvam mesto za nju
i, ako sluchajno dodje, reci cu da je pogreshila
nasmejacu se, gledajuci tugu u njenim ochima
gledacu je kako odlazi, dugo
 
Čekala sam
Ljubav
potpuno sama
u tom kraju
punom
sumljivih tipova
i drogiranih devojčica
Samo zbog njega sam obukla
crne lakovane cipelice sa štiklom
I noge su me bolele
i pijani momci su me vređali
a tužne devojčice lepih lica žickale pare
I bilo je hladno
kao u onim ratnim knjigama
koje čitam ušuškana kada se razbolim
Drap rukavica
mi je ispala u baru
sumljivo žućkaste boje
Maramice sam opet zaboravila
i brisala sam nos haljinom boje lavande
čiji su se rukavi izvlačili ipod kaputa
Poslednje pare za taxi
dala sam najočajnijoj lepotici
Malo toga je tako bitno
kao udobne cipele
tople rukavice
i čista maramica
Kada
Ljubav
zaboravi na vas.
 
Čak mi je i
polunestala Lepotica
Iz sažaljenja
mahnula
i viknula - Ćao
Žureći po čarobni prah
koji će je opet pretvoriti
u Zvončicu
nekog opakog
Petra Pana
Odlazeći
pogledala me je
još jednom
Znala je
Ja ne idem nikud
Znala je
kako se dobijaju
nove posestrime
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Baudrillard
Prometejev čitalački klub - februar
Odgovora
1
Pregleda
158
Black_star
Black_star

Back
Top