MALAJSKO LUDILO

"...Oko tri noću, neko mi je kucao na vrata. Navukao sam iscepani bade - mantil i otvorio. Preda mnom je stajala žena u bade - mantilu.
- Da? - rekoh. Da?
: Ja sam vaša susetka. Zovem se Mici. Stanujem na istom spratu. Videla sam vas kod telefona danas.
- Je l'? - rekoh.
Onda mi je pokazala šta drži iza leđa. Bila je to flaša dobrog viskija.
- Uđite, rekoh.
Obrisao sam dve čaše, otvorio flašu.
- Čist ili razblažen?
: Dva trećine vode.
Iznad lavaboa je bilo malo ogledalo, i ona je stala uvijajući kosu u papilotne. Dao sam joj piće i seo na krevet.

: Videla sam vas u hodniku. Odmah sam pogodila da ste fin. Dovoljno je bilo da vas pogledam. Vidim ja. Neki ovde nisu tako fini.
- Kažu da sam bitanga.
: Ne verujem u to.
- Ni ja.

Ispio sam piće. Ona je lagano pijuckala svoje, pa sam ponovo natočio sebi. Vodili smo opušten razgovor. Uzeo sam treće piće. Onda sam se digao i stao iza nje.

: Ooooo! Šašavi dečače! :smile:
Uštinuo sam je.
: Jo - joj! Stvarno si bitanga! :(

Držala je papilotnu u ruci. Privukao sam je i poljubio tanka ustašca stare damice. Bila su meka i rastvorena. Bila je spremna. Stavio sam joj piće u ruku, poveo je do kreveta, smestio je na njega.
- Popij.
Popila je. Otišao sam i sipao još jedno. Nisam imao ništa ispod bade - mantila.

Rastvorio se i stvar je iskočila. Bog te, ala sam bestidan, pomislih. Pravi sam ***** iz filmova. Iz porodičnih filmova budućnosti, 2490-e godine nove ere.
Jedva sam se suzdržavao da se ne smejem sebi, šetajući po sobi sa tim idiotskim klatnom. U stvari, želeo sam viski. Želeo sam zamak u brdima. Saunu. Sve drugo osim ovog.
Oboje smo sedeli s pićem. Ponovo sam je poljubio, rinuvši joj svoj nikotinski jezik u grlo. Povukao sam se da udahnem vazduh. Rastvorio sam joj taj bade - mantil, i eto njenih grudi.
Nije baš sisata, sirotica. Sagnuo sam se i ćapio jednu sisu ustima. Teglila se i deformisala kao balon polunaduvan bajatim vazduhom. Junačno sam sisao bradavicu, a ona mi je dočepala klatno i povila leđa ka njemu. Pali smo nauznak na škripavi krevet, oboje u bade - mantilima, i tako sam je uzeo..."
 
Netko dvaput zakuca na vrata
Moga doma, jedno kisno vece
I kad podjoh da pogledam tko je
Jednu zenu cuo sam da place

Zatvori oci i otvori vrata!!!
Tiho rece ona
Oprosti mi ako nisi sam..!?!
Dodjoh da te vidim
Sreco izgubljena

Njene rijeci vratise mi misli
Ja se sjetih jedne stare slike
Gdje stojimo, zagrljeni, sretni...
U zanosu ljubavi velike

Samo tren je stajala na pragu
Moje ruke posle su za njom
Zeljan njenih njeznih milovanja
Na rukama je unijeh u svoj dom



 
Stajala sam na obali reke,i cekala...

tek po koji suncevi zrak milovao je talase.Pesak je bio vlazan od plime,pa mi uz bose noge podje hladna jeza izneverene nade.A,mozda me ceka malo dalje na obliznjem proplanku,dok konj pase...pomislih..i zurnim korakom krenuh ka sumarku ..i sto je noc vise padala,put je bio sve svetliji,kao da ga je obasjavalo hiljade malih svitaca.Nesto dalje,kraj ogromne stene,stajao je covek,titrava svetlost oko glave davala je posebnu draz njegovom andjeoskom licu.Pozdravih ga,u prolazu,i htedoh da zurno prodjem,no on me zaustavi jednim pokretom ruke."Stani!Kuda zuris,zar nije divna noc?!"Jeste,rekoh,i pogledah ga duboko u oci.Oci ti govore da mnogo znas!"Znam",rece mi i pokaza rukom da sednem na stenu kraj njegovih nogu.Pre nego sto sedoh,upitah ga da li zna da pravi kisu."Ne,to neznam!"Pa,sta onda znas?!rekoh gotovo uvredjeno i htedoh poci dalje,kad on jednim pokretom ruke izvuce iz grudi 12 crvenih ruza.O,hvala!rekoh,ja sam zbog ovoga propustila da jasem divlji vetar..."Divlji Vetar",uzviknu on,pomalo zbunjeno...a,ja mislio..Nasmejah se njegovoj zbunjenosti,"Divlji Vetar",tako se zove konj...no,ne brini,ove ruze vredne su onoga sto sam veceras propustila..."Gledaj",rece,i ispruzi ruku.Na dlan mu se spusti mali svitac."Vidis kako je mali ovaj svitac,a toliko je svetlosti u njemu.Kao,sto je mala i nevidljiva ljudska dusa,a toliko je svetlosti u njoj.Idi sada i mirno spavaj,andjeo nebeski spustio se na desno rame tvoje,da ti cuva miran san."Istog trena je nestao.Okretala sam se ,odjednom u mraku,tek negde ispred mene,mali svitac osvetljavao mi je put...
;)Olovka pise srcem;)
 
"...Prva tri meseca mog braka sa Sarom bila su prihvatljiva, ali izgleda da je posle toga sve krenulo nizbrdo. Dobro je kuvala, i nakon toliko godina, prvi put sam dobro jeo. Počeo sam da nabacujem kilažu. Sara je počela da prigovara:
- Uf, Henri, sve mi više ličiš na one ćurane što ih kljukaju za Božić.
: Aha, dušo - odgovorio sam.

Radio sam u jednom stovarištu auto delova, i plata je bila mizerna. Jedine moje radosti bile su: da jedem, pijem pivo i ležem u krevet sa Sarom. Nije bio neki slavan život, ali čovek uzima ono što može da dobije.
Sara je bila mnogo.
Sve u vezi s njom značilo je samo jednu reč: SEKS.

IMG_MONICA09.jpg


Upoznao sam je na božićnoj proslavi za radnike stovarišta. Sara je tamo radila kao sekretarica.
Primetio sam da joj se nijedan momak nije približio na proslavi i nisam to mogao da shvatim. Nikada nisam video tako primamljivu ženu, a nije izgledala kao glupača. Prišao sam joj pa smo pili i razgovarali. Bila je divna. Ipak, postojalo je nešto čudno u vezi s njenim očima. Samo su zurile u čoveka i kao da nikad nisu treptale. Kad je otišla u toalet, prišao sam Hariju, vozaču kamiona.

: Slušaj Hari, kako to da niko od ekipe ne muva Saru?
- Ona je veštica, čoveče, prava veštica. Beži od nje.
: Ne postoje veštice, Hari. Sve je to provaljeno. Sve te žene koje su palili na lomačama, sve je to bila samo užasna, surova greška. Ne postoje veštice.
- Pa, moguće je da su mnoge žene greškom spalili, ne kažem. Ali ova je veštica, kunem ti se.
: Njoj treba samo malo razumevanja, Hari.
- Njoj treba samo jedna stvar - rakao je Hari -
Žrtva.
: Ko ti kaže?
- Činjenice. Dva lika ovde; Meni, prodavac. I Linkoln, službenik.
: Šta im se desilo?
- Samo su isparili, na naše oči, ali tako usporeno..lepo si mogao da vidiš kako odlaze, iščezavaju...
: Kako to misliš?
- Neću da govorim o tome. Mislićeš da sam lud.

Hari se udaljio. Onda se Sara pojavila iz toaleta. Čudesno je izgledala.

- Šta ti je Hari pričao o meni? upitala me.
: Otkud znaš da sam pričao sa Harijem?
- Znam, rekla je. Šta god je pričao, zaboravi. To su laži. Nisam mu dala pa je ljubomoran. Voli da olajava druge.
: Ne zanima me šta Hari priča. - rekoh.
- Složićemo se nas dvoje, Henri. - rekla je

Posle proslave otišla je sa mnom u moj stan. Nikad nisam doživeo takvu jebačinu. Ona je bila žena nad ženama.
Venčali smo se nakon mesec dana. Odmah je dala otkaz na poslu, ali ništa nisam rekao jer mi je bilo toliko drago što je moja. Sara je sama sebi šila odeću, sama pravila frizuru.
Izuzetna žena. Zaista izuzetna.

Ali kao što sam rekao, posle jedno tri meseca počela je da mi zvoca zbog kilaže. U početku su to bile samo šaljive primedbe, a onda je počeo da izbija prezir. Došao sam kući jedne večeri, a ona će:

- Skidaj prnje!
: Šta kažeš, dušo?
- Čuo si, tikvane! Svlači se!
Sara se ponašala nešto drukčije nego pre. Svukao sam odeću i donji veš i sve bacio na kauč. Piljila je u mene.

- Odvratno! rekla je. Kakva vreća govana!
: Slušaj, maco, u čemu je stvar? Nešto si zajedljiva večeras.
- Ne seri! Pogledaj to salo što visi na tebi!

Bila je u pravu. Izgleda da se skupilo nešto sala na bokovima, visilo je iznad samih kukova.
Stegla je pesnicu i snažno me udarila u slabinu.
- Moramo da izubijamo ta govna! Da razbijemo masne naslage, celulit...

Ponovo me je zveknula, nekoliko puta.
: Jao, to boli, dušo! :-(
- Odlično! Sad ti udaraj! :D
: Sebe da udaram :confused:
- Počinji već jednom!

Udario sam sebe nekoliko puta, prilično jako. Kad sam prestao, salo je još bilo tu, mada je postalo izrazito crveno.
- Skinućemo ta govna s tebe! rekla je.

Mislio sam da je to ljubav i rešio da sarađujem..."
 
"...Sara je počela da mi broji kalorije. Zabranila mi je pržena jaja, hleb i krompir, premaze za salatu, ali sam zadržao pivo. Morao sam da joj pokažem ko u kući nosi pantalone.

: Ne, yebiga! rekao sam. Ne dam pivo. Mnogo te volim, ali pivo ne dam!
- U redu, svejedno ćemo da sredimo tu stvar.
: Šta ćemo da sredimo?
- Mislim, skinućemo ta govna s tebe, dovešćemo te na željenu meru.
: Kakvu ŽELJENU MERU :confused:
- Videćeš.


bellucci.jpg


Svake večeri kad bih došao kući postavljala mi je isto pitanje:
- Jesi li boksovao salo danas?
: Nego šta sam, yebiga.
- Koliko puta?
Četiristo udaraca u svaku stranu. Jakih.

Išao sam ulicom udarajući se u bokove. Ljudi su me gledali, ali posle nekog vremena to više nije bilo važno jer sam znao da postižem nešto, a oni ne.

Sve se volšebno odvijalo. Spao sam sa sto kila na osamdeset sedam. Onda na osamdeset. Osećao sam se deset godina mlađi. Ljudi su me hvalili kako dobro izgledam. Svi osim kamiondžije Harija. Naravno, on je bio ljubomoran jer nikad nije strpao Sari. Njegovu moćnu patku.

Jedne noći vaga je pokazala samo sedamdeset osam kila.
: Zar ne misliš da smo dovoljno skinuli, rekao sam Sari. Pogledaj me!

Salo sa mojih bokova odavno se istopilo. Trbuh mi je upao. Obrazi su mi izgledali kao da stalno srčem nešto.

- Prema tabeli, rekla je Sara, prema mojoj tabeli još nisi dostigao željenu meru.
: Slušaj, rekao sam, visok sam šest stopa ( 183cm ). Koja je željena težina?
Tada mi je Sara prilično čudno odgovorila: - Nisam rekla "željena težina", rekla sam "željena mera". Ovo je Novo doba, atomsko doba, svemirsko doba i kao najvažnije, doba prenaseljenosti. Ja sam Spasilac sveta! Imam rešenje za demografsku eksploziju. Rešenje prenaseljenosti je osnovna stvar - to će rešiti problem zagađenja i masu drugih problema!
: O čemu govoriš, yebiga? :confused: upitao sam otvarajući pivo.
- Bez brige, odgovorila je. Provalićeš sam :twisted:

Onda sam počeo da primećujem, mereći se na vagi, kako i dalje gubim na težini, ali kao da ne postajem nimalo mršaviji. Čudna stvar. :?
Zatim sam zapazio kako mi manžetne padaju preko cipela, jedva primetno, i da mi rukavi vise preko šaka. Kad sam vozio na posao, volan kao da mi se udaljio. Morao sam da pomerim sedište napred.

Jedne noći stao sam na vagu. Šezdeset osam.
: Gledaj ovo, Saro!
- Šta, macane?
: Nešto mi ovde ne štima :confused:
- Šta to?
: Izgleda da se skupljam!
- E, jesi budala! To je nemoguće! Kako može čovek da se skupi? Da li ti stvarno misliš da se kosti skupljaju od dijete? Kosti se ne smanjuju! Ukidanjem kalorija skidaš salo. Ne budi kreten! Skupljaš se? Nemoguće! :lol:
Smejala se.
: U redu, dođi ovamo. Evo ti olovka, sad ću da stanem uza zid. Moja majka je to radila kad sam bio mali. Povuci crtu iznad moje glave.
- Važi, blesane! rekla je.
Povukla je crtu. Okrenuo sam se.
: Evo gledaj, izgubio sam jedanaest kila i osam inča za nedelju dana. Topim se! :shock:
Visok sam samo pet stopa i dva inča. Ovo je ludilo! LUDILO!
Dosta mi je! Ulovio sam te kako mi skraćuješ nogavice i rukave. Dosta mi je. Počeću ponovo da jedem. Mislim da ti jesi neka vrsta veštice!
- Baš si budalica...

Ubrzo nakon toga, šef me pozvao na razgovor.
Popeo sam se na fotelju ispred njegovog stola.
- Henri M. Dž.?
: Taj sam, gospodine.
- Bojim se da niste više za ovaj, muški posao...

Ostao sam sa Sarom u kući. To je samo pogoršalo stvar - ona me hranila. Dotle je došlo da nisam više mogao da dosegnem vrata frižidera. A onda me vezala na mali srebrni lanac.

Uskoro sam postao visok samo dve stope. Kakio sam u nošu. Ali i dalje mi nije branila pivo, kao što je obećala.
- Ah, mezimče moj, tako si mali i sladak! govorila je.
Čak je i naš ljubavni život uvenuo. Sve mi se proporcionalno smanjilo. Stavio bih ga, ali bi me ona ubrzo skinula sa sebe, smejući se.
- O, pokušao si, pače moje malo!
: Nisam ja pače, ja sam čovek!
- O, slatki moj mali muževni čoveče! dizala me i ljubila svojim crvenim usnama...

Sara me srozala na visinu od šest inča ( 15 cm ). Kad je išla u prodavnicu nosila me u torbici. Mogao sam da gledam napolje u ljude kroz rupice za vazduh koje je izbušila na torbici.

Odajem toj ženi priznanje. I dalje mi nije branila pivo.
Pio sam ga iz naprstka.
Pakovanje od šest flaša trajalo mi je mesec dana. U stare dane to bi otišlo za 45 minuta.
Pomirio sam se sa sudbinom. Znao sam da ona, ako zaželi, može učiniti da potpuno iščeznem. Bolje šest inča nego ništa. Čak i vrlo mali život postane dragocen kada je kraj blizu.

I tako, zabavljao sam Saru. To je bilo sve što sam mogao da učinim. Ona mi je pravila odelca, cipelice, stavljala me na radio, uključivala muziku i govorila: - Igraj, malecki!
Igraj, šmokljane moj!
Igraj, budalice! :D

Eto, nisam mogao da pokupim socijalnu pomoć, pa sam igrao na radio-aparatu, a ona je tapšala i smejala se..."
 
"...Moram da priznam, paukovi su me užasno plašili, muve su bile kao džinovski orlovi, a da me je ikad dočepala MAČKA, mučila bi me kao nekog miša.
Ali život mi je još uvek bio drag. Igrao sam i pevao i postojao dalje.

Bez obzira koliko malo čovek ima od života, provaliće kako uvek može da živi još skromnije.

Kad bih se pokakio na tepih, dobijao sam po dupetu. Sara je razbacala papiriće naokolo, pa sam kakio na njih, i cepao komadiće tog papira da obrišem dupence. Kao da sam se brisao kartonom. Dobio sam šuljeve. Nisam mogao da spavam noću. Osećanje inferiornosti, zarobljenosti. Paranoja?

bellucci_mon.jpg



Svejedno, lepo mi je bilo kad sam igrao i pevao i kad mi je Sara davala pivo. Iz nekog razloga, održavala me na veličini od tačno šest inča. Razlog mi je bio nedostupan. Kao što mi je gotovo sve bilo nedostupno.

Komponovao sam pesme za Saru. Tako sam ih i zvao: Pesme za Saru.

O ja sam samo balavko mali
Sve dok me draga ne popali
A onda nema šta da se zabode
Samo bedna glavica čiode!


Sara je tapšala i smejala se :)


Ako rangu admirala težiš
Do šest inča moraš da odležiš
Pa kad Kraljica pišati krene
Ti gviriš u picu slavne žene!

A Sara je tapšala i smejala se. Ništa loše u tome.

Ali, jedne noći, nešto se odvratno desilo. Igrao sam i pevao, a Sara je ležala na krevetu, gola, tapšala je, pila vino i smejala se. Izvodio sam čitavu predstavu. Davao sam sve od sebe. Kao i obično, radio bi postao vreo i počinjao da mi peče tabane. Nisam više mogao da izdržim.

: Slušaj, ljubavi! rekao sam - Dosta mi je. Skini me dole. Daj mi pivo. Neću vino. Ti pij taj bućkuriš.
Daj naprstak dobrog starog piva.


manuela188.jpg



- Odmah, puslice! rekla je - Mnogo si zabavan večeras. Da su se Meni i Linkoln ponašali tako lepo kao ti, bili bi ovde s nama. Ali oni nisu igrali ni pevali, samo su kukali!
Što je najgore, bunili su se protiv FINALNOG ČINA!
: Šta je Finalni Čin? upitah

- Puslice, samo ti pij svoje pivo i opusti se. Hoću da uživam u Finalnom Činu. Ti si, očigledno, mnogo talentovanija ličnost od Menija i Linkolna. Verujem da ćemo dostići Kulminaciju Suprotnosti.
: Nego šta! rekoh, iskapivši pivo - Napuni mi opet. A šta je ta Kulminacija Suprotnosti? :roll:
- Samo ti uživaj u pivu, petliću mali, uskoro ćeš saznati.

Popio sam pivo i onda je ta gadost počela. Najodvratnija stvar na svetu!
Sara me uzela i smestila među svoje noge, raširila ih je malo. Našao sam se pred šumom dlaka. Zgrčio sam mišiće vrata i leđa, osećajući šta je na redu. Rinula me u pomrčinu i smrad. Čuo sam težak Sarin uzdah.
Onda je počela da me gura napred-nazad. Kao što rekoh, smrad je bio nepodnošljiv, teško se disalo, mada je bilo nekog vazduha unutra - u bočnim džepovima.
Tu i tamo bi moja glava, moje teme lupilo u Čoveka u čamcu, i onda bi Sara glasno zaječala.

Sara me gurala sve brže i brže. Koža je počela da mi gori, jedva sam disao; smrad je bio užasan. :cry: Čuo sam njeno ubrzano dahtanje.
Onda mi je sinulo: što pre okončam stvar, manje ću da patim! :D

winslet.jpg



Svaki put kad bi me rinula napred, krivio sam leđa i vrat, uvijao čitavim telom u tom procepu, gruvajući u Čoveka u čamcu, njen klitoris.
Najednom sam iščupan iz tog tunela strave. Sara me uzdigla do svoga lica.

- Svršavaj, dušmane moj! Svršavaj! vikala je.

Sara je bila totalno pijana od vina i strasti.
Ponovo me rinula u tunel. Gurala me velikom brzinom napred-nazad.
Udahnuo sam vazduh u pluća da povećam svoju veličinu, skupio pljuvačku u ustima i pljunuo - jednom, dvaput, tri, četiri, pet, šest puta. Onda nisam više mogao. Smrad je postao neizreciv, i...tada me, najzad, izvukla na vazduh.


Scabbia009.jpg



Sara me uzdigla ka svetlu i počela da me ljubi po glavi i ramenima.
- O, najdraži moj! Zlatni moj qrčiću! Violim te!

Ljubila me tim groznim namazanim crvenim ustima. Povraćao sam. A onda, obeznanjena od vina i naslade, smestila me među dojke. Ležao sam tako, slušajući otkucaje njenog srca. Bila me otkačila s prokletog srebrnog lančića, ali to nije bila neka uteha.
Teško da sam bio slobodan. Njena masivna dojka visila je na stranu, pa sam ležao baš iznad njenog srca.
Srca veštice..."
8-)
 
San

Sada da vam pričam o svom privatnom životu nebi bilo fer od mene. Svaki moj pokret neka ostane tajan.
Dakako. Usnula sam jedan san noćas.

Strast je preplavila moje tijelo,ljubav kao plamen gorila. Dodiri su se širili celim telom. Ništa me nije razdvojilo od njega niti moglo razdvojiti. Ruke su nam se ispreplitale,poljupici su nas opijali. Bili smo jedno. Samo on, ja i ljubav.
Ne znam zašto sanjam snove koji nestanu kad se probudim. Zašto imaginacija u mom mozgu mora biti lepša od one teške i šture stvarnosti. Valjda priželjkujem.

Sada je evo jutro,jedno hladno, snezno jutro. Prisjećam se sna.
Želim se vratiti u san.
Ne mogu.
San je pao u zaborav iako ga ja i sada gledam.
Ljubav ili imaginacija?






:p
 
"O, ljubav, znas...Telo, ljubav, smrt- to troje cini samo jedno. Jer telo je bolest i pozuda, a ono nam donosi smrt, da, oboje je puteno, i ljubav i smrt, i u tome je njihov uzas i njihova madjija! Ali smrt, razumes, ona jednim delom ima rdjav glas, ona je nesto bestidno, zbog cega se crveni od srama; a s druge strane, to je sila vrlo svecana i vrlo velicanstvena- mnogo uzvisenija nego veseli zivot koji pravi pare i nabija mesinu- mnogo dostojnija postovanja napredak koji neprestano blebece,- zato sto je smrt istorija i plemenitost i poboznost, i ono vecno i sveto sto cini da skinemo sesir i da hodamo na vrhovima prstiju...A isto tako, i telo i ljubav prema telu su nesto nepristojno i neprijatno, i telo pocrveni i pobledi na povrsini svojoj usled straha i stida od sama sebe. Ali ono je isto tako velika slava dostojna obozavanja, cudesna slika organskog zivota, sveto cudo oblicja i lepote, a ljubav prema njemu, prema ljudskom telu, to je isto tako krajnje covecansko interesovanje, i mnogo jaca vaspitna sila nego sva pedagogija sveta!...O, carobna organska lepoto, koja se ne sastojis ni iz uljane boje ni iz kamena, vec materije zive i raspadljive, pune groznicave tajne zivota i truljenja! Pogledaj divnu simetriju ljudskog sklopa, ramena i bedra i rascvetane bradavice s jedne i druge strane grudi, i rebra poredjana po parovima, i pupak usred mekote trbuha, i tamni pol izmedju bitina! Pogledaj kako se loptice micu pod svilkastom kozom na ledjima i pogledaj kicmu koja se spusta ka dvostrukoj i svezoj bujnosti straznjice, i velike grane sudova i zivaca koje prelaze sa stabla u grane preko pazuha, i pogledaj kako sklop ruku odgovara sklopu nogu. O da milih predela u udubljenju zgloba na laktu i kolenu, sa njihovim obiljem organskih tananosti oblozenih mesom! Kakva neizmerna radost, milovati ta divna mesta ljudskog tela! Radost posle koje covek ne zali da umre! Oh, daj da osetim miris koze pod tvojom casicom, pod kojom vesto nacinjena zlobna caura leci svoje mazivo! Pusti me da smerno dodirnem ustima arteriju Femoralis koja kuca na vrhu butine i koja se dole deli u dve golenicne arterije! Pusti me da osetim isparavanje tvojih pora i da opipam tvoje malje, tu ljudsku sliku vode i belancevine, odredjenu za anatomiju groba, i pusti me da umrem sa usnama polozenim na tvoje!"

8-)
 
"...Od miliona i miliona žena ponekad vidiš neku koja te totalno zaludi. Ima nečeg u njihovim oblinama, u njihovom stasu, u haljini koju nose, nešto što dotuče čoveka.

Bila je visoko prekrstila noge i nosila je jarkožutu haljinu. Noge su se završavale tankim i nežnim člancima, ali imala je divne listove, lepa kolena i butine. Neki izazovan izraz titrao je na njenom licu ( kao da mi se podsmeva a trudi se da to prikrije ).


bellucci.jpg



Došao sam do semafora, prešao ulicu. Hodao sam prema klupi na kojoj je sedela. Bio sam u transu. Bez ikakve kontrole. Kad sam se približio, ustala je i pošla niz ulicu.
Njeno dupe me totalno sludelo! Išao sam omamljen, slušajući lupkanje njenih štikli. Očima sam gutao njeno telo.

Šta mi je? pitao sam se. Izgubio sam kontrolu.
Ma, zabole te! nešto mi je govorilo.

Došla je do pošte i ušla. Ušao sam za njom. U redu je stajalo nekoliko ljudi. Bilo je toplo i prijatno popodne. Svi su bili u nekom uspavanom stanju. Pogotovo ja.
Samo sam pedalj od nje, pomislih. Mogu da je dodirnem.
Dala je uputnicu na...Slušao sam njen glas. Čak je i glas bio kao iz neke seks-mašine.
Izašla je. Pazario sam desetak dopisnica koje mi nisu trebale. Onda sam požurio napolje.
Čekala je autobus koji se približavao. Stigao sam da uđem iza nje. Seo sam na prazno sedište. Daleko smo se vozili.
Mora da je osetila kako je pratim, pomislih, a ipak kao da joj ne smeta. Kosa joj je bila plamenožuta. Sva je bila plamen.

Vozili smo se bar pet-šest kilometara. Iznenada se digla i dala znak šoferu da hoće da siđe. Posmatrao sam kako se tesna haljina zadiže, otkrivajući njeno telo dok je ustajala.
Isuse, neću izdržati! pomislih.

Izašla je na prednja vrata a ja na zadnja. Skrenula je na prvom uglu a ja za njom. Nijednom se nije osvrnula. Bili smo u nekom stambenom kvartu.
Neviđeno je izgledala. Takva žena nikad ne bi smela da šeta ulicom.

Onda je ušla u zgradu...Stajao sam napolju dok je čekala lift. Video sam kako ulazi u lift, vrata se zatvoriše, i onda sam došao do lifta, slušao kako se penje. Stao je, vrata su se otvorila i ona je izašla. Pritisnuo sam dugme i lift je krenuo naniže, a ja sam ravnomerno odbrojavao sekunde: Jedan, dva...kad je stigao, odbrojao sam ukupno osamnaest sekundi.

Ušao sam i pritisnuo dugme, četvrti sprat...izašao sam. Na spratu je bilo mnogo stanova. Pošao sam od toga da bi bilo suviše lako da je u prvom stanu, pa sam prošao ta vrata i kucnuo na sledeća. Ćelavko u potkošulji i pantalonama s tregerima otvorio je vrata.
- Ja sam iz osiguravajućeg zavoda Konkord. Da li ste adekvatno osigurani?
- Nosi se! rekao je ćelavi, i zalupio vrata...

Pokušao sam na još troja vtata. Slaba vajda.

A onda, na sledećim, pojavila se ona. Samo ih je odškrinula.


Monica-Bellucci.jpg



..."
 
1620343804.jpg


Zahvala vezilji


Sinoć je bila priređena
Seksi modna revija
Bila sam jedina manekenka
Red doljnjeg rublja
Red mini-suknji
Raskopčanih košulja
Red visokih potpetica
Okretanja, sagibanja
Crvenih grudnjaka
Izazivanja, prohodavanja

Zadnje iz kolekcije
Bile su mrežaste čarape
Crne, na bosu nogu
I moje golo tijelo

Malo sam se prozirala

[Epilog]
Nisi ih morao pokidati
Sačuvale su se
Bio je krupniji vez
 
"...Nalegao sam i probio se unutra. Zatvorio vrata za sobom. Lep stan. Stajala je gledajući me. Kad će početi da vrišti? pomislih. Iz mene je štrcala ona velika nabrekla stvar.

Prišao sam joj, dočepao je za kosu i dupe. I ljubio je. Opirala se, gurajući me od sebe. Još je imala onu tesnu, žutu haljinu. Odvojio sam se i počeo da je šamaram. Četiri dange.
Kad sam je ponovo dočepao, otpor je bio manji. Teturali smo se preko sobe. Pokidao sam joj haljinu na vratu, pocepao je prako grudi, iskidao joj brus.

bellucci.jpg



Vulkanske, neviđene sise.
Ljubio sam joj sise, zatim usta. Zadigao sam joj haljinu, smaknuo gaćice. I strpao ga. Kresao sam je stojeći. Kad sam svršio, bacio sam je na kauč. Njena pika je gledala u mene. Dobro je izgledala, i posle yebačine.

- Idi u kupatilo, rekao sam. Operi se.

Otišao sam do frižidera. Unutra je bila flaša dobrog vina. Našao sam dve čaše i natočio vino. Kad je izašla, pružio sam joj piće, seo na kauč pored nje.
- Kako se zoveš?
- Vera.
- Je l' ti se dopalo?
- Da. Volim da me siluju. Znala sam da me pratiš. Nadala sam se. Kad sam ušla u lift bez tebe, mislila sam da si izgubio hrabrost. Samo sam jednom bila silovana. Teško je lepoj ženi da nađe muškarca. Svi misle da sam nedostupna. Pakao.

- Ali, vidi kako izgledaš, kako se oblačiš. Shvataš li da si tortura za sve muškarce na ulici?
- Da. Hoću da upotrebiš kaiš sledeći put.
- Kaiš?
- Aha, da me šibaš po dupetu, bedrima, nogama. Šibaj me jako, a onda mi ga zbiči! Govori kako ćeš da me siluješ!

- Važi, sad ću da te mlatim, sad ću da te silujem!

Dočepao sam je za kosu, divlje sam je ljubio, ujeo za usnu.
- Yebi me! rekla je. Yebi me!
- Čekaj, rekoh, moram da odmorim malo. :roll:

Otvorila mi je šlic i izvadila ****.
- Prelep je. Tako je ljubičast i kriv! :D
Počela je da ga sisa. Izvanredno je to radila.
- Jao, ***** ti - rekoh - jao, ***** ti!

Imala me. Radila je dobrih šest-sedam minuta, onda je počeo da brizga. Stegla je zube ispod samog glavića i sisala moždinu iz mene.

- Slušaj, Vera, kao da sam čitavu noć ovde. Trebaće mi snage. Šta kažeš da se istuširam, a ti spremiš neku klopu?
- U redu, rekla je.

Pošteno sam se istuširao vrućom vodom, zatim izašao, omotavši peškir oko sebe.
U tom trenutku ušla su dva puba u sobu.

- Taj skot me silovao! rekla je pubovima. Silovao si me! A onda me naterao na oralni odnos!
- Oblači se, lafe - rekao je pub - nemoj da ponavljam!

Vratio sam se u kupatilo i počeo da se oblačim. Kad sam izašao, stavili su mi lisice.

- Siledžijo! viknula je Vera.

Spustili smo se liftom. Dok smo prolazili kroz hol, nekoliko ljudi je buljilo u mene. Vera je ostala u svom stanu. Pubovi me grubo gurnuše na zadnje sedište vozila.

- Šta je, lafe? rekao mi je jedan. Ti bi da syebeš život zbog mindže? Nema tu rezona. :-)
- Nije to bilo pravo silovanje, rekoh. :roll:
- Malo je pravih silovanja.
- Aha, u pravu si.

Prošao sam kroz knjige. Onda su me strpali u ćeliju.
Dovoljno je šta žena kaže, pomislio sam. Gde je tu ravnopravnost?
Jesi li je silovao ili nisi? pomislio sam zatim.
Nisam znao. Na kraju sam zaspao.

Ujutru sam dobio grejpfrut, griz i kafu. Grejp? Otmeno mesto, nema šta. :-)
Bio sam još petnaestak minuta u ćeliji, onda su otvorili vrata.

- Imaš sreće..ko....dama je odustala od optužbe.
- Ludilo, čoveče! Ludilo! :D

- Pazi odsad gde ga umačeš. :-)

- Obavezno, obavezno! :wink: ..."
 
"Znaš, iskreno .. u nekim trenucima te stvarno onako životinjski poželim.."

Najljepše od svega

je kad ti to pošalje (bivši)
bivši a znaš da nije pijan
i da mu se kara.
Prek(r)asno.
Meni se ipak čini da svi malo kasne..

too slow too little.. (a ko fol neki faker)



:oops:
 
1620378559.jpg



Oda muškarcima

Ne volim lezbejke.
Pogotovo ne one agresivne.
One dajkove.
Dajte mi odjebite više.
Vrbujte neke druge žene.
Vi seksualne neizivljne jebacice.
Zar ne osetite da trebam muškarce?

I zašto se vi pravite drugačije?
Kad si i vi gurate penise.
Samo one plastične.
Neumesno roskaste.
Seksualno kičaste.
Imitacija imitacije.


[Izbjegavam umetno.
Ne volim ništa lažno.
Pa ni penise.]
 
kojote:
"...Nalegao sam i probio se unutra.
Kliknite za proširenje...
Gde počinje ludilo, i ...gde prestaje? Ko postavlja granice?

- da nakon dana kad prvi put budemo skupa
svaki san ćeš mi cijepati
- da nakon dana kad prvi put poljubim suzu
usne neće krv napustiti
- da nakon dana kad prvi put osjetim bol
vrelije željezo neću htjeti
- da nakon dana kad prvi put napadneš
veće osvete neću osjetiti
- da nakon dana kad prvi put …

CATCH II (I.Č.)
 
I JA TEBI MOGU DA OSTAVIM DECU I DA SEDIM U KAFANI

Sedeli su za sankom i cevcili pivo. Henri Kinaski je, piljeci u Selinino jebozovno dupe, razmisljao na kog konja da se kladi, Kansaru ili Faradeja. Brige mu je zadavao i novi roman koji je pisao. Suvise alkohola i jebacine, a u zivotu bio je usamljen kao crkotina. Selina ga je ludacki privlacila. Barmen je cupkao dlacice iz nosa, ogledajuci se na flasi dzonija vokera. Selina je bila nesto nadrkana i nije ga gledala. Morao je nekako da je zadrzi.
-Slusaj, bejbi.

-Odjebi.

-Slusaj, bejbi- ponovio je vec naliveni Kinaski- gledni ga malo.

Izvadio je pitona. Bio je ljubicast i setao je levo-desno kao klatno na starinskom zidnom satu u trpezariji nekog lorda. Kapi su letele na pod. Barmen je prestao da cupka dlake ne odvajajuci oka od tog instrumenta. Selina je bila mrtva ladna.

-Neces vise zabiti tu prokletu stvar u mene.

-Ali zasto, malena, zasto? Pogledaj ga.

(Barmen se nepristojno primakao ovoj sceni.)

-Gledam ga- rekla je Selina.

-Ali zasto ga neces?

-Zato sto ipak volim svoga muza. On je kreten, ali je otac moje dece.

-Volis- rece Kinaski smejuci se.- Volis? To je bajka za ovce. Gledaj ovaj jebacki alat, pobedice ljubav u svako doba.

-Ne nasedam na tebe, Kinaski- odlucno ce Selina.

-Ako nasednes, bejbi, povredices dupe. A evo i jezika, najbolji jezik ovog podneblja.

Poceo je da palaca jezikom. Selina je u mislima videla muza kako trckara od sobe do kuhinje donoseci deci puding i raspremajuci lego kocke. Mladje je brstilo africku ljubicicu pljujuci dlakave listice po jos neotplacenom tepihu. Slika nestade. Pred njom je sedeo Henri Kinaski. Njegov jezik je radio gimnastiku. Njegov piton radovao se zivotu.

LJ. A.
 
bozeeeeeeee....

ovo je tako vulgarno

divlja!!!!????

pa ti treba da se stidis sta sve postujes,sram te bilo !!! ne zaboravi da ovde ima dece..kakav si ti uzor !!! :roll:

i ti ces sutra majka da budes...c.c.c.c.... :-D
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top