MAJKA USVOJENOG DETETA

NatasaNatasa:
E pa kad znaš, draga wanda, pričaj :)

Baš me zanima ... koliko sam ja shvatila ti baš nešto usko saradjuješ sa usvojiteljima ili šta već ....

Ja se apsolutno slažem sa tim da detetu treba prvenstveno pružiti ljubav .... i da novac u svemu tome nije najbitniji .....

E sad mene zanima ... kako to da ti usvojitelji prolaze kroz brdo testova i čega već ... pa se na kraju ispostavi, kad usvoje dete i posle nekoliko godina, da oni zapravo i nisu dobri roditelji i da nisu dorasli tom zadatku?? Da li se onda radi o pogrešnoj proceni psihologa ili šta ?
Kliknite za proširenje...

Некад и погрешна процена. Различити људи те процене и врше.

Но, и ако је процена била добра...
Људи који усвајају децу најчешће желе најбоље. А онда се деси да не могу да се носе са задатком који су добили.
То се догађа и биолошким родитељима, знамо сви, али околина каже : ,, Човек не бира родитеље... ''или ,, Шта су, ког ... и рађали дете...?''
Али ти родитељи вероватно себе не процењују на сваком кораку.
Усвојитељ себе увек процењује. Процењује га и околина. И социјални радници и даље. То је притисак.
Неко тешко то подноси.
Некад се за неколико година покаже да се дете јако тешко уклапа са усвојитељима, због свог генетског наслеђа. ( Мислим на карактер, који се не зна док је дете мало)
Биолошки родитељ би рекао, нпр. и прадеда је био тако незгодан, па је ето, био човек...
Усвојитељ мисли да је грешка у њему, да нешто није добро ,,одрадио''. Уплаши се своје жеље да то дете врати одакле га је узео. А такву жељу, понекад, понеки усвојитељи имају.
И то је притисак. И зато ја од почетка кажем, дивно је размишљати како ћеш усвојити дете, а живети са тим кад то урадиш не мора увек бити тако дивно.


( Не радим са усвојитељима, али због свог посла имам искуства са неколико њих, и то, ето, баш различити случајеви су у питању)
 
И да додам : помогла сам једном пару да усвоје дете тако што се од мене тражила карактеристика приликом процеса усвојења.
Дечак је пресрећан, људи су прави за њега.
Но, у једном периоду су имали проблема са њим, и ја сам им врло сурово рекла .
,, Нисте га родили ви, не можете очекивати да је скроз ,,ваш'', није наследио ваш карактер! ''
Кажу, када их је прошао бес због мојих речи, сагледали су ствар са те стране и тако и прихватили ситуацију. Свима је после било лакше, и њима, јер нису очекивали од детета оно што он не може, и детету, из истог разлога.

Други пример- ( није класично усвајање, у питању су били старатељи, али ти дође на исто) дете несрећно и малтретирано, ја пријављујем Центру за соц.рад, а они ми кажу да је боље да је у било каквој породици, јер у дому нема места.
После пар година, старатељи га враћају у дом, где он прави хаос. Дом пријављује Центру, ови кажу да никад није било притужби на понашање старатеља, осим ето ...( мене) али да су они ,,подробно испитали'' и да је пријава била неоснована.

Дечко је напао неколико деце у дому, једној су девојчици једва спасли живот . Он се обесио прошле године.
Кажу, и мати му је била луда...

Увек сам мислила да би било другачије да је био код неких других људи, али, ко зна...
 
Napravila si baš dobro poredjenje ... nikada nisam razmišljala na taj način .... :)

He he ... možda i za buduće roditelje ne bi bilo loše da prodju kroz neke testove .... Jer nekako, nije mi logično da roditelj ne krivi sebe što mu je dete histerično, nevaspitano ili šta već .... u odnosu na usvojitelja, koji zapravo u njegovom naslednom genu i nema nikakvog udela. A situacija je, kao što si rekla, potpuno obrnuta. Roditelji su opušteni i opravdavaju to sa ''deda je bio takav'', dok usvojitelji, pored silne želje da imaju dete, na kraju budu u situaciji da vrate dete .....
 
wanda965:
И да додам : помогла сам једном пару да усвоје дете тако што се од мене тражила карактеристика приликом процеса усвојења.
Дечак је пресрећан, људи су прави за њега.
Но, у једном периоду су имали проблема са њим, и ја сам им врло сурово рекла .
,, Нисте га родили ви, не можете очекивати да је скроз ,,ваш'', није наследио ваш карактер! ''
Кажу, када их је прошао бес због мојих речи, сагледали су ствар са те стране и тако и прихватили ситуацију. Свима је после било лакше, и њима, јер нису очекивали од детета оно што он не може, и детету, из истог разлога.

Други пример- ( није класично усвајање, у питању су били старатељи, али ти дође на исто) дете несрећно и малтретирано, ја пријављујем Центру за соц.рад, а они ми кажу да је боље да је у било каквој породици, јер у дому нема места.
После пар година, старатељи га враћају у дом, где он прави хаос. Дом пријављује Центру, ови кажу да никад није било притужби на понашање старатеља, осим ето ...( мене) али да су они ,,подробно испитали'' и да је пријава била неоснована.

Дечко је напао неколико деце у дому, једној су девојчици једва спасли живот . Он се обесио прошле године.
Кажу, и мати му је била луда...

Увек сам мислила да би било другачије да је био код неких других људи, али, ко зна...
Kliknite za proširenje...


Uh kakva priča .. e, sad mene interesuje, ako znaju da je majka nekog deteta bila luda i znaju kakve to dete ima predispozicije, da li je onda realno, da usvojitelje niko ne upozori ... ili da se takvo dete daje na usvajanje. Sad ja možda surovo zvučim .... ali ...
 
NatasaNatasa:
Uh kakva priča .. e, sad mene interesuje, ako znaju da je majka nekog deteta bila luda i znaju kakve to dete ima predispozicije, da li je onda realno, da usvojitelje niko ne upozori ... ili da se takvo dete daje na usvajanje. Sad ja možda surovo zvučim .... ali ...
Kliknite za proširenje...

Znam ja takav slucaj,iz uze porodice,na zalost.
Mog devera cerka,ima 3 dece,leci se godinama,hospitalizovana X puta,jako agresivna,razvedena.
Deca ,poslednje 2 su joj oduzeti na rodenju,s tim sto je bivsi muz uzeo 2,prvo je od pocetka kod njega.3-ce je jos uvek u Zvecanskoj i cekaju usvojenje.
Ona se u meduvremenu bori preko Centra i Suda za to 3-ce dete,ali nema sanse da ga dobije.Inace,leci se od psih.bolesti,kod nas ne dozvoljavamo da dolazi ,jer predstavlja opasnost za okolinu.
MIslim da bi njenom detetu bilo bole kod usvojitelja,ali ne znam da li bi ti ljudi bili upoznati sa njenom istorijom bolesti,a mislim da bi trebalo.
 
Upravo to .. ako sagledaš njeno ponašanje i mogućnost naslednosti na njeno dete ... onda ti budući usvojitelji mogu da imaju ozbiljan problem.... a ljudi imali najbolju nameru - da imaju porodicu .... a ne osobu koja će istu da razjebe.
 
NatasaNatasa:
... Da li i medju roditeljima koji imaju svoje dete i onih koji imaju usvojeno dete postoji razlika?

QUOTE]

Некако, мислим да смо полако сви одговорили на ову тему.
Мајка која рађа дете, нема избор какво ће дете родити.
Мајка која усваја дета МИСЛИ да има избор какво ће дете усвојити.
И све што се до сад написало јесу одговори.
А разлика постоји, не мора она бити ни у чију корист, родитељ је увек онај ко на прави начин одгаја дете, рођено или усвојено.
Kliknite za proširenje...
 
Esma je jednom prilikom rekla da je usvajala samo decake iz razloga da se kasnije ne bi zaljubljivali jedni u druge.Usvojila je jednom devojcicu i vec su pocele price "ti ces biti moja zena, da li me volis? itd. Onda je ona tu malu dala svom (ja mislim) bratu. Da ne bi doslo do nekih nezeljienih stvari.
A sto se tice Andje. Ko zna da li bi ta deca bila ziva danas da ih ona nije usvojila.Za Andju :super:
 
NatasaNatasa:
Dakle, pošto je moja tema o ''Nerotkinjama'' zatvorena .... i zaključismo dosta toga ... htedoh da postavim još jedno pitanje, ali nisam stigla ... pa sada mene interesuje sledeće: Usvojeno dete. Uglavnom u Srbiji decu usvajaju ljudi koji do tada nisu imali dece .... u manjem broju oni koji imaju svoju. E sad tu nastaje jedna dilema .... Da li i medju roditeljima koji imaju svoje dete i onih koji imaju usvojeno dete postoji razlika?

S obzirom, da se kod žena koje su u drugom stanju, radja majčinski instikt ... i ona je sa detetom od trenutka kada ga rodi ..... Ova druga majka nije sa detetom od tog trenutka, možda nema taj ''instikt'' ... čak može da prodje i do 2 godine da dočeka usvajanje .... Interesuje me koliko su i dali su te majke različite?
Kliknite za proširenje...

Imam prijateljicu koja ne moze da rodi i koja je usvojila dijete. Ona kaze da "nije majka koja rodi vec koja odhrani dijete". Vjerujem da je u pravu. E sad, da li bi ona voljela isto kada bi imala i svoje dijete, ne znam. Vjerujem da bi, vjerujem da jednostavno shvatis da je to isto tvoje dijete a vjerovatno i savjest odigra svoju ulogu pa ti ne dozvoli da mislis drugacije :-)
 
Sandra1982:
Imam prijateljicu koja ne moze da rodi i koja je usvojila dijete. Ona kaze da "nije majka koja rodi vec koja odhrani dijete". Vjerujem da je u pravu. E sad, da li bi ona voljela isto kada bi imala i svoje dijete, ne znam. Vjerujem da bi, vjerujem da jednostavno shvatis da je to isto tvoje dijete a vjerovatno i savjest odigra svoju ulogu pa ti ne dozvoli da mislis drugacije :-)
Kliknite za proširenje...


Ima i toga , što kažeš, ali materinski instinkt postoji i pre trudnoće.To znam sigurno, jer sam ja tako jako želela dete, pre nego što sam zatrudnela, da sam se uvek šalila, da bih ja zatrudnela i da nisam vodila ljubav sa mužem! :heart:
Ne treba mnogo lupati glavu oko toga, da ne budem neukusna, ali ljudi se vežu za kuče koje nađu na ulici, a kamo li za živo dete!:)
A da li neka majka pravi razliku između rođenog i usvojenog deteta, ne može sa sigurnošći znati ni ona sama, jer toga ima i kod slučajeva kada su oboje rođena deca.
 
taote:
Ima i toga , što kažeš, ali materinski instinkt postoji i pre trudnoće.To znam sigurno, jer sam ja tako jako želela dete, pre nego što sam zatrudnela, da sam se uvek šalila, da bih ja zatrudnela i da nisam vodila ljubav sa mužem! :heart:
Ne treba mnogo lupati glavu oko toga, da ne budem neukusna, ali ljudi se vežu za kuče koje nađu na ulici, a kamo li za živo dete!:)
A da li neka majka pravi razliku između rođenog i usvojenog deteta, ne može sa sigurnošći znati ni ona sama, jer toga ima i kod slučajeva kada su oboje rođena deca.
Kliknite za proširenje...



Ovde se slazem 100 %.
 
taote:
Ima i toga , što kažeš, ali materinski instinkt postoji i pre trudnoće.To znam sigurno, jer sam ja tako jako želela dete, pre nego što sam zatrudnela, da sam se uvek šalila, da bih ja zatrudnela i da nisam vodila ljubav sa mužem! :heart:
Ne treba mnogo lupati glavu oko toga, da ne budem neukusna, ali ljudi se vežu za kuče koje nađu na ulici, a kamo li za živo dete!:)
A da li neka majka pravi razliku između rođenog i usvojenog deteta, ne može sa sigurnošći znati ni ona sama, jer toga ima i kod slučajeva kada su oboje rođena deca.
Kliknite za proširenje...

И ја се слажем, као и обично што се слажем са Таоте. ( Је л' ово увлачење? :) )
 
MAJKA USVOJENOG DETETA:heart: TO,SAM JA:heart:

Nisam bas sve postove procitala,ali cu pokusati da osobi koja je postavila ovu temu i odgovorim.Mm i ja smo se na samom pocetku naseg braka slozili,da ako ne budemo imali svoje biolosko dete da se ni jednog momenta necemo dvoumiti nego cemo usvojiti.Necu lagati i reci,nismo pokusali..jesmo lecili sterilitet ali se nismo dugo mucili..zelja za usvajanjem je bila obostrana,bez obzira sto mm ima sina iz prvog braka koji zivi sa nama...proceduru smo brzo prosli,isli smo cak i u skolici roditeljstva gde nam je pre svega predoceno ko ostavlja decu,zdrava osoba narvno da ne,tu mnogi parovi i odustanu(sto je i bolje)..mogu reci da smi mi bili dobro pripremljeni za usvajanje,strucni tim koji nas je pripremao za usvajanje je svoj posao uradio odlicno..svaki usvoitelj zeli da sto pre postane roditelj.,ali naravno ne ide uvek sve u zivotu kako smo mi zamislili..neko ceka duze,neko krace...danas,znam da je bolje sto smo cekali i vise od tri godine jer smo potpuno i sazreli u svojoj zelji...genima se nismo opterecivali jer niko od nas nema savrsen genetski kod i nikada se ne zna da li i kada se los gen moze otkaciti...smatramo da je ljubav najbolji lek za sve,da li je bitno da li sam ga ja nosila u svojoj utrobi naravno da nije,on je rodjen iz nasih :heart::heart:...da li se usvojeno dete ili biolosko voli isto,naravno da da,nema razlike dete jednako volite,oni su smisao nasih zivota...da li detetu reci da je usvojeno,da...dete mora da odrasta sa istinom,i da zakonski to nismo duzni da kazemo svakako bih rekli..svaka prica je za sebe,ali ni jedno usvojeno dete nije napustilo svoje usvoitelje..nije lako,jer i vas boli kada svom detetu treba da kazete da je usvojeno..zamislite kakva se pitanja vrzmaju u njihovim glavicama...ali i bol je sastavni deo nasih zivota..da li ce pozeleti da upozna svoje bioloske roditelje,to ne znamo..ali cemo svakako biti uz njega kakvu god odluku da donese...posto nase dete nije jedino od svoje bioloske majke koje je usvojeno,mi nasem sinu pisemo knjigu zivota gde su svi podatci...odakle je,ko su mu bioloski roditelji,o sestrama,braci,(njihovi datumi i mesta rodjenja)kom je centru pripadao,ko je ucestvovao u njegovom usvojenju,ko se o njemu brinuo dok ga nismo usvojili,nase prvo vidjenje,njegov dolazak u svoj novi dom i sve to propraceno fotografijama....sa njegovim centrom smo jos uvek u kontaktu,ljudi su bili iskreni prema nama nista apsolutno nisu precutali,niti sakrili odluka je bila samo na nama...bez ikakve bojaznosti smo usvojili naseg Andjela,spremni potpuno da ga volimo bas takvog kakav jeste...
 
graha:
MAJKA USVOJENOG DETETA:heart: TO,SAM JA:heart:

Nisam bas sve postove procitala,ali cu pokusati da osobi koja je postavila ovu temu i odgovorim.Mm i ja smo se na samom pocetku naseg braka slozili,da ako ne budemo imali svoje biolosko dete da se ni jednog momenta necemo dvoumiti nego cemo usvojiti.Necu lagati i reci,nismo pokusali..jesmo lecili sterilitet ali se nismo dugo mucili..zelja za usvajanjem je bila obostrana,bez obzira sto mm ima sina iz prvog braka koji zivi sa nama...proceduru smo brzo prosli,isli smo cak i u skolici roditeljstva gde nam je pre svega predoceno ko ostavlja decu,zdrava osoba narvno da ne,tu mnogi parovi i odustanu(sto je i bolje)..mogu reci da smi mi bili dobro pripremljeni za usvajanje,strucni tim koji nas je pripremao za usvajanje je svoj posao uradio odlicno..svaki usvoitelj zeli da sto pre postane roditelj.,ali naravno ne ide uvek sve u zivotu kako smo mi zamislili..neko ceka duze,neko krace...danas,znam da je bolje sto smo cekali i vise od tri godine jer smo potpuno i sazreli u svojoj zelji...genima se nismo opterecivali jer niko od nas nema savrsen genetski kod i nikada se ne zna da li i kada se los gen moze otkaciti...smatramo da je ljubav najbolji lek za sve,da li je bitno da li sam ga ja nosila u svojoj utrobi naravno da nije,on je rodjen iz nasih :heart::heart:...da li se usvojeno dete ili biolosko voli isto,naravno da da,nema razlike dete jednako volite,oni su smisao nasih zivota...da li detetu reci da je usvojeno,da...dete mora da odrasta sa istinom,i da zakonski to nismo duzni da kazemo svakako bih rekli..svaka prica je za sebe,ali ni jedno usvojeno dete nije napustilo svoje usvoitelje..nije lako,jer i vas boli kada svom detetu treba da kazete da je usvojeno..zamislite kakva se pitanja vrzmaju u njihovim glavicama...ali i bol je sastavni deo nasih zivota..da li ce pozeleti da upozna svoje bioloske roditelje,to ne znamo..ali cemo svakako biti uz njega kakvu god odluku da donese...posto nase dete nije jedino od svoje bioloske majke koje je usvojeno,mi nasem sinu pisemo knjigu zivota gde su svi podatci...odakle je,ko su mu bioloski roditelji,o sestrama,braci,(njihovi datumi i mesta rodjenja)kom je centru pripadao,ko je ucestvovao u njegovom usvojenju,ko se o njemu brinuo dok ga nismo usvojili,nase prvo vidjenje,njegov dolazak u svoj novi dom i sve to propraceno fotografijama....sa njegovim centrom smo jos uvek u kontaktu,ljudi su bili iskreni prema nama nista apsolutno nisu precutali,niti sakrili odluka je bila samo na nama...bez ikakve bojaznosti smo usvojili naseg Andjela,spremni potpuno da ga volimo bas takvog kakav jeste...
Kliknite za proširenje...



Veliki pozdrav za tebe
a170.gif
 
Hvala Zia...htela bi vam jos reci,da ni jedan usvoitelj ne voli kada mu se kaze da je human,plemenit...ne,mi smo samo obicni ljudi koje srecete svakodnevno spremni da pruzimo svu svoju ljubav nista manje od toga..jednoj maloj dusi koja je rodjena bas za nas...neko je ovde spomenuo da bioloski roditelji ne mogu da biraju kakvo ce dete roditi,ali zato usvoiteljski par moze...jeste ruzno,ali znajte da nisu svi usvoitelji koji prodju proceduru za usvajanje...kada smo bili u centru za nase pile,psiholog nam je rekao VI USVOITELJI STE U PREDNOSTI;JER MOZETE DA BIRATE...za nas je ovo bila uvredljiva izjava,a sada znamo i da je tacna..jer,od naseg deteta su mnogi odustali i na tome im jedno veliko HVALA...uplasili su se jer nisu ni spremni da nekome pruze ljubav,a da li je tim ljudima mesto uopste u samoj proceduri vreme ce im pokazati...raznih slucejeva ima,imate i usvoitelje koji posle izvesnog vremena vrate dete JER ONO NIJE ISPUNILO NJIHOVA OCEKIVANJA...takve parove bih automatski izbrisala iz registra,jer su sebicni,jer njihova zelja nije bila iskrena..kako je moguce da takvi parovi dobiju podobnost,verovatno se pitate...pa ni ljudi koji rade u CZR nisu Bogovi nisu vidoviti..ljudski je gresiti,ne moze se niko okriviti...kroz skolicu roditeljstva ne bi bilo lose ni da prolaze buduci bioloski roditelji i recimo da se uvede samo jedan odlazak u zatvorene institucije...da imaju pilike svi da vide tu decicu,ciji su pogledi prazni,bez emocija koji ce vas voleti i uputiti vam najlepsi osmeh na ovom svetu za samo jedan trenutak vase paznje..da svi shvatimo kakvu odgovornost imamo prema novom zivotu,dete nije igracka...ne zelim nikog da uvredim,verujem da medju vama ima divnih roditelja ali svako od vas bar jednom u zivotu je sreo osobu za koju moze reci nije zasluzio-la da bude roditelj...i nije svako za ovu najlepsu ulogu u nasim zivotima...tuznih decijih sudbina je mnogo,znam da promeniti svet ne mogu ali mozda bas neko porazmisli da li je spreman da napravi mesta u svom srcu za jedno malo pile......
 
pravo kažeš...ponovo se slažem..i još jednom naglašavam,imate veliko srce,i presrećna su vaša deca,da imaju vas za roditelje...budite primer nekima koji imaju nedoumice...iskreno ja ne pravim razliku među biološkim roditeljima i usvojiteljima...ako ima ljubavi onda se to daje po svaku cenu...i to ti i tvoj muž i radite...svaka čast...deca su blagoslov bez obzira kojim putem stignu u jednu porodicu,i tako ih i treba gledati,kao anđele čistog srca koje grlimo,dajemo im ljubav da izrastu u dobre ljude...nije fraza uopšte,život je jednostavno takav...
 
KO NETREBA DA RAZMISLJA O PROCEDURI ZA USVAJANJE
Onaj ko ne treba uopste da razmislja o proceduri za usvajanje je:

POJEDINAC ILI PAR KOJI NIJE RASCISTIO SA SOBOM DA LI UOPSTE ZELI DA USVOJI

PAR KOJI ZELI DA UDOVOLJI JEDNOM OD NJIH

ONI KOJI RAZMISLJAJU DA JE DETETU BOLJE PRECUTATI ISTINU O USVOJENJU

ONI KOJI RAZMISLJAJU DA JE BOLJE PROMENITI ZIVOTNU OKOLINU KADA DODJE DO CINA USVOJENJA

ONI KOJI SU OPTERECENI DETETOVOM GENETIKOM

ONI KOJI OCEKUJU DA CE USVOJITI AJNSTAJNA

ONI KOJI STAVLJAJU SVOJE ZELJE ISPRED DETETOVIH POTREBA



ovo sam napisala posle citanja jednog posta o neuspelom usvajanju deteta od strane usvoitelja koji su se veoma grubo poigrali sa njegovim osecanjima,gurnuli ga ponovo u ambis i osecaj odbacenosti,nepripadnosti...dete zeli da ga volite,da vam pripada...ono nije rodjeno da bi ispunilo vasa ocekivanja,nikada ne stavljajte svoje zelje ispred detetovih potreba.Prosto ga samo volite,to divno bezgresno bice koje nije moglo da bira ko ce da ga rodi.Imali smo prilike da upoznamo zenu koja je svoje dete ostavila u domu POD IZGOVOROM da nije u mogucnosti da brine o svom detetu zbog materijalne situacije...dolazila bih svaki ili svaki drugi dan da obidje svoje detet,ali tu nije bilo emocija..majka(ako se tako nazvati moze)je sedela i obicno gledala u nas sa nasim detetom kako se igramo...njeno dete je na sve moguce nacine pokusavalo da svoju majku zainteresuje za svoje prisustvo...VAPILA JE;EJ JA SAM TU,JA POSTOJIM...pogledaj me,poljubi me.mazi me...vidis da bi to trebala sa svojim detetom da radis...ali do majke to uopste nije dopiralo..bilo mi je zao tog deteta,ono je samo zelelo da je njena mama voli...a,ova hladna...mnogi usvoitelji bi bili presrecni da je dobiju,ali majka ne daje pristanak...ne zeli da je se odrekne,ali ne radi nista po pitanju zblizavanja...steta,dete propada u domu...ona je sada vec prerasla tu ustanovu i morala bi dalje u dom,njena majka me je jednog dana upitala KAKVO VAM JE DECIJE SELO,koliko vremena joj treba autobusom da stigne donde...bila sam zgrozena,ona nije razmisljala da se bori za svoje dete nego je razmisljala gde bi je mogla smestiti...jezivo...jedan dan se njeno dete uneredilo i ja je pitam zasto je ne presvuce ima nas dosta i zatvorenoj prostoriji,malo je neprijatno...hladno mi je rekla,sestra medicinska ce je presvuci...zaista nije svako rodjen da bude roditelj,ali zakonski joj nista ne mogu...ona se ne odrice deteta,ne zeli cak ni da bude u hraniteljskoj porodici,a ne zeli je ni kod sebe...to je samo jedna od prica tuznih decijih sudbina...
 
graha:
Hvala Zia...htela bi vam jos reci,da ni jedan usvoitelj ne voli kada mu se kaze da je human,plemenit...ne,mi smo samo obicni ljudi koje srecete svakodnevno spremni da pruzimo svu svoju ljubav nista manje od toga..jednoj maloj dusi koja je rodjena bas za nas...neko je ovde spomenuo da bioloski roditelji ne mogu da biraju kakvo ce dete roditi,ali zato usvoiteljski par moze...jeste ruzno,ali znajte da nisu svi usvoitelji koji prodju proceduru za usvajanje...kada smo bili u centru za nase pile,psiholog nam je rekao VI USVOITELJI STE U PREDNOSTI;JER MOZETE DA BIRATE...za nas je ovo bila uvredljiva izjava,a sada znamo i da je tacna..jer,od naseg deteta su mnogi odustali i na tome im jedno veliko HVALA...uplasili su se jer nisu ni spremni da nekome pruze ljubav,a da li je tim ljudima mesto uopste u samoj proceduri vreme ce im pokazati...raznih slucejeva ima,imate i usvoitelje koji posle izvesnog vremena vrate dete JER ONO NIJE ISPUNILO NJIHOVA OCEKIVANJA...takve parove bih automatski izbrisala iz registra,jer su sebicni,jer njihova zelja nije bila iskrena..kako je moguce da takvi parovi dobiju podobnost,verovatno se pitate...pa ni ljudi koji rade u CZR nisu Bogovi nisu vidoviti..ljudski je gresiti,ne moze se niko okriviti...kroz skolicu roditeljstva ne bi bilo lose ni da prolaze buduci bioloski roditelji i recimo da se uvede samo jedan odlazak u zatvorene institucije...da imaju pilike svi da vide tu decicu,ciji su pogledi prazni,bez emocija koji ce vas voleti i uputiti vam najlepsi osmeh na ovom svetu za samo jedan trenutak vase paznje..da svi shvatimo kakvu odgovornost imamo prema novom zivotu,dete nije igracka...ne zelim nikog da uvredim,verujem da medju vama ima divnih roditelja ali svako od vas bar jednom u zivotu je sreo osobu za koju moze reci nije zasluzio-la da bude roditelj...i nije svako za ovu najlepsu ulogu u nasim zivotima...tuznih decijih sudbina je mnogo,znam da promeniti svet ne mogu ali mozda bas neko porazmisli da li je spreman da napravi mesta u svom srcu za jedno malo pile......
Kliknite za proširenje...

Јако ми је драго да се јавила мајка усвојеног детета.
Ако прочиташ моје постове, видећеш да сам скоро истоветно писала, са само теоријским знањем.
Мени то значи, јер сам добро схватала све и раније, а посебно ценим део у коме кажеш да не мислите да сте хумани и племенити, него да сте од срца све урадили.
Дете у таквој породици има све шансе да буде срећно, а и ви са њим. Већ јесте, и без патетике желим вам заиста све најлепше у родитељству.
 
NatasaNatasa:
Dakle, pošto je moja tema o ''Nerotkinjama'' zatvorena .... i zaključismo dosta toga ... htedoh da postavim još jedno pitanje, ali nisam stigla ... pa sada mene interesuje sledeće: Usvojeno dete. Uglavnom u Srbiji decu usvajaju ljudi koji do tada nisu imali dece .... u manjem broju oni koji imaju svoju. E sad tu nastaje jedna dilema .... Da li i medju roditeljima koji imaju svoje dete i onih koji imaju usvojeno dete postoji razlika?

S obzirom, da se kod žena koje su u drugom stanju, radja majčinski instikt ... i ona je sa detetom od trenutka kada ga rodi ..... Ova druga majka nije sa detetom od tog trenutka, možda nema taj ''instikt'' ... čak može da prodje i do 2 godine da dočeka usvajanje .... Interesuje me koliko su i dali su te majke različite?
Kliknite za proširenje...
Sva razmišljanja onih koji nemaju i jedno i drugo su samo to - razmišljanja i pretpostavke.
Dete kao dete je, verujem, nemoguće ne voleti. Ako pođemo od pretpostavke da neko usvaja dete zato što to želi (ne vidim drugi razlog?), da je zrela i odgovorna osoba - onda je pre odluke o usvajanju već razmotrio sopstvena osećanja i mogućnosti.
Čovek zavoli i veže se za kućnog ljubimca, a gde neće za dete!
Dakle, iz pozicije roditelja/usvojitelja, nema neke razlike (osim onih najprirodnijih, koje postoje i između dece koju sami rodite), ali je sasvim verovatno da deca osete razliku (osete je često i rođena braća i sestre među sobom), pa treba biti jako strpljiv, oprezan, siguran u odnosima koji se uspostavljaju i neguju.
 
Pre pisanja posta, nisam pročitala ono što je već napisano...
Uglavnom je sve već bilo rečeno, ali treba dodati da ni roditelji koji biološki postaju roditelji često ne shvataju kolika je to blagodet, već im je to najnormalnija stvar na svetu.
Usvojitelji znaju kroz šta prolaze i srećnom okončanju čitave procedure se, verovatno, raduju još i više.
A strah od toga šta kakvog ćemo čoveka "napraviti" od deteta kome smo roditelj, uvek postoji... i nikad ne možemo znati šta se sve može desiti i koji (i čiji) gen može preovladati.
 
wanda965:
Јако ми је драго да се јавила мајка усвојеног детета.
Ако прочиташ моје постове, видећеш да сам скоро истоветно писала, са само теоријским знањем.
Мени то значи, јер сам добро схватала све и раније, а посебно ценим део у коме кажеш да не мислите да сте хумани и племенити, него да сте од срца све урадили.
Дете у таквој породици има све шансе да буде срећно, а и ви са њим. Већ јесте, и без патетике желим вам заиста све најлепше у родитељству.
Kliknite za proširenje...

Mi smo blagosloveni njegovim dolaskom u nasu porodicu...hvala vam,zaista smo od srca usvojili nase dete...bilo je tesko cekati,znate niko ne pomislja u momentu kada podnosimo papire za usvajanje da je to dugotrajan proces...bili smi i ljuti i povredjeni nekada od strane zaposlenih u centru,jer smo dozivljavali sve licno...danas smo im zahvalni,jer ponovicu opet potpuno smo bili spremni za usvajanje...u decembru prosle godine smo imali zakazan razgovor u centru za nase dete,bili smo prvi par na razgovoru(obicno ide 5 parova na jedno dete,a nekada spisaak moze biti i prosiren sa potencionalnim usvoiteljima) istina je da osetite momenat da cete usvoiti...razgovor sa strucnim timom je trajao oko tri sata,nismo bili u grcu nekako nam je bilo toplo oko srca,mm i ja smo se samo gledali i smeskali...znali smo da ce biti nas...trebalo je da sacekamo da prodju i ostali parovi,a tu su bili i praznici tako da mo tek pocetkom januara saznali da smo postali roditelji...nasoj sreci nije bilo kraja,zeleli smo da zna citav svet da sa svima podelimo nasu radost...a,nase pile smo prvi put ugledali tek krajem meseca.uopste nismo znali kako izgleda,jutro kada smo krenuli bilo je tmurno i kisovito a nada Beogradom je sijalo sunce,kao da je znalo da taj dan i treba da sija naj jace...jer nase sunce je cekalo na nas...posle obavljenog razgovora sa soc.radnicom u domu odlazimo do psihologa ustanove koja ce nam jos jednom ukazati na neke probleme i reci na cemu treba jos da poradimo...bili smo vrlo nestrpljivi,ucestvovali smo u razgovoru naravno ali smo jedva cekali da ga uzmemo u svoje narucje...psiholog nas je pogledala i konstatovala,vidim da ste odlicno pripremljeni i vidim da majka je majka koja nece odustati od usvojenja i da ima fizickih nedostataka,kamo srece da imamo vise takvih usvoitelja kao sto ste vi...posli smo niz hodnik,Boze...ostali smo bez teksta,bila je to ljubav na prvi pogled...pomislila sam,hvala njegovoj majci(bioloskoj)koja je imala svest da nije u mogucnosti da mu pruzi normalan zivot i odlucila da ga da na usvajanje,mogla ga je roditi i negde ga ostaviti da niko ni ne zna da je postojao...ne ona je zelela bolji zivot za njega,zivot pun ljubavi i sigurnosti i na tome joj jos jednom veliko HVALA...iskreno se nadam da ce nekog moja prica podsteci na usvajanje,ne razmisljajte o posledicama...iskrena ljubav je lek za sve...
 
wanda procitala sam vase postove,manje vise slozile smo se u mnogim stvarima...nasa prica jeste pozitivna,ali je bio tezak put...ima svega zaista,nisu svi usvoitelji za usvajanje,tezak posao imaju timovi u centrima....mi smo ljudi cudni,nismo realni...recimo na jednom razgovoru za jednu bebicu pored nas je bio par koji je mladji 6 god...beba je svega imala 6 meseci,bez obzira sto je nismo dobili na usvojenje nismo bili kivni na nikog pa po nama je bilo razumnije da je dobije par koji je mladji od nas..slozicete se samnom(a,mozda i ne)da nije lepo videti coveka od 50 i kusur godina kako vodi svoje dete u vrtic...moramo biti realni,ne smemo biti sebicni..a,ruznih prica ima mnogo pogotovo kod usvajanja starije dece,jer starija deca nose pecat doma i jako im je tesko...a,jos ako su usvoitelji ne zainteresovani za rad sa detetom...deca u Decijem Selu,Zvecanskoj imaju sve u ekonomskom smislu,ali nemaju ljubavi...



Са усвојитељима, бар у средини у којој ја живим, раде тимови стручњака, и психолог, и социјални радник, и терапеут ако је потребно. da lise ovo odnosilo po zavrsetku procedure......u toku procdure,obrade da...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top