Danas se čovek ne oslanja na svoje opažaje već na opažaje raznih senzora koji nam u digitalnom obliku prosleđuju informacije!
Јел. Не ослања се на своје опажаје.
Значи, са тим сензорима може радити и човек без иједног од пет чула, јел тако?
Oво питање ти може нацртати тај апсурд кога износиш несвестан истог.
Ма шта да је извор информација које дођу до наше сазнајуће свести. Оне се морају уклопити у облике сазнања исте и као такве постати представа, опажај, слика, а не стварност сама по себи.
"Celokupno naše saznavanje i shvatanje povezani su s formama intelekta; prema tome, mi moramo sve da shvatamo u vremenu, dakle: kao pre i posle, a zatim kao uzrok i posledicu, i takođe kao gore, dole, celina i deo, itd., i nikako ne možemo da izađemo iz te sfere, u kojoj leži svaka mogućnost našeg saznavanja.
Medjutim, te forme uopšte nisu prikladne ovde postavljenim problemima, i čak ako bi njihovo rešenje bilo dato, ono ne bi bio takvo da ga možemo shvatiti. Zato se mi sa svojim intelektom, tim pukim oruđem volje, svuda sudaramo s nerešivim problemima kao sa zidovima svoje tamnice."
citat: Sopenhauer
Uostalom,već i prosto pitanje čini "filozofiju" (jer to filozofija nije!
) solipsizma apsurdnom:Ako je ,po Šopiju šopljenom,
svet -predstava moždani fenomen,nije li i taj moždani fenomen samo predstava ili je proizvod jednog realnog,postojećeg mozga o
kom znamo kako, principijelno,funkcioniše?
Шопенхауер под мозгом подразумева интелект. Оно што је субјективно интелект, објективно се представља као мозак.
"Ja najpre dakle postavljam volju, stvar po sebi, potpuno prvobitnu, kao drugo, njenu cistu vidljivost, objektivaciju, - telo; a kao trece, saznanje, kao cistu funkciju jednog dela tela.
Taj deo je i sam objektivizirano (postalo
predstavom) hteti - saznati, pri cemu je volji za njen cilj potrebno saznanje. Ova funkcija opet uslovljava ceo
svet kao predstavu, samim tim i samo telo, ukoliko je ono opazljiv objekat, materija uopste, kao kakva postoji samo
u predstavi. Jer objektivan svet, bez subjekta u cijoj svesti on postoji, jeste, nesto apsolutno nezamislivo. Saznanje i materija (subjekt i objekt) samo su relativno tu jedno za drugo i cine pojavu. "
citat: Sopenaheur
Мозак јесте представа као и свака друга и производ је, објективација нечега из "ствари по себи". Објективно то нешто доживаљамо као мозак а субјективно као интелект.
А шта је то извориште питање је ствари по себи и појаве а не питање објекта и реалног објекта. Јер је управо суштина да нема реалних објеката. Да је представа сав објективни свет а да оно што се тако објективише објекат није.
A tvoja zajedljiva primedba o kritičarima solipsizma kao materijalistima je detinjasta! Moj pozitivizam je krajnja kritika subjektivizma i oslanjanje baš
na taj krajnji apriorizam-na matematičku logiku! Naravno da sam svestan svog subjektivizma i da shvatam da je ceo svet u mojoj glavi KAO MISLENI SVET!
I za razliku od tebe i tvog napaljenog Šopija koji nikad nije pokušao da misli o moždanim fenomenima i da se zapita šta su,ja o tim fenomenima
itekako mislim i za mene je proces mišljenja otvorena knjiga!
Ти се бавиш представом мислећи да тиме додирујеш ствар по себи. У томе је твој проблем.
Питање шта је ствар по себи не може дати научни метод а поготову не може математика. Која је потпуно априорна функција наше моћи сазнања и као таква тиче се форми истог а не садржаја.
Снешно је то ваше позивање на научни метод пред овим питањима. То је последица ароганције. Немогућности прихватања да званична материјалистичка религија овог доба, наука, буде тек тако склоњена на страну пред филозофијом и филозофима.
Каква дрска јерес!
Али, шта ћеш, тако је како је.
to bi bilo tacno da je svet tu zbog nas
onda bi nas subjektivni osecaj krojio sta je bitno a sta ne
ali posto svet nije tu zbog nas
Objektivan svet јесте ту због тебе. Он је твоја представа.
Ради се о основној шеми субјекта и објекта испред њега.
Ово је илустрација ситуације у којој си управо сада. Имаш дакле субјекат кога не можеш сазнати и имаш ИСПРЕД њега скуп слика уоквирен једном сфером која чини твоје видно поље.
Слике у тој сфери се мењају обликом и величином кад год се помериш.
То је свест. То је представа. То није неки апстрактан појам него твоја реалност. И то је сав свет који сазнајеш и који можеш сазнати.
Оно што се тако објективише није "свет" већ трансцедентна ткз "ствар по себи".
