Zanimljivo je to,koliko ljudi prestaju da citaju i da se interesuju za neke stvari.Cim neko na ovom forumu postavi nesto,odmah pocinje zajebancija,podsmevanje,i ostale vragolanije.
Umesto da se polemise o necemu pametnom,bitno je da se sve shvata neozbiljno i da se ide sistemom koji nije nizasta,a to sto ce svakog dana sve vise i vise biti nenacitanih,ili se plase da pricaju o ovakvim stvarima jer vecina ljudi ih smatra ludim....bezveze.
Nije bez veze, tj bez smisla. Ona je samo dobro sakrivena od onih mnogih, koji misle da logika raste kao cveće na nekoj livadi, pa je treba samo brati (diveći joj se po mogućstvu).
Pogledajmo prvo ono što svi vide, što je glavni trend u društvu na ovim prostorima.
Neozbiljno, neobavezujuće, besciljno i sa, što je moguće manje bilo kakvog truda, sa obaveznim pogledom da prvog komšiju i dejstvom da njemu bude još gore. Naravnno, u fizičkoj realnosti ovog sveta, na taj način se može samo nizbrdo i u tome se istrajava, doduše sa retkim i kratkim predasima, još od Miloša Obrenovića. Postoje izuzeci ali njima konstantno polazi za rukom jedino to, da budu izuzeci uglavnom kratkog dejstva. Čini se ponekad da oko njih sazreva mišljenje da je pravi smisao nšto drugo, različito od njihovih iskrica i da su one samo tu da bi nakratko osvetlile siluetu tog nečeg drugog.
On sam, veliki Knjaz, takođe jedan arhiizuzetak, svojim likom i delom, bacio je malo više svetla na tu pojavu. koja je u međuvremenu, i u nauci dobila svoj naziv: proces balkanizacije društva, sad vređao se neko ili ne, ocenjen kao proces, ne baš pozitivan i poželjan. Uhvaćen na prepad jednom prilikom, omaklo mu se da izusti jednu rečenicu, koja je pažlivom slušaocu na tren smakla masku sa njegovog lika nepismenog šićardžije, koji samo koristi svaku priliku koja mu se ukaže. Rekao je otprilike: "Pametan čovek, dok je god živ, nikad ne ispušta iz ruku tri stvari: ženu pušku i vlast" Lakonski, ali dovoljno da se nakratko zaviri pod šubaru od kostreti.
Više reči se od njega stvarno ne bi moglo ni očekivati, dočim i ovo je grandiozno za tako mali, a toliko napaćen narod iz kog je potekao. Ostatak njegove mudrosti sadržan je u njegovom delu, koje kako vidimo nadživljava i slična dela čak i većih majstora, poput Broza na primer. Naime, pre nego što je izgovorivši pomenutu rečenicu i tako praktično, u realnosti aktivirao pravila igre, po kojima se igra ta njegova igra, evo već treće stoleće, obeležio je teren, sve sa tribinama i ložama za počasne posmatrače. Fizičke granice terena za te igre nisu definisane jer to je deo igre i to važan, više je definisan region na koji se pojedini akteri oslanjaju u svojim delovanjima.
Kompletan projekat i to kakav?
Mali, skromnog budžeta, ali prvorazernog kvaliteta, skoro perfektan, mora da je pokupio dosta nagrada na raznim belosvetskim konkursima, zeznuo je čak i E. (ili N. ko će ga znati?) Kusturicu.
Prefinjenom evropskom ukusu, naviklom na delovanje osobina poput: viteštva, fer igre, sportske velikodušnosti, naravno uvek će zasmetati, veoma oskudno ispoljavanje istih, ali kao i sve što je napravljeno na ovim prostorima i ovaj projekat je usled skromnog budžeta izveden minimumom kvalitetnih i skupih uvoznih sredstava, čija se oskudica uveliko nadoknažuje lako ostupnim materijaom iz domaće produkcije. Uticaj ovih mera na konačan utisak, na žalost ne može se sasvim isključiti.
E sad, zašto Machu Pikchu pobuđuje manju pažnju za diskusiju, od potrebe da se ovde nekome skreše u brk skoro mufte?
Zato jer pri modeliranju pravila igre tzv. intelektualne ili naučne spekulacije po definiciji predstavljaju adute najmanje mogućeg dejstva i potežu se uglavnom na mestima gde se postižu skoro beznačajni rezultati. Da li zbog oskudnog budžeta ili zato što su pravila ovakvih igara data sa malo viših instanci nego što je blaženopočinuvši knez sa Takova dostigao za života, izgleda da je nužno da i takva mesta postoje, negde na marginama marginalnih tokova igre, ne bi li se održala pažnja manjeg dela intelektromantičarske publike, ali kanda ništa više od toga.
Ipak, igra senki sa fografijom planine je veoma efektna i kao metafora veoma lepo oslikava Miloševo delo.
