Локализми у говору далматинских Срба

[milance19]

Код нас се за опушак каже ћика. Али ћикара је искључиво шоља, никако пепељара.

Da
Verovatno su tamo zbog toga koristili taj izraz
Hvala

 

[*pustinjakinja]

Брина је такође и узвишење.

Један од плавањских врхова висок 970 м се зове Висока брина.

Pogledajte prilog 1144391


@Пилипенда @Берекин @*pustinjakinja @Mrkalj @ИгарЈ

Gle drage Bobije ... pominjah je pre neki dan. Ima i Srbija svoju Bobiju...

Brina, zaboravila sam na ovu riječ. Pokušavam se kroz maglu prisjetiti, ako se ne varam upotrebljavala se za djelove puta kraj kojih su bile gomile zemlje ?

 

[Krishna]

Gle drage Bobije ... pominjah je pre neki dan. Ima i Srbija svoju Bobiju...

Ест, и Србија има своју Бобију која се налази у Азбуковици поред Дрине https://sr.wikipedia.org/wiki/Бобија_(планина)
Трећа Бобија се налази код Дрвара https://www.dinarskogorje.com/bobija-zapadna-bosna.html

Географске одлике Плавна http://www.plavno.rs/geografske_odlike_plavna.php
Куњску главу (како изворно кажу Плавањци , не коњску) памтим чак из доба предшколског узраста. Личи на главу од коња тј. куња, па зато и носи тај назив.

Brina, zaboravila sam na ovu riječ. Pokušavam se kroz maglu prisjetiti, ako se ne varam upotrebljavala se za djelove puta kraj kojih su bile gomile zemlje ?

Ево шта браћа Бенковчани кажу за брину https://i.ibb.co/CwgWGGs/IMG-20220502-001804.jpg
То су нека од значања. Израз брина користим од малих ногу. Нпр. кад сам има 10-11 година брат и ја смо се играли на узвишењу од земље близу наше куће које смо звали брина. Матер нас је често критиковала што идемо на ту брину и прљамо се, јербо смо често били на њој и кад је било блата (прављење куглица од блата и бацање еластичном мотком нам је био посебан ужитак , то од одлети пуно даље него кад се баци руком). Та брина односно земљано брдашце је била нагомилана земља на плацу едног нашег комшије након копања темеља за кућу.
Јопе с друге стране (ки што се види у моме посту који си цитирила) у Плавну је Висока брина прави планински врх, који припада припада Бобији.

 

[Slavan]

Годинама записујем старе речи, изразе и фразе које сам чуо од прабабе, бабе, па и родитеља.
Ради се о селу Плавну код Книна у северној Далмацији https://sr.wikipedia.org/wiki/Плавно
Међу старим речима које сам записао има доста италијанизама, има доста старих српских речи, има нешто турцизама, понеки германизам, чак и пар француских речи, а за неке речи нисам сигуран којег су порекла.

камара (соба), катрига (столица), ура (сат), капула (црни лук), спиза (храна), помидора (парадајз), шуверини (шибице), мела (јабука), домижана (посуда за пиће), кариола (колица), шпорко (прљаво), шкуре (капци на прозорима), шкатула (кутија), шолде (паре), маћа (болест), мањистра (тестенина), арија (чист ваздух), зрак (ваздух), шушта (душек), бошча (бела марама који су носиле удате жене), дота (мираз), дотарица (миражџика), шкале (мердевине),боршча (торба), пијет (тањир), пињур (виљушка), праска (виноградска бресква), лумбрела (кишобран), кушин (јастук), шугаман (пешкир), зера (мало), зерица (малчице), граделе (роштиљ), кала (усла улица), мартелина (чекић), маца (већи чекић), бакетати (тући, ударати), пунат (поен у картама), бутига (продавница), шувит (таван), шпигло (огледало), вригање (пржење), вритула (уштипак), боца (флаша), боцун (већа флаша), пржун (затвор), мурва (дуд), вунцут (преварант), деворни (туђи), рундати (превртати), јакета (јакна), ђир (криг), каприц (инат), дишпет (инат), тука (ћурка), ћика (опушак), ћакара (шоља), врешко (свеже), шесан (леп), ћапити (отети), травежа (кецеља), кужина (кухиња), цукар (шећер), маренда (ужина), шифуњер (ормар), преша (журба), кукумар (краставац), кицивола (већа кашика), манит (луд), шпијати (вирити), мула полу магарац полу коњ), мулац (копиле), шкриња (мртвачки сандук), капса (мртвачки сандук), ланцун (чаршаф), шпиода (зихернадла), пршут (шунка), либар (књига), брина (гомила земље), ћић (стриц), ћакула (оговарање), клапа (група), клапац (момак), тинта (мастило), кунтен (вољан), чава (ковани ексер), броква ексер), шкакљати (голицати), вареника (млеко), мијур (плих), навака (добробит, благидет), мадрац (душек), рубац (марама), кава (већа рупа), пуце (дугме), ижиња (памет, идеја), гњити (трулити), гра (пасуљ), свирала (фрула), дурати (трпети), зарука (веридба), кар (свађа), нева (јетрва)

Доста ових речи (неке у мало другачијем облику) се корсти (користило се) на југу Црне Горе, на приморју, највише у Боки Которској.

 

[Krishna]

Доста ових речи (неке у мало другачијем облику) се корсти (користило се) на југу Црне Горе, на приморју, највише у Боки Которској.

Далмација и Бока Которска су неколико стотина година биле у истим државама. Млечани су били и у Боки и у Далмацији, па зато у оба краја има доста италијанизама/венецијанизама. У оба поменута краја велика већина романизама су венецијанизми, али има их и нешто који потичу из далмато-романског језика.

 

[Krishna]

Škurija - bič

 

[ZabranjeniLegenda]

Далмација и Бока Которска су неколико стотина година биле у истим државама. Млечани су били и у Боки и у Далмацији, па зато у оба краја има доста италијанизама/венецијанизама. У оба поменута краја велика већина романизама су венецијанизми, али има их и нешто који потичу из далмато-романског језика.

Mi Crnogorci imamo jos vise romanskih rijeci, jer to su ostaci naseg prajezika nasijeh predaka

 

[Krishna]

Mi Crnogorci imamo jos vise romanskih rijeci, jer to su ostaci naseg prajezika nasijeh predaka

Ne znam za vas, ali kod nas se velika većina romanizama more povezati sa venecijanskim/italijanskim jezikom što je očito posljedica mletačke vladavine. Imamo i poneki romanizam koji potiče iz dalmatskog jezika, to je bio govor autohtonog romanskog stanovništva istočne jadranske obale.

Evo ispod nekih izraza koje smo koristili, a za koje sam jasno pokazao vezu sa italijanskim. Ima toga još ohoho.

Пошто од речи страног порекла међу локализмима у говору Далматинских Срба има највише италијанизама, навешћу само неке од којих италијанских речи су изведене (требало би ми доста времена да наведем све за које сам сигуран да су италијанизми).

Камара (соба) - од. италијанског Camera (соба)
Катрига (столица) - од италијанског Cattedra (столица)
Ура (сат) - од италијанског Ora (сат)
Шпорко (прљаво) - од италијанског Sporco (прљав)
Шугаман (пешкир) - од италијанског Asciugamano (пешкир)
Граделе (роштиљ) - од италијанског Grigliata (роштиљ)
Вритула (уштипак) - од италијанског Frittura (пршење)
Кушин (јастук) - од италијанског Cuscino (јастук)
Шкале (мердевине) и шкалини (степенице) - од италијанског Scala (мердевине, степенице)
Кужина (кухиња) - од италијанског Cucina (кухиња/кулинарство)
Либар (књига) - од италијанског Libro (књига)
Капула (црни лук) - од италијанског Cipolla (лук)
Шетемана (седмица) - од италијанског Settimana (седмица)
Пијет (тањир) - од италијанског Piatto (тањир)
Мела (израз за нешто слатко/укусно, "слатко ки мела") - од италијанског Mela (јабука)
Помидора (парадајз) - од италијанског Pomodoro (парадајз)
Лумбрела (кишобран) - од италијанског Ombrello (кишобран)
Шкатула (кутија) - од италијанског Scatola (кутија)
Праска (виноградска бресква) - од италијанског Pesca (бресква)
Каприц (инат) - од италијанског Capriccio (хир)
Дота (мираз) - од италијанског Dote (мираз)
Дрито (равно) - од италијанског Dritto (равно)
Миракуле (ђаконије) - од италијанског Miracolo (чудо)
Пашта (тестенина) - од италијанског Pasta (тестенина)
Мартелина (чекић) - од италијанског Martello (чекић)
Шиматорија (гробље) - од италијанског Cimetero (гробље)
Гушт (задовољство) - од италијанског Gusto (укус)
Пржун (затвор) - од италијанског Prigione (затвор)
Боршча (торба) - од италијанског Borsa (торба)
Шњура (пертла) - од италијанског Stringa (пертла)
Шолде (новац) - од италијанског Soldi (новац)

 

[ZabranjeniLegenda]

Ne znam za vas, ali kod nas se velika većina romanizama more povezati sa venecijanskim/italijanskim jezikom što je očito posljedica mletačke vladavine. Imamo i poneki romanizam koji potiče iz dalmatskog jezika, to je bio govor autohtonog romanskog stanovništva istočne jadranske obale.

Evo ispod nekih izraza koje smo koristili, a za koje sam jasno pokazao vezu sa italijanskim. Ima toga još ohoho.

Pa to je nas izvorni jezik, jezik nasijeh predaka prije no sto su se poslovencili

 

[Krishna]

Adra - stara krpa
Viranija - velika prostorija
Odvidati - odšarafiti
Superdije - sastojci (uglavnom se odnosi na hranu)

 

[Ovi jedan]

Na poziv otvarača teme dat ću svoj skromni doprinos jer koliko vidim dalmatinski Srbi(bar Krišnina baba i prababa) su svojevrimeno pokupili podosta izraza od Hrvata iz Dalmacije te ih koristili u svakodnevnom govoru(zasigurno je bilo i obrnutih primjera jer suživot je mora ostavit traga na obe strane).

Ja ću se za početak osvrnit na prvi upis u kojima ima podosta riči koje se i danas koriste u Dalmaciji među starijim svitom(ljudima), a velika većina toga se zadržala i u mojoj generaciji pa tako i sam koristim 90% toga šta je doli navedeno. Za one riči i izraze koji mi nisu poznati to sam i napisa, a uz to sam i napravia neke "prepravke" iako je to najčešće razlika u slovu ili dva zavisi kako je ko naučia.

kamara (soba), meni je poznatiji izraz komora, al vjerovatno može i ovako
katriga (stolica),
ura (sat),
kapula (luk),
spiza (hrana),
pomidora (rajčica), reče se i poma u zadnje vrime, al pomidora je po starinski
šuverini (šibice), meni je poznatiji šuFerin, al to su nijanse
mela (jabuka), nešto mi je poznato, al ne koristi se često danas
domižana (posuda za piće), mislim da je pravilnije demižana, a može se reć i demejana
kariola (kolica), ona radna kolica da ne bude zabune
šporko (prljavo),
škure (kapci),
škatula (kutija),
šolde (para), može i šoldi, a i pinezi se isto koristi ka i izraz za novce/pare
maća (bolest), osim toga može bit i maća na majici od znoja ili šporkice
manjistra (tjestenina), meni poznatiji izraz bez NJ dakle manistra
FRIŠKA arija (čist zrak), nadoda bi friška jer frižak znači čist/svjež
zrak (vazduh)
šušta (dušek)
bošča (bijeli šal koji nose udate žene), nisam čua ili zapamtia ovi izraz
dota (miraz),
dotarica (miradžica), nije mi ni ovo poznato
skale (ljestve),
boršča (torba), borša bez Č iako ne sumnjam da se negdi udomačila i boršČa
pijet (tanjur), više se koristi pijAt, al opet tu su nijanse
pinjur (vilica),
praska (vinogradska breskva),
lumbrela (kišobran),
kušin (jastuk),
šugaman (ručnik),
zera (malo), zera može i zero
zerica (malo), kad san pita babu koliko čega stavlja kad nešto kuva, uvik je zera soli, zerica papra i zero konšerve pa se ti misli koliko čega ide
gradele (roštilj),
kala (mala ulica), jesam ti reka da ti kala ili kaleta moraju bit od negdi poznato
martelina (čekić), nešto mi zvoni, al ako i jesam čua to je bilo prije sto godina
maca (veći čekić),
baketati (tući, udarati),
punat (bod u kartama), može i punat u balotama(boćama)
butiga (trgovina),
šuvit (tavan),
špiglo (ogledalo), može i špigla opet sve zavisi od kraja do kraja
vriganje (prženje), mislim da je pravilnije Friganje, al to je ka i Frane/Vrane
vritula (uštipak), prije se reče Fritula, al neke babe više vole V i nema tu pomoći
boca (flaša),
bocun (veća flaša),
pržun (zatvor),
murva (dud),
vuncut (varalica), funcut bi bilo prirodnije, al opet te pretvorbe iz F u V(ps šibenski funcuti navijači Draženove KK Šibenke)
devorni (tuđi), nešto mi u daljini ostalo, al očito se danas manje koristi
rundati (prevrtati),
jaketa (jakna),
đir (krigla), đir bi bila šetnja, a ovo za kriglu mi nije poznato
kapric (inat), ni ovo jer u nas dišpet ima to značenje
dišpet (inat), vidit pod gornj red
tuka (puran),
ćika (opušak), bez a na kraju
ćakara (šolja), ćikara bi bilo ispravnije
vreško (svježe), friško bi bilo ispravnije, al moguće da se negdi i ovakav izraz udomaćia
šešan (lijep), šeSan, al opet stvar u nijansama
ćapiti (oteti), neko reće i ćOpiti
traveža (pregača), poznatiji mi je izraz traverša
kužina (kuhinja),
cukar (šećer),
marenda (užina),
šifunjer (ormar), regal ili kredenca su mi bliži iako je vjerovatno ovo pravilniji izraz za sobni ormar
preša (žurba), može i priša opet kako se di udomaćilo
kukumar (krastavac),
kicivola (veća kašika), kaciola mi je bliže
manit (lud),
špijati (viriti),
mula (pola magarac, pola konj),
mulac (kopile),
škrinja (mrtvački sanduk), danas je to onaj veliki zamrzivač di držiš meso i ostalo
kapsa (mrtvački sanduk), prije kapsil
lančun (plahta), lanCun bi bilo pravilnije(bar danas)
špijoda (zihernadla), nije mu poznat ni jedan izraz
pršut (šunka), i to drniški
libar (knjiga),
brina (gomila zemlje),
ćić (stric), promaklo mi ovo, al moguće da se i koristi
ćakula (ogovaranje), može i razgovor/rasprava, a tu se krije i sam naziv za čakavicu
klapa (grupa),
klapac (momak), nije mi poznato, al ima smisla
tinta (mastilo),
kunten (voljan),
čava (kovani čavao), prije brokva
brokva (čavao), kao što rekoh poviše
škakljati (golicati),
varenika (mlijeko),
mijur (plik), mijur bi bia mjehur, al vjerovatno se i u ovom kontekstu prije koristilo
navaka (dobrobit, blagodet), u magli mi jer se ne koristi često
madrac (dušek),
rubac (marama), nekako mi je ovo rubac uvik zvučalo purgerski, al ko zna možda je i naš izraz
kava (veća rupa), napomena, ne izgovara se ka napitak već je ovo prvo A razvučeno(kaava)
puce (dugme), botun je ovde puno češči izraz
ižinja (pamet, ideja), nije mi pozato, al ima smisla jer i(n)žinjeri su pametni i školovani ljudi
gnijiti (trunuti),
gra (pasulj), ili grah, graj zavisi kako ko reće iako ja osobno koristim graj
svirala (frula),
durati (trpjeti), moguće da i to znači, al češće durati koristi za - trajati
zaruka (vjenčanje),
kar (svađa), ******* bi bilo ispravnije, al opet nijanse
neva (jetrva), nevista bi bilo točnije mislim, a neeva je biće od milja


Toliko zasad, a ako te zanima pogled iz "drugog kuta" mogu bacit oko na još poneki tvoj upis pa ostavit svoj komentar.

A ako Rayella još prati temu onda na znanje da se "vazda" i danas koristi u ciloj Dalmaciji iako nešto rijeđe nego prije. Inače vazda znači uvik, a njena najpoznatija primjena je u crkvenim obredima jer nakon onog "faljen Isus" dolazi "vazda budi".

 

[Slavan]

Већина речи су романске и већ их је @Krishna навео.

 

[Ovi jedan]

Већина речи су романске и већ их је @Krishna навео.

One mogu bit latinskog ili nekog drugog podrijetla, al za 99% navedenih koje sam citira zasluge nose Hrvati iz priobalja jer su ih oni preuzeli i uveli na ove prostore davši im i dašak slavenštine. Sve su se ove riči koristile i koriste dan danas duž gotovo cile Jadranske obale(uključujuči i C-G) skupa s otocima i ponešto u zaleđu kako je šta stiglo do njih.

I pitanje za Krišnu, jesu li ove riči šta si skuplja od (pra)babe koristili i drugi Krajišnici svojevrimeno? Pretpostavljam da možda jesu poneku, al sumnjam da su baš imali ovako širok vokabular ka ženski dio tvoje familije?