LJUBOMORA

Ljubomora u malim kolicinama nije skodljiva...ali samo u malim..cak zna da bude i simpaticna...
u smislu...''***.njoj je bas stalo do mene'' :D

Ali kada to nekome postane svakodnevica...kada neko ne veruje ni kada do prodavnice odes pa te ispituje kao na optuzenickoj klupi..to je ono sto neeee vaaallljjjaaaa.....:roll:

Ja znam da budem ljubomorna..ali sreca velika sam devojcica i znam da kazem sebi dosta je bilo... :brus:

Verujem svome slatkisu..... jer znam da gde god da je mislice na mene.... :cmok2:
 
Immortal_girl:
znaci tema je ljubomora, zavist i sve o tome...

bye
trepp-1.gif

Kliknite za proširenje...

Svesna sam svoje ljubomore kada se pojavi i pokušam da je smirim i poništim kroz ljubav:)
 
ljubomora i zavist nisu sinonimi. ne zato što pod ljubomorom ne mislimo samo na ljubavne odnose, već i zbog toga što se zavist prati osećanje manje vrednosti u odnosu na ljude koji su postigli taj, zamišljeni cilj, kojem zavidan teži, ali ne može da dostigne.
 
Poslednja izmena:
moonja:
ljubomora i zavist nisu sinonimi. ne zato što pod ljubomorom ne mislimo samo na ljubavne odnose, već i zbog toga što se zavist prati osećanje manje vrednosti u odnosu na ljude koji su postigli taj, zamišljeni cilj, kojem zavidan teži, ali ne može da dostigne.
Kliknite za proširenje...


Sto bih ja zavidela nekome ko je uspesniji od mene...????

Svaka jedinka ima izbor da sebi ulepsa zivot...ili da ga upropasti...
''Osecaj manje vrednosti''.... je slabost jednog uma...slabost jedne volje...
 
moonja:
ljubomora i zavist nisu sinonimi. ne zato što pod ljubomorom ne mislimo samo na ljubavne odnose, već i zbog toga što se zavist prati osećanje manje vrednosti u odnosu na ljude koji su postigli taj, zamišljeni cilj, kojem zavidan teži, ali ne može da dostigne.
Kliknite za proširenje...

Možda je najlakše napraviti razliku između ljubomore i zavisti ako uporedimo objekte ljubomore/zavisti. Objekat ljubomore je uvek osoba za koju smo emotivno vezani (simpatija, naklonost, ljubav), uzrokovana je nesigurnošću u sebe i prati je posesivnost ("ne dam ono što volim i što mi pripada"), dok je zavist uzrokovana nezadovoljstvom samim sobom (" hoću da budem kao on/ona").

:cistinaocare:
 
Borac za prava zivotinja:
Možda je najlakše napraviti razliku između ljubomore i zavisti ako uporedimo objekte ljubomore/zavisti. Objekat ljubomore je uvek osoba za koju smo emotivno vezani (simpatija, naklonost, ljubav), uzrokovana je nesigurnošću u sebe i prati je posesivnost ("ne dam ono što volim i što mi pripada"), dok je zavist uzrokovana nezadovoljstvom samim sobom (" hoću da budem kao on/ona").

:cistinaocare:
Kliknite za proširenje...
:okok:
da, baš si lepo pojasnila...samo što kod ljubomore ne mora da postoji uvek emotivna vezanost u smislu ljubavnih odnosa. npr. kod braće i sestra je česta ljubomora. ali jeste, tu se radi o borbi za naklonost i posesivnost prema roditelju..
 
Poslednja izmena:
polikarp:
I ne samo to. Posesivnost se kod čoveka javlja kao odraz sistema u kome živimo. Znači celi system u kome danas živimo se zasniva na posesivnosti tj. privatnom posedovanju-privatnom vlasništvu :moj auto,moja žena,moja deca,moje Ja,moje misli….
Znači ne samo da se poseduju konkretne stvari,predmeti ili osobe već čovek teži ka ostvarivanju posedovanja I pojmova ili čak I sopstvenog Ja. I to je najteži oblik posedovanja koji predstavlja ropstvo-sistemu i ropstvo Samome Sebi.

Posesivnost je projekcija sistema u kome živimo u samom čoveku.

To se najbolje može objasniti na primeru da,recimo,pre 1000godina niko ne bi rekao,,imao sam (imanje) ružan san’’ ,,već sanjao sam (bivanje) nešto ružno’’. Ona se odražava i kroz ljudski govor kao i kroz sve aspekte funkcionisanja čoveka.

Onda kada se javi opasnost da se izgubi privatna svojina tj vlasništvo javlja se ljubomora. Znači,strah od gubitka je taj,kao što si I sam rekao, koji je podsticaj ljubomore,a uzrok problema je posedovanje.

Jedan od načina za rešavanje tog problema nije samo da čovek zavoli sebe,jer I posesivna-ljubomorna osoba može voleti sebe,već način da se čovek oslobodi trenutka posedništva. A ljubomora proizilazi iz straha za gubitkom onoga što se poseduje. Znači kada čovek pređe iz stanja ,,imanja’’ u ,,bivanje’’ tj. Kada se oslobodi svog vlasništva ali pre svega samog sebe,onda će se rešiti posesivnosti a sa time će nestati I ljubomora. Onda kada čovek nauči da je dovoljan samom sebi za ostvarivanje ljubavi u njenom punom obliku. Jer ljubav predstavlja trenutak davanja (oslobađanje) I nije vezana niti uslovljena za primanje (dobijanje-posesivnost).
Ljubomora je produkt posesivnosti.

Bog je iz ljubavi stvorio čoveka (davanje) a ne iz očekivanja (posedovanje) da mu ta ljubav bude uzvraćena.
Kliknite za proširenje...

Slazem se. Sve je to neka "nova era", posesivnost, egomanija.

Ali ovo "covek dovoljan sam sebe", ne znam kako da definishem. Ne znam dal si time hteo da kazesh da covek moze biti u potpunosti asocijalan, onda se ne bih slozio, ali mozda si mislio time da ta unutrasnja sreca se nalazi u samom sebi, a ne u spoljasnjem to se slazem.

Ljudi trebaju da nauce da pruzaju da bih bili srecni, a ne da imaju i da budu srecni. Imanje bez deljenja je isto kao jelo bez ukusa i kalorija.

Prevazidjite ljubomoru i upoznacete one prave ljubavne lepote.
 
seducer:
Ma moze mnogo da se "trabunja" o tome ali nema svrhe...
Kliknite za proširenje...

...Као и о свему другом...:confused:

Зашто мислиш да нема сврхе?
А како људи иначе уче о разним стварима и појавама, ако не из ''трабуњања'' других људи?
 
Hellen:
...Као и о свему другом...:confused:

Зашто мислиш да нема сврхе?
А како људи иначе уче о разним стварима и појавама, ако не из ''трабуњања'' других људи?
Kliknite za proširenje...

Sopstvenim razmisljanjem? :) Nije samo dovoljno da se cuje, vec i da se razmisli o tome i stvori neki stav a ne samo da se prihvati zdravo za gotovo.

Da pojasnim, mislim da su ljubomora i zavist besmislica, upravo zbog toga sto nemaju nikog beninog smisla za coveka. Nisu nam u bilo kom kontekstu potrebni za zivot, vec nas samo odvlace i zakljucavaju u krug boli, depresije, besa i agresivnosti.

Iako mnogi smatraju ljubomorom zapravo gubljenjem poverenja u osobi, ljubomora je zapravo samo povreda licnog ega i nista vishe. Poverenje kad se izgubi, razmisli se zasto se izgubilo, a ako je jednom postojalo moze i da se povrati. Ljubomora je pak suvishe bolna jer je to patnja za svojim sopstvenim ja, svojim ponosom i dikom.

Cak sta vishe ljubomora bi bila i korisna da je samo patnja. Nego je to patnja koja trazi zadovoljenje koje se izrazava u blagoj formi sadizma, koje upravo vodi do agresivnosti i besa.
 
Poslednja izmena:
seducer:
Sopstvenim razmisljanjem? :) Nije samo dovoljno da se cuje, vec i da se razmisli o tome i stvori neki stav a ne samo da se prihvati zdravo za gotovo.

Da pojasnim, mislim da su ljubomora i zavist besmislica, upravo zbog toga sto nemaju nikog beninog smisla za coveka. Nisu nam u bilo kom kontekstu potrebni za zivot, vec nas samo odvlace i zakljucavaju u krug boli, depresije, besa i agresivnosti.
Kliknite za proširenje...

Не разумем. Причаш о осећањима као да су ствар нашег личног избора... :confused:

Као да можемо да кажемо: туга је бесмислена, разочарење је некорисно, љутња је беспотребна...:confused:
 
Са дописаним делом поста се слажем, али то што неко наше осећање (рецимо - љубомора) не доноси ништа доброг ни нама ни особи на коју је уперена - не значи да можемо да га одбацимо својом вољом, нити да га окарактеришемо као бесмислицу. Оно постоји па постоји - са или без учешћа наше воље.
А како се борити са њом (лечити је) - то је већ друго питање....
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top