nikada ne moze biti isto biti zaljubljen sa 18, sa 30, sa 40, sa 100 godina...to se meni chini...i secam se kad su neke moje starije drugarice govorile ,,kad prepichish jednom'', posle ti je sve lakshe...i naravno posle mi je postalo jasno shta je to znachilo (gubitak svoje iluzije)...chovek moze biti silno zaljubljen i uraditi trista nerazumnih stvari, uzalud mu savjeti koje i on sam zna...ako je toliko zaljubljen da mu je najveci strah u zivotu da ne izgubi to shto voli...nadam se da ima ljudi koji su tako dozivljjvavali , kao shto ima ljudi koji su u svakoj situaciji razumni pametni i uvek dovoljno zaljubljeni u sebe da ne dozvole sebi tako glupe poteze , zbog drugog bica...koliko god da je sve to bila glupa iluzija, koja nema realnu osnovu , postoje ljudi koji i to prozive...naravno da kasnije prekaljivanje usijanog gvozdja hladnom vodom donosi drugachiji dozivljaj, razumniji pristup, kao i blag osmijeh na secanje na neke ranije ,,budalashtine'' koje su dio puta , ako se ide srcem i stvara sopstvena magija zivota...i kuda put ide dalje? Da li je na kraju razum No.1 koji govori oko chega se treba maltretirati, oko chega se ne treba uzbudjivati ili kad interes preteze tas vage da se ne pravi drama i dize prashina ,,oko gluposti koje ce proci''...
bezveze ovo pishem, ali eto svi imaju pravo da iznesu shta im se dopada , shta se ne dopada....ali nekad me iritira, kako je lako davati savete i kritikovati kad si prekaljen lav, ostvario si mnogo od onog shto si nekad planirao, pa zivot ide svojim tokom da stvari ,,mogu, a i ne moraju da se dese''...kao shto je jezim preterano razumnih , podjednako se jezim isprogramiranih fobichara koji neguju mlaku vodu srca, samo kad mogu da drze sve pod kontrolom...
Nemoguce je klasirati mishljenje nekoga ko je sam, nekoga ko je tek uplovio u ove vode od kojih ochekuje cvijece i proljece i nekoga ko je odavno o'ladio zelje, nade , ishchekivanja i sveo zivot na susrete od doruchka i vechere...
Secam se nekoh starijih zena koje su (chini mi se sa veshto prikrivenom unutrashnjom zlobom ) neprekidno zachinjavale svaki ugodan trenutak zaljubljenih ,,ljubav dodje pa prodje, nema ljubavi , nema ljubavi u braku, kad dodju deca nema ljubavi, nek se muz j... s kim hoce samo da donosi pare kuci '' i sto praktichnih saveta poshtenih nekadashnjih grchevitih lovaca na muza, a sada briznih chuvarica svojih sinova od zena za koje su se uplashile da ce ih ugroziti, i secam se jedne koja je govorila ,,zena je za u kuci...ti cesh svoju zenu da volish , a majku cesh da zaboravish ''itd....i nisam imala petlju tada da kazem ,,ajd' ne s.e.r.i.te...ako neshto mora da se desi , nek se desi, ali ne morate sada da ne pustite druge da izive svoju iluziju cvijeca i proljeca''...
E, sad napisah svashta...ne mogu da pretresam ponovo...mogla sam najkrace reci, nije isto kad imash 18, 30, 100 godina...
Od same situacije koja je opisana mene je vise zainteresovao njen siri kontekst (tako valjda dodjosmo i do knjizevnosti
