Ljubav

[STARDUST]

“Ljubav je vatra, da. Ali nikad ne znate hoće li vam zagrijati srce ili zapaliti kuću.” Joan Crawford

 

[dzezer]

 

[Marjan Svjetlana Temsic]

Volela bih da mogu
svu ljubav da ti prenesem,
taj oblak beskrajne čežnje
i nežnosti i topline...
Da se duž zlatnih niti
sva moja ljubav raznese
i raspline po tebi
i nastavi da teče...
Da obavijem ti sve bi'
najčulnije dubine...
Prizivam bledo veče
protkano žutim sjajem.
Da li je ovo već bilo
ili će sve tek da bude?
Svejedno.
Ljubav mi teče
i ja bih samo da dajem
dok se juče kroz danas
u isto trajanje slilo.
Da li ce stići do tebe?
Ne sumnjam više ni trena.
U meni čežnje ima
da poruši sve planine.
U meni nežnost snena
jača od svih morskih plima
uz nebo ljubavi greje
i gazi sve daljine.

 

[STARDUST]

“Od svih strasti ljubav je najjača, jer ona istovremeno napada glavu, srce i tijelo.” Voltaire

 

[Laida]

Riječi ti moje izmiču...perom tupog vrha naslikam ljubav svoju ...

 

[Packy]

Novosađanka L. A. (identitet poznat redakciji) razvodi se od supruga jer nije prošao njen bračni test - ona se nakon što je otvorila lažan nalog na Fejsbuku i sprijateljila se s mužem glumeći da je neka druga žena uverila da je on spreman da je prevari. Odmah je zatražila razvod.


Nije odoleo čarima strasne plavuše
Ono što je ova žena uradila posle decenija braka, najlakši je način za spoznaju koliko daleko je čovek s kojim deli postelju spreman da ide s drugim ženama.

- Pre nekoliko godina moj suprug je napravio profil na Fejsbuku i ubrzo postao pravi zavisnik. Svaki slobodan momenat koristio je da četuje, osetila sam da nešto nije u redu, ali s obzirom na to da nisam vešta sa računarima i tehnikom, niti sam znala šta se sve na ovoj društvenoj mreži može naći, nisam previše brinula. Međutim, njegova opsesija išla je dotle da je po povratku s posla odmah sedao za računar i tek kasno u noć legao da spava.
U početku je koristio zajednički računar - priča ova Novosađanka.

Njen, uskoro bivši suprug, išao je do te mere da je napravio u zasebnoj sobi kutak za virtualni život. Ubrzo je počeo i da koristi i druge popularne programe za komunikaciju, a kada je nabavio telefon koji je držao pod pin kodom supruzi je kap prelila čašu.

- Tada mi je već jasno bilo da radi sumnjive stvari, ali mi je trebao dokaz. Morala sam da se uverim svojim očima. Pozvala sam svoju prijateljicu koja mi je pomogla da napravim nalog na Fejsbuku. Morali smo mudro da igramo, kako bi se on upecao. Uzeli smo slike od jedne devojke iz Britanije, koja je imala atraktivne fotografije. Dali smo joj neko srpsko ime, učlanili su i grupe u kojima je član i moj suprug, a pristup opciji o mojim prijateljima onemogućili jer bi bilo providno da ih imam malo, onda je, objasnili su mi, vrlo jasno da je profil lažan. Na neke njegove komentare u toj grupi u kojoj je bio učlanjen ja sam reagovala i njemu je trebalo svega nekoliko dana da mi pošalje zahtev za prijateljstvo - priča ova žena.

Ona takođe kaže da nije mogla da veruje da njenom suprugu nije bilo sumnjivo to što je izvesna žena dostupna isključivo onda kad njegova rođena žena nije kod kuće.

Ono što se kasnije odvijalo bilo je dovoljno da podnese zahtev za razvod braka.

- Odmah je krenuo da četuje sa mnom, lagao kako me je viđao u gradu, kako me je posmatrao i kako sam mu lepa. Pitala sam ga da li je oženjen, rekao je da jeste, ali da mu je muka od braka i od njegove žene, o kojoj ništa lepo nije imao da kaže, već bukvalno priznao da se zgrožava na nju. To je bio veliki šok za mene, plakala sam dok sam mu postavljala pitanja o ženi i braku.
Na kraju je zatražio moj broj telefona, hteo da se vidi sa mnom, a delio mi je vrlo otvoreno komplimente. Smučio mi se i presekla sam sve - priča ona, ali nije želela da iznosi detalje o suprugovoj reakciji kada je saznao da je „nasankan“.

Preljuba se sve češće navodi kao razlog za razvode brakova, a da je ženska intuicija nepogrešiva, potvrđuje i jedan od novosadskih detektiva Ivan Jontović.
„poslovna večera”

- Da „poslovna večera“ nije ono što se pod njom podrazumeva ispostavi se u 98 odsto slučajeva. Muškarci su strašno nepažljivi. Ostavljaju hotelske račune po džepovima, tragove šminke na košuljama, mirise parfema... I sasvim je logično da ih supruge brzo provale. Nepažljivi su, zanemaruju supruge i potcenjuju žensku intuiciju - kaže pravnik Ivan Jontović, nekadašnji radnik u državnoj službi obezbeđenja, a danas direktor detektivske agencije „Enigma“.

Žene su, tvrdi on pozivajući se na dosadašnje iskustvo, sumnjičavije, a muževi neverniji. Nakon sprovedene istrage, klijent dobija na uvid fotografije u kojima je njihov partner u kompromitijućem društvu ili neki drugi dokaz neverstva. Ono što supružnike noćima drži budne i razjeda im brak detektivi okončaju za svega četiri, pet dana.

 

[dzezer]

Ono što nam treba ne može se kupiti,
smisao i značenje nisu važni,
jedino osnovno, jedino izvorno
to je Ljubav...
Ljubav bez granica, bez definicija, bez okova što sputavaju...
Jedino potrebno, jedino istinito i pravedno
to je Ljubav...
Ljubav bez predrasuda,
Ljubav nenametljiva,
Ljubav bezuvjetna,
Ljubav blaga, a nepokolebljiva...

Jedino što imam
to je Ljubav...
Ljubav puna i potpuna,
Ljubav bogata, a nerasipna,
Ljubav mala, a ponosna,
Ljubav snažna, a jednostavna...
Ljubav za tebe.
Ljubav u tebi.
Ljubav.
Najčišća.

 

[soledad10]

 

[Marjan Svjetlana Temsic]

N.N.

 

[DUNJA W]

Ljubav

To je kratka reč, ali ona sadrži sve: ona znači telo, dušu, život, č...itavo biće. Mi je osećamo kao što osećamo toplinu krvi, udišemo je kao što udišemo vazduh, nosimo je u sebi kao što nosimo naše misli. Za nas ne postoji ništa drugo. To nije samo reč; to je neizrecivo stanje koje se pomoću tih pet slova tek nagoveštava.


Guy De Maupassant

 

[srce andjela]

„Ljubav je strpljiva, ljubav je dobra; ona ne zavidi, ne hvališe se, ne pravi se važna; nije nepristojna, ne traži svoje, nije razdražljiva, ne pamti zlo, ne raduje se nepravdi, a raduje se istini. Sve podnosi, sve vjeruje, svemu se nada, sve trpi. Ljubav nikad ne prestaje…

(1. Korinćanima poslanica, 13. poglavlje)

 

[dzezer]

 

[Marjan Svjetlana Temsic]

Ljubav

Ljubav se došunja
tiho
neprimetno,
pokuca na rame,
dodirne kosu,
provuče se kroz misli.

I odjednom
sve izgleda lepo,
sve izgleda toplo,
bajkovito.

Kao da smo
ružičaste naočari
stavili.

 

[Net & Neta]

U ljubavi se oseća više nego što treba, pati više nego što misli,
sanja više nego što se đivi, i kaže i ono u šta ni sami ne verujemo.
Zaljubljeni se danas očajno vole, kao što sutra mogu da se očajno
omrznu bez stvarnog povoda, kao što su se i zavoleli bez stvarnog
povoda.

Jovan Ducic

 

[Net & Neta]

Kada mi nedostaješ
Mislim tuđe misli
Kradem svoje vreme
Provlačim ga
Između oblaka, snova,
Daljine i snega...
Kada poželim
Da ti nedostajem
Odsanjam pesmu
Zatvorim oči
I na kaldrmi zamislim
Cvet beli.
Kada te nema
Jer tako hoću
Zaledim osmeh
U sebi kažem ime
Udahnem duboko
I pomislim
Tako mi nedostaješ...

Mika Antić

 

[Mister]

.. j STO JE JOS PREOSTALO
Sto imamo jos od onih divnih dana sto su prosli.
Sjecanja
; koja lagano ali sigurno odlaze u zaborav.
Bol
; koji zauvijek ostaje u nasim srcima
. Duse;
koje su prepune oziljaka.
Jaku ceznju;
koja nas pustosi i muci.
Suze;
koje se cesto pojavljuju u nasim ocima
. Ponekad cak i mrznju;
koja od nas pravi neljude.
I zato se jos uvijek jako cesto pitam:
zasto sve sto je lijepo ima kraj..

 

[Net & Neta]

‚‚Šta je ljubav?
Ljubav je predavanje. Ljubav je razlog ljubavi. Ljubav je razumevanje. Ljubav je muzika. Ljubav i plemenito srce su jedno te isto. Ljubav je poezija tuge. Ljubav je odraz krhke duše u ogledalu. Ljubav je prolazna. Ljubav je nikada ne reći žao mi je. Ljubav je kristalizacija. Ljubav je davanje. Ljubav je kada podeliš žvakaću gumu. Ljubav je - nikad se ne zna. Ljubav je prazna reč. Ljubav je ponovno sjedinjenje s Bogom. Ljubav je patnja. Ljubav je susret oči u oči s anđelom. Ljubav su suze. Ljubav je čekanje da telefon zazvoni. Ljubav je čitav jedan svet. Ljubav je držanje za ruke u bioskopu. Ljubav je opijenost. Ljubav je čudovište. Ljubav je slepilo. Ljubav je osluškivanje glasa srca. Ljubav je sveta tišina. Ljubav je tema u pesmama. Ljubav je dobra za kožu".

Novi život - Orhan Pamuk

 

[Vexy]

LJubav je spremnost na žrtvu
i radost u nečijem društvu

 

[gost 284057]

Na dlanu tvom
Ja sam kao kapljica
Zauvek cu plesati
Linijom ljubavi
Sa svilom tkan
U svakoj niti spavaš ti
Pleteš ljubav snovima
Svilenim prstima kroz san
Ljubiš me
Tvoj glas budi me

Zauvijek
Bi cu uz tebe
I ako stane planeta
I dodje kraj sveta
Bez tuge, boli i straha
Do posljednjeg daha

Kad spava grad
Ko mala nocna muzika
Kao dobra navika
Tvoj miris doluta
Ljubavi sa usana
Svaku noc kao molitvu
Šapnem ime ti u mrak
I prepun ga je vazduh
Dah ljubavi
Tvoj dah osetim

Zauvek
Bi cu uz tebe
I ako stane planeta
I dodje kraj sveta
Bez tuge, boli i straha
Do posljednjeg daha
Zauvek

 

[gost 241814]

Spojler

http://www.dodaj.rs/?2y/UO/11psYWSn/43423432.jpg

 

[Tea]

Hocu da znas
da svaki kutak
ove moje sobe
mirise na tebe,
i vazduh u mojoj sobi
mirise na dlanove tvoje,
i dusa mi se spustila
u nozdrve,
a srce hoce da izleti
iz odaje svoje...

Ne mogu sebi doci
dok tebe ima tu
svuda oko mene
u tvom dodiru
u mom nemiru
i zato sad kad sam ti
sva vrata otvorila
ostani pored mene tu
u ovoj prici bez kraja
o najlepsem snu...

Hocu da znas,
tako sam nemirna
tako sam razdragana
u tvom prisustvu,
osecam se kao
devojcica od dvanaest
godina, zaljubljena
prvi put...
i kako vreme odmice
sve te vise trebam
u svom snu...

I neka sve ove reci
zauvek ostanu ispisane,
i neka teku kroz nase vene
sve dok ja zelim tebe
sve dok ti zelis mene...Tea

 

[srce andjela]

Žak Prever -Ta ljubav

Ta ljubav tako silna,
tako drhtava, tako očajna, tako nežna
ta ljubav
lepa kao dan
i ružna kao vreme
ta ljubav tako stvarna
ta ljubav tako divna
tako srećna
tako vesela
i tako jadno
drhteći od straha kao dete u mraku
a tako sigurna u sebe
kao neki spokojni čovek u sred noći
ta ljubav koja je izazivala
strah kod drugih,
gonila ih da govore
i primoravala da blede
ta ljubav tako vrebana
jer te druge mi smo vrebali
ganjani, ranjavani, gaženi, dotucavani,
poricani, zaboravljani
zato što smo tu istu ljubav mi ganjali,
ranjavali, gazili, dotucavali,
poricali, zaboravljali
ta ljubav cela celcata
još toliko živa a sva ozarena
to je tvoja ljubav, to je moja ljubav
ona koja je bila
to osećanje je uvek novo
i nije se izmenilo,
toliko stvarno kao neka biljka,
toliko drhtavo kao neka ptica
toliko toplo i živo kao leto
možemo oboje otići i vratiti se
možemo oboje otići i vratiti se
možemo zaboraviti
a zatim ponovo zaspati
pa probuditi se patiti bditi
pa ponovo zaspati
sanjati i smrt
zatim probuditi se, osmehnuti se,
smejati se i podmladiti se
naša ljubav zastaje tu
tvrdoglava ko magare
živa kao želja
svirepa kao sećanje hladna kao kajanje
nežna kao uspomena
hladna kao mermer
lepa kao dan
nežna kao dete
gleda nas smešeći se
i kazuje mnogo ne govoreći ništa
a ja je slušam drhteći i vičem
vičem za tebe
vičem za sebe
i preklinjem te
za tebe za sebe i za sve one koji se vole
i koji su se voleli
da, ja im vičem
za tebe za sebe i za sve druge
da ne znam
ostani tu, tu gde si
gde si bila tu ostani
ne pomiči se, ne idi
mi koji smo voleli
mi smo te zaboravili
ali ti nas ne zaboravi
jer nemamo drugog do tebe na zemlji
ne dopusti nam da postanemo hladni
da se udaljavamo sve više
odemo bilo gde
daj nam znak da si živa
a mnogo kasnije
na ivici nekog šipražja
u šumi uspomena
iskrsni odjednom
pruži nam ruku
i spasi nas.

 

[Net & Neta]

Prva rijec sto je iscezavala pod naletima snjeznih pahuljica glasila je “nikada”. Rijeci “zaboravljen” i na jednom drugom mjestu lista “cijelim svojim srcem” bile su zasute snijegom, kao i ime na kraju pisma, ispunjenog neravnomjerno ispisanim, groznicavim i grcevitim recima, zenskom rukom. Ta poruka napisana ocito u velikom strahu, velikom ocaju i velikoj zurbi, nestajala je, pokapana snijegom, nijemo i tiho. “il nostro concerto” Gotovo cijeli centimetar snijega lezao je na tim rijecima, i na ovima takodje: “Porto Azzurro” Pahuljice su se njezno spustale na neke vlazne mrlje krvi u hodnicima, cineci ih od vatrenocrvenih, svijetlocrvenima, zatim ruzicastima, i naposlijetku bijelima.

Sve vise krvavih tragova i sve vise rijeci nestajalo je u snijegu.Krv je postajala nevidljivom, crnilo se razmazivalo, poruka je iscezavala.Nisu se zurile, te pahuljice, a ni tople, zimske cipele. “kunem ti se” Rastopljene rijeci.Pokopana zakletva. Cipele objesenoga klatile su se sada iznad onog mjesta u pismu gdje je stajalo: “svojim zivotom” Ove su rijeci nestale dvije minute poslije toga. “ribarski brodici s jedrima crvenim poput krvi,purpurni kao krv pri zalasku sunca” Iscezlo. “vino koje smo pili u luci Marciana Marina” Rasplinuto. “nasa uvala, zeleni valovi, u kojima smo se grlili”

Proslo. Nestalo. “nas prvi susret” “nas prvi poljubac” I rasplinjavale su se, nestajale, sve te njezne rijeci pod blagim teretom snijega koji ih je cinio prolaznima, nevidljivima, sve te rijeci, sve Sve “Ti, moj zivote, Ti, moje Sve” Nije postojala rijec s kojom pahuljice ne bi izasle na kraj. Snijeg je dosao kao teska bolest, paraliza, teret, kao muka, kao nesto sto se ne moze izbjeci, cemu se ne moze suprotstaviti, nego mu se mora predati, kao smrti. “Oliver, ljubljeni moj Oliver” Upravo je i taj redak kojim je pismo zapocinjalo nestajao. Snijeg je dosegao poslednje, jos nepokrivene rijeci.Nije se zurio da ih unisti, cinio je to blago i pazljivo, gotovo njezno.Ipak ih je izbrisao.Iscezle su.Glasile su: “ljubavi mog zivota”

Johannes Mario Simmel – Ljubav je samo rijec

[/URL][/IMG]

 

[Net & Neta]

"Sve čega se sećam pre tebe čini se crno-belim. No kad si ti došao, doneo si u moj život smeh, crvene balone, smešna iznenađenja, veselje i radost."

Judith C. Grant

 

[Mister]

Možda zbog tišine
Koja danas neumorno šuti.
Tako glasno Da mi ponestaje dah.
I nije stoga čudno Što vidim tvoj očajan krik
Kojim dozivaš moje ime.
I što ti oči čujem Kako zamišljeno odvode oblake
Negdje na pučinu.