Ko, kada i kako je zloupotrebio nečiju iskrenost?
Neko kome sam verovala, bezrezervno...i zvuci naivno znam, ali sam imala taj osećaj, taj neponovljiv osećaj da je taj neko kao ja, u duši kao ja i da želi sto i ja zelim..jer je tako isto, a opet tako različito...Kada..nedavno...Kako.....navukao me na tanak led da potpuno, ali potpuno ogolim dušu...i kazem nešto..ma, sve najiskrenije ..najtananija svoja osecanja i razmisljanja..jeeee, ne mogu da poverujem da sam ispala tako naivna i tako glupava sa toliko godina da poverujem da nekoga baš zanima ta moja iskrenost ...zvuči blesavo, ali to niko ne zna o meni, znači niko...i toliku poverenja nekome pokloniti, jer...ma, nije vazno...ne mogu da verujem kako sam ispala glupava..i onda procitam neki stav o nečemu i vidim da sam se izblamirala na nevidjeno, ali na nevidjeno...lele....
I da je to moglo biti što ja želim da bude, ali da sam ja nenormalna kada sa dopustila sebi da poverujem..i da posle a znam i zbog čega , ne mogu reći zloupotrebi..nego daljim ponašanjem te navede da misliš da si u nečemu pogrešio i da se zastidiš svoje iskrenosti i svojih razmišljanja..jer te "navuku" na tanak led da pomilsiš jedno i onda, kao bude drugo..no nema veze...eto, opširan esej. Nije klasična zloupotreba..ali ako se nakon svoje iskrenosti osetim tako...tako tuzno i nepoverljivo, da poželim da sam opet miš..iako sada po prvi put u svom životu nisam bila...ma, ja sam onda zloupotrebila samu sebe, jer sam išla protiv sebe..ne verujući svojoj intuiciji.Zbog čega onda da mi bude drugi kriv?
Da li ste nepoverljivi u zadnje vreme prema ljudima?
