Ližete li redovno?

Ližete li redovno?

  • Da

  • Ne

  • Kako kad

Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Metla na vestici:
trazila sam neku sto finiju sliku :rumenko:
69-Sex-Position.jpg
Kliknite za proširenje...

moze i tako...ali moze i naopako..:):D
 
Suv jezik je, šećeru moj, poput žurbe, najveći neprijatelj ljubavnog uživanja.

Taj sam nauk do kraja izučio u Mestu nenormalne lepote, nedavno, sa Malenom. Sve je moralo da traje i ništa sa Malenom nije smelo da se preskoči. Budući da je njeno moćno malo belo telo, dugo, neobično dugo bivalo ravnodušno, bez ijednog znaka zanimanja za moje predatorske ruke (upravo vam pokazujem svoje dlanove kao verodostojnost onoga što govorim), morao sam ih, nestrpljive, stalno obuzdavati, da pre vremena ne požure, da sve ne pokvare. Smeo sam im malo više pustiti na volju tek kad bih kroz dlanove osetio da joj se koža polako zagreva na ravnom, čvrstom stomaku (prevlačim rukom svoju čvrstu butinu da dočaram kako je ravan bio Malenin stomak), i ispod malo opuštenih, dojki simpatične veličine (pokazujem kakve su bile tako što važem kolicno svaka teži na mojoj čvrstoj šaci čvrsto skupljenih prstiju).

"Sasvim polako, gospođice šećeru. Toplota je u početku jedva primetna i nežna, kao prvi zraci sunca u svežem zimskom jutru. Vatra je tek zažežena, ali ja znam da već gori, i da sada mogu početi da je ljubim.
Autocenzura. Utišavasm glas. Saopštavam vam tajnu.

- Od samog početka, od prve naše noći, bez protivljenja, pristajala je na nežnosti na koje mnogo iskusnije gospodže nisu ni pomišljale. Volela je moj jezik u svojim ustima (ovo govorim prilično bestidno, nonšalantno kao da sam rekao: "volela je da mrsi moju crnu kosu!" Taj ton, međutim, uglavnom dovodi u nedoumicu svaku moju pažljivu slušateljku. Bilo koja Mala droca bi, naime, slušajući romantične pasaže Kojatkinovih priča, često puštala razneženu suzu, a na svaki otvoreni prostakluk počinjala bi da se kikoće, kao stideći se, odmahujući rukom prema meni, ne bi li me tobož ućutkala. Zato je romantično kazanim prostaklukom svaka od vas pomalo zbunjena.
Neka bi se, na primer, kikotala zbog toga što je Malena volela Kojatkinov jezik u svojim ustima, ali ton mog pripovedanja je plačevan, pa dročica okleva, napeta između dva suprotna poriva dok još ne zna na koju ću je stranu, ja prevejani satir izvesti iz nedoumice), dugo ga ne bi ispuštala! (Sa uživanjem se zadržavam na opscenom prizoru, uočavajući vešticinu uzbuđenu raspetost između dve nadražujuće krajnosti - žvakoljila ga je kao čokoladnu bombonu, cuclala ga kao Meierovu pralinu (proveravam ispod oka kakva utisak ostavljaju moje reči na Ludaču), a ja sam za to vreme, radostan, osećao kako joj se obrazi polako žare.

Zato, gospođice šećeru, zato kažem da je tok ljubavnog čina sa Malenom bio tako neobičan. Ništa uzbudljivije od prvih nagoveštaja da je to malo telo, na početku, i dugo, tako ravnodušno blentavo, lenjo, odsutno, a moćno poput okeana, počelo pod mojim rukama da se loži kao tučana furuna! Glavu, međutim, nisam smeo izgubiti. I nisam. Nisam još. Od odsudne važnosti je bilo oceniti pravi čas, ni prerano ni prekasno, kada je vatra u njenom ždrelu dovoljno narasla da smem iz usta, iz kojih me nevoljno pušta, poći niz vrat, preko čvrstih testa njenih sisa i bradavica, na početku belih kao čaj i razlivenih, a u tom času već žućkastosmeđih i stražarski nakostrešenih, nadole, mekim žljebom po sredini ravna stomaka, do žute vune koja se, malo orošena znojem, gubi mežu butinama.

Znam, sada je čas da glavom uronim među te bleštavo bele, moćne butine, butine žive karijatide sa atinskog Akropolisa. Početak velikog slavlja, čas kad Malenino telo, do maločas bela mrcina, počinje da treperi uživanje, hiljadama treptaja, razuđeno, besno kao zapenjene nozdrve arabera po završetku trke.
Pritiska mi Malena obraze svojim dugim butinama, i mekim i čvrstim istovremeno, oslepljujuće belim, perfektno izdepiliranim, ali ne da bi sprečila moj prvi ulazak u to uzburkano, jako telo, već da bi učvrstila naš francuski poljubac koga se nikada, ni prvog dana poznanstva, nije ni stidela ni libila. Volela ga je.
Otvarala se pred mojim velikim, krutim, halapljivim jezikom kao cvet pred pčelinjom žalicom. Penjala se sve više i više, letela, znajući da polazimo na put koji nas vodi u ono strašno potiranje, u ništavilo, čiji se zlatni bljesak može porediti samo sa neprozirnim mrakom smrtnog ropca.

Uvek sam, gospodine Jelene, Malenoj koja počinje crveno da žari, ostavljao da odluči kada ćemo krenuti dalje. Ona je znala kada će moju glavu utisnuti među njene butine, osloboditi iz vrelog i znojnog zatočeništva, i kada će se gladna i očajna, lica omekšalog od strasti, dohvatiti obema rukama mog paripa, mog crnog arapina, da bi ga oblaporno, kao slatkiš, gurmanski, strpala u opasno raskriljene čeljusti. Bez stida. Bez zazora. Sada već slobodna onako kako je čovek slobodan samo kada uguši duh koji počinje da smeta podivljalom telu.
 
Poslednja izmena od moderatora:
kojote:
Suv jezik je, šećeru moj, poput žurbe, najveći neprijatelj ljubavnog uživanja.

Taj sam nauk do kraja izučio u Mestu nenormalne lepote, nedavno, sa Malenom. Sve je moralo da traje i ništa sa Malenom nije smelo da se preskoči. Budući da je njeno moćno malo belo telo, dugo, neobično dugo bivalo ravnodušno, bez ijednog znaka zanimanja za moje predatorske ruke (upravo vam pokazujem svoje dlanove kao verodostojnost onoga što govorim), morao sam ih, nestrpljive, stalno obuzdavati, da pre vremena ne požure, da sve ne pokvare. Smeo sam im malo više pustiti na volju tek kad bih kroz dlanove osetio da joj se koža polako zagreva na ravnom, čvrstom stomaku (prevlačim rukom svoju čvrstu butinu da dočaram kako je ravan bio Malenin stomak), i ispod malo opuštenih, dojki simpatične veličine (pokazujem kakve su bile tako što važem kolicno svaka teži na mojoj čvrstoj šaci čvrsto skupljenih prstiju).

"Sasvim polako, gospođice šećeru. Toplota je u početku jedva primetna i nežna, kao prvi zraci sunca u svežem zimskom jutru. Vatra je tek zažežena, ali ja znam da već gori, i da sada mogu početi da je ljubim.
Autocenzura. Utišavasm glas. Saopštavam vam tajnu.

- Od samog početka, od prve naše noći, bez protivljenja, pristajala je na nežnosti na koje mnogo iskusnije gospodže nisu ni pomišljale. Volela je moj jezik u svojim ustima (ovo govorim prilično bestidno, nonšalantno kao da sam rekao: "volela je da mrsi moju crnu kosu!" Taj ton, međutim, uglavnom dovodi u nedoumicu svaku moju pažljivu slušateljku. Bilo koja Mala droca bi, naime, slušajući romantične pasaže Kojatkinovih priča, često puštala razneženu suzu, a na svaki otvoreni prostakluk počinjala bi da se kikoće, kao stideći se, odmahujući rukom prema meni, ne bi li me tobož ućutkala. Zato je romantično kazanim prostaklukom svaka od vas pomalo zbunjena.
Neka bi se, na primer, kikotala zbog toga što je Malena volela Kojatkinov jezik u svojim ustima, ali ton mog pripovedanja je plačevan, pa dročica okleva, napeta između dva suprotna poriva dok još ne zna na koju ću je stranu, ja prevejani satir izvesti iz nedoumice), dugo ga ne bi ispuštala! (Sa uživanjem se zadržavam na opscenom prizoru, uočavajući vešticinu uzbuđenu raspetost između dve nadražujuće krajnosti - žvakoljila ga je kao čokoladnu bombonu, cuclala ga kao Meierovu pralinu (proveravam ispod oka kakva utisak ostavljaju moje reči na Ludaču), a ja sam za to vreme, radostan, osećao kako joj se obrazi polako žare.

Zato, gospođice šećeru, zato kažem da je tok ljubavnog čina sa Malenom bio tako neobičan. Ništa uzbudljivije od prvih nagoveštaja da je to malo telo, na početku, i dugo, tako ravnodušno blentavo, lenjo, odsutno, a moćno poput okeana, počelo pod mojim rukama da se loži kao tučana furuna! Glavu, međutim, nisam smeo izgubiti. I nisam. Nisam još. Od odsudne važnosti je bilo oceniti pravi čas, ni prerano ni prekasno, kada je vatra u njenom ždrelu dovoljno narasla da smem iz usta, iz kojih me nevoljno pušta, poći niz vrat, preko čvrstih testa njenih sisa i bradavica, na početku belih kao čaj i razlivenih, a u tom času već žućkastosmeđih i stražarski nakostrešenih, nadole, mekim žljebom po sredini ravna stomaka, do žute vune koja se, malo orošena znojem, gubi mežu butinama.

Znam, sada je čas da glavom uronim među te bleštavo bele, moćne butine, butine žive karijatide sa atinskog Akropolisa. Početak velikog slavlja, čas kad Malenino telo, do maločas bela mrcina, počinje da treperi uživanje, hiljadama treptaja, razuđeno, besno kao zapenjene nozdrve arabera po završetku trke.
Pritiska mi Malena obraze svojim dugim butinama, i mekim i čvrstim istovremeno, oslepljujuće belim, perfektno izdepiliranim, ali ne da bi sprečila moj prvi ulazak u to uzburkano, jako telo, već da bi učvrstila naš francuski poljubac koga se nikada, ni prvog dana poznanstva, nije ni stidela ni libila. Volela ga je.
Otvarala se pred mojim velikim, krutim, halapljivim jezikom kao cvet pred pčelinjom žalicom. Penjala se sve više i više, letela, znajući da polazimo na put koji nas vodi u ono strašno potiranje, u ništavilo, čiji se zlatni bljesak može porediti samo sa neprozirnim mrakom smrtnog ropca.

Uvek sam, gospodine Jelene, Malenoj koja počinje crveno da žari, ostavljao da odluči kada ćemo krenuti dalje. Ona je znala kada će moju glavu utisnuti među njene butine, osloboditi iz vrelog i znojnog zatočeništva, i kada će se gladna i očajna, lica omekšalog od strasti, dohvatiti obema rukama mog paripa, mog crnog arapina, da bi ga oblaporno, kao slatkiš, gurmanski, strpala u opasno raskriljene čeljusti. Bez stida. Bez zazora. Sada već slobodna onako kako je čovek slobodan samo kada uguši duh koji počinje da smeta podivljalom telu.
Kliknite za proširenje...

brate...znam da umeš lepo da sročiš, onako baš umetnički dojam da ostaviš...al brate...mnogo dugačko s oproštenje...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Belgradeboy
Da li dozvoljavate ovo?
Odgovora
2
Pregleda
429
kapetanmark
K
Edmund
Posle sexa da li...
4 5 6
Odgovora
126
Pregleda
3.469
Sebastian6
Sebastian6
bird again
Da li oprastate laz?
2 3
Odgovora
66
Pregleda
1.540
Mimi95
M

Back
Top