Линта: "Олуја" је злочин који траје пуне 24 године

JankoTheGreat

Buduća legenda
Poruka
27.326
Линта: "Олуја" је злочин који траје пуне 24 године

Предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору Миодраг Линта рекао да за РТРС да акција "Олуја" траје пуне 24 године и да ће трајати и даље.








Како је навео синоним за "Олују" је масовно бомбардовање српских градова, мјеста, српских цивила, систематско уништавање српске имовине, комуналне инфраструктуре, бројни злочини, протјеривање преко 250.000 Срба.
Истакао је да је по потрвђено 36 гробних мјеста у којима се налазе посмртни остаци Срба.
- Међутим, не постоји политичка воља да се ти посмртни остаци ексхумирају, као што не постоји воља да се велики број ексхумираних посмртних остатака идентификује и преда породицама жртава - рекао је Линта.
Навео је да су то трагичне чињенице о којима мора да се прича.
Линта је истакао да су протјерани Срби Курди модерног доба, расејани, протјерани широм свијета.
- Значајан дио их живи у Србији, мањи дио у Српској. Они се осјећају огорчено, напуштено, смета им, посебно политика двоструких стандарда Западних сила које фактички било прећутно, било активно подржавају овакву Хрватску чији темељ је усташтво и геноцидна НДХ - рекао је Линта и додао да је Фрањо Туђман хтио демократску, мултиетничку, толерантну Хрватску рата не би било.
Акција "Олуја" је највеће и једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше Југославије током деведесетих година прошлог вијека.
У "Олуји" је, према подацима српског Комесаријата за избјеглице, протјерано 250.000 Срба из Републике Српске Крајине, 1.856 је убијено, а 836 воде се као нестали.
Хрватска војно-полицијска акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица ХВО-а на подручја Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације, односно на Републику Српску Крајину.
Дан касније, 5. августа, хрватска војска ушла је у готово напуштен Книн и истакла хрватску заставу, док су колоне избјеглица на тракторима и другим пољопривредним возилима улазиле у Србију.
 
Дачић: Српски народ памтиће акцију "Олуја" по злу

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић поручио је да ће српски народ трајно памтити акцију "Олуја" по злу, те да није могуће гледати у будућност све док хрватско руководство нема поштовања према српским жртвама.




Ивица Дачић - Фото: ТАНЈУГ

Ивица ДачићФото: ТАНЈУГ

- Када би са друге стране постојало то политичко руководство које би уважавало жртве Срба и имало поштовање према томе, могли бисте да кажете да треба да гледамо даље, напред - рекао је Дачић за Телевизију Пинк.
Дачић је истакао да Србија никада неће заборавити 4. август, када се догодила хрватска војно-полицијска акција "Олуја".
Према његовим ријечима, Срби данас не треба да изражавају мржњу, већ жаљење за оним што се десило српском народу и да извуку поуке за будућност.
Он је нагасио да је пардоксално да неко оптужује Србију за геноцид када се зна да данас у Хрватској има 180.000 Срба, а било их је 560.000, као и да је њихов број мањи од пет одсто, а прије 100 година на тој територији било их је 15 одсто.
Министар спољних послова Србије је нагласио да држава разумије трагедију српског народа, па поред "Олује", званично обиљежава и почетак НАТО- бомбардовања СРЈ.
- Држава не заборавља кроз шта је српски народ прошао - поручио је Дачић.
 
Обиљежавање Дана сјећања на страдале Србе у "Олуји" код Манастира Крушедол (РТРС,19.30)

Република Српска и Србија, поменом на платоу испред Манастира Крушедол на Фрушкој гори, обиљежиће 24 године од прогона Срба из Хрватске у злочиначкој акцији хрватске војске и полиције "Олуја".




Српске избјеглице послије хрватске акције Олуја (Фото: www.veritas.org.rs) -

Српске избјеглице послије хрватске акције "Олуја" (Фото: www.veritas.org.rs)

Централним поменом биће одата пошта жртвама ове акције, када је почетком августа 1995. године, из Хрватске протјерано око 250 хиљада Срба, убијено око 2.000, док их се 836 још води као нестало.

Обиљежавању Дана сјећања на све страдале и прогнане Србе у акцији "Олуја" присуствоваће предсједник Србије Александар Вучић, предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић, предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик и Његова светост патријарх српски Иринеј.
Акција "Олуја" је највеће и једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше Југославије током деведесетих година прошлог вијека.
У "Олуји" је, према подацима српског Комесаријата за избјеглице, протјерано 250.000 Срба из Републике Српске Крајине, 1.856 је убијено, а 836 воде се као нестали.

Хрватска војно-полицијска акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица ХВО-а на подручја Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације, односно на Републику Српску Крајину.
Дан касније, 5. августа, хрватска војска ушла је у готово напуштен Книн и истакла хрватску заставу, док су колоне избјеглица на тракторима и другим пољопривредним возилима улазиле у Србију.

Пренос помена из Крушедола, можете пратити на нашем програму од 19 часова и 30 минута.
 
Vala i Dacica pamti po zlu. Njegov ucitelj Sloba je unistio srpski narod i dzravu za sva vremena. Izgubio je sve ratove i to je to. Jel smo mi pobedili u prvom svetskom...dobismo Vojvodinu itd...pobedili u drugom...proterali Nemce iz Vojvodine,Zemuna....ebi ga pobednik radi sta hoce....izgubili u Hrvatskoj...pa eto za kaznu oni proterase Srbe...izgubili na KiM...ode KiM...najbolje izgubio si rat a da prodjes kao da si ga dobio....gde to ima
 
САД: Помен жртвама страдалим у ратовима деведестих

У српским храмовима у Америци и Канади данас ће бити одржане комеморације српским жртвама страдалим у ратовима деведесетих, најављено је из српских организација у ове двије земље.




Свијеће - Фото: РТРС

СвијећеФото: РТРС

Комеморације ће бити одржане у мјестима у којима живи најбројнија српска заједница.
У Храму Светог Јована Крститеља у Чикагу биће служен помен и одржана комеморација у организацији Удружења крајишких Срба "Прело".
Предвиђено је да буде приказана и изложба о прогону Срба из Западне Славоније и Крајине у мају и августу 1995. године. Учесници егзодуса говориће о својим сјећањима на ова страдања.

У Чикагу ће у Храму Светог Стефана Дечанског бити служен парастос, а организатор је Сабор крајишких Срба. У оквиру сјећања на српске жртве биће приказан документарни филм о страдањима Срба у Хрватској.
У Нијагари у Канади биће служен помен и одржана комеморација у Храму Светог Ђорђа, у организацији Српског друштва "Кордун", као и у парохијалном храму Светке Петке у Виндзору, чији је организатор друштво "Сава Мркаљ".
 
Dan sjećanja na stradale u "Oluji"

Srbija i Republika Srpska danas će na platou ispred Manastira Krušedol na Fruškoj gori obilježiti Dan sjećanja na stradale i prognane Srbe u hrvatskoj oružanoj akciji "Oluja" izvršenoj prije 24 godine na Republiku Srpsku Krajinu.


    • Vijesti
    • Republika Srpska
Nedjelja, 04.08.2019. | 10:23

765-430-ddfbd9d51b0e277b677e424a3e31b614.jpg



Centralnim pomenom biće odata pošta žrtvama hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja", kada je početkom avgusta 1995. godine protjerano oko 250.000 Srba iz Hrvatske i pobijeno oko 2.000.

Obilježavanju Dana sjećanja na sve stradale i prognane Srbe u akciji "Oluja" prisustvovaće predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik, predsjednik Republike Srpske Željka Cvijanović, predsjednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković, predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nedeljko Čubrilović i Njegova svetost patrijarh srpski Irinej.

Njihovo prisustvo najavljeno je za 19.00 časova.

Akcija "Oluja" je najveće i jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše Jugoslavije tokom devedesetih godina prošlog vijeka.

U "Oluji" je, prema podacima srpskog Komesarijata za izbjeglice, protjerano 250.000 Srba iz Republike Srpske Krajine, 1.856 je ubijeno, a 836 vode se kao nestali.

Hrvatska vojno-policijska akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica HVO-a na područja Banije, Like, Korduna i sjeverne Dalmacije, odnosno na Republiku Srpsku Krajinu.

Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska ušla je u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu, dok su kolone izbjeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima ulazile u Srbiju.

fb4e0a39c598b949bfe8b7ed99a22c19.jpg


Gotovina i Marčak osuđeni, pa oslobođeni

Haški tribunal je jula 2001. otpečatio optužnicu protiv penzionisanog hrvatskog generala Ante Gotovine, koji je bio komandant te operacije. Gotovina je od tada bio u bekstvu sve do hapšenja u Španiji 7. decembra 2005, kada je izručen Tribunalu.

Godinu dana ranije, tom sudu su se predala druga dvojica generala, Ivan Čermak i Mladen Makrač, koji su optuženi za progon, deportacije i prisilno premeštanje, pljačku, bezobzirno razaranje naselja, ubistva, nehumana dela i okrutan tretman tokom i nakon operacije "Oluja".

Optužnica protiv Gotovine je odlukom Pretresnog veća Tribunala spojena sa optužnicom protiv druge dvojice generala.

Aprila 2011, Gotovina je osuđen na 24, a Mladen Markač na 18 godina zatvora, dok je general Ivan Čermak oslobođen krivice. U presudi Anti Gotovini, Haški tribunal je utvrdio da je operacija "Oluja" u leto 1995. bila udruženi zločinački poduhvat s predsednikom Franjom Tuđmanom na čelu, smišljen da protera srpsko stanovništvo iz Kninske Krajine, što je bio navod optužnice.

U novembru 2012, Apelaciono veće Haškog tribunala oslobodilo je hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske Krajine 1995. poništivši prvostepenu presudu, nakon čega su oni pušteni iz pritvora.

Prema konačnoj presudi, operacija "Oluja" nije bila udruženi zločinački poduhvat u cilju proterivanja Srba iz Kninske Krajine.

Oslobađajuća presuda izazvala je euforiju u Hrvatskoj, a hrvatski gradovi su se utrkivali u dodeljivanju titule počasnog građanina Anti Gotovini.

U Hrvatskoj se 5. avgust slavi kao "Dan pobede i domovinske zahvalnosti", dok je u Srbiji i Republici Srpskoj 4. avgust, kada je 1995. počela akcija "Oluja", dan žalosti.
 
Јoš popisujem žrtve "Oluje"

Predsjednik Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Savo Štrbac ističe da je i 24 godine od operacija "Oluja" najgora mržnja mladih Hrvata prema Srbima.


    • Vijesti
    • Srbija
Nedjelja, 04.08.2019. | 10:42

765-430-f87b65640659bcf9c01a246e08173bd2.jpg



"Velika je indoktrinacija društva. Trebalo bi država Hrvatska kroz obrazovanje, vaspitanje i medije da mijenja stvari", rekao je Štrbac za RTS.

Štrbac kaže i da će se ispuniti cilj koji je zacrtao nekadašnji predsjednik Hrvatske Franjo Tudman koji je rekao da ce se srpsko pitanje riješiti kada njihov udio u ukupnom broju stanovnika bude manji od tri odsto.

"U Hrvatsku su se vratili samo stari zbog penzija, sa kojim i dalje imamo velikih problema", navodi Štrbac i dodaje:

"Kad vam oduzmu stan, kuću, a ne obnove, gdje da se vratite. I kad se nešto uradi, to je na kašicicu, a mora se i živjeti od nečega."

Kako navodi Štrbac, obišao je izbjegle Srbe po Evropi, Australiji, SAD.

"Većina bi se vratila u svoj zavičaj, ali za povratak Hrvatska pravi probleme. Hrvati su vrlo mudro, još početkom 90-tih smislili način da bez oružja prisile Srbe da odu. Od Krajine pa do Prištine to je bila najduža izbjeglička kolona od Drugog svjetskog rata", ističe Štrbac.

Na pitanje da li su zaboravljeni izbjegli u "Oluji", Štrbac podsjeća da se do prije četiri godine obilježavala samo u crkvama, a od tada se održavaju i državne manifestacije.

"Јa sam još u ratu, popisujem žrtve, nisu sve ni popisane. Desio se raspad sistema kao u Republici Srpskoj Krajini koja se preko noći raspala. Suočavamo se sa manipulacijama države Hrvatske, čak i kada imamo imena žrtava", napominje Štrbac.
 
Епископ Сергије: Сјећање које опомиње на изгубљени завичај у Крајини

Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки и рмањски Сергије рекао је поводом 24 године од хрватске оружане акције "Олуја" да ће сјећање на избјегличке колоне од Равних Котара па све до Санског Моста довијека опомињати српски народ на изгубљени завичај у Крајини.




Епископ Сергије (Фото: eparhijabihackopetrovacka.org) -

Епископ Сергије (Фото: eparhijabihackopetrovacka.org)

Владика Сергије је оцијенио да је данас тешко бити Србин и са болом се сјећати оних дана од прије 24 године, када је започео погром над српским народом.
- Још је теже гледати како се жртве проглашавају кривцима, а кривци, без суда и осуде, прослављају свој крвави пир - истакао је владика Сергије.
Он је напоменуо да су сљедбеници Новог свјетског поретка иза себе оставили спаљена огњишта, оскрнављене храмове и гробове, пустош и згаришта.
- Избјегличке колоне, чије слике још живе у нашем памћењу, довијека ће нас опомињати на наше изгубљене завичаје, од Равних Котара, преко Книна и Грахова, од Грахова и Гламоча, па све до Дрвара, Петровца, Кључа и Санског Моста - рекао је владика.
Он је подсјетио да су неки други људи жељели да својим злим дјелима пишу једну историју, да Србе искоријене из њихове прапостојбине.
- Душмани су окрвавили руке исписујући сопственим злом најсрамније странице сопствене историје. Да би оставили траг о себи, исписивали су нашом крвљу тестамент својим насљедницима у злочину, завјештавајући им наша огњишта, наше светиње, али и нашу прошлост - истакао је владика Сергије.
Владика Сергије каже да вјера у Христа кроз вјекове окупља Србе, којих је остало да свједоче о минулом болу, али и о будућем васкрсењу за које вјерује да ће ускоро доћи.
- Милост Божија васкрснуће нашу Крајину из гробова њених мученика. Устаће поново она давно заспала снага коју су нам преци оставили, а траг нашег постојања засијаће јаче но икад, да обасја све наше животне путеве, али и странпутице оних који су нас гонили - рекао је владика Сергије.
 
Дрвар: Парастос за жртве "Олује"

И у Дрвару ће служењем парастоса и полагањем цвијећа код Спомен-обиљежја Гувно бити обиљежене 24 године од страдања и прогона Срба у акцији хрватске војске и полиције "Олуја" 1995 године.




Дрвар - Фото: РТРС

ДрварФото: РТРС

Начелница општине Дрвар Душица Рунић рекла је да је 4. август, Дан сјећања на све страдале и прогнане Србе у акцији "Олуја", највећем егзодусу и етничком чишћењу једног народа у Европи, након Другог свјетског рата.
 
Stradalima u Oluji služen parastos u Crkvi Svetog Marka



Stradalima u Oluji služen parastos u Crkvi Svetog Marka
Foto: Tanjug | Stradalima u Oluji služen parastos u Crkvi Svetog Marka
Tanjug 04.08.2019 13:32

BEOGRAD - Srbima stradalim tokom akcije Oluja je služen parastos u Crkvi Svetog Marka u nedjelju.



To je ujedno bila i prilika da se još jednom skrene pažnja na činjenicu da prognani Srbi i danas 24 godine kasnije, svoja osnovna, ljudska i imovinska prava u Hrvatskoj ostvaruju teško ili nikako.
Predsjednik Koordinacije udruženja izbjeglih i raseljenih u Srbiji Milan Žunić podsjetio je za Tanjug da se prognanim Srbima sistemski onemogućava povratak u Hrvatsku, obnova uništene imovine, pravo na penziju...
"Ne tražimo mnogo ni od Hrvatske ni od Srbije, od Hrvatske tražimo da nam ne otima ono što je naše - imovinu, penzije i stečena prava, Tražimo i pravo na povratak, na našu imovinu, slobodan život ... i naknadu za uništenu, opljačkanu i otetu imovinu", rekao je Žunić.
Prognani Srbi i od Srbije, dodaje, traže jednu "stinicu" - da stane iza legitimnih zahtjeva svojih građana i državljana i da se sistematski bori za prava Srba koja su ugrožena u Hrvatskoj.
Predsjednik Udruženja Zavičaj Nenad Abramović kaže da nijedno pravo Krajišnika nije ostvareno u potpunosti, da nadležni u Hrvatskoj čak ono malo prava koje zakon propisuje tumače kako im odgovora.

"Krajišnici su poput Feniksa, i bez obzira na teškoće nastavljau dalje", rekao je Abramović koji je pozvao sve sunarodnike da povodom državnog obilježavanja godišnjice hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja", kome će prisustvovati i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, dođu večeras u Krušedol.
Cilj okupljanja je da se sjetimo svih žrtava, jer ako i jednog čovjeka zaboravimo ubili smo ga dva puta, rekao je Abramović i dodao da je cilj i da se iz svega izvuku pouke kako se takav zločin nikada ne bi ponovio.
U operaciji "Oluja" 1995. godine protjerano je oko 250.000 krajiških Srba, stradalo ih je više od 2.000, rekao je Žunić i dodao da se 800 ljudi i dan danas vodi kao nestalo.
"Oluja" je počela 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog vijeća odbrane na području Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije, odnosno Republike Srpske Krajine. Zbog toga su kolone izbjeglica danima u automobilima, kamionima, na traktorima i drugim poljoprivrednim mašinama pristizale u Srbiju i BiH.
 
САД: Помен жртвама страдалим у ратовима деведестих

У српским храмовима у Америци и Канади данас ће бити одржане комеморације српским жртвама страдалим у ратовима деведесетих, најављено је из српских организација у ове двије земље.




Свијеће - Фото: РТРС

СвијећеФото: РТРС

Комеморације ће бити одржане у мјестима у којима живи најбројнија српска заједница.
У Храму Светог Јована Крститеља у Чикагу биће служен помен и одржана комеморација у организацији Удружења крајишких Срба "Прело".
Предвиђено је да буде приказана и изложба о прогону Срба из Западне Славоније и Крајине у мају и августу 1995. године. Учесници егзодуса говориће о својим сјећањима на ова страдања.

У Чикагу ће у Храму Светог Стефана Дечанског бити служен парастос, а организатор је Сабор крајишких Срба. У оквиру сјећања на српске жртве биће приказан документарни филм о страдањима Срба у Хрватској.
У Нијагари у Канади биће служен помен и одржана комеморација у Храму Светог Ђорђа, у организацији Српског друштва "Кордун", као и у парохијалном храму Светке Петке у Виндзору, чији је организатор друштво "Сава Мркаљ".
ovo je tako ponižavajuće

Pentagon hvali hrvatsku 'Oluju'
Hrvatski ministar odbrane Damir Krstičević izjavio je da mu je prilikom sastanka u Vašingtonu američki kolega Džejms Matis pohvalio hrvatsku operaciju “Oluja” za koju je rekao da je “izmijenila tok istorije” i da se danas o njoj uči u američkim vojnim školama “kao o primjeru dobro pripremljene i izvršene vojne operacije”.
 
BAJA MALI KNINDŽA NE KRIJE PONOS KAD KAŽE ODAKLE JE: Evo šta pevač kaže o OLUJI, u studiju nastala TIŠINA!

Foto: Printscreen/Ig



ISKRENO
BAJA MALI KNINDŽA NE KRIJE PONOS KAD KAŽE ODAKLE JE: Evo šta pevač kaže o OLUJI, u studiju nastala TIŠINA!
Stars
04.08.2019. 13:31h


  • \


Pevač Mirko Pajčin, svima poznat kao Baja Mali Knindža, ispričao je jednu crticu vezanu za operaciju "Oluja".

On je za početak otkrio kako njegov prijatelj doživljava "Oluju".


"Setio sam se jednog čoveka koji je kad su mu govorili da je pobegao, izbegao, odgovorio: "Ne, ja sam demonstrativno napustio teritoriju", ispričao je Baja uz osmeh.

Bajini roditelji su 1995. godine napustili njegov rodni Gubin, a dosta Bajinih pesama je ostalo i izgorelo u zapaljenoj kući. Kada su došli, Baja im je napravio kuću.

"Zamisli da sam ja bio neki probisvet, budaletina, narkoman ili pjano neki, pa sve potrošio što sam stekao. Gde bih ja primio roditelje? Šta bih sa ocem koji je meni spasio život kad sam imao sedam godina. Ja sam njima kupio plac, napravio kuću - ovo je Neđuka tvoje", ispričao je Baja u specijalu "To sam ja".

"Kraj tih starih vrata te uhvati seta, tuga te ubije, a neki ponos je opet da si došao tu tim stepenicama obraslim u mahovinu. Jedna breza je izrasla iz kamenog zida u kući, pored prozora gde sam ja spavao kad sam bio mali. Sve počinje i završava se u Gubinu, pod Dinarom", zaključio je Baja.

1288785_screenshot-1_ff.jpg
foto: Printscreen YT
Kurir.rs, Foto: Printscreen/Ig
 
816231967e5e5a2b9860c8a7c9b1481d.jpg



Lažni otac nacije ne propušta nijednu priliku da pokaže čiji je igrač, pa je tako jedini podržao javno sestru u Hristu Kolindu i njen novi diplomatski gaf, te uzeo aktivno učešće u njenoj predizbornoj kampanji. Kako je krenuo, mogli bi skupa na splitski rivu na koncert Tompsona!

http://www.rtvbn.com/3961252/srpstvo-mjere-velicinom-znacke
 
Jeremić: Ne smemo dozvoliti neki novi Jasenovac



Jeremić: Ne smemo dozvoliti neki novi Jasenovac
Foto: N.N. | Jeremić: Ne smemo dozvoliti neki novi Jasenovac
Tanjug 04.08.2019 16:49

BEOGRAD - Predsjednik Narodne stranke Vuk Jeremić izjavio je danas, povodom godišnjice hrvatske akcije "Oluja", da je Srbiji potrebna daleko promišljenija i odgovornija državna politika kako se u budućnosti našem narodu ne bi dogodio "neki novi Jasenovac - na Cetinju ili u okolini Prištine".



Jer, kako je naveo, istorija nas uči da se u dramatičnim međunarodnim previranjima poput svjetskih ratova, na čije otpočinjanje i tok ne možemo uticati, na Balkanu obično "gasi svjetlo" i izbijaju sukobi u kojima se događaju masovni zločini.
"Nemam nikakve sumnje da će Tompson jednog dana biti sahranjen u Zagrebačkoj katedrali uz najviše državne počasti, pored Ante Gotovine. Toga bi trebalo da budemo svesni prilikom formulisanja buduće politike, kako bi se izbegli novi sukobi i zlo", rekao je Jeremić na predstavljanju godišnjeg Izvještaja Naprednog kluba o političkim pravima srpskog naroda u regionu.
Predsjednik Narodne stranke je naveo da Hrvatsku ulazak u EU "nije naročito emancipovao" kada je riječ o pravima Srba i da se to neće samo od sebe promijeniti. Zaštita prava srpske manjine bi zato trebalo, smatra Jeremić, da bude prioritet rukovodstva Srbije u bilateralnim odnosima sa Hrvatskom, kao i srpske diplomatije, jer druge opcije Srbija nema na raspolaganju.
"Diplomatskim i političkim angažovanjem - bilateralno i u okviru međunarodnih organizacija - moramo učiniti sve da aktuelno stanje bude popravljeno ili da bar prestane da se pogoršava", rekao je Jeremić, koji je i bivši ministar spoljnih poslova Srbije.
Jeremić je istakao da su danas Srbi u Crnoj Gori u najtežem položaju i da je to ubjedljivo najugroženija etnička grupa na čitavoj teritoriji Evrope, uz mogući izuzetak položaja Srba na Kosovu i Metohiji.
 
ovo je tako ponižavajuće

Pentagon hvali hrvatsku 'Oluju'
Hrvatski ministar odbrane Damir Krstičević izjavio je da mu je prilikom sastanka u Vašingtonu američki kolega Džejms Matis pohvalio hrvatsku operaciju “Oluja” za koju je rekao da je “izmijenila tok istorije” i da se danas o njoj uči u američkim vojnim školama “kao o primjeru dobro pripremljene i izvršene vojne operacije”.


Pa normalno da Pentagon hvali oluju kad su je oni i organizovali , uostalom sa najvisih pozicija oluju su organizovali americki generali koji su nekoliko godina pre toga sluzili u ratu u Iraku u operaciji "Pustinjska oluja" uostalom cak je i ime isto "Oluja" i "Pustinjska oluja".
 
Svi zaboravljaju kako je počelo 1991.protjerivanjem (180.000 Hrvata) iz Srpske Krajine, razaranjem hrvatskih gradova i sela sa kopna, mora i iz zraka. Ima li Srbina koji je vjerovao 1991 da može goriti i njegova kuća i da će i on jednog dana morati bježati, a imao je iza sebe cjelokupno naoružanje JNA, dobrovoljce iz Srbije i svojih skoro 50.000 dobro naoružanih ljudi.??'
 
Svi zaboravljaju kako je počelo 1991.protjerivanjem (180.000 Hrvata) iz Srpske Krajine, razaranjem hrvatskih gradova i sela sa kopna, mora i iz zraka. Ima li Srbina koji je vjerovao 1991 da može goriti i njegova kuća i da će i on jednog dana morati bježati, a imao je iza sebe cjelokupno naoružanje JNA, dobrovoljce iz Srbije i svojih skoro 50.000 dobro naoružanih ljudi.??'

Којић: Јавна прослава агресије на БиХ

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић изјавио је данас Срни да Хрватска славећи акцију "Олуја" прославља и агресију на БиХ, о чему њени високи државни званичници јавно и говоре.




Милорад Којић - Фото: РТРС

Милорад КојићФото: РТРС

- Предсједник Владе Хрватске Андреј Пленковић јавно је рекао да је Хрватска учествовала у `ослобађању` неких територија БиХ, дакле извршила је агресију - појаснио је Којић.
Којић је истакао да хрватска власт и правосуђе штите ратне злочинце и заташкавају ратне злочине.
Он је подсјетио да је у хрватској војно-полицијској акцији "Олуја" протјерано 250.000 и убијено више од 1.800 Срба, а да су након ње услиједили "Јужни потез", "Маестрал", "Сана 95", здружене акције такозване Армије БиХ и Хрватске војске, када је из западнокрајишких општина протјерано више од 120.000 људи.
- Ако се надовежемо на број протјераних у `Олуји`, то је 370.000 Срба протјераних током два мјесеца са вјековних огљишта. Више од 1.600 Срба је убијено у западнокрајишким општинама. Стравични злочини су учињени и Хрватска то слави - истакао је Којић.
Којић је рекао да хрватске власти и правосуђе не дозвољавају приступе архивама, не желе да поступају по предметима, односно уступљеним кривичним гоњењима које долазе из Србије и БиХ, не желе да поступају по замолницама званичних органа, те тако шаљу поруке да власт има директан утицај на правосуђе, што сматра недопустивим.

Према његовим ријечима, Хрватска би требало да испуни стандарде ЕУ, али њено понашање Брисел прећутно одобрава.
Којић је подсјетио да Хрватска годинама слави етничко чишћење Срба, али је истакао као добро то што Република Српска и Србија заједно организују сјећања на страдале у "Олуји", као један вид културе сјећања на српске жртве.
Пленковић тврди да је војно-полицијском акцијом "Олуја" омогућен "прекид опсаде Бихаћа, као и ослобађање великог дијела БиХ".
Пленковић је у честитки поводом обиљежавања "Олује" у Хрватској навео да је овом акцијом, између осталог, град Книн "враћен у уставни поредак суверене, самосталне и међународно признате Хрватске", а да је хрватско руководство, уз помоћ УН, "осигурало мирну реинтеграцију Вуковара и цијелог хрватског Подунавља".
Честитку је упутила и предсједник Хрватска Колинда Грабар Китаровић, у којој је наведено и да је "побједом у `Олуји` досањан историјски сан слободе и независне Хрватске".




Вијести из исте рубрике
 
Срби спремни да спријече хрватску прославу "ослобођења" Дрвара

Делегат из реда Срба у Дому народа Парламента Федерације БиХ Горан Броћета поручио је да су Срби спремни да организују простесте и спријече прославу "ослобођења" Дрвара, коју је за 13. септембар најавио Кантонални одбор ХДЗ-а из Ливна.




Горан Броћета - Фото: РТРС

Горан БроћетаФото: РТРС

Поводом најава кантоналног одбора ХДЗ-а Ливно да ће 13. септембра, на дан када је цјелокупно српско становноштво избјегло из Дрвара, организовати прославу "ослобођења" Дрвара, Броћета је рекао да Срби тај дан ишчекују са великом зебњом.
- Оно што сам чуо јесте да су упућене позивнице хрватским генералима који су учествовали у "Олуји" и на овим просторима послије те акције. Уколико се то догоди, ми Срби смо спремни да организујемо протесте и спријечимо прославу "ослобођења" Дрвара - нагласио је Броћета.
Броћета је напоменуо како српски народ, који већински насељава општину Дрвар, има велику подршку из Републике Српске и Србије.
Начелница општине Дрвар Душица Рунић рекла је за Срну да је 13. септембар најтужнији дан за Дрварчане.
- То је дан када ми је уништено дјетињство и када смо поломљеног срца отишли у туђину. Та рана никада не зацјељује без обзира што вријеме пролази и што смо се вратили у Дрвар - поручила је Рунићева.
 
Споменик Гувно у Дрвару - мјесто укрштања страдалничког пута Срба (ФОТО)

У Дрвару је данас служен парастос и положени вијенци код спомен-обиљежја Гувно поводом 24 године од страдања и прогона Срба у хрватској оружаној акцији "Олуја".




Парастос поводом страдања и прогона Срба у акцији Олуја, Дрвар - Фото: СРНА

Парастос поводом страдања и прогона Срба у акцији "Олуја", ДрварФото: СРНА

Дрварчанин Стевица Лукач рекао је да спомен-обиљежје Гувно у облику крста има симболику укрштања путева избјегличких колона далматинских и личких Срба и Срба са подручја Ливна, Босанског Грахова и Дрвара.
- Тачно на Гувну укрстили су се ти путеви и настављен је пут даље у непрегледним избјегличким колонама ка Републици Српској и Србији - рекао је Лукач.
Делегат из реда Срба у Дому народа Парламента Федерације БиХ Горан Броћета рекао је да је данашњи дан један од најтужнијих у историји српског народа.
- Данас се сјећамо једног од најтужнијих дана у новијој српској историји, када се догодио стравичан злочин и прогон цјелокупног српског становништва са простора Далмације, Лике, Баније и Кордуна - рекао је Броћета.

Фото: СРНА

Фото: СРНА

Броћета је навео да свједоци треба да на нове генерације преносе сјећања на тај стравичан злочин да се "Олуја" никада не би поновила.
Он је додао како се Србима сада покушава наметнути да је "Олуја" била војна побједа и ослобођење, али да то никада неће прихватити и помирити се са чињеницом да се тада покушало потпуно уништити српско биће на овим просторима.
- Ако неко протјера комплетно становништво - уништи њихове куће, храмове и гробља, онда је јасно да је ријеч о етничком чишћењу - нагласио је Броћета.
Броћета је изразио наду да ће српско биће у Крајини бити очувано и да ће се Срби тамо вратити, како би сачували своја вјековна огњишта.
- И ми, у овом дијелу Крајине, доживјели смо исту судбину са Србима протјераним у "Олуји", али смо се вратили у наше општине и покушавамо сачувати све оно што нам припада, иако сада неки други људи покушавају да угуше српски глас у Крајини - рекао је Броћета.

Фото: СРНА

Фото: СРНА

Парох трећи дрварски Зоран Миловац, који је служио парастос, рекао је да Срби треба да поштују оно чиме су их преци задужили и да се сјећају својих жртава.
- Свако рјешење је могуће ако смо сложни. Нека Господ Бог да да овај простор Крајине буде заштићен - истакао је свештеник Миловац.
Служењу парастоса и полагању вијенаца на спомен-обиљежју присуствовало је много Дрварчана, те делегати из реда Срба у Дому народа Парламента ФБиХ Драгана Дамјановић и Горан Броћета.
Вијенце су положиле делегације општине Дрвар, Борачке организације из Дрвара, те општински одбор СНСД-а, ДНС-а и СНС-а у Дрвару.
 
Svi zaboravljaju kako je počelo 1991.protjerivanjem (180.000 Hrvata) iz Srpske Krajine, razaranjem hrvatskih gradova i sela sa kopna, mora i iz zraka. Ima li Srbina koji je vjerovao 1991 da može goriti i njegova kuća i da će i on jednog dana morati bježati, a imao je iza sebe cjelokupno naoružanje JNA, dobrovoljce iz Srbije i svojih skoro 50.000 dobro naoružanih ljudi.??'
Etničke slike Hrvatske i BiH su bile komplikovane i izmešane dosta prilikom raspada Jugoslavije. Takva slika bi mogla ostati realno samo i da nije došlo do raspada SFRJ. Realno svi narodi su želeli da se zna šta je čije i gde je medja. Komšije više nisu mogle biti komšije kao pre...
 

Back
Top