proka
Legenda
- Poruka
- 57.100
Раде Ристановић,
историчар БЕОГРАД,
ЛИКВИДАЦИЈА КАО ЈЕДАН ОД ОБЛИКА БОРБЕ КОМУНИСТИЧКИХ ИЛЕГАЛАЦА У БЕОГРАДУ ТОКОМ 1941. ГОДИНЕ
АПСТРАКТ: Од јула 1941. године КПЈ је на територији Београда пројектовала и водила борбу против окупатора и колаборациониста. Овај рад представља покушај анализе једног од сегмената борбе – оружаних напада на противнике комунистичког покрета. Приказане су само акције за које је аутор успео да пронађе утемељење у релевантним изворима, па се стога њихов број не сме сматрати коначним. Рад је писан на основу архивске грађе, штампе и литературе. Кључне речи: Србија, Београд, Други светски рат, oкупација, колаборационисти, КПЈ, београдски илегалци, ликвидације.
Постојању и одржању свете забране убиства, у свим цивилизацијама и током читаве историје, човечанство дугује свој опстанак. Постоје, међутим, неке специјалне ситуације и драматичне епизоде у којима табу убиства престаје да буде тако апсолутан и неумољив, а његови прекршиоци тако драстично кажњени и изоловани. Рат је једна од екстремних ситуација, која утиче да табу буде, и на социјалном и на индивидуалном плану, релативизован и, у психолошком смислу, другачије доживљен и схваћен.
. ЛИКВИДАЦИЈА КАО ЈЕДАНОДОБЛИКА БОРБЕ КОМУНИСТИЧКИХ ИЛЕГАЛАЦА
Један сличан амбијент стварао се и на улицама Београда. Априлско бомбардовање донело је прве поремећаје у животима његових грађана. У само четири дана од немачких бомби страдало је више од 2.271 лица, а број рањених био је вишеструко већи. Укупно је оштећено 9.365 зграда (што износи готово 50% целокупног стамбеног фонда), од чега је 714 потпуно уништено. Београђани су до 25. априла били без воде и без јавног градског превоза.
Немци су ушли у полусрушени град 12. априла 1941. и већ првим наредбама ставили грађанима до знања да ће сваку непослушност најстроже кажњавати. Кретање улицама било је ограничено од пет до деветнаест часова. Нацисти су били доследни у спровођењу своје расистичке политике. Јевреји и Роми су већ у априлу искључени из јавног и привредног живота, наметнута им је обавеза принудног рада и одузета имовина.
По иницијативи окупатора, образована је комисија која је имала задатак да испита питање одговорности свих актера војног пуча и демонстрација 27. марта 1941. године. По налогу комисије извршена су и прва хапшења. Окупатор није поштедео ни Српску православну цркву. Патријарх Гаврило Дожић интерниран је у манастир Раковица, а зграда патријаршије одузета је за потребе немачке војне силе.
Окупација је донела и прве оскудице у основним животним намирницама. Грађани су били принуђени да одлазе у оближња села ради снабдевања. Окупатор је то строго забрањивао, што је довело до развијања црне берзе. Ове и сличне мере окупатора егзистенцијално су угрожавале мањи део становништва, док су код већине стварале психозу страха и неизвесности. Чињеница да су Београђани у демонстрацијама 27. марта 1941. недвосмислено исказали неслагање са политиком „новог светског поретка“ и да су нацисти априлским бомбардовањем изменили физиономију њиховог града, указивала је да окупатор у Београду неће бити гостољубиво дочекан. Прва нетрпељивост забележена је у ноћи између 20. и 21. априла, када је непознато лице са прозора гађало немачку патролу. И у мају је настављено у истом маниру, о чему сведочи и следећа објава немачких власти: „Од стране немачке оружане силе све чешће су жалбе да цивилно становништво у односу са немачким официрима и војницима не показује њима дужну пажњу и поштовање. Нарочито се све више примећује да један велики део 2 Група аутора, Бомбардовање Београда 1941–1944, Београд, 1975, стр. 23. 3 ВА, Нда, к. 53, Ф-2, Д-1, Збирка наредби и упутстава Општине града Београда, 100.
Више о овој теми в. Андрија Раденић, Методе Немачке и квислиншке страховладе у Београду 1941, Годишњак града Београда, књ. 8, Београд, 1961, стр. 327–369. Војноисторијски гласник 2/2011 52 становништва у пешачком саобраћају не показује нимало склоности да се уклони него често на дрзак начин препречава пут“.5 Узаврелу атмосферу у Београду додатно је подгрејавао и долазак првих избеглица, које су побегле пред терором усташких власти. Део њих сакупљао се у парку код хотела „Москва“ и причао „о страшним покољима невиног становништва од стране усташа“.
http://www.isi.mod.gov.rs/multimedia/dodaci/vig_2_2011_1554880137.pdf
krenula okupacija, nema hrane a ni oružja, kako će se organizovati srpski ilegalci videćemo u nastavku teme
историчар БЕОГРАД,
ЛИКВИДАЦИЈА КАО ЈЕДАН ОД ОБЛИКА БОРБЕ КОМУНИСТИЧКИХ ИЛЕГАЛАЦА У БЕОГРАДУ ТОКОМ 1941. ГОДИНЕ
АПСТРАКТ: Од јула 1941. године КПЈ је на територији Београда пројектовала и водила борбу против окупатора и колаборациониста. Овај рад представља покушај анализе једног од сегмената борбе – оружаних напада на противнике комунистичког покрета. Приказане су само акције за које је аутор успео да пронађе утемељење у релевантним изворима, па се стога њихов број не сме сматрати коначним. Рад је писан на основу архивске грађе, штампе и литературе. Кључне речи: Србија, Београд, Други светски рат, oкупација, колаборационисти, КПЈ, београдски илегалци, ликвидације.
Постојању и одржању свете забране убиства, у свим цивилизацијама и током читаве историје, човечанство дугује свој опстанак. Постоје, међутим, неке специјалне ситуације и драматичне епизоде у којима табу убиства престаје да буде тако апсолутан и неумољив, а његови прекршиоци тако драстично кажњени и изоловани. Рат је једна од екстремних ситуација, која утиче да табу буде, и на социјалном и на индивидуалном плану, релативизован и, у психолошком смислу, другачије доживљен и схваћен.
. ЛИКВИДАЦИЈА КАО ЈЕДАНОДОБЛИКА БОРБЕ КОМУНИСТИЧКИХ ИЛЕГАЛАЦА
Један сличан амбијент стварао се и на улицама Београда. Априлско бомбардовање донело је прве поремећаје у животима његових грађана. У само четири дана од немачких бомби страдало је више од 2.271 лица, а број рањених био је вишеструко већи. Укупно је оштећено 9.365 зграда (што износи готово 50% целокупног стамбеног фонда), од чега је 714 потпуно уништено. Београђани су до 25. априла били без воде и без јавног градског превоза.
Немци су ушли у полусрушени град 12. априла 1941. и већ првим наредбама ставили грађанима до знања да ће сваку непослушност најстроже кажњавати. Кретање улицама било је ограничено од пет до деветнаест часова. Нацисти су били доследни у спровођењу своје расистичке политике. Јевреји и Роми су већ у априлу искључени из јавног и привредног живота, наметнута им је обавеза принудног рада и одузета имовина.
По иницијативи окупатора, образована је комисија која је имала задатак да испита питање одговорности свих актера војног пуча и демонстрација 27. марта 1941. године. По налогу комисије извршена су и прва хапшења. Окупатор није поштедео ни Српску православну цркву. Патријарх Гаврило Дожић интерниран је у манастир Раковица, а зграда патријаршије одузета је за потребе немачке војне силе.
Окупација је донела и прве оскудице у основним животним намирницама. Грађани су били принуђени да одлазе у оближња села ради снабдевања. Окупатор је то строго забрањивао, што је довело до развијања црне берзе. Ове и сличне мере окупатора егзистенцијално су угрожавале мањи део становништва, док су код већине стварале психозу страха и неизвесности. Чињеница да су Београђани у демонстрацијама 27. марта 1941. недвосмислено исказали неслагање са политиком „новог светског поретка“ и да су нацисти априлским бомбардовањем изменили физиономију њиховог града, указивала је да окупатор у Београду неће бити гостољубиво дочекан. Прва нетрпељивост забележена је у ноћи између 20. и 21. априла, када је непознато лице са прозора гађало немачку патролу. И у мају је настављено у истом маниру, о чему сведочи и следећа објава немачких власти: „Од стране немачке оружане силе све чешће су жалбе да цивилно становништво у односу са немачким официрима и војницима не показује њима дужну пажњу и поштовање. Нарочито се све више примећује да један велики део 2 Група аутора, Бомбардовање Београда 1941–1944, Београд, 1975, стр. 23. 3 ВА, Нда, к. 53, Ф-2, Д-1, Збирка наредби и упутстава Општине града Београда, 100.
Више о овој теми в. Андрија Раденић, Методе Немачке и квислиншке страховладе у Београду 1941, Годишњак града Београда, књ. 8, Београд, 1961, стр. 327–369. Војноисторијски гласник 2/2011 52 становништва у пешачком саобраћају не показује нимало склоности да се уклони него често на дрзак начин препречава пут“.5 Узаврелу атмосферу у Београду додатно је подгрејавао и долазак првих избеглица, које су побегле пред терором усташких власти. Део њих сакупљао се у парку код хотела „Москва“ и причао „о страшним покољима невиног становништва од стране усташа“.
http://www.isi.mod.gov.rs/multimedia/dodaci/vig_2_2011_1554880137.pdf
krenula okupacija, nema hrane a ni oružja, kako će se organizovati srpski ilegalci videćemo u nastavku teme
, kad ono ...
.
