Левица и Десница (2)

[Droid]

Pogledajte prilog 1043766

Platforma za romski aktivizam​

​

Predstavljena je Platforma za romski aktivizam, na kojoj je radilo grupa aktivista i aktivistkinja u okviru projekta Foruma Roma Srbije.​

Maja Solar, Đokica Jovanović, Zoran Tairović, Robert Kasumović


Mašina 29.10.2021.

Na prezentaciji programa Platforme za romski aktivizam koja je održana juče u Medija centru govorili saradnici projketa dr Maja Solar, Robert Kasumović, prof. dr Đokica Jovanović i dr Zoran Tairović.

Program Platforme za romski aktivizam nastoji da razvije drugačije razumevanje koncepta politike i kulture, te da dâ obuhvatnije smernice za romski aktivizam i društveno organizovanje. Jedan od proizvoda jednogodišnjeg zajedničkog rada na ovom programu je i policy dokument koji predstavlja konceptualizaciju i strategiju romskog aktivizma kroz politiku, kulturu, intersekciju identiteta i diskriminacija na osnovu istih, te reafirmaciju aktivizma kao obuhvatnijeg transformativnog delovanja.

Cilje rada na Platformi za romski aktivizam bio je osnaživanje aktera romskih organizacija koji ulaze u polje aktivizma, objasnila je filozofkinja Maja Solar, saradnica projekta.

Kroz radioničarski i mentorski rad sa učesnicima i učesnicama rada na platformi postavljen je kako teorijski okvir tako i osnove platfome za delanje romskih aktivista i aktivistkinja.

„Rad na Platformi za romski aktivizam revitalizirala je ideju da ne možemo da odvajamo teoriju i aktivizam“, istakla je Solar.

Zajednički rad rezultirao je i dokumentom usmerenim na donosioce odluka, odnosno publikacijom koja je u izradi i koja će sadržati tekstove polaznica i polaznika radionica. Tekstovi tematizuju probleme koji su se obrađivali tokom zajedničkog rada na platformi i pored analize nude i smernice za rešavanje tih problema.


Politička participacija Roma bila je jedna od tema rada na Platformi za romski aktivizam.


„Danas u ime romske zajednice govore pojedinci koja romska zajednica nije odabrala“, istakao je Robert Kasumović, aktivista koji je sudelovao u radu na platformi.


Kasumović smatra da je došlo vreme da romska nacionalna manjina krene u proces direktne političke participacije. Da bi se to desilo, romska zajednica mora da postigne koncenzuse oko tema kojima će se bavitit, rekao je Kasumović i dodao da je rad na platformi pružao mogućnost da učesnici dođu do takvih zajedničkih stavova.


„U nazivu Platforma za romski aktivizam reč „romski“ nije nacionalna ili etnička odrednica već se odnosi na društveni položaj jedne zajednice. U pitanju je analiza društvenog položaja romske zajednice i razmišljanje kako da se iz tih problema izađe“, objasnio je profesor Đokica Jovanović, saradnik projekta.


Nadovezujući se na pitanje postizanja konsenzusa koje je otvorio Kasumović, Jovanović je rekao da je dugoročni prioritet za bolji položaj bilo koje zajednice pa tako i za bolji položaj romske je ulaganje u obrazovanje, dok je kratkoročni proritet zapošljavanje.


Finalni proizvodi projekta biće dostupni uskoro na internet stranici Foruma Roma Srbije.

Значи ти си цигански муслиман.

 

[комшија]

Значи ти си цигански муслиман.

Не попе, ја сам чистокрвни шиптар. Па ваљда знаш.

 

[комшија]

Predsednik Meksika namerava da po svaku cenu nacionalizuje litijum​

Andres Manuel Lopez Obrador je početkom meseca predložio da se rudna bogatstva ove zemlje nacionalizuju. Nacionalizacija rudarenja bi uključila i nalazišta litijuma koja se smatraju najvećim u svetu.​

Huelva, Rio Tinto

Mašina 29.10.2021.

Meksiko bi ovim potezom mogao da se otarasi stranih rudarskih korporacija od kojih zavisi i razvije snažan energetski sektor u javnom vlasništvu, piše Jacobin.
Predsednik Andres Manuel Lopez Obrador je, konkretno, meksičkom kongresu prvog oktobra na razmatranje uputio niz predloga ustavnih reformi. Ukoliko se reforme usvoje na osnovu njih bi bila osnovana Federalna energetska komisija, u čijim rukama bi se našlo 54% energetskog sektora. Uz to, država bi proglasila da ima eksluzivno pravo na rudarenje i eksploataciju svih ruda neophodnih za energetsku tranziciju, uključujući litijum.
Mogućnost da kongres ne podrži predloge reformi Lopez Obrador je nazvao izdajom.

„Ukoliko se dogodi izdaja i (kongres) ne učini litijum vlasništvom naroda, svejedno ćemo odbiti svaki zahtev za koncesiju na rudarenje litijuma“, prenose mediji.

Ovu izjavu Jacobin je uporedio sa rečima nekadašnjeg predsednika Adolfa Lopeza Mateosa, koji je nakon nacionalizovanja elektro industrije 1960. godine izjavio da bi „samo izdajnik predao svoju zemlju u ruke stranaca“.

Meksički predsednik namerava da učini sve što je u njegovoj moći da nacionalizuje strateška rudna bogatstva u naredne tri godine svog mandata. Ipak, neizvesno je da li će predlozi reformi proći, jer njegova stranka ne raspolaže sa dovoljno glasova, odnosno potrebnom dvotrećinskom većinom u kongresu. Sa druge strane, Lopez Obrador se nada da će za reforme u nacionalnom interesu pridobiti i glasove dela konzervativnih predstavnika.

Mediji iznose da u njegovom planu ima i drugih problema. Naime, ni promene ustava ne bi omogućile da se ukinu postojeće koncesije. Ključna je upravo dozvola za rudarenje po nekim izvorima najvećeg depoa litijuma na svetu u Sonori. U pitanju je projekat Sonora Litijum, koji je nedavno otkupio kineski gigant u rudarenju litijuma, Ganfeng International, glavni snabdevač kompanije Tesla.

Može se pretpostaviti da će zaoštravanje klimatske i energetske krize zaoštriti sukobe interesa rudarske industrije i industrijskih sila sa jedne, te zemalja na periferiji i poluperiferiji svetskog kapitalizma sa druge strane.

 

[комшија]

​

​

Partija radikalne levice najavila je učešće na beogradskim izborima​

Beta 01.11.2021. 13:28

Partija radikalne levice (PRL) izaći će na predstojeće beogradske izbore uprkos tome što je nezadovoljna izbornim uslovima, rekla je danas članica Predsedništva PRL Milena Repajić.

„U petak je postignut dogovor izmedju predsednika parlamenta Ivice Dačića i desne opozicije o izbornim uslovima, kojim se oni hvale da olakšavaju partijama učešće na izborima. Ti dogovori su samo otežali izlazak na izbore svim partijama koje ne mogu to da priušte“, dodala je Repajić.

Ona smatra da je narodu onemogućeno učešče na izborima jer je to „skupo“ i rezervisano je samo za stranke koje imaju finansijere da to plate.

„Do sada je za izlazak na beogradske izbore bilo potrebno 3.300 potpisa, samo ukoliko prijavite celu listu koja ima 110 odbornika. A bilo je dovoljno prijaviti samo trećinu liste sa 37 obornika i 1.100 potpisa“, objasnila je Repajić.

PRL smatra da je dogovor o prikupljanju 3.000 potpisa umesto dosadašnjih 3.300 onemogućio izlazak onim listama koje nemaju novca da plate notara i prikupljanje potpisa jer oni sada moraju da prijave celu listu odbornika.

Dodala je da će se njihova stranka boriti da se te izmene ne usvoje i ostaje pri odluci da izadje na izbore jer prosečni radnici u Srbiji moraju imati predstavnike u izbornoj trci.

PRL nema u planu sklapanje izbornih koalicija, dodala je ona i navela da se jedino razgovara sa socijalističkim društvenim pokretima i inicijativama.

 

[комшија]

​

​

Ne davimo Beograd: Kultura je javno dobro i mora biti dostupna svima​

31.10.2021.

Inicijativa Ne davimo Beograd saopštila je danas da se zalaže za shvatanje kulture kao javnog dobra koje mora biti dostupno svim građanima i građankama, i da je nedopustivo da jedna od najvećih opština u Beogradu, Voždovac, nema nijedan objekat kulture na svojoj teritoriji.

Na tribini o ovoj temi, koja je održana na platou ispred bioskopa Voždovac, istaknuto je da taj bioskop decenijama ne radi, a poslednja filmska projekcija u nekadašnjem simbolu ove opštine, održana je davne 1997. godine.

„Kako bi se tribina uopšte mogla održati ispred bioskopa, bilo je neophodno prvo urediti plato koji je zarastao zbog nebrige. Naši aktivisti i aktivistkinje su prikupili otpad i očistili javni prostor kojim se niko godinama ne bavi“, navodi se u saopštenju.

Kako se dodaje, bioskop na Voždovcu je „postao jedan od najočiglednijih primera pljačkaške privatizacije i žrtva investitorskog urbanizma“.

 

[комшија]

Protiv prodaje „Jaroslava Černog“: Institut ima javna ovlašćenja i podatke koji nikako ne bi smeli da pređu u privatne ruke​

​

Grupa organizacija civilnog društva predlaže da se institut Jaroslav Černi proglasi institutom od strateškog značaja, odnosno da se da se pravno uredi ono što Černi faktički jeste.​

Mašina 01.11.2021.

Predstavnici civilnog društva i opozicionih stranaka su i u prethodnom periodu upozorili građanstvo na to da bi se prodajom država odrekla institucije od strateškog i regionalnog značaja, na osnovu čijih analiza su izgrađeni svi najznačajniji hidrotehnički objekti i sistemi u Srbiji i bližem okruženju, uključujući i projekte za uređenje rečnih slivova i odbrane od poplava reka Dunav, Sava, Drina, Morava i Jadar.

Današnju konferenciju za štampu u prostorijama Medija centra zajednički su organizovali Mreža za akademsku solidarnost i angažovanost (MASA), inicijativa Pravo na vodu, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Organizacija za očuvanje prirode i životinja (OSNA). Javnosti su se obratili Olga Nikolić (MASA), Iva Marković (Pravo na vodu) Jovan Rajić (RERI), Branislav Božović, hidrogeolog iz Nacionalne ekološka asocijacija (NEA) i Vesna Jakovljević (OSNA).

„Ovaj institut ima javna ovlašćenja i podatke koji nikako ne bi smeli da pređu u privatne ruke“, naglasila je Iva Marković iz Prava na vodu.

Ona je konstatovala da se Jaroslav Černi ne bi smeo da bude prodat ni pod kojim okolnostima, a kamoli da se nudi na prodaju za „sramnu sumu“ sto puta manju od novca planiranog za izgradnju nacionalnog stadiona.

Podsetimo, Ministarstvo privrede je prvog oktobra objavilo javni poziv za privatizaciju Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, čiji je država većinski vlasnik 92%, po ceni od 2.5 miliona evra. Marković je ocenila da se u Srbiji decenijama institucije i organizacije uništavaju sa namerom da budu prodate u bescenje i izrazila stav da se u procesu destruktivne privatizacije negde mora povući crvena linija.

„Druga strana donosi odluke da rasprodaje i uništava, i ne zanima ih šta sutra — a više ni šta danas“, izneo je hidrogeolog Branislav Božović. Po njegovom mišljenju, „Jaroslav Černi“ je civilizacijska tekovina jednog naroda, koji je u njega ulagao decenijama i po kom je naša zemlja bila poznata.

„Imati danas podatke o vodi sutra je vladati svetom“, izjavio je Božović, koji je uz to ilustrovao značaj podataka kojima raspolaže institut za raspolaganje strateškim rezervama. „Stvari koje su vezane za vodu su mnogo raznovrsnije nego sama voda“, objasnio je on.

Kako smo već pisali, privatizacija jedinog vodoprivrednog instituta u Srbiji najavljena je početkom godine. Građanska udruženja od tada od vlasti zahtevaju da objasne motivaciju za ovaj potez. Protiv prodaje Instituta pokrenuta je i peticija, u čijem opisu se naglašava da je otuđenje „Jaroslava Černog“ direktno suprotna ciljevima Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. u kojoj stoji da „naša zemlja nema dovoljno stručnog i naučnog kadra za obavljanje poslova upravljanja vodama i da državni instituti, od kojih se posebno izdvaja ‘Jaroslav Černi’, treba da dobiju veća ovlašćenja (odeljak 6.1. Strategije)“.

Jovan Rajić iz RERI-ja je konstatovao da je privatizacija „Černog“ jedan u nizu procesa koji se rade iza leđa javnosti. On je otkrio da je RERI prošle nedelje podneo zahtev za informacije od javnog značaja da bi saznao da li je u do sada izvršenim koracima ka privatizaciji ispoštovana zakonska procedura i koji su pravi razlozi za nju. Rajić je izneo da je jedini kvalifikacioni uslov za kupovinu strogo ekonomski, što je potpuno neprihvatljivo za privatizaciju jedne ovakve organizacije.

„Mi predlažemo da se institut ‘Jaroslav Černi’ proglasi institutom od strateškog značaja, odnosno da se da se pravno uredi ono što Černi faktički jeste. Time bi se dobilo da se može privatizovati do 49% kapitala, dok bi 51%, većinski udeo, uvek morao da ostane u državnom vlasništvu“, naveo je Rajić, dodavši da u RERI-ju smatraju da za to postoji osnov u zakonu.

Više aktera je ranije optužilo vlasti da privatizacijom instituta žele da olakšaju pribavljanje pozitivnih stručnih mišljenja u vezi sa spornim projektima poput Novog Sada na vodi i projekta urbanizacije Makiškog polja. Institut je angažovan i na izradi studije opravdanosti i generalnog projekta izgradnje vodoizvorišta podzemnih voda na Velikom ratnom ostrvu.

Vesna Jakovljević je navela još nekoliko važnih infrastrukturnih projekata koji se planiraju u narednom periodu, za čije sprovođenje su ključne analize i mišljenja koje daje vodoprivredni institut, objasnivšii na koji način bi privatni kapital mogao da profitirati od upravljanja institutom. Ona je, primera radi, iznela hipotetičke scenarije u kojima bi institut određeno vodoizvorište ili vodno zemljište proglasio lokacijom nižeg kvaliteta ili umanjio njegovo rasprostiranje. Time bi, po njenim rečima, privatni kapital stekao mogućnost da izvrda zakone koji štite dostupnost pijaće vode za građane, nenamenski eksploatiše sporna zemljišta, te posledično ugrozi ekonomsku cenu pijaće vode, njen kvalitet i dostupnost.

„Ovaj institut je nastao intergeneracijskim ulaganjem i nema načina da se on privatizuje a da se ozbiljno ne naruši nacionalna bezbednost naše zemlje. Interes od njegove prodaje imaju multinacionalne kompanije, koje će preko organa vlasti doći u kontrolu nad našim vodnim resursima“, zaključila je Jakovljević.

 

[комшија]

​

ROGOVI VELIKI-VREĆA MALA! Avdić: Sve lijeve stranke treba ujediniti da bi smo smijenili ovu banditsku vlast!​

Trenutno stanje be-ha ljevice je da su rogovi veliki a vreća je mala. Složiti rogove znači iskoristiti historijsku šansu za pobjedu nad „banditskom vlašću“​

Piše: Ekrem Avdić, thebosniatimes.ba

Nedavno je na dva javna nastupa ex-predsjednik be-ha komunista, dr Zlatko Lagumdžija retorički bio nevjerovatno iskren i direktan. Povodom dvogodišnjice osnivanja Socijaldemokrata BiH, sudionicima svečanosti održanoj u tuzlanskom hotelu „Melain“, video linkom je u desetominutnom obraćanju , među ostalim, rekao: “Sve građanske stranke se trebaju ujediniti da bi smo smijenili ovu banditsku vlast!“. Isto je ponovio i kod Senada Hadžifejzovića u Centralnom dnevniku.

Dakle, demokratija, jednakost, pravda, socijalna sigurnost, sistem vrijednosti, kultura, tradicija, vjekovni način života i sve druge vrijednosti građanskog društva u nas su devastirane. Polovina građana živi ispod ili na ivici životnog standarda pa se po tome, zajedno sa Srbijom i Kosovom ne nalazimo na evropskoj ljestvici kvaliteta života već smo u zlatnoj sredini siromašnih zemalja Azije i Afrike. Korupcija i kriminal su postali način vladanja narodom, način obavljanja javnih poslova zakonodavne, sudske i izvršne vlasti pa je i školski sistem, naročito visokoškolski, postao mjesto falsificiranja diploma što je najveći zločin prema mladima. Sve je to dovelo da imamo i pravi egzodus pametnih, mladih ljudi koji bolji život traže dijelim svijetom.

Dakle, imamo društveni ambijent koji je sjajna prilika da građanske političke stranke rezultate „ banditske vlasti“ pretvore u svoj politički kapital na kojem će ostvariti preuzimanje svih nivoa vlasti i započeti izgradnju boljeg društva i države zadovoljnih građana. Ipak, građanske i lijeve stranke su već dvije decenije u stalnoj opoziciji! Zašto je to tako?

Lične sujete

Građanske stranke, dakle i stranke, uvjetno rečeno, ljevice imaju skoro identične programske ciljeve vezane za izgradnju pravednog društva jednakih, slobodnih i zadovoljnih građana.Razlike su neznatne i uglavnom formalne prirode. Kad saberemo izborne rezultate svih nivoa vlasti, onda ovaj građanski blok ima veliku snagu od skoro pedeset posto glasova u Federaciji a nešto manje u Republici Srpskoj. Međutim, to je raštrkana snaga i problem je naći zajednički imenitelj, problem je stvaranje građanskog bloka kao snazi koja jedina može srušiti rušilačku nacionalističku oligarhiju čiji je jedini cilj nezakonito bogaćenje, pljačka vlastitih naroda koji samo što ne skapavaju od gladi. Dakle, vođe građanskih stranaka moraju se odreći ličnih sujeta, malih egoističnih interesa u interesu građana, veli Vojin Mijatović, potpredsjednik SDP BiH.

Umjesto jačanja, još za vrijeme šefovanja dr Zlatka Lagumdžije, iz SDP je izašao Željko Komšić i formirao Demokratsku frontu. Nedavno je Lagumdžija rekao kako je, ako je išta radio pogrešno, onda je to“da sam proizvodio loše kadrove“. Tako je zarad piuna Bećirovića, Mašića i Magazinovića žrtvovao kraljicu-Željka Komšića! Dogodilo se i to da mu na rastanku sa SDP, njegov kadrovski škart, Jasmin Imamović, kaže: “Ti si Lagumdžija veće zlo od genocida u Srebrenici!“ Samo tri mjeseca ranije, javno ga je izljubio zbog toga što su esdepeovci u federalnom parlamentu izgurali odluku da se Tuzli daje godišnja nadoknada za zagađenje od pet miliona maraka!

Razgradnju SDP nastavili su piuni tako što su iz Partije, bez ikakvog statutarnog ili programskog osnova, već bahato i siledžijski istjerali bivšeg predsjednika Lagumdžiju, dr Ivu Komšića, Miru Lazovića, Zorana Mikulića…a kasnije Envera Bijedića predsjednika KO SDP Tuzla, Žarka Vujovića, dr Zlatka Ercegovića, Edina Delića, Aleksandra Vujadinovića, Husejna Tokića, Melihu Bijedić…cjeokupno rukovodstvo najjače kantonalne organizacije. Formirano je novo na čelu sa kvlificiranim bravarom, Slađanom Ilićem! I to nije sve!

Smjehotresna istraga

Zbog golemog uticaja na rad Kantonalnog tužilaštva TK, kojeg ima Jasmin Imamović, započela su dva montirana politička procesa protiv smijenjenog rukovodstva koje je formiralo novu političku stranku Socijaldemokrati BiH.Smiješna optužnica protiv Envera Bijedića u vezi afere Poslovno-stambene zgrade „15.maj“, čime se Tužilaštvo umiješalo u politiku, rezultirala je suđenjem koje još traje. Uz to, smjehotresna istraga tuzlanskog tužilaštva u vezi dodjele posla novih šest bušotina Rudnika soli Tuzla¸još traje iako nije utvrđena nikakva odgovornost Bijedića u vezi procesa dodjele posla najuspješnijoj firmi.Uskoro će posao biti i završen a „umnoj patnji nestasali“ tužilac još „istražuje“.

Cilj montiranih tužilačko-sudskih političkih procesa , organizatori su vidjeli u opasnosti od Socijaldemokrata BiH koja im prijeti preuzimanjem liderske pozicije u „tvrđavi socijaldemokratije“ , umjesto da novu stranku vide kao partnera na prostoru ljevice!I zaista, na prvim lokalnim izborima, prije dvije godine, Socijaldemokrati su osvojili 21 hiljadu glasova u Tuzlanskom kantonu dok je SDP izgubio 40 posto glasova u odnosu na predhodne izbore!Dakako, drastičan pad glasova nije samo u snazi nove stranke, već i u višegpodišnjim kriminalnim radnjama Imamovića i saradnika, ali i s njima povezanih javnih i privatnih poduzeća čije prijave leže u „donjim ladicama“ Tužilaštva. Samo za prošlu godinu je neotpakovano 960 krivičnih prijava!Katastrofa, sumrak tužilaštva.

No, vratimo se rečenom potpredsjedniku SDP, Vojinu Mijatoviću. Naime, pitao sam ga i da li je došlo vrijeme da se, nakon četerdeset godina, nakon Durakovića, dr Lagumdžije i Nikšića na čelu SDP nađe neko ko nije Bošnjak? Mijatović je vješto izbjegao direktan odgovor :“Nije bitno ko je na čelu SDP ili neke druge stranke, iz kojeg naroda, već je bitno da li dodijeljenu ulogu kvalitetno i u potpunosti ostvaruje“.

Mijatovića na čelo SDP

U krugovima bliskim ljevici, sve glasnije se priča da aktuelno rukovodstvo SDP nema minimum mislećih ljudi, da se birokratiziralo, da je mnogima dupe dvije decenije zalijepljeno za skupštinske klupe, da nema ni znanja ni volje da zaustavi pad Partije, da nema nikakvu saradnju sa građanskim strankama te da su neizbježne promjene na vrhu. Mnogi esdepeovci s kojim sam razgovarao, u Vojinu Mijatoviću vide skorog predsjednika Partije. U njemu, kao saradnika i koalicionog partnera koji ima smisao za saradnju na opće dobro, vide i druge stranke građanske orjentacije.

Nije moje da se miješam u kadrovsku politiku drugih stranaka, pa i SDP-ea. Ali, bih volio da Vojin bude na čelu SDP, zbog njegove otvorenosti i želje da se građanske stranke, bar za početak, ponašaju prijateljski među sobom što je predpostavka dublje i šire saradnje, predizbornih i postizbornih koalicija. S druge strane, Vojin dolazi iz Banjaluke što je od izuzetne važnosti za jačanje socijaldemokratije u manjem be-ha entitetu. Socijaldemokrati BiH već uveliko se pripremaju da daju doprinos izgradnji građanske platforme s koje bi krenuli na opće izbore iduće godine. Kao i Vojin, smatram da treba prevazići sujete stranačkih predsjednika ako mislimo da na izbore izađemo u udruženim a ne pojedinačnim formatima. Mi ćemo učiniti sve za okrupnjavanje građanskog političkog fronta, kaže predsjednik Socijaldemokrata BiH, mr. Enver Bijedić.

Dakle, trenutno stanje be-ha ljevice je da su rogovi veliki a vreća je mala. Složiti rogove znači iskoristiti historijsku šansu za pobjedu nad „banditskom vlašću“. Ta pobjeda je neminovna za opstanak bosanskog društva i hiljadugodišnje države.


(TBT)

 

[комшија]

Biljana Đorđević i Luka Petrović na konferenciji “Leva opozicija i beogradski izbori: perspektive i planovi”​

Predstavnici pokreta Ne davimo Beograd, Biljana Đorđević i Luka Petrović, učestvovali su na konferenciji “Leva opozicija i beogradski izbori: perspektive i planovi” održanoj u subotu 30. oktobra u organizaciji Socijaldemokratskog kluba i Fondacije Fridrih Ebert.



01. 11. 2021.

Biljana Đorđević je na panelu o perspektivama saradnje opozicije na izborima za Grad Beograd istakla važnost beogradskih izbora ne samo za Beograđane i Beograđanke već i za ostatak Srbije, kako zbog toga što je potencijalna pobeda u Beogradu značajan korak ka oslobađanju Srbije, tako i zbog toga što su brojni štetni projekti u Beogradu finansirani iz budžeta koji pune svi građani Srbije. Ona je predstavila predlog NDM BGD “Put do pobede” o saradnji opozicionih stranaka i objasnila da je predlog NDM BGD o izlasku na izbore u više programskih kolona ono što izvodi više birača na birališta i donosi veći sinergetski efekat od insistiranja na jednoj koloni. To potvrđuju i istraživanja koja takođe pokazuju da je Beograđanima nevažno pitanje o broju kolona već da žele da vide da opozicija može da se suštinski dogovori oko koordinisane strategije koja vodi ka pobedi. Dogovor o međusobnom nenapadanju i zajedničkoj kontroli izbora može da bude deo jedne takve koordinisane strategije. Na panelu su govorili i Aleksandar Ivanović (SDS), Filip Tatalović (DS), Mila Popović (SSP) i Boban Stojanović.

Na drugom panelu „Šta zanima građane i građanke Beograda?“ učestvovali su Luka Petrović iz Ne davimo Beograd, Miloš Vučković iz Po meri metro i Milan Aleksić iz Demokratske stranke. U fokusu rasprave bili su predlozi politika koje će opozicione organizacije kandidovati na predstojećim beogradskim izborima.

Luka Petrović je istakao da je hitno potrebno reagovati na problem zagađenja vazduha u Beogradu. Kratkoročno, neophodno je Grad Beograd pruža pravovremene informacije, kako najugroženije grupe stanovništva ne bi izlazile napolje u periodima kada je vazduh izuzetno zagađen. Dugoročno, neophodno je sprovesti energetsku tranziciju kako bi se smanjio broj domaćinstava koja koriste nekvalitetna fosilna goriva za grejanje, pre svega, ugalj niske kalorične moći i drva. Pokret Ne davimo Beograd zalaže se za formiranje fonda za zamenu grejnih uređeja kako teret energetske tranzicije ne bi pao na najsiromašnije.

Osim toga, Petrović je rekao da su neophodne i mere u oblasti saobraćaja. Potrebno je stimulisati korišćenje javnog gradskog prevoza, a destimulisati korišćenje automobila. Zato je neophodno proširiti mrežu žutih traka u gradu, povećati broj vozila gradskog prevoza i, u trenucima izuzetno visokog zagađenja, ograničiti ulazak automobila u centar grada.

Na pitanje o planiranoj izgradnji metroa, Luka Petrović je naveo da je osnovni problem u tome što je izgradnja metroa planirana na osnovu interesa korumpirane političke i ekonomske elite. Dodatno, izgradnja metroa na Makiškom polju trajno će zagaditi izvorišta podzemnih voda, što će ugroziti redovno i kvalitetno snabdevanje vodom u Beogradu. Razgovor je moderirao Filip Lukić.

 

[Straks92]

Ova tema slabo razvija diskusiju tako da ide pod ključ.