Гамбино
Elita
- Poruka
- 18.452
Да ли је важније уређење државе, јачање институција, антикорупцијских елемената, демократских вредности, слобода медија, грађанских слобода ?
Ја сам љубоморан на рецимо Ле Пенову, АфД, Салвинија и сличне који десничаре у уређеним државама, које имају све то, па могу да десничаре, без проблема које ми имамо.
Уређене западне демократије — попут Немачке, Француске, Италије и Холандије — имају дугогодиње стабилне институције, владавину права, независно судство, слободне медије и грађанска права као нешто што се подразумева. У таквом контексту појава странака попут АфД-а, Ле Пенове, Салвинија, Герта Вилдерса и сличних десничара, одвија се унутар демократског оквира.
Они могу „десничарити“ – критиковати имиграцију, бирократију ЕУ, глобализацију, ЛГБТ политику – али то раде у систему који функционише. Њихова реторика изазива поделе и страхове, али не руши темеље државе, јер су ти темељи јаки.
Да, лакше је бити десничар у уређеној држави, јер знаш да држава ради свој посао без обзира ко је на власти. У Србији, као и у многим другим посткомунистичким земљама, идеологије често служе као маска за огољену пљачку, а политичка борба није око идеја, већ ко ће да контролише ресурсе, јавна предузећа и медије.
Ја сам љубоморан на рецимо Ле Пенову, АфД, Салвинија и сличне који десничаре у уређеним државама, које имају све то, па могу да десничаре, без проблема које ми имамо.
Уређене западне демократије — попут Немачке, Француске, Италије и Холандије — имају дугогодиње стабилне институције, владавину права, независно судство, слободне медије и грађанска права као нешто што се подразумева. У таквом контексту појава странака попут АфД-а, Ле Пенове, Салвинија, Герта Вилдерса и сличних десничара, одвија се унутар демократског оквира.
Они могу „десничарити“ – критиковати имиграцију, бирократију ЕУ, глобализацију, ЛГБТ политику – али то раде у систему који функционише. Њихова реторика изазива поделе и страхове, али не руши темеље државе, јер су ти темељи јаки.
Да, лакше је бити десничар у уређеној држави, јер знаш да држава ради свој посао без обзира ко је на власти. У Србији, као и у многим другим посткомунистичким земљама, идеологије често служе као маска за огољену пљачку, а политичка борба није око идеја, већ ко ће да контролише ресурсе, јавна предузећа и медије.