Lepa tema - odlomci iz vaših omiljenih knjiga

Ljubavnici su najveći utopisti, a ljubav je najveća utopija. U ljubavi se osjeća više nego što treba, pati više nego što se misli, sanja više nego što se živi, a kaže i ono u šta ni sami ne vjerujemo. U ljubavi nema ničeg razumnog. Ljubav je jedino duševno stanje bez ravnoteže i bez razabiranja. Zato su antički Grci smatrali ljubav bolešću, a zaljubljene bolesnicima... Samo u ljubavi i u smrti ljudi mogu da se izjednače, i da poslednji stiže prvog...

Dučić
 
Volim da budem sa tobom zato što se nikad ne dosađujem, čak i kada ne razgovaramo, kada se ne dodirujemo, kada nismo u istoj prostoriji, ja se ne dosađujem. Nikad mi nije dosadno. Mislim da je to stoga što imam poverenja u tebe, imam poverenja u ono o čemu razmišljaš. Razumeš? Volim sve ono o čemu razmišljaš? Razumeš? Volim sve ono što vidim kod tebe, i sve ono što ne vidim. Ipak, znam tvoje mane. Ali mislim da se tvoje mane dobro slažu sa mojim vrlinama. Ne plašimo se istih stvari. Čak se i averi koji nas proganjaju lepo slažu međusobno! Ti vrediš više nego što izgledaš, više od onoga što pokazuješ. Sa mnom je obrnuto. Meni je potreban tvoj pogled, jer mi daje dubinu. Ja sam kao dečiji zmajevi na vetru. Ako me neko ne drži na uzicu... hoooop, odletim... A često pomislim na tebe da si dovoljno jak da me držiš na uzici i dovoljno pametan da me odmotaš, pustiš da letim...
Zar nije neverovatno sresti nekoga i pomisliti: sa ovom osobom se osećam dobro.

Ana Gavalda - "Voleo sam je"
 
Mene ne zanima kako zaradjujes za zivot.
Ja zelim da znam za cim zudis i da li se usudjujes da sanjas o tome da ispunis
ceznju svog srca.
Mene ne zanima koliko godina imas.
Ja zelim da znam da li ces rizikovati da ispadnes budala zbog ljubavi, snova,
zbog avanture koja se zove biti ziv.
Mene ne zanima koje planete zakriljuju tvoj mesec.
Ja zelim da znam da li si dodirnuo srediste sopstvene tuge, da li su te otvorile izdaje zivota,
ili si se skvrcio i zatvorio od daljeg bola!
Zelim da znam mozes li sedeti sa bolom,
sa bolom mojim ili svojim,
ne meskoljeci se da ga prikrijes ili umanjis ili zatres.
Zelim da znam mozes li drugovati sa radoscu,
sa radoscu mojom ili svojom;
mozes li se prepustiti divljem plesu i dopustiti da te zanos preplavi do samih vrhova prstiju,
i ne upozoravati nas da budemo pazljivi, da budemo realisticni,
niti da se setimo svojih ljudskih ogranicenja.
Mene ne zanima da li je prica koju mi kazujes iskrena.
Ja zelim da znam mozes li razocarati druge da bi bio iskren prema samom sebi;
mozes li podneti optuzbu izdaje i ne izdati sopstvenu dusu.
Ja zelim da znam mozes li biti veran te stoga dostojan poverenja.
Zelim da znam mozes li videti lepotu cak iako nije lepa svaki dan,
i mozes li crpsti svoj zivot iz Bozijeg prisustva.
Zelim da znam mozes li ziveti sa promasajem,
sa promasajem svojim ili mojim,
i jos uvek
stajati na rubu jezera i srebrnastoj mesecini uzvikivati "Da!"
Mene ne zanima gde zivis ili koliko para imas.
Ja zelim da znam mozes li se dici posle noci bola i ocaja,
iscrpljen, satrt do srzi, i uraditi ono sto se mora uraditi za decu.
Mene ne zanima ko si ti, ni kako si se obreo ovde.
Ja zelim da znam hoces li stati u srediste ognja zajedno sa mnom
i ne ustuknuti.
Mene ne zanima gde ili sta ili kod koga si ucio.
Ja zelim da znam sta je to sto te drzi iznutra, kad sve drugo otpadne.
Ja zelim da znam mozes li biti sam sa sobom; i da li zaista volis
Drustvo u kome se nadjes u praznim trenucima.



neam pojma ko je napisao,al mi je jako
 
Thousand kisses deep

Prišla si mi jutros
Kao da sam meso gnječila me kratko
Treba biti dovoljno muško da se shvati
Kako je to dobro, kako slatko
Moj blizanac iz ogledala, moj prvi rod
U snu si ušla mi kroz oko
I tko bi me, ako ne ti, poveo tamo
Tisuću poljubaca duboko

Volio sam kad se otvoriš
Poput cvijeta na toplini
Vidiš, samo sam još jedan promrzli
Promočen, nevidljiv u bjelini
Koji te volio svojom sleđenom ljubavlju
Dugo i široko
Svime što jest i svime što je bio
Tisuću poljubaca duboko

Znam da je laž u redu
Da si željela da se osjećam bolje
Sve poze, uzdasi, vrhunci
Znaci dobre volje
Tvoja razvratna plemenitost
Sve ide svojim tokom
Jesam star, ali sam još uvijek tu
Tisuću poljubaca duboko

Dobar sam u ljubavi, dobar sam u mržnji
Loš sam za sve drugo
Radim na tome, ali već je kasno
Kasno je već jako dugo
Izgledaš dobro, uistinu da
Volim kad glavu podigneš visoko
Da si tu, ja bih kleknuo pred tebe
Tisuću poljubaca duboko

Jesen se spušta niz tvoju kožu
I lijepo ju je vidjeti
Svjetlost koja ne treba život
I ne mora umrijeti
Zagonetke ljubavnih knjiga
Prilaze mi mračnim skokom
Da postanu svjedoci vremena i krvi
Tisuću poljubaca duboko

Još sam ja na vinu
Zaplešem uz obraz tu i tamo
Band svira „Na dobro vam novo lito dojde“
Ali srce ne zna samo
Probao sam s Oliverom
Na znam tako zvonko
Možda sam se spustio jednom ili dvaput
Tisuću poljubaca duboko

Volio sam kad se otvoriš
Poput cvijeta na toplini
Vidiš, samo sam još jedan promrzli
Promočen, nevidljiv u bjelini
Koji te volio svojom sleđenom ljubavlju
Dugo i široko
Svime što jest i svime što je bio
Tisuću poljubaca duboko

Ne trebaš to slušati
To ja sebi govorim krotko
Ionako je sve protiv mene
Tisuću poljubaca duboko


Leonard Koen - Hiljadu poljubaca duboko
 
Niksi78:
Ljubavnici su najveći utopisti, a ljubav je najveća utopija. U ljubavi se osjeća više nego što treba, pati više nego što se misli, sanja više nego što se živi, a kaže i ono u šta ni sami ne vjerujemo. U ljubavi nema ničeg razumnog. Ljubav je jedino duševno stanje bez ravnoteže i bez razabiranja. Zato su antički Grci smatrali ljubav bolešću, a zaljubljene bolesnicima... Samo u ljubavi i u smrti ljudi mogu da se izjednače, i da poslednji stiže prvog...

Dučić
Kliknite za proširenje...
ducicu bi bilo bolje da je neke od svojih milis zadrzao za sebe:))))
 
"Videh te, prijatelju, zaljubljenog u lepu zenu, kako med svoga srca tocis na njen razdeljak, ruke joj obasipas poljupcima, dok te ona gleda sa sjajem saosecanja u ocima i majcinskim osmehom na usnama. Tada rekoh sebi: Ljubav je odagnala samocu ovoga coveka, izbrisala je njegovu izdvojenost te se on sada vraca i spaja sa Sveopstim Univerzalnim Duhom koji putem ljubavi privlaci k sebi ono sto se od njega izdvojilo u prazninu i zaborav. Ali, kada te po drugi put pogledah, videh, umesto tvoga zaljubljenog srca, osamljeno srce koje bi htelo da svoje tajne poveri nekoj zeni, ali ne moze; videh iza tvoje duse sto se topi u ljubavi jednu drugu, usamljenu dusu, nalik na izmaglicu koja bi htela da se u rukama drage pretvori u suze, ali ne moze.

Tvoj zivot je, prijatelju, izdvojeno boraviste, daleko od svih drugih boravista i zivih stvorova."

Halil Dzubran
 
To je ono što ljudi žele: samo nove igračke. Sve je u tome. Čak će vam i najbolji psiholozi reći da ljudi u suštini ne žele da budu izlečeni. -Oni samo traže olakšanje; izlečenje bi bilo previše bolno.
Buđenje nije prijatno. Čovek lepo leži u krevetu, buđenje ga samo uznemiri. Zato mudrac ne pokušava da probudi ljude oko sebe.
Nadam se da ću umeti da budem mudar u ovoj prilici, i ne učinim ni najmanji pokušaj da vas probudim, ako spavate. To se mene u stvari ne tiče, i pored toga što vam povremeno kažem: "Probudite se!" Ja samo treba da produžim napred svojim putem, da i dalje igram svoj ples. Ako prihvatite nešto od toga, dobro je; ako ne prihvatite, vaša stvar. Kao što kažu Arabljani: "Priroda kiše je uvek ista, ali od nje raste trnje u pustinji i cveće u oazi."
 
U svom stilu... Dušan Kovačević...

"Sava vadi iz džepa ispresavijan, garav list papira. Vule skida šapku, briše maramicom vrat i potiljak.

Sava: Ne znam da li je najbolje napisana. Ti vidi pa ako nešto treba da se doda... ili oduzme. Evo.

Poštovani drugovi Supovci,

Obraćam vam se prijateljskom molbom da mene i moju ženu Kosu uhapsite s početka novembra i u zatvoru zadržite do kraja marta ili aprila ako zima bude duga i hladna. Ja sam prevremeno penzionisan zbog bolesti kičme, pluća, srca, vena, bubrega i očiju, pa mi je penzija tek tolika ako je ima. Mi smo stariji ljudi ne bi pravili nikakve guposti da nas hapsite zbog prevara ili kradja, jer smo oduvek pošteno živeli što nas je u ovaj položaj i dovelo. Razmišljali smo šta nosi šest meseci zimskog zatvora ali da bude ljudski i čestito. Ja sam se pitao sa nekim ljudima koji su me odmah posavetovali da na javnom mestu izvredjam naše najveće i najistoriskije ljude koji su nam i omogućili da imamo sve ovo što nemamo...

Milicioner: Stani... Navodi li on neki konkretan razlog zbog čega upućuju molbu?

Sava: Navodi: Ovo vam pišem zato što me je uplašio slučaj mog prijatelja Steve Čardaka, penzionisanog odžačara, koji je kupio četiri pogrebna sanduka za sebe, ženu, oca i majku, jer je čuo da će sanduci poskupeti 280 posto već sledećeg meseca. Steva te pare nema pa se boji da bi mogao ostati nesahranjen, što bi pravilo ozbiljne probleme porodici i društvu, a on ne bi bio u mogućnosti da pomogne. Poštovani Drugovi Supovci, ako sanduci stvarno poskupe 280 posto ja moram odvajati celu penziju do kraja života za mene i ženu mi Kosu, pod uslovom da nam ne bude mnogo gore nego što nam je već sad. Vi, Drugovi, razmislite pa nas obavestite kad da dodjemo na hapšenje da ne bi slali kola i ljude već možemo pešice i znamo gde ste. Za uzvrat ja bih vam čistio furune, peći, kotlarnice i odžake, a Kosa bi kuvala i prala. Ne bi sedeli bambadava već ko čestiti i pošteni ljudi.

Velja Popić"
Kliknite za proširenje...
 
I jos malo Kovačevića... :)

"MILICIONER: Šta radiš to, Sava?
SAVA: Skupljam stari hleb. Za svinje.
MILICIONER: Držiš svinje?
SAVA: Ne držim, izdržavam ih. Posle prodaje izdržavaju one mene... Tako, izdržavamo se.
MILICIONER: Hm... Mala ti plata, Sava.
SAVA: Mala... Pomažem sina, kćerku, sestru, brata i majku.
MILICIONER: Puno ih je.
SAVA: Nije njih puno, moj Vule, nego je mene malo. Da me ima više, bilo bi mi lakše. A njih hvala bogu, nikad previše.
...
MILICIONER: Da... a ja mislio da bacaš djubre, pa se baš obradovao što te vidim.
SAVA: Pre pola godine sam prestao da plaćam komunalno. Kad su me tužili, rekao sam sudiji: Neću da plaćam, jer ja nemam šta da bacim... A malopre se nešto mislim da sam, ipak, pogrešio. Morao bi da im plaćam, ali ne zato što ne bacam, već za ono što uzimam... A tebi je malo krivo što vidiš da skupljam hleb?
MILICIONER: Jeste... I da znaš, ima da ti pomognem... Ima da predješ da radiš kod mene. Nećeš ti meni da prekopavaš tudje djubre.
SAVA: Sve zavisi, moj Vule, šta je djubre... Jedan moj komšija, inače baš gospodin čovek, krenuo uoči Nove godine da baci djubre. Lift se zaglavio, a ovi što ga odglavljuju otišli na doček. Kad su ga oslobodili posle dva dana, čovek pojeo sve što je poneo da baci.
MILICIONER: Djubre?
SAVA: Bilo djubre dok nije ogladnio. Sutradan, po zaglavljivanju, počeo da prebira po kesama: ovo još može da se jede, ovo nije djubre, ovo jeste, ovo nije... Prvi dan. Drugi dan sve pojeo. Našli ga s praznim kesama. Još se izvikali na njega: Što si pošao da baciš kad nije bilo za bacanje! Vozaš se iz luksuza! Morao čovek da se izvinjava što je dva dana proveo u liftu i jeo djubre.
MILICIONER: Da... svega ima.
SAVA: A jedan moj komšija, pesnik, kad je čuo ovo, rekao mi je: Znaš, Savo, neko jede djubre u zaglavljenom lifrtu, a većina u zaglavljenoj državi. Veli, dok nam ne odglave državu, siti ćemo se najesti djubreta."
Kliknite za proširenje...
 
"LJubavni sat" je staklena naprava punjena tečnošću, vrsta klepsidre. Iz gornjeg zvona tečnost u kapima pada u donje zvono i meri koliko traje jedan ljubavni čin. Zatim se staklo obrće i sve počinje iz početka. Treba napomenuti da je ova klepsidra veoma drevni izum, ali radi i danas, samo što se jedno njeno oticanje ne može bez ostatka izmeriti našim današnjim računanjem vremena. Pri tome ona je i neka vrsta priče bez reči o tome šta je ljubav.
Jer, u tom satu ne teku trenuci života i strasti samo jedan za drugim. Ponekad jedna i više kapi vremena padaju naporedo, ponekad je jedna kap ljubavnog vremena veća, a sledeća manja, neke padaju brže, a neke sporije, ili se u tom satu kapi naših strasti pretiču. Ponekad one su tako sitne da se pretvaraju u neprekinutu nit vremena.
Najzad, ima brzih ljubavnih kiša koje probijaju one sporije kapi ako im se nađu na putu. Ali, u večnost one ne mogu da se uključe onom brzinom kojom padaju kroz vreme.
Na ishodištu svom i hitre i trome kapi, i duge i kratke strasti bivaju zaustavljene za trenutak i izjednačene.
Sve se to komešanje zaglavi na svom ishodištu, na uviru u večnost i tu se postiče ravnoteža između brzih i sporih tokova, sve se kapljice nadju na istom ušću, a strast se tu na svom dnu gasi.

Milorad Pavić
 
Opet malo Ducic: :)

"...Znam ljude koji veruju da je ljubav samo za besposlene i za mesecare; i druge koji su ostareli , a nikada nisu bili zaljubljeni, i trece koji su smatrali za nedovoljno postovanje svoje muskosti da svoju ljubav kazu ili pokazu. Samo ljudi velike ugladjenosti i artisti u zivotu naprave od ljubavi neiscrpni izvor svoje radosti ili svoje tuge... Prosecni covek uvek vise voli zenu nego ljubav. Kod zena je sasvim obratno: retko je kojoj zeni dovoljan samo covek, i koja ne cezne da bude voljena... Ljubav na svetu odrzavaju samo zene i pesnici..."
 
"Ništa čovjeku nije važnije od svog mira i od sreće koju sâm stvori. Zato je treba čuvati, tu svoju sreću, opkoliti je šančevima, i nikome ne dozvoliti da je ugrozi. Niko drugi neka me se ne tiče, život je surov, ljudi zli, i treba ih držati na odstojanju.Neka budu što dalje od svega što je tvoje i što ti je drago..."
SELIMOVIC
 
Živim sa prašinom na srcu.Drugačije bih to teško opisao.Bilo je žena prije tebe,nekoliko njih,a ni jedna poslije.Nisam se svjesno obavezao na celibat,jednostavno nisam zainteresiran.
Za maglovitih jutra ili poslijepodneva,kad se sunce na sjeverozapadu odbija od mora,pokušavam sebi predočiti,gdje si ti upravo u svom zivotu i šta radiš dok mislim na tebe.Ništa zamršeno - odlaziš u svoj vrt,sjediš na njihaljci, na prednjoj verandi,stojiš kod sudopera i tome slično.
Sjećam se svega.Tvog mirisa sa okusom ljeta.Dodira tvog tijela o moje,tvog šaptanja dok sam te ljubio.
Robert Penn Warren jedanput je upotrijebio frazu:'Svijet koji se doimlje kao da ga je sam Bog napustio!'
Nije loše,prilichno blisko onome kako ja ponekad osjećam,ali ne mogu uvijek podnijeti takav zivot.Kad takvi osjećaji postanu prejaki natovarim Harrya i odem na nekoliko dana na put auto-cestom.
Ne volim žaliti sam sebe.Strano mi je to.Uglavnom se tako i ne osjećam.Zahvalan sam što sam te uopće i našao.Mogli smo projuriti jedno pokraj drugog kao dva zrnca svemirske prašine...
Bog,svemir ili kako odlučili nazvati te velike sustave harmonije i reda ne priznaju zemaljsko vrijeme.Za svemir se 4 dana ne razlikuju nimalo od 4 milijarde svijetlosnih godina.Nastojim to uvijek imati na umu!!!!
Ipak samo sam čovjek, a sva ta filozofska racionaliziranja koja se mogu smisliti ,ne sprečavaju me da te želim svakog dana,svakog trenutka,kao što ne mogu spriječiti ni nemilosrdni vapaj vremena,vremena koje ne mogu provesti s tobom. U svojoj glavi,volim te duboko i beskrajno.
I uvijek ću te voljeti...

Robert Jams Waller - Mostovi okruga Madison
 
Evo jednog lepog opisa kako je nastala i sta je zena.:heart:


Radeći na ženi, Bog je došao do 6. dana.
Došao je Anđeo i pitao ga: "Zašto trošiš toliko vremena na nju?"
Bog mu na to reče: "Jesi li ti video sve što sam ja njoj dao? Ona mora znati prati, ne sme biti od plastike, treba imati više od 200 pokretnih zglobova, svaka dijeta treba funkcionisati i uz to treba imati krilo za barem četvero dece... Ali u isto vreme da ima poljubac koji može izlečiti sve, od ozleđenog kolena, pa do slomljenog srca... I da to sve radi sa dve ruke."
Anđeo se začudio svim tim veštinama: "Sa samo dve ruke...Pa, to je nemoguće...I ovo je samo standardni model...To je puno posla za 1 dan, odmori pa je dovrši sutra."
"Ne želim to", protestovao je Bog, "tako sam blizu da završim ovo biće što je mom srcu drago. Kad se razboli, sama se izbori za ozdravljenje i može raditi 18 sati dnevno."
Anđeo se približi i dotakne ženu --- "Bože, kako si je napravio tako meku..."
"Jest, mekana je" kaže Bog "ali napravio sam je i da ima snagu. Nećeš verovati što sve može izdržati!"
"Može li misliti?" pita Anđeo.
Bog odgovara: "Ne samo da može misliti, nego može i sarađivati i dogovoriti se."
Anđelu nešto privuče pažnju i dotakne ženino lice... "Bože, izgleda da ovaj model ima jedan propust. Nisam li ti rekao da previše toga stavljaš na nju..."
"Nije to nikakav propust, to je suza" ispravi ga Bog.
"Čemu to?" upita Anđeo.
I Bog kaže: "Suza je njen način da se izrazi, njena tuga, njena ljubav, njena samoća, njena bol i njen ponos."
Ovo je ostavilo velik utisak na Anđela: "Ti si genije, Bože...Na sve si mislio...Žena je sjajno biće!"
"To je istina! Žena ima zadivljujuću snagu. Žene podnose teškoće, nose tugu, ali znaju za sreću, ljubav i svoje mišljenje. One se smeju kad žele vrištati. Žene pevaju kad žele plakati. Plaču kad su srećne i smeškaju se kad su nervozne. Bore se za ono u šta veruju. One su protiv nepravde. Ne priznaju -ne- kao odgovor ako postoji drugi i bolji način za rešenje. Sve od sebe daju za svoju porodicu. One prate prijateljicu lekaru, zato što se boji.
I žena voli bez granica...
One plaču kad im deca dožive nešto novo u životu i raduju se dobroti svojih prijatelja.
One se raduju kad čuju za neko rođenje ili venčanje.
Srce se njihovo slomi kad čuju za smrt neke drage osobe.
One tuguju za izgubljenim voljenim osobama, ali su jake i kad više nema ničega za što bi se borile.
Žene znaju da jedan poljubac i zagrljaj mogu izlečiti slomljeno srce.
Ipak, žena ima jednu grešku

- ONA ZABORAVLJA KOLIKO VREDI- ...
 
Lagano umire onaj koji ne putuje, onaj koji ne cita, onaj koji ne sluša muziku, onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.
Lagno umire onaj koji uništava vlastitu ljubav,
onaj koji ne prihvaca pomoc.
Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika, postavljajuci si svaki dan ista ogranicenja,onaj koji ne mijenja rutinu, onaj koji se ne usudjuje odjenuti u novu boju,onaj koji ne prica sa ljudima koje ne poznaje.

Lagano umire onaj koji bježi od strasti
i njenog vrela emocija;
onih koje daju sjaj u ocima i napuštenim srcima.
Lagano umire onaj koji ne mijenja svoj život kada nije zadovoljan svojim poslom ili svojom ljubavi, onaj koji se ne želi odreci svoje sigurnosti radi nesigurnosti, i koji ne ide za svojim snovima; onaj koji si nece dozvoliti, niti jednom u svom životu, da pobjegne od smislenih savjeta.......
Živi danas, ucini danas, riskiraj danas!
Ne dozvoli lagano umiranje!
Ne zaboravi biti sretan!


Pablo Neruda
 
Ali se desi da mali princ, posto je dugo koracao po pesku, kamenju i snegu, najzad pronadje neki put. A svi putevi vode ka ljudima.

-Dobar dan, rece on.
Bio je to vrt pun rascvetalih ruza.
-Dobar dan, odgovorise ruze.
Mali princ ih pogleda. Sve su licile na njegovu ruzu.
-Ko ste vi? upita on zaprepascen.
-Mi smo ruze, rekose one.
-Oh! rece mali princ.
Osecao se vrlo nesrecan. Njegova ruza mu je pricala da je ona jedistveni primerak svoje vrste na svetu. A evo, samo u jednom jedinom vrtu, bilo ih je pet hiljada potpuno istih!

”Ona bi bila vrlo uvredjena kad bi to videla, pomisli on, strasno bi se zakasljala i pravila bi se kao da umire da ne bi ispala smesna. I ja bih bio prinudjen da je negujem, jer bi inace, da bi i mene ponizila, stvarno pristala da umre.”

Zatim pomisli opet: “Verovao sam da sam bogat sto imam jedinstven cvet, a u stvari imam samo obicnu ruzu. Nju i moja tri vulkana koja mi dopiru do kolena, i od kojih je jedan mozda zauvek ugasen; sve to ne cini me bas tako velikim princom...” I on leze na travu i gorko zaplaka.

II. Deo

Tako mali princ pripitomi lisicu. A kad se dan rastanka priblizi:
-Ah! rece lisica... Plakacu.
-Sama si kriva, rece mali princ, nisam ti zeleo nikakva zla, ali ti si htela da te pripitomim.
-Naravno, rece lisica.
-Ali ti ces plakati, rece mali princ.
-Naravno, rece lisica.
-Znaci, time nista ne dobijas!
-Dobijam, rece lisica, zbog boje zita.
Zatim dodade:
-Idi, pogledaj ponovo ruze. Shvatices da je tvoja jednistvena na svetu. Vrati se onda da mi kazes zbogom, a ja cu ti pokloniti jednu tajnu.
Mali princ ode da ponovo vidi ruze.

-Vi uopste ne licite na moju ruzu, vi jos nista ne znacite, rece im on. Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao sto je bila moja lisica. Bila je to obicna lisica slicna stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu.

Ruze su se osecale veoma nelagodno.

-Lepe ste, ali ste prazne, rece im on jos. Covek ne moze da umre za vas. Naravno, obican prolaznik poverovao bi da moja ruza lici na vas. Ali ona sama znacajnija je od svih vas zajedno zato sto sam ja nju zavoleo. Zato sto sam nju stavljao pod stakleno zvono. Zato sto sam njoj napravio zaklon. Zato sto sam radi nje poubijao gusenice (sem one dve-tri radi leptirova). Zato sto sam nju slusao kako se zali, hvalise ili kako ponekad cuti. Zato sto je to moja ruza.

I on se vrati lisici.
-Zbogom, rece joj on.
-Zbogom, odgovori lisica.
Evo moje tajne. Sasvim je jednostavna: covek samo srcem dobro vidi. Sustina se ocima ne da sagledati.
-Sustina se ocima ne da sagledati, ponovi mali princ da bi zapamtio.
-Vreme koje si ulozio oko tvoje ruze cini tu ruzu tako dragocenom.
-Vreme koje sam ulozio oko moje ruze... rece mali princ da bi zapamtio.
-Ljudi su zaboravili tu istinu, rece lisica. Ali ti ne treba da zaboravis. Ti si zauvek odgovoran za ono sto si pripitomio. Ti si odgovoran za svoju ruzu.
-Ja sam odgovoran za svoju ruzu, ponovi mali princ da bi zapamtio..
 
- Radi, dijete moje, kako znaš. Neću ti nikoga nametnuti.
Koga odabereš, za toga se udaj, samo hoću da ti nešto kažem
iz svog života, možda će ti koristiti. Kad mije bilo osamnaest
godina, imala sam isto takve misli kao i ti. Htjela sam viteza
koji će za mene prorovati zemlju i srušiti nebo. I taj moj ludi
san zamutio mi je srce da je na sve suze mog prijatelja Petra
Oršića ostalo nijemo i bešćutno. Tada dođe u Zagreb mladi
Mađar. Znao je mnogo pričati o svom junaštvu i on postade
ciljem mojih sanja. Ali prevarila sam se. Jedne noći, u prvoj
godini našeg braka, navališe na naš dvor kmetovi, a moj ju
nački vitez pobježe i ostavi mene samu njima na milost i

nemilost. Kmetovi su, međutim, bili prema meni plemenitiji i ostaviše mi život. Od tog dana ja sam bila najnesretnija žena na svijetu. Muž mi se zgadio i počeh žaliti za Petrom. On nije znao mnogo govoriti, ali bio je zaista vitez. Vidiš, ovako svršavaju pretjerane sanje mlade krvi.



,,Kontesa Nera" ( Grička vještica 2), Marija Jurić Zagorka
 
Morao sam proći kroz tolike gluposti, tolike poroke, kroz tolike zablude, gadjenja, razočaranja i jade, samo da bih ponovo postao dete i mogao početi iznova. Ali, tako
je trebalo da bude, moje srce se s tim slaže, moje oči se smeše. Morao sam da doživim očajanje, da potonem do najbudalastije među svim mislima, do pomislim na samoubistvo, da bih doživeo milost, da bih opet čuo om, da bih mogao istinski da spavam i da se istinski probudim...

Herman Hese - "Sidarta"
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Kojom bojom sakriti umorni izgled
Odgovora
5
Pregleda
411
Manastirka
Manastirka
Pinocchio
Da li vam je tržni centar shopping ili izlazak?
2
Odgovora
36
Pregleda
555
Pinocchio
Pinocchio
Atomic™
Rudi Gernrajh - čovek koji je izumeo tange
Odgovora
1
Pregleda
247
VranV
VranV

Back
Top