Ако ћу бити од користи...
Могу на прсте једне руке набројати људе којима је Лелејслка гора одличан роман, један прст чувам за себе, наравно.
Као прво, немерљив је значај Лелејске горе за српску књижевност тим пре што овај роман уз Ћопићев ''Пролом'' и ''Песму'' Оскара Давича чини темељ савременог српског романа.
На путу читалачке културе потребно је проћи доста станица да би се схватио значај Лелејске горе!
Феноменолошки гледано, мотив самоће и усамљености је у Гори дат ''као на тањиру''; послужена храна за коју је потребан стомак да би је сварио. Али, ствар је у самом приступу роману (варењу).
Очекивати партизанско-четничку борбу, акцију, трилер!? Па наравно да ће читалац бити разочаран. Али прихватити роман као показатељ психолошког стања усамљеног човека (Лада Тајовића) који након дугог ,али дугог, дугог самовања почиње да се сукобљава са самим собом, са својим нагонима и страховима, човека који након дугог самовања план спољашњег несвесно замењује унитрашњим, интровертним; е у томе се огледа вредност овог романа због којег сви остали савремени српски романи који се баве стањима савременог човека могу с правом понети епитет, да, епитет - лалићевски.
Рећи да је Бекетов ''Годо'' одлична драма, а потом речи да је Лелејска гора досадан роман! То је чисто помодарство.
И стварно, роман није за средњошколце.
За Лелејску гору су потребне године.
