Legende fudbala

400072_306792836035582_348142509_n.jpg
 
Podlegao povredama: Preminuo NAJBOLJI ARGENTINSKI FUDBALER U ISTORIJI!
"Viljuška" je ostavio neizbrisiv trag, a malobrojni su videli njegovu magiju


Tužan kraj za NAJBOLJEG FUDBALERA SVETA! Živeo je da ne bude POZNAT, a Maradona se kleo u njega!
Legendarni argentinski fudbaler hrvatskog porekla, Tomas Felipe Karlović preminuo je u 71. godini života nakon prebijanja prilikom pljačke


Tomas-Felipe-Karlovi%C4%87.png


Pre 71 godine rođen je Tomas Felipe Karlović, nadimka El Trinče (viljuška), u Rozariju, mestu gde su rođeni Marselo Bijelsa, Leo Mesi, Če Gevara… Ovaj argentinski fudbaler bio je jedan od najvećih talenata u istoriji, ali njega sav taj glamur i kamere vezane uz fudbal nisu zanimale. On je voleo buntovni život, treninge je zaobilazio u širokom luku i trenirao jetru u lokalima. Karlović je sin hrvatskih emigranata Marija i Elvire koji su se 1940-ih doselili iz Hrvatske u Rosario.

Živeo je u skromnoj porodici sa šestoro braće i sestara, a u fudbal se zaljubio već u najranijem detinjstvu. Igrao je fudbal svugde gde je mogao. Ulici, pašnjacima, igralištu. Njemu nisu trebale ni patike, njegova porodica nije bila baš imućna i nekada su mu nove patike bile samo san. Ali to njemu nije predstavljalo problem. Obukao bi pantalone, otišao s prijateljima na pašnjak i zaigrao fudbal bosonog.

Fudbalsku karijeru započeo je u Rozario Centralu gde je i debitovao u prvoj ekipi s 20 godina, a igrao je u veznom redu, na poziciji kreatora. Bio je neverovatno lagan na nogama, a uz sve to se nadovezala i nestvarna tehnika, te argentinski vic u igri.
“Kad bi dohvatio loptu, nisu mu je mogli oduzeti’, ‘imao je eleganciju, veštinu, šarm’, izvodio je poteze suprotne sili teže”, pričali su svedoci u dokumentarnom filmu El Trinče je najveći…

Igrao je za Flandriju, Independiente Rivadaviju, a najveći trag ostavio je u Central Kordobi gde je u tri navrata proveo devet sezona. Privlačio je poglede hipi izgledom. Duga i nemarno razbacana kosa, brkovi i bradica. A uz to cigareta u levoj ruci, a čaša s viskijem u desnoj ruci. Treninge nije volio, jer mu treninzi nisu trebali. Više je voleo lokale odakle su ga suigrači često vukli na utakmice i treninge, a voleo je i da spava dugo.

Jedan je od retkih koji je kao od šale izvodio dvostruko guranje lopte kroz noge. Gurnuo bi protivničkom igraču loptu kroz noge, a onda bi se okrenuo prema njemu i ponovio isto. S tribina ga je često gledao i argentinski trener Marselo Bijelsa koji je uživao u njegovim partijama i upijao sve.

Brojne priče spominju se uz Carlovicha, a jedna od njih je ta da je 1974. odbio poziv argentinskog izbornika. Uvertira je bila dve godine ranije kada je selekcija Rozarija igrala protiv argentinske reprezentacije koja se pripremala za Svetsko prvenstvo 1974. godine. Rozario je na poluvremenu vodio 2-0, a El Trinče se poigravao s argentinskim zvezdama. To je bacilo u očaj njihovog selektora koji je zamolio trenera Rozarija da izvadi Karloviča iz igre.

Dve godine posle legendarni argentinski izbornik Ćezar Menoti pozvao ga je u reprezentaciju, ali Karlovič je to odbio.

“Bilo je uživanje gledati Karlovića kako igra, umešnost sa loptom mu je bila neverovatna”, podsetio se Menoti na Movistar+.

“Pozvao sam ga za nacionalni tim, ali se nije pojavio. Ne mogu da se setim da li je otišao na pecanje ili je bio na ostrvu, znam samo da mi je javio da ne može da dođe jer je nivo reke visok i da ne može da je pređe”, ispričao je Menoti koji je 1978. odveo Argentinu do titule Svetskog prvaka.

“Ja sam uvek igrao fudbal na isti način”, rekao je Trinke za El Grafiko, Možda da sam otišao u Francusku ili Njujork, što sam imao mogućnost tada, bih promenio svoj život, ali za mene je igranje za Central Kordobu bilo kao da igram za Real Madrid.”

“Karlović je jedno od one dece čija je jedinstvena igračka bila lopta otkako su se rodili. Impresivno ga je bilo gledati kako igra fudbal.

Tu su i brojne anegdote poput jedne kada mu je sudija dao crveni karton, ali ga je vratio u igru nakon što su se navijači bunili. Jer jednostavno, nisu došli gledati fudbal. Nego došli su gledati El Trinčea. Jednom je prošao sve protivničke igrače od centra pa do njihovog gola, stao na gol liniji, i krenuo opet driblati prema centru.

“Čemu bi služilo gurnuti loptu u mrežu? Pa već je bio gol! Za mene je to bio gol iako nije upisan na semafor”, kazao je.

Bio je genijalac i čudak u jednom. Za neke romantični fudbaler, a za druge ‘propalica’ koji je propustio ogromnu priliku postati najbolji u istoriji. On je fudbal igrao radi drugih ljudi. Ne radi slave, ne radi novca i moći, već samo radi zabave i da drugi mogu uživati u toj njegovoj zabavi.

“Šta to znači USPEO SI? Da budem iskren, ja nikada nisam imao bilo koju drugu ambiciju osim da igram fudbal u mom kraju gde su ljudi koje znam. Ja sam samotnjak. Kada sam igrao za Central Kordobu više sam voleo da se presvlačim u kancelariji sam nego u svlačionici. Jednostavno sam takav. Istina je da nisam imao druge ambicije nego igrati fudbal. I, iznad svega, ne otići predaleko od mog komšiluka, od kuće mojih starih, da budem s Vaskom Artolom, jednim od mojih najboljih prijatelja”, govorio je Karlović.


“Nije mu se lako približiti. Ne radi. Živi zahvaljujući ljudima koji mu pomažu. Njegovoj ćerki klub (Sentral Kórdoba, op. a.) šalje prihod od ulaznica. Ponekad 50 posto, ponekad 100 posto”, rekao je Horhe Eines, čovek koji je režirao dokumentarni film o Karloviću.

A od svih anegdota i ponekih mitova, najbolje ga opisuju reči Dijega Armanda Maradone kada je 1993. godine dolazio u Njuels Old Bojs iz Rozarija.




Maradona-i-Karlovi%C4%87.png



Kada su mu novinari rekli da su ponosni što će najveći nogometaš svih vremena igrati za njihov klub, Diego je rekao:

“Najbolji fudbaler na svetu već je igrao ovde, on se zove Karlović.”

Karlović je ostao legendaran u rodnom Rosariju, gde se do danas slikao sa ljudima, delio autograme. Iako ga većina nikada nije videla na terenu do 1986. godine kada je završio karijeru, kunu se u njega da je najveći. Njegov genij je bio daleko od kamera i žiže modernog fudbala, ali je ostao živ zahvaljujući pričama ljudi iz Rosarija. Mlađe generacije slušaju priče starijih o njegovim golovima, driblinzima kroz noge…

Rosario je možda podario Bijelsu i Mesija i jedan period karijere ugostio Maradonu, ali ima mesta za još jednog idola u njihovoj fudbalskoj svetinji.

Ako Maradona lično veruje da je Trinke bio najveći, onda bi bilo bezobrazno da se raspravljamo.

Za nekoga je bio legenda za drugog, samo laka meta…
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Straks92
"Осам и по", највећа лаж савременог фудбала
Odgovora
1
Pregleda
135
pop80
pop80
dlugomir
Revolucionarna promena pravila fudbala: Sudije će ubuduće za vreme utakmice komunicirati i sa gledaocima!
Odgovora
8
Pregleda
303
DJ 5ak
DJ 5ak

Back
Top