Legende fudbala

Sotir zvani djubre:
Ja ne pamtim Roja ali se Robija secam dok je igrao u Totenhemu upamtio sam ga kao dosta dobrog napadaca jednog od jacih u to vreme u Engleskoj .. Secam se ko klinac na FIFI 2006 kad dam gol sa njim raduje se tako sto pravi zvezde .. hahahaha
Kliknite za proširenje...

Роја памтим након 2000. када је већ кренуо да пада...

- - - - - - - - - -

Нови мој текст.

Марко ди Вајо-заборављени италијански нападач
 
Zajeban je bio Di Vajo..Spomenu Djilardina auuuu na njega sam skroz zaboravio kao da nikad nije igro fudbal...koliko je on obecavo kao koliko se o njemu nekada pricamo...Na kraju ispade prevara teska... Mislim ok karijera na papiru ali nije postao klasa daleko od toga...Niti je mogo biti prvi spic za Italiju niti za onaj Milan a tripili su ga...i verovali u njega...
 
Mnogi pricaju o cuvenoj generaciji Parme iz 90ih ali ja mislim da je jos jedna ekipa zasluzila da se pomene , a to je Sampdorija sa pocetka 90ih.

Bas danas se navrsava tacno 25 godina od utakimice u finalu Lige (Kupa) sampiona koji su izgubili od Barselone sa 1:0 , golom Ronalda Kumana, ali finale LS je isto svakako ogroman uspeh.

Inace to je iisto bila jedna veoma interesantna i talentovana ekipa , predvodjena sa klupe nasim legendarnim Vujadinom Boskovim vecna mu slava, no recimo na golu te ekipe bio je Danluka Paljuka , napadacki tandem su cinili Djanluka Viali i Roberto Mancini , u sredini su igrali Srecko Katanec, brazilski duo Toninjo Serezo i Paulo Silas , bivsi reprezrentativci Brazila , Atilio Lombardo , Fausto Pari koji se proslavio u Kalcu 90ih uglavnom igrajuci po onim uslovno receno manjim klubovima.....itd , ali svakako bio je to isto jedan veoma interesantan tim.
 
Нови мој текст.

Роби Кин-ирска легенда

- - - - - - - - - -

jos_1_5ak:
Mnogi pricaju o cuvenoj generaciji Parme iz 90ih ali ja mislim da je jos jedna ekipa zasluzila da se pomene , a to je Sampdorija sa pocetka 90ih.

Bas danas se navrsava tacno 25 godina od utakimice u finalu Lige (Kupa) sampiona koji su izgubili od Barselone sa 1:0 , golom Ronalda Kumana, ali finale LS je isto svakako ogroman uspeh.

Inace to je iisto bila jedna veoma interesantna i talentovana ekipa , predvodjena sa klupe nasim legendarnim Vujadinom Boskovim vecna mu slava, no recimo na golu te ekipe bio je Danluka Paljuka , napadacki tandem su cinili Djanluka Viali i Roberto Mancini , u sredini su igrali Srecko Katanec, brazilski duo Toninjo Serezo i Paulo Silas , bivsi reprezrentativci Brazila , Atilio Lombardo , Fausto Pari koji se proslavio u Kalcu 90ih uglavnom igrajuci po onim uslovno receno manjim klubovima.....itd , ali svakako bio je to isto jedan veoma interesantan tim.
Kliknite za proširenje...
А стуба одбране и капитена, Вјерховода, си заборавио...

- - - - - - - - - -

Bari'91:
Zajeban je bio Di Vajo..Spomenu Djilardina auuuu na njega sam skroz zaboravio kao da nikad nije igro fudbal...koliko je on obecavo kao koliko se o njemu nekada pricamo...Na kraju ispade prevara teska... Mislim ok karijera na papiru ali nije postao klasa daleko od toga...Niti je mogo biti prvi spic za Italiju niti za onaj Milan a tripili su ga...i verovali u njega...
Kliknite za proširenje...
Планирам у скорије време да почнем да пишем о целом том скупу пропалих талената, Ђилардину, Кавенагију, Ван Дер Мејдеу, Савиоли...
 
Peletov naslednik je Neymar .. Osecam da ce on i Kutinjo opasno da vuku ovaj Brazil sad .. Ima da se naosvajaju Copa America i nadam se da ce osvojiti i SP i to ne samo njih dvojica evo ga ovaj Gabriel Jesus on je cudo od deteta nema ni 20 godina a vec je za Brazil na 6 utakmica dao 5 golova .. za Siti odigrao 10 utakmica i to vecinu ulazio sa klupe u drugom poluvremenu i upisao 6 golova i 4 asistencije

A sto se tice Robinja on se jeste naigrao u Realu , Sitiju , Milanu kad mu pogledas CV to je odlicna karijera ali nigde nije zasijao , nigde se nije proslavio u Evropi , on jedino gde je iskidao to je Santos ..
 
Mozda je mogao i vise ali je ipak bio veliki igrac . I nije bas da ga se niko ne seca . Za Italiju je nastupao cak 57 puta i dao 19 golova .. Eto kazes i sam osvojio je LS sa Milanom , sa Italijom SP .. Malo li je ?? Ja sam ga voleo kao klinac , obozavao sam taj Milan ... Kako da ga se ne secamo kad si i sam rekao koliko je golova dao u Seriji A .. ipak je on usao u istoriju kao veliki igrac ..
 
Sotir zvani djubre:
Mozda je mogao i vise ali je ipak bio veliki igrac . I nije bas da ga se niko ne seca . Za Italiju je nastupao cak 57 puta i dao 19 golova .. Eto kazes i sam osvojio je LS sa Milanom , sa Italijom SP .. Malo li je ?? Ja sam ga voleo kao klinac , obozavao sam taj Milan ... Kako da ga se ne secamo kad si i sam rekao koliko je golova dao u Seriji A .. ipak je on usao u istoriju kao veliki igrac ..
Kliknite za proširenje...
Нисам ја рекао да га се ми не сећамо, него да данашњи клинци немају појма ко је он...А ипак, и поред свега, како је почео, ја сам од њега очекивао новог Вијерија...Уз све голове и сав квалитет, ипак сматрам да је могао још више...
 
Нови мој текст.

Тужна прича Омара Корбате
https://hastalogolsiempre.files.wordpress.com/…/corbatta.jpg
,,Није желела да се одвоји од мене'', рекао је за лопту по завршетку каријере.
И дан данас постоје расправе који је бољи гол-да ли је то онај Марадонин Енглезима када је предриблао пола енглеског тима, или онај Месијев Хетафеу, 20 година касније. Но, много пре њих, 30 година пре Марадоне и 50 пре Месија, постојало је једно сјајно аргентинско крило. Играч који је дао сличан гол Парагвајцима. Један од оних фудбалских боема, човек лудог живота, љубитељ лепих жена, својевремено један од најбољих јужноамеричких играча у своје време, и још један у низу њих, као и Гаринча, Елено де Фреиташ, и многи други који су умрли у крајњој беди. Но, док су они и дуго после смрти остали легенде, он је све до 2006. био неправедно заборављен. Неправедно за играча који је био аргентинска варијанта Гаринче и који ће иронијом завршити свој живот врло слично као и Гаринча, са којим су га поредили.
У време након Адолфа Педернере, оца десетке као позиције, а пре Норберта Алонса, Марадоне, Буручаге, тих педесетих година постојао је он. Можда и најбољи играч кога је Расинг из Авељанеде икада произвео. Маг са лоптом, незаустављиво крило Аргентине. Омар Оресте Корбата Фернандез.
Елем, о том голу. Био је 20.10.1957. Аргентина је већ водила 2-0 против Чилеа у Буенос Аиресу, Играо се 41. минут утакмице. Корбата је избио сам пред голмана и предриблао га. Међутим, одлучио је да га не заврши. Уместо тога је сачекао повратак одбране. Након што се први Чилеанац вратио, предриблао је и њега и поново направио финту шута. Са трибина су викали да доврши, али Корбата је терао по своме. Стрпљиво је сачекао повратак још два Чилеанца, бацио их на земљу дриблинзима и још једном финтом шута и затим се ушетао у гол док су они лежали на земљи. Од целе линије одбране Корбата је направио будале. Лист Ел Графико је гол назвао најнемогућијим голом икада.
Занимљиво је да Корбата, иначе најмлађе од осморо деце никада до смрти није научио да чита. Фамилија италијанских емиграната није имала пара да га пошаље чак ни у основну. Због тога је избегавао чак и интервјуе. У кући нису имали ни врата. Но, у њему је било неке незадрживе животне енергије и жеље за успехом. Још од када је почео да шутира флашу, јер за лопту није имао новца. Вредно је тренирао, издржававши се од продаје воћа на пијаци као дечак.
Ни када га је Естудијантес одбацио са 14 година због повреде није одустао. Чак и Расинг га је случајно довео. Неки фан Расинга га је гледао док је Омар играо за нижеразредну ЈУвеландију,тачније њене млађе категорије, лажно се представио као скаут и препоручио га Расинговом стручном штабу. Никада се није сазнало име фана, но Расинг том анонимном гледаоцу дугује своју највећу легенду. Кад би само наши вечити могли да добију таквог скаута...
У то време царовао је Ривер, моћна генерација позната као La Machina, са Сиворијем, Ди Стефаном пре одласка у Реал, Лабруном и другима. Међутим, тачку на доминацију Милионера тавиће управо Расинг 1958. а међу њима главни је био управо Корбата. Радио је шта је хтео на терену. Једном је био играч утакмице против Боке, и пошто није умео да чита, док је давао интервју, ушао је у Бокину свлачионицу. Одмах се проломио смех.
Бриљирао је и у дресу Расинга и у репрезентацији, са којом ће те године освојити своју прву Копа Америку, тада једанаесту за Аргентину. То је била она Аргентинска репрезентација коју ће називати ,,Анђели прљавих лица. '' Легенда Јувеа Сивори, Освалдо Круз, Умберто Маскио, Антонио Ангелиљо и Корбата. Уругвајског дефанзивца Пепеа Сасију је 1956. у мечу репрезентација толико пута избламирао својим дриблинзима да је Сасија сачекао да судија не гледа и шутнуо га у лице када је Корбата фаулиран, избивши му два зуба која више никада нису поново израсли.
Нажалост, та генерација која ће узети две Копа Америке, неће успети да уради ништа на Светском првенству 1958. Испаће у групи. Не Корбатином кривицом који ће на сва три меча погодити и бити означен као светла тачка репрезентације.
Нажалост, иза насмејаног лица и сјајних игара крио се и ужасан приватни живот. Не, Корбата није био један од оних лоших момака. Био је заправо крајње пристојан момак. И крајње наиван и стидљив. Нарочито пред девојкама. Да му омогуће да постане мушкарац и превазиђе стидљивост саиграчи су га упознали са једном од девојака које у Аргентини зову ,,chica que hacia la calle''-девојка која ради на улици(да поштедим људе домаћих дрскијих назива). Наивни Корбата се заљубио у заносну плавушу, оженио је и 1959. остао без ичега. ,,У кући нису остали ни пауци'', како је касније признао.
Након таквог пропасти брака, почели су проблеми са алкохолом. Но, знаци се још нису примећивали на терену. Једном је и поред тога што је био целу ноћ у ноћном клубу и пијан, када се пробудио одиграо чудесан меч, дао два гола и Расинг је победио. Памти се један дерби са Индепендијентеом. Корбату је чувао бескомпромисни бек Алксидес Силвеира, и пошто није могао да га прође, Корбата се, када судија није гледао, сакрио иза редара и затим изашао на терен, претрчао Силвеиру и асистирао. Био је и чудесан извођач пенала. Од 68 искористиће 64. Објаснио је и како. ,,Нисам узимао залет. Стајао сам одмах поред лопте, да голман не може да процени где ћу да шутнем. И увек бих погнуо главу. Када би голман кренуо био би мртав човек. ''
1963. Расинг ће га продати Боки за 12 милиона пезоса, да прошири стадион и унапреди тренинг терене. Нажалост, Корбата никада није у Боки постао оно што је био у Расингу. За време турнеје у Европи, саиграч Кармело Симеоне је тврдио да га је једном затекао са гомилом празних пивских боца у соби. Истина, када је био трезан, био је бог на терену. Хет трик против Велеза, слободњак против Индепендијентеа, и добре партије у Копа либертадоресу у којима ће Боку зауставити Сантос са страховитим триом Пеле-Пепе-Кутињо у финалу.
И таман што је након одласка из Боке почео да се опоравља, одласком у Колумбију, у Медељин у коме ће одиграти меч каријере и дати пет голова на једном мечу, и поред тога што ће их довести до другог места на табели Колумбије, наивност га је поново коштала. Други брак се завршио готово исто као и први. Жена ће га напустити, његова ужтеђевина ће се истопити, и у Аргентину ће се вратити оронуо, без пребијене паре, у мали клуб Тиро Федерал, као сенка онога што је био. Задње године биле су године играња за ситан новац у нижим лигама. Пријатељи су га оставили и заборавили, они који су га волели су се правили да га не познају.
Спавао је у бару испод столова, као клошар, нико није ни знао ко је он. Гости нису знали да је клошар који проси и спава испод столова некада био један од најбољих фудбалера у историји Аргентине. Светла тачка у тами било је ангажовање у Расингу као тренер млађих категорија уз животно издржавање од стране клуба. Но, таман што се средио, ствари као да нису могле поћи горе. Још два брака су пукла. Децембра 1991. умреће од рака грла, сам и заборављен од свих осим клуба у коме је постао највећа легенда. Постхумно Расинг ће га уврстити у своју Кућу Славних а улица у којој се стадион налази данас носи име Омара Корбате.
Оригинални прљави анђео, данас мало познат сем залуђеницима као писац овог текста. Мајстор са лоптом, трагични антихерој једне тужне приче, играч који је умро неправедно
заборављен осим од стране једног клуба. Играч који је играо у нека лепша времена, која аутор текста није видео када је новац био споредна а лопта главна. Омар Орестес Корбата...
 
Нови мој текст.

Николае Добрин-непозната легенда европског фудбала
http://eualegromania.ro/…/s…/7/2016/04/2.-Picolae-Dobrin.jpg
Пре Георгеа Хаџија, карпатског Марадоне, човека који је победио Аргентинце са Редондом, Батистутом и Марадоном, пре Дудуа Георгескуа, који је постао први Румун који је узео Златну копачку, пре Лакатуша, Белењија и Питурке, који су Стеауу довели до врха Европе постојао је он. Данас када се помене његово име, у Румунији га сматрају нечим већим од играча. Док Европа неправедно не зна за његово име.
Јер када га таква легенда као Георге Хаџи, човек који је играо за обе стране Ел класика прогласи својим идолом, знате о каквом се играчу ради. Наравно, када се спомене румунски фудбал, прве асоцијације су трио Букурешта-Стеауа, Динамо и Рапид. Међутим, њега нећете наћи на списку играча који су икада играли за неки од те тројке румунског фудбала.
Не, Николае Добрин је био нека врста румунског Ле Тисијеа. Усуђујем се да га чак назовем румунским Тотијем. Играч који је у току својих 24 године каријере узео само два првенства. Из простог разлога-никада није прихватио да игра за било који од румунске велике тројке. А тражили су га. Обећавали му куле и градове. Нудили кола, станове, брдо пара. Није вредело. Са краткотрајним излетом у престоницу Влада Цепеша, Трговиште, Николае Добрин је остао заувек веран свом Арђешу из Питештија. Као и Тоти, Ле Тисије, Гереро, увек је више волео да буде велика риба у малој бари.
Јер, у време када је Добрин палио и жарио Румунијом, када је са десетком на леђима терорисао противничке везне редове, град Питешти и његов клуб Арђеш су били румунска верзија Каљарија из доба Ђиђија Риве. Мали клуб, не схватан озбиљно, док Николае није обукао њихов дрес. А онда је бајка кренула. Убрзо се и у Европи чуло за мали клуб из града од 100 000 становника.
Ко зна да ли би ова бајка уопште почела да плавокосог дванаестогодишака није видео млади адвокат Ика Веспеску и препоручио га свом пријатељу Леонтеу Јановшију који је тренирао млађе категорије Арђеша. А онда је почела бајка. Бајка која ће кулминирати титулом првака Румуније 1972. А онда је дошла највећа победа у историји малог клуба.
На Маракану, како навијачи називају свој стадион у Питештију, у другом колу, дошао је нико други него највећи клуб света, Реал Мадрид. Мадриђани су имали страшан састав, предвођени Сантиљаном. Нико није ни сумњао да ће Реал уништити мали клуб за кога нису чак ни чули. Нагађало се само колико ће Арђеш примити голова. Међутим, тог 25.10.1972. десила се једна од највећих победа у историји румунског фудбала. На Маракани, Реалов везни ред није знао шта га је снашло. Арђеш је победио 2-1 а иза велике победе, мозак је био Николае Добрин. Растурио је Реал, радио је шта је хтео и Мадриђани су после меча пружили руку малом клубу. Истина, Реал ће проћи у реваншу, захваљујући Сантиљанином голу три минута пре краја меча, али мадридски клуб никада није заборавио Добрина. Сантијаго Бернабеу лично је дошао у Питешти и за Добрина понудио два милиона долара. Да трансфер буде стопиран побринуо се нико други него Чаушеску. Затражио је састанак са Бернабеуом и рекао му да је Добрин национално добро Румуније и да таква национална вредност није на продају странцима. Да, управо тако. Једини разлог због којег је Реал тих седамдесетих довео немачку и своју легенду Гинтера Нецера био је тај што нису успели да доведу Николаеа Добрина. Колико су га Мадриђани ценили говори и следећи податак-
позван је на меч Реала против остатка света. На једној страни су били Хенто, Камачо, Гарсија Ремон, на другој Џајић, Еузебио, Бене и нико други него Николае Добрин. Свим играчима, укључујући и њега после меча је поклоњен дрес Реала. Лепо је знати да чак и клуб као Реал, који аутор текста лично мрзи и презире, понекад уме да се сети и да на тај начин испоштује неке играче којих се многи не би ни сетили.
Како год, Добрин је и после неуспелог трансфера наставио да игра још 11 година. 1979. пред крај каријере, са већ 32 године ће довести Арђеш до друге титуле првака. Нарочито се прича анегдота о одлучујућем мечу против Динама. На лопти је писала Добринова порука Динамовом голману Анитеиу,,остави је овде јер нећеш моћи ништа да урадиш.'' И тако је и било. У заосталом времену, при резултату 3-3, узео је лопту на пола терена, и стуштио се у стилу Марадоне. Предриблао је пар играча, стуштио се ка голу и пуцао са око 10 метара неодбрањиво. Питешти је поново славио титулу и највећег играча којег је створио.
Николае Добрин је завршио каријеру 1983. са 36 година. У каријери је дао 111 голова у 409 мечева и три пута био најбољи играч Румуније. После играчке каријере, уз један излет у Ботосане, водиће Арђеш до 2001. Преминуо је 2007. у шездесетој години живота. На сахрани се окупило преко 5000 људи, укључујући и његове ученике Дику, Неагу и Комана, који су израсли у репрезентативце.
Николае Добрин је према Хаџијевим речима извршио револуцију фудбала у Румунији. Први Румун који је победио највећи клуб света. Идол највећег играча у историји Румуније. Једна од најбољих десетки Источне Европе. Играч на којем и данас уче румунски везњаци...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top