Па како да буде, релативно говорећи, старија, када се о том народу врло мало зна у средњем веку, и први запис њиховог језика датира негде из 15. или 16 века и то са простора Румуније, а треба да причамо о том "етнониму" раније, мислим на термин Шћипетари!
Па зато што је колико ја разумем ствари и на њиховом језику тако записан тај етноним, пре него што се појавио тај новији (под каквим год условима да је његова појава и ширење). Колико је мени познато, први записи на њиховом вернакулару и први извори који сведоче о томе како се они себе идентификују сведоче да су Арбанаси.
Шћиптари постају, секундарно, полако тек од XVIII столећа.
И као што већ рекох, емиграција је ту кључ, зато што она задржава архаичне облике језика и обичаје. У страној средини, то су средства која су брана асимилацији. Ендоними које Албанци у емиграцији користе, искључиво су од
арбанског облика. И ту се не ради о речима које су примљене из страних језика и прилагођене албанском; напротив, из структуре речи види се да су пореклом из самог албанског језика; да су их албански имигранти донели са собом (нпр.
Arbëreshë у Италији).
То је најубедљивији аргумент и потврда оног што знамо из најстаријих писаних извора о Албанцима (односно најстаријих албанских текстова), што је посебно значајно јер би ово становиште било под упитником управо због њихове оскудности на коју си и сам скренуо пажњу.
Говорити о
Ш(ћ)ип(е)тарима у време рецимо цара Душана или деспота Стефана Лазаревића, било би превише претенциозно услед свих ових проблема да о томе не треба ни размишљати.
Такође уколико им је Арбанон или Албанац како год био етноним раније а не егзоним по земљи где станују, пример Македонаца, не видим разлог због чега би то мењали као етноним касније да би му се данас опет враћали.
Не знам зашто спомињеш да се ико
враћа. Од појаве тог етнонима и његовог ширења пре пар векова до данас, уз истискивање арбанског етнонима, то је једини облик који користе све до данашњег дана, кроз Призренску лигу и од формирања албанске државе 1912. године све до сада. Не знам да ли постоји чак ни уопште идеја да се врати старо име? Управо је тај потез малчице забезекнуо тј. отуђио староарбанашку дијаспору, зато што су им људи у праотаџбини одабрали другачији етноним за националну идентификацију, што би значило да су припадници друге нације и само деле исто порекло. Што се, заправо, у неку руку може и заиста рећи за Арваните, Арбереше и Албанце, заиста.
У време Призренске лиге када кажеш да је тај термин доживео експанзију и даље се за ту област користио назив Албанија, Арбанија (постојала и Млетачка Албанија), користили су га сви осим самих Албанаца, форсирао се у политичке сврхе наравно.
Како су шта, када и који странци чинили, једно је сасвим друго и подоста сложено питање. О егзонимији уопште нисмо ни говорили.
У њиховом језику, до времена Призренске лиге мислим да је тај етноним код њих већ био у значајној мери потиснут. Од албанске интелигенције не користи га скоро нико више, или бар врло ретко, искључиво као својеврсни архаизам (барем у прадомовини, на подручју Османског царства).
О политичким и прагматичним околностима сам већ писао, говорећи о томе колико се ново име може лако објаснити и повезати свакодневним речима (честе употребе) ради националне еманципације, али и у националистичке сврхе због симболичког везивања са националним симболима (заставом и грбом). Не треба искључити мотиве и политику заинстересованих страна (нпр. Беча и Ватикана) и могући значај
шћиптарског етнонима управо у наведене сврхе. Посебно уколико је потребно премостити и велике етничке и верске разлике ради стварања националне кохезије (нпр. уколико је муслиманском живљу арбанашки етноним, као хришћански, био нешто страно; непријатељско, кауринско).
Иначе, то ме подсети; да су Албанци заиста
народ орла, у овом примерку
Питања и одговора несумњиво би упрво та животиња била уз њих.
Него ниси ми одговорио колико је дуго Самуило владао јадранском обалом?
Не знам тачно нити сам сигуран је ли уопште могуће дати прецизан одговор, али треба имати на уму да на обале није изашао Самуило, него је само повратио територије којима су Бугари раније били владали. Бугари су на јадранске обале избили први пут негде у IX столећу и владали тим подручјима, са разним омањим променама, све до негде друге половине X столећа (тј. пада Првог бугарског царства).
Негде сам наишао да је Самуило владао Драчем од 989. до 1018. године.
Биће ипак да је нешто друго ту у питању, такође да ли је легенда потврђена да је из периода Самуила, колико видим препис је из 17. века?
На првој страници можеш видети Грујићеве аргументе. Посебно обрати пажњу и на крај, везано за словенску писменост. Да ли је баш несумњиво у оваквом формату од речи до речи несумњиво сачувана још из времена цара Самуила, право да ти кажем не знам са коликом сигурношћу можемо казати, али сачуваност у више преписа и различитих верзија (бугарска и српска) даје по мом мишљењу извесну потврду таквом (или барем тако негде приближном) датовању.
