Lažeš, ja nikada ne grešim

[Džudi S]

Neke osobe podsvesno osećaju i znaju da su napravile jednu ili više grešaka, na poslu, u socijalnim kontaktima, u međuljudskim odnosima u porodici.
Neke greške mogu da budu bezazlene i lako mogu da se isprave.

Žene koje prave kolače ponekad pogreše u spremanju torte, npr. Muškarci pokušavaju sami da poprave svoj automobil ali nedovoljno znaju i tako naprave još jedan kvar.
To su bezazlene greške.

Ali, postoje i greške koje ne mogu da se isprave ili ispravka grešaka dugo traje, mislim na one ozbiljne greške.

Ozbiljnije greške su one koje pravimo u drugim sferama života. Nekada na poslu napravimo malu grešku koju brzo ispravimo, a nekada moramo satima da ispravljamo grešku ili greške koje smo napravili.

U kontaktu sa prijateljima ili sa emotivnim partnerom pogrešno protumačimo neke rečenice, i započnemo svađu. Tek kasnije postanemo svesni da smo pogrešili.

Postoje ljudi koji mirno prime opravdanu kritiku i trude se da isprave grešku. Postoje i oni drugi koji ne mogu da prihvate kritiku i kad znaju da su pogrešili.
Misle da sve rade perfektno, da ne mogu da naprave grešku i osećaju bes, ljutnju prema onome koji im je ukazao da je greška napravljena.

Zašto se teško mirimo sa svojim greškama, u svim životnim oblastima? Da li uvek moramo da budemo u pravu i ukoliko nismo započinjemo svađu?

Da li sami sebi i drugima priznajete da ste pogrešili i da ćete se potruditi da ispravite neku grešku? Ili pripadate grupi ljudi koji misle da ne mogu nikada da pogreše?

Šta mislite o osobama koje ne priznaju svoje greške..mislim na ozbiljnije greške, ne na bezazlene?



Foto: Unsplash.com

 

[Džudi S]

Zašto se teško mirimo sa svojim greškama, u svim životnim oblastima? Da li uvek moramo da budemo u pravu i ukoliko nismo započinjemo svađu?

Da li sami sebi i drugima priznajete da ste pogrešili i da ćete se potruditi da ispravite neku grešku? Ili pripadate grupi ljudi koji misle da ne mogu nikada da pogreše?

Šta mislite o osobama koje ne priznaju svoje greške..mislim na ozbiljnije greške, ne na bezazlene?

Ja sam svesna grešaka i pogrešnih izbora koje sam napravila u životu. Znam da ne moram i znam da nisam uvek u pravu.

Spremna sam da priznam svoje greške i sebi ali i drugima. Prihvatam opravdane i dobronamerne kritike.

Ljudi koji misle da su uvek u pravu i da ne greše obično su oni koji možda imaju kompleks više vrednosti.

 

[RužnaKoLopov]

Ja sam svesna grešaka i pogrešnih izbora koje sam napravila u životu. Znam da ne moram i znam da nisam uvek u pravu.

Spremna sam da priznam svoje greške i sebi ali i drugima. Prihvatam opravdane i dobronamerne kritike.

Ljudi koji misle da su uvek u pravu i da ne greše obično su oni koji možda imaju kompleks više vrednosti.

znam za svoje greshke i spakovala sam ih pod odradjeno jer nijedna moja greshka nije u startu bila greshka

ipak kad sad u ovim godinama sve sagledam chista sam srca i dushe jer nisam nikome naudila mozhda najvishe sebi

inache da idem toliko daleko i da priznajem josh i moje greshke u svijetu lazhne perfekcije, neka hvala

 

[prsho]

Neka ih nek srljaju obice im se o glavu

 

[ChristopherWalken]

A kako drugačije reagovati na kritike nego pokušati sebe da odbraniš ili opravdaš?

 

[ИПХ ЗИЛОТ+]

A kako drugačije reagovati na kritike nego pokušati sebe da odbraniš ili opravdaš?

Па не реагујеш на прву...

Не реагујеш, ко да си глув или луд...

 

[Džudi S]

A kako drugačije reagovati na kritike nego pokušati sebe da odbraniš ili opravdaš?

Sasvim je ok da se tako reaguje na kritike, ali ta odbrana ne bi trebala da se pretvori u svađu. I verujem da svako od nas razmišlja o tim opravdanom kritikama, i da želi da ispravi grešku, ili da promeni stav " ja nikada ne grešim".

 

[salko dinamitas]

Pogledajte prilog 1621087
Neke osobe podsvesno osećaju i znaju da su napravile jednu ili više grešaka, na poslu, u socijalnim kontaktima, u međuljudskim odnosima u porodici.
Neke greške mogu da budu bezazlene i lako mogu da se isprave.

Žene koje prave kolače ponekad pogreše u spremanju torte, npr. Muškarci pokušavaju sami da poprave svoj automobil ali nedovoljno znaju i tako naprave još jedan kvar.
To su bezazlene greške.

Ali, postoje i greške koje ne mogu da se isprave ili ispravka grešaka dugo traje, mislim na one ozbiljne greške.

Ozbiljnije greške su one koje pravimo u drugim sferama života. Nekada na poslu napravimo malu grešku koju brzo ispravimo, a nekada moramo satima da ispravljamo grešku ili greške koje smo napravili.

U kontaktu sa prijateljima ili sa emotivnim partnerom pogrešno protumačimo neke rečenice, i započnemo svađu. Tek kasnije postanemo svesni da smo pogrešili.

Postoje ljudi koji mirno prime opravdanu kritiku i trude se da isprave grešku. Postoje i oni drugi koji ne mogu da prihvate kritiku i kad znaju da su pogrešili.
Misle da sve rade perfektno, da ne mogu da naprave grešku i osećaju bes, ljutnju prema onome koji im je ukazao da je greška napravljena.

Zašto se teško mirimo sa svojim greškama, u svim životnim oblastima? Da li uvek moramo da budemo u pravu i ukoliko nismo započinjemo svađu?

Da li sami sebi i drugima priznajete da ste pogrešili i da ćete se potruditi da ispravite neku grešku? Ili pripadate grupi ljudi koji misle da ne mogu nikada da pogreše?

Šta mislite o osobama koje ne priznaju svoje greške..mislim na ozbiljnije greške, ne na bezazlene?



Foto: Unsplash.com

Cesto je to nesigurnost kao i svemu ostalom.Imamo velikih problema sa tim ljudima koji ne znaju ali to nikad nece priznati i prave veoma opasne greske ili nesto precute pa ne moze da se nadje problem ,radim u petrohemijskoj industriji ,tu su reaktori gdje moze reakcija da se otme kontroli i napravi veliku stetu,instalacije da ekspodiraju i naprave ne samo materijalu stetu nego i veliki broj zrtava. Nevjerovatnih slucajeva ima i kad se tacno vidi da je pogrijesio i ne moze vise da laze ,nastavlja da laze a ne mozes mu reci da laze.

 

[The_Night_Hawk]

Ja sam svesna grešaka i pogrešnih izbora koje sam napravila u životu. Znam da ne moram i znam da nisam uvek u pravu.

Spremna sam da priznam svoje greške i sebi ali i drugima. Prihvatam opravdane i dobronamerne kritike.

Ljudi koji misle da su uvek u pravu i da ne greše obično su oni koji možda imaju kompleks više vrednosti.

Svaku svoju gressku znam.
Nikad nemam problem da kazem da sam pogresio.
Uvek je bilo iz najbolje namere a ponekad zbog nestrpljivosti i brzopletosti.
Nemam nikakv egotrip da sam ja sasvim n popuno najbolji dasa kao u onom crtaccu.
Znam da sam prosecan covek kao i svi i da mogu da pogresim.
Oni koji ne priznaju svoje greske me se ne ticcu sve dok ne ne ugroze na bilo koji naccin.
Mogu da budu toksiccni ali i opasni a to zavisi od polozaja u drustvu.
Tako daleko ipak ne idem u razmisljanju...svoje poslove radim kako znam i umem...
drugima se ne mesham koliko god greshili neka uvide sami ako umeju.

 

[Nemoguća Могућност]

Ljudi koji misle da su uvek u pravu i da ne greše obično su oni koji možda imaju kompleks više vrednosti.

Ljudi koji misle da su uvek u pravu, mogu biti ograniceni ili spori, ali tu postoje tu dve stvari, jedna koja je pozitivna jeste da neko moze imati neki stav koji brani od druge strane, i mogu prihvatiti neciji drugi stav ako se ispostavi kao bolji, ili dokazati da je njihov stav superiorniji. U svakom slucaju doza zdravog razuma je pozeljna. Uvek ima nesto sto ne znamo ili nismo svesni.

Druga stvar koja je negativnija je kad ljudi brane svoj stav (da su u pravu i nikad ne grese) ne zele da preispitaju svoj stav (zato sto ih mrzi da to rade, zato sto ne mogu da shvate ponudjeno, ili iz nekog licnog ili emotivnog razloga ne mogu da prihvate superiorniji stav). Tom drugom domenu nema pomoci. A nema pomoci ni nama sa njima.

“The reasonable man adapts himself to the world: the unreasonable one persists in trying to adapt the world to himself. Therefore all progress depends on the unreasonable man.” ― George Bernard Shaw, Man and Superman​

Jedna od najinteresatnijih stavki na koju sam natrcao u poslednje vreme, cak i ovde na forumu je saznanje da velika vecina ljudi ne trazi istinu, oni samo zele da im se potvrdi da su u pravu za nesto u sta veruju, i da se pritom osecaju superiornije - to bolje. E taj momenat je za mene iznenadjujuci i porazavajuci, jer sam nekako verovato da je istina vazna i na ceni, ali ispada da nije. Pa sam i ja nesto naucio od najpametnijih.

 

[Urwald]

U kontaktu sa prijateljima ili sa emotivnim partnerom pogrešno protumačimo neke rečenice, i započnemo svađu. Tek kasnije postanemo svesni da smo pogrešili.

Brzopletost i emocionalno rasuđivanje, zapravo su prilično česti i maltene svako mora da prođe kroz njih.

Postoje i oni drugi koji ne mogu da prihvate kritiku i kad znaju da su pogrešili.
Misle da sve rade perfektno, da ne mogu da naprave grešku i osećaju bes, ljutnju prema onome koji im je ukazao da je greška napravljena.

Ovo mi zvuči na mešavinu perfekcioniste/narcisa? Svakako nepoželjan spoj osobina...

Zašto se teško mirimo sa svojim greškama, u svim životnim oblastima? Da li uvek moramo da budemo u pravu i ukoliko nismo započinjemo svađu?

Preosetnjivost na kritiku, kao i loše nošenje na krivicom - kontam da je ovo neka osobina u normalnoj ljudskoj prirodi (izuzimaju se psihopate od ovoga). Sa druge strane tu je i podsećanje od strane drugih i sebe na grešku koje može neke baš da iznervira i odvede na započinjanje svađe i konflikata. Sećam se da sam gledao u svojoj familiji to kao naslednu osobinu, tipa moj matori je to video od svoje majke, a moj mlađi brat od oca i tako nekako se to sve prenelo sa kolena na koleno... Obojica i dan danas kada nešto pogreše terorišu druge samo da bi ih zaplašili da ne pomenu greške koje su napravili.

Da li sami sebi i drugima priznajete da ste pogrešili i da ćete se potruditi da ispravite neku grešku? Ili pripadate grupi ljudi koji misle da ne mogu nikada da pogreše?

Najčešće mi nije teško da priznam da sam nešto pogrešio, a i to radim pre nego što neko drugi pomene moju grešku, mada ovo uglavnom važi za manje greške. Što se ozbiljnijih grešaka tiče sada ne mogu da se setim nečega što bih svrstao pod ozbiljniju grešku (mada ozbiljno bi kod mene bilo da sam uzrokovao nečiju pogibiju usled x,y,z koje sam uradio...)

Šta mislite o osobama koje ne priznaju svoje greške..mislim na ozbiljnije greške, ne na bezazlene?

U osnovi ništa, ako do tako nečega dođe sa osobom koju poznajem gubim interesovanje za dalje druženje.

 

[Umri_muski]

znam za svoje greshke i spakovala sam ih pod odradjeno jer nijedna moja greshka nije u startu bila greshka

ipak kad sad u ovim godinama sve sagledam chista sam srca i dushe jer nisam nikome naudila mozhda najvishe sebi

inache da idem toliko daleko i da priznajem josh i moje greshke u svijetu lazhne perfekcije, neka hvala

Polako , nisi jos zagrizla jabuku kad ista stvar moze da izgleda na 4,5 nacina...
Kako vreme prolazi , naleteces na secanja, nista vise, nego secanja u kojima ces videti greske koje si dozvolila a drugi su ih pocinili a nisi bila svesna do tada koliko su velike greske...niti da su greske, na neki nacin tvoje.....A plus ces videti i neke situacije koje nisu greske, ali su tvoje greske zato sto te stvari i nisu toliko znacajne da se reaguje tako kako se reagovalo iako si mislila da si u pravu potpuno cisto , kad si reagovala..

To dolazi sa trenucima kad se dese podsecanja na secanja i proslost, ako te nije drmnula senilnost....Neki po tom pitanju zaobidju taj period...zive punom dinamikom jako dugo , i onda kad smanje dinamiku da imaju vremena da ponekad rade tu retrospektivu , suvise su senilni da bi se setili svojih dogadjaja...ili su totalno sveli dogadjaj na neku iskrivljenu verziju...

Dok je dinamika brza, ljudi ne stizu da rade retrospektivu i onda su uradio sta god a je nemam vremena da odredjujem jel pogresno ili nije...bilo je imas 3 sekunde stisni taster...

Nije da ti popujem ili da ti trazim greske, ili da mi je cilj da bezgresno ponistim i nadjem gresku...
Ovo je stvar tvog misljenja o tvojim dogadjajima i dozivljajima, tako da tu nema ni objektivnog ni tudjeg prosudjivanja...
Brckamo po mislima ne navodeci ih...

 

[Bobib]

Ja sam svesna grešaka i pogrešnih izbora koje sam napravila u životu. Znam da ne moram i znam da nisam uvek u pravu.

Spremna sam da priznam svoje greške i sebi ali i drugima. Prihvatam opravdane i dobronamerne kritike.

Ljudi koji misle da su uvek u pravu i da ne greše obično su oni koji možda imaju kompleks više vrednosti.

Ovde se krije zamka da priznate sta treba i sta ne treba. Ipak treba voditi racuna kome priznajete svoje greske. Ipak ne treba sve greske priznati. Jer mnogi ce to zloupotrebiti.

Kroz istoriju najgore su prolazili oni koji su govorili istinu.

 

[Zelena milja]

Ipak treba voditi racuna kome priznajete svoje greske. Ipak ne treba sve greske priznati. Jer mnogi ce to zloupotrebiti

Tačno.

 

[Džudi S]

Ipak treba voditi racuna kome priznajete svoje greske. Ipak ne treba sve greske priznati. Jer mnogi ce to zloupotrebiti.

Slažem se, ali često ne obraćam pažnju kome sve priznajem greške. Eto, i u tome grešim.

 

[Bobib]

Slažem se, ali često ne obraćam pažnju kome sve priznajem greške. Eto, i u tome grešim.

Ispravite to.

 

[Banovic Strahinja]

Radim vec 20 godina na istom poslu (fabrika poluprovodnika) i zbirno do sada sam napravio gresaka i stetu, bez preterivanja u iznosu od nekoliko stotina hiljada dolara. Zbog mene su morali uvesti dodatnu kontrolu u proces.
Dugo vremena sam obucavao ljude i prva stvari na koju sam obracao paznju jeste da ta osoba pocne da priznaje greske i pozove u pomoc, a druga stvar je kad neko drugi napravi gresku da mu se ne nabija na nos. Najgore je kad se stvori atmosfera straha- onda ljudi zataskavaju probleme i na kraju steta bude mnogo veca.

U firmi smo jednom imali kontrolu (audit) iz civilnog dela svemirskog programa SAD-a (tj iz NASA) kad je taj lik svatio da kod nas u firmi (za razliku od drugih) vecinu odluka i podesavanja u vezi procesa je na samim radnicima- imao je gotovo izbezumljen izraz lica- celo vreme je ispitivao kakve su kontrole u vezi sprecavanja gresaka i nije mu bilo pravo sto se radnicima daju mogucnosti poprilicno autonomnog delovanja.