... говоре енглески, јер је њима готово увек тешко да науче страни језик. Пре свега, стога што много тога не постоји у граматици енглеског, па онда, учећи латински, могу да провале да неки од облика који су се појављивали у латинском постоје и у том што тренутно уче (поменућу само промену по падежима од свега што би могло да им буде проблем).
Једна година учења латинског није страшна, нису ни две. Мени је страшно што касније, како одрасташ и како се од тебе захтева да имаш већи број речи које употребљаваш, а поготово ако си запослен па одлазиш на неке скупове и томе слично, некако се латинске речи саме намећу. Што више тих на -ција, -зам, -ина... Изгледаћеш као образован човек (ерудита), елоквентан (речит), интелигентан (паметан) и ниједна генерација (нараштај) неће моћи да те разуме, него ће да те гледају као Бога јер мисле да причаш ко зна шта паметно. А пола тих речи не мораш ни употребити у правом значењу.
Грозно, по мом мишљењу, те речи загађују језик, вишак су, јер за сваку од њих постоји замена у нашем матерњем, штавише, оне су ту одувек.