Laku noc ti zelim ....

  • Začetnik teme Začetnik teme Nemir
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
dr (2).jpg
 

Pokušaću da napišem jedno pismo
Pre nego oslepim
Pre nego što definitivno postane kasno
Setiti se belih papira.
Pokušaću još samo večeras napisati par reči
Pre nego što me tanani zvuk odvede u mrak
Koji će pričati kao
Tanani zvuk gubljenja vida.

Nekad se u kosti nastani kiša
Hladna
I dok pričamo ja je čujem
Kako mi puni telo
Kako curi niz nezalečene rane i oči
Nekad se u ruke nastani zima
I kroz oči krene da osvoji svet.
Sav onaj svet koji se otkrio
I u svom naivnom smislu
Prokockao poverenje u nas.

Nesnosan sam u svojoj boli
Liči na malog pakosnog čoveka koji mi odrasta u krilu.
Nesnosan sam u svojim lažima dok lažem sebe
Nesnosan sam u svojoj ljubavi koju Vam pružam
Jer ne liči ni na šta
Možda nedeljom podseti
Na ponedeljak kada sam Vas upoznao.
I otkrio Vam sve tačke na telu
Kroz koje se možete provući
I u koje možete da popakujete svoje prošle živote.

Nesnosan sam dok Vam govorim ,,Vi“
I dok Vam persiranjem stavljam krunu na glavu
I ako je ponekad ne zaslužujete
I ako u ovom svetu nije ni bitna.

Pokušaću u svom skorašnjem mraku
Da napišem pismo
Koje će me tešiti u trenucima kada se gase svetla
U trenucima kada više nije bitno da li ću ga poslati ili ne.

. Prošetajte molim Vas pored mene…
Ništa nisam rekao da bih Vam oduzeo vreme
ništa nisam pomislio da bi mi pročitali misli
Prošetajte molim Vas pored mene
nit Vas volim niti mrzim
samo hoću da nestanem i prodjem
kao ovaj dan
samo hoću da sve nestane kada jednom krene
prošetajte molim Vas pored mene…
Samo molim ne zalivajte
Kada jednom svene…

Gospodjice od maslina
I vilo tudjih poljubaca I zagrljaja
Postao sam težak čovek u svim svojim pokušajima
Da Vam pružim to zadovoljstvo da me zavolite
Tako što ćete me žaliti pod ovim nebom
Koje me je ismevalo
Dok sam hodao uzbrdo uzbrdo uzbrdo…
Postao sam nesnosan u mom životu
Prepunim slomljenih stakala
Koje su mi se onomad zavukle u oči
Postao sam nesnosan na železničkim stanicama
U svojim mahanjima za vozovima koji odlaze.
Znam da ćete jednom biti u jednom od tih vagona
I da ćete nazdravljati vremenima koja prolaze
Oterani , iznemogli ,skrhani plačom
Ovog malog čoveka deteta u mom krilu.

Da draga
Nesnosan sam u obećavanju smrti vremena
Starenju I podmladjivanju
Nemoguće je izmamiti osmeh čoveku
Koji Vas voli kako baš on hoće.
A on hoće da to liči na nedelju pred ponedeljak kada sam Vas upoznao.
Ponedeljak kada se gasi sreća od nedelje.
Nesnosan sam u objašnjavanju ritma I takta
U traženju pravde nad umirućim kompozitorima
Suicidnim pesnicima
Ostavljenim damama
Nesnosan sam u pravljenju društa tako moćnom društvu.

Biće mi plezir
Ako prošetate pored mene
Ništa vam nisam rekao
Da bih Vam oduzeo vreme
Gospodjice izgrizlih noktiju
Vilo probudjenih nada
Ja samo želim da se završi najzad
Kada jednom krene.
Nit vas više volim
Nit Vas više mrzim
Samo želim da nestanem I prodjem kao ovaj dan.
Ne zalivajte uzalud
Kada konačno svene
Ovo sećanje na nas.

Želim da napišem pismo pre no što oslepim
U tom pismu ću napisati
Kako je ljubav vaskrsla u mojim mutnim očima.

BY: Dylan Horman
 
https://s17.****************/images/190622/wpg77uf5.jpg

" Sve se ređe usuđujem da izgovaram reči, jer
uvek znače drugo nego što ja to želim.
Sve dalje su od govora i teško ih razabirem
u šumovima beskraja.
To je kao da se sporazumevamo u svim
vremenima, sada iz ovog trenutka, u kojem
smo se zadesili.
Pišem umesto Tebe... Ali ni reči odgovora.
Ko zna glasove misli, retko kada se oglasi
glasom govora.
Ljudi se poštuju rečima, a vole ćutanjem.. ."
Mika Antić
:kpozdrav::bye:
 

Moje misli...

Moje misli pred tobom imaju tremu,
kao da si tu, kao da ih vidiš,
crvene, mada nisu grešne,
zamuckuju, brljave, stide se
što ne znaju šta da misle.

Cvrkućem, zviždućem,
ne bi’ li ih nadjačao,
da se predamnom ne brukaju,
kad čujem šta su smislile.
Znam kuda vodi to
kad se prave blesave,
pa me, kao, ne čuju,
jer su se nešto zamislile...

Znam ja dobro moje misli,
prave se pametne, kao da su tuđe,
al’ ne mogu me prevariti,
vidi se na njima da im se sviđaš,
da su se podmladile, podetinjile,
pa odjednom misle da sve mogu
i ništa im nije teško,
osim da se saberu u tvom odsustvu,
a šta bi tek bilo kad biste se sreli
ne smem ni da pomislim.
Goran Tadić
:bye:
 
ZASEDA
Oduzmi mi reč

Onu žensku
siktavo sjajnu
što je pala zadnja

Uzmi je
ionako je tvoja
pale su mnoge
ali ti si čekao nju
rutinom iskusnog lovca na reči

Ponesi je
u tragovima pobedničkog osmejka
u uzdahu olakšanja
(kao da nisi verovao da je čuvam za tebe)
u nelagodi oklevanja
dok se pitaš gde da je deneš

Oduzmi mi tu reč
Ne želim je
Ionako sam je krila od sebe

Miljana Đorđević
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Nemoguća Могућност
Nocna tema
Odgovora
21
Pregleda
469
Buntovnik_Bez_Razloga
Buntovnik_Bez_Razloga
R
  • Zatvorena
Ratnička duša traži tiho srce puno poštovanja
Odgovora
1
Pregleda
173
Nina
Nina

Back
Top