svakodnevnica
Aktivan član
- Poruka
- 1.660
Кутмичевица је уствари област јужне Албаније и по својој особености заправо је културно-историјско наслеђе понајвише бугара,срба и грка тј ромеја, а потом влаха и албанаца. У Кутмичевици преовлађују словенски топонини...Берат је уствари Београд, Корча Горица, имамо и Лесковик, .... Чоровода је Црна вода, ....
За време српског царства великаш кога је цар Душан да поставио да влада том облашћу је био је из рода Асена, Јован Асен Други, управо због високе концентрације бугара у тој области. Они и данас постоје мада има доста македонаца а има и албанаца који славе славу,што указује на утицај срба којије ту постојао, а можда су то и потомци асимилованих срба. Грка има на крајњем југу са високом концентрацијом у граду Саранди. Град Москопоље је био центар цинцарске културе који је у 19. веку достизао и бројку од 50 000 становника. Интересантно је да их има у виској концентрацији у околини Берата, Фиера и Корче. Област Кутмичевице након пада истока српског царства (Маричка битка) и севера (деценија после Косовске битке) живи као засебни остатак српског царства под нећаком бугарина Ивана Александра, а касније под Ружом Балшић. Запад српског царства или Кутмичевица пада у Турске руке после битке на Саурском пољу 1385 те године,а потупну самосталност губи 1417. године . У тој бици на српској страни погинуо је брат Краљевића Марка, Иваниш као и Балша 2. Словенски елемент је у то време био обојен српско бугарском бојом а у данашње преовлађује македонски елемент.
Манастир Арденика
Црква Свете тројице у Берату
Манастир Аполониа
The region is associated with the spreading of Cyrillic, Old Church Slavonic language and Eastern Orthodox culture.
It was populated by Slavs as early as the 6th century. By the late 7th century, a group of Bulgars under Kuber settled in the area and in neighbouring Macedonia. In 842, during the reign of Khan Presian I, the region became part of the First Bulgarian Empire. During the Christianization of Bulgaria under Presian's son Boris I, Kutmichevitsa became one of the two most important cultural centers of Bulgaria, the other being the original core of the Bulgarian state around Pliska and Preslav. The Ohrid Literary School produced many works important for the Medieval Bulgarian literature as well as for all the Slavic peoples. Kutmichevitsa (or Devol) was probably one of the 10 comitati (administrative regions) of the Bulgarian Empire, with Devol/Deabolis as its capital which also served as a seat of the diocese of the name. Other important towns included Glavinitsa (Ballsh), Belgrad/Velegrada (Berat) and Chernik. Kutmichevitsa remained in Bulgaria until the fall of the empire under Byzantine rule by the armies of Basil II in 1018. The last ruler of the First Empire, Presian II, made his final desperate stand in that region, in the mountain Tomoritsa (Tomorr). By 1019 the Byzantines captured the last Bulgarian strongholds in Kutmichevitsa.
The population of the region took part in the Uprising of Petar Delyan (1040–1041) and the Uprising of Georgi Voiteh (1072) against Byzantine rule. Kutmichevitsa was retaken by Kaloyan of the Second Bulgarian Empire in 1203. During that time Devol was once again administrative center of a hora (an administrative division of the Second Empire). In the turmoil following the death of Ivan Asen II in 1241, the region shared the fate of neighbouring Macedonia and was conquered by the Byzantines. It was finally lost to Bulgaria during the Uprising of Ivaylo.
It remained by Byzantine hands until Stephen Dušan seized it as part of the short-lived Serbian Empire. After its disintegration the region became part of the Principality of Valona and was ruled by the niece of the Bulgarian emperor Ivan Alexander like lord of the rest of the Serbian Empire and later by her daughter from Balša II, Ruzha. After the battle of Savra Kutmichevitsa came under Ottoman vassalage and in 1417 was fully conquered by the Ottoman Empire.
За време српског царства великаш кога је цар Душан да поставио да влада том облашћу је био је из рода Асена, Јован Асен Други, управо због високе концентрације бугара у тој области. Они и данас постоје мада има доста македонаца а има и албанаца који славе славу,што указује на утицај срба којије ту постојао, а можда су то и потомци асимилованих срба. Грка има на крајњем југу са високом концентрацијом у граду Саранди. Град Москопоље је био центар цинцарске културе који је у 19. веку достизао и бројку од 50 000 становника. Интересантно је да их има у виској концентрацији у околини Берата, Фиера и Корче. Област Кутмичевице након пада истока српског царства (Маричка битка) и севера (деценија после Косовске битке) живи као засебни остатак српског царства под нећаком бугарина Ивана Александра, а касније под Ружом Балшић. Запад српског царства или Кутмичевица пада у Турске руке после битке на Саурском пољу 1385 те године,а потупну самосталност губи 1417. године . У тој бици на српској страни погинуо је брат Краљевића Марка, Иваниш као и Балша 2. Словенски елемент је у то време био обојен српско бугарском бојом а у данашње преовлађује македонски елемент.
Манастир Арденика
Црква Свете тројице у Берату
Манастир Аполониа
The region is associated with the spreading of Cyrillic, Old Church Slavonic language and Eastern Orthodox culture.
It was populated by Slavs as early as the 6th century. By the late 7th century, a group of Bulgars under Kuber settled in the area and in neighbouring Macedonia. In 842, during the reign of Khan Presian I, the region became part of the First Bulgarian Empire. During the Christianization of Bulgaria under Presian's son Boris I, Kutmichevitsa became one of the two most important cultural centers of Bulgaria, the other being the original core of the Bulgarian state around Pliska and Preslav. The Ohrid Literary School produced many works important for the Medieval Bulgarian literature as well as for all the Slavic peoples. Kutmichevitsa (or Devol) was probably one of the 10 comitati (administrative regions) of the Bulgarian Empire, with Devol/Deabolis as its capital which also served as a seat of the diocese of the name. Other important towns included Glavinitsa (Ballsh), Belgrad/Velegrada (Berat) and Chernik. Kutmichevitsa remained in Bulgaria until the fall of the empire under Byzantine rule by the armies of Basil II in 1018. The last ruler of the First Empire, Presian II, made his final desperate stand in that region, in the mountain Tomoritsa (Tomorr). By 1019 the Byzantines captured the last Bulgarian strongholds in Kutmichevitsa.
The population of the region took part in the Uprising of Petar Delyan (1040–1041) and the Uprising of Georgi Voiteh (1072) against Byzantine rule. Kutmichevitsa was retaken by Kaloyan of the Second Bulgarian Empire in 1203. During that time Devol was once again administrative center of a hora (an administrative division of the Second Empire). In the turmoil following the death of Ivan Asen II in 1241, the region shared the fate of neighbouring Macedonia and was conquered by the Byzantines. It was finally lost to Bulgaria during the Uprising of Ivaylo.
It remained by Byzantine hands until Stephen Dušan seized it as part of the short-lived Serbian Empire. After its disintegration the region became part of the Principality of Valona and was ruled by the niece of the Bulgarian emperor Ivan Alexander like lord of the rest of the Serbian Empire and later by her daughter from Balša II, Ruzha. After the battle of Savra Kutmichevitsa came under Ottoman vassalage and in 1417 was fully conquered by the Ottoman Empire.
. Јако малецко острово али доволљно велико да има две цркве из 13-14 века, три ранохришћанске базилике из 5-6 век, хеленистичка кућа пре наше ера итд.
