Gljiva zjalelovka
Iskusan
- Poruka
- 5.463
...mislim da bi trebalo razraditi celu nauku i vezi lichnosti i njenog radnog prostora jer je fantastichno interesantna...koliko se otvorenost,zatvorenost,mashtovitost osobe vidi na metar povrshine je stvarno neshto fenomenalno..
Npr u svakom studentskom domu ima polichica iznad kreveta ''lichni pechat ''privremenog vlasnika spavajuce povrshine...koliko je to zanimljivo...od brda kozmetike, na jednoj, do dve odvratne braon saksije sa uzasnim cvecem i glupom ofucanom torbicom za kljucheve osobe koja ne otvara osecanja ni kleshtima...
a da ne kazem stolovi, boje predmeta na stolovima...raspored...pa od ljudi koji svaki predmet pomeraju milimetar da vrate na mesto, pa do kreativnog nereda u kojem vilenjaci uzivaju trcheci ispod rasutih dzidza bidza neprimeceni...stekla sam utisak da mozda ljudi koji centriraju predmete, mozda ne vole neplanirane stvari, kao da zele da i sam svoj zivot doteraju da bude po planu , da se odbrane od haosa,kao da ih taj red shtiti od nepredvidjenih stvari koje ih mogu izbaciti iz koloseka...ali teshko to ide...do onih kojima haos na stolu drzi neki osecaj slobode''jao steze me ovo i ovo i ovo moram da isposhtujem'', a bar ovde nek stoji dok ne prodje frka, pa cu napraviti red...hahaha, a frka nikako da prodje...ali je zadovoljstvo skloniti sve posle zavrshenog posla...
...lichno mislim da je lepshi osecaj kad se napravi red, chistoca, ali ako se nema vremena, te rasprostrte stvari nas vracaju na rad, kao da zovu''hej, gde si, dovuci se nazad, chekamo te''...ne volim povrshine bez lichnog pechata, pa makar to bila i fleka od kafe...pa je posle vece uzivanje kad se sve slaze i sklanja, kao da se uziva u rezultatu...vidish shta koga interesuje, preko obichnog ukrasa...ali isto ne volim mrve, fleke i stogodishnje slojeve koje se nikada ne sredjuju, vec samo je ispod ruke ''chisto'', zahvaljujuci rukavima...sto kila prashine bash ne deluje sjajno
Npr u svakom studentskom domu ima polichica iznad kreveta ''lichni pechat ''privremenog vlasnika spavajuce povrshine...koliko je to zanimljivo...od brda kozmetike, na jednoj, do dve odvratne braon saksije sa uzasnim cvecem i glupom ofucanom torbicom za kljucheve osobe koja ne otvara osecanja ni kleshtima...
a da ne kazem stolovi, boje predmeta na stolovima...raspored...pa od ljudi koji svaki predmet pomeraju milimetar da vrate na mesto, pa do kreativnog nereda u kojem vilenjaci uzivaju trcheci ispod rasutih dzidza bidza neprimeceni...stekla sam utisak da mozda ljudi koji centriraju predmete, mozda ne vole neplanirane stvari, kao da zele da i sam svoj zivot doteraju da bude po planu , da se odbrane od haosa,kao da ih taj red shtiti od nepredvidjenih stvari koje ih mogu izbaciti iz koloseka...ali teshko to ide...do onih kojima haos na stolu drzi neki osecaj slobode''jao steze me ovo i ovo i ovo moram da isposhtujem'', a bar ovde nek stoji dok ne prodje frka, pa cu napraviti red...hahaha, a frka nikako da prodje...ali je zadovoljstvo skloniti sve posle zavrshenog posla...
...lichno mislim da je lepshi osecaj kad se napravi red, chistoca, ali ako se nema vremena, te rasprostrte stvari nas vracaju na rad, kao da zovu''hej, gde si, dovuci se nazad, chekamo te''...ne volim povrshine bez lichnog pechata, pa makar to bila i fleka od kafe...pa je posle vece uzivanje kad se sve slaze i sklanja, kao da se uziva u rezultatu...vidish shta koga interesuje, preko obichnog ukrasa...ali isto ne volim mrve, fleke i stogodishnje slojeve koje se nikada ne sredjuju, vec samo je ispod ruke ''chisto'', zahvaljujuci rukavima...sto kila prashine bash ne deluje sjajno
"
