- Poruka
- 53
Купи ми мајко топ! Да убијем мога Лолу, што ме свлачи стално голу, купи ми мајко топ...
Испред Секси шопа на Железничкој станици у Београду стоји човек који више личи на господина него на клошара. Гледа господин разне величине и боје курчева у пластици и порцелану. Гледа и у оне пичкице од гуме што се надувавају, а унутра доспеш топлу водицу, па ***** до миле воље, без страха и бриге. Не размишљаш о СИДИ и којекаквим баналним инфекцијама и пицајзлама које се у последње време све више добијају и множе по Београду и провинцији.
Певуши тако човек, више господин него клошар, а на стакло излога залепиле носеве две госпође гледајући унезверено у вештачке курчеве.
Боже, Боже, да ли у природи има овако великих и чврстих курчева? Боже, како су лепи и глатки. Па свака величина и боја. Да бираш. Је ли Зоро, јеси ли ти изистински баш видела овакву карину, уживо?
Не буди луда! Ја се не сећам када сам последњи пут видела ***** уживо одговори Зорица и обори поглед.
Јоојјј... купи ми мајко топ... опет запева господин који и није клошар.
А онда се господин охрабри па рече Зорици:
Јел те, молим Вас, би ли Ви мени дали мало *****?
Шта рече бре! ко опарена се окрете Зорица: Понови, бре то што рече?!
Би ли Ви мени дали мало *****? окуражи се поново господин испред излога Секси шопа на Железничкој.
Зорица, са својих 47 година, са затегнутом сукњом, позамашном задњицом и грудима број пет, онако замишљена, погледа продорно свог несуђеног саговорника и ко из топа, онако из рамена, звизну шамар господину који изненађен и ко хипнотисан склизну поред излога и седе.
***** хоћеш рече Зорица и крену ка Железничкој.
За њом потрча и Милка.
Јој, шта уради то, Зоки? А, човек ко господин.
Клошар, јебо он матер своју! Он од мене да тражи *****. Ето му, стока једна клошарска...
Јел буразеру, јел тебе бију овако често? приђох сада ближе клошару који је ипак, више господин.
Ма бију, бију господине мој, али најчешће и ***** дају! И то, мили мој господине, какве *****? Ма, све пичићи, а ја хтео да усрећим ове накинђурене бабускаре...
Не верујем, баш не верујем! Ова те бре, сруши ко од шале. Можеш, бре, главу да изгубиш.
На овај штос пред Шопом, ***** сам бар двадесет њих. Ове млађе боље дају. И знају све штосове. Ма, боље су, брате, него ове са филмова који се приказују у ”Партизану” поче господин своју причу.
Није ваљда? кажем ја.
Пре неки дан наиђе клинка. Ето, баш овде. Није јој било ни двадесет година. Ја запевушим ”Купи ми мајко топ”, она ме гледа. Не трепће.
Колико ти је година, зацвркута пиле. Ја, кажем, педесет. Њој цакле окице.
Мени двадесет, каже она. Хоћеш да ми покажеш шта могу педесет? прозбори Верица и пружи ми руку да се упознамо.
Хоћу, анђелче моје! пожурим ја, помазих је, очински, по сјајној, миришљавој коси.
Верица гледа и не трепће. Кренусмо ћутке. Ја напред, она за мном. Стигосмо пред врата мог стана у Сарајевској. Она ћути, ја ћутим, прича ми занесен господин, што личи помало на клошара.
Уђи Верице, отворих јој врата од топлог стана.
Верица уђе, ко газела. Онако мазно и мило како то знају девојчице. Уђе и седе право на лежај. У собу са Верицом уђе и права свежина. Као ветар развигорац што доноси опојне мирисе пролећа. А мој стан ко саливен. Лепо сређен и чист. Све мирише на живот. И, ја приђем Верици. Помилујем је по коси и пољубим у око.
Онако овлаш пређем преко сиса које су биле баш добра двојка. Верица ме зграби ко опарена. Док си рекао пиксла, она ми крну језик у уста, а десном руком ме зграби за *****. Ја, немам куд, истог тренутка почех да јој подижем минић, испод кога се показаше беле, као алабастер свеже бутине. Сјурим јој средњак поред гаћица у младо месо. ***** ко на жару. Врела и мокра. Верица тихо врисну од сладострашћа.
Тоо, мили мој! прозбори мало маче.
Мали техничар, мој средњак, ушао цео. ***** је прстом а она језиком ровари по мојим устима. Дете се изгубило. Не зна за себе, ни за милост. Уједа ме и гризе. Цичи и прави кругове око мог шлица. Ужурбала ко мешалица за бетон. Пичкица стеже средњак, а мој ђорђе, поскакује као луд.
Какав *****, какав *****, срећо моја надркана! виче Верица и откопчава ми панталоне.
Ја већ нашао дугме од минића и он паде. Падоше и панталоне. Испред мене стоји анђео. Гаћице ко снег беле. У соби замириса младост. Ја, тридесет година старији, а понашам се као да имам двадесет и две. И, почнем да певушим: ”Све се сме, све се сме, са двадесет и две.” Узмем голу Верицу у наручје и спустим је на кревет. Ослободим се остале одеће и скочим ко рис на њу.
Хајде срећо, подигни мало ногице! Веки слуша, господине мој, и поступа по свакој. Наслоним главић на младу пичкицу и хоћу нагло у рупицу. Пичкица влажна, клизава и пожељна. Али, не прима одмах *****. Тесно ко иглене уши...
Полако ћале, само полако! Биће то прави калуп за твој прелепи *****. Само полако, мазно, тако, мили мој, сада улази, клизи... Тооо... срећоооо, такооо... Сјајно, јоојјј мамице моја... Ево га улази... тако рођени мој, уђи још, јошшш, само полакоооо. Уђи ми до јајааа... умрећуууу... Сјајно чикице. Сјајјјнооо господине. Такоооо... То је ***** ћале, а не ови клинци који би ме до сада три пута пошприцали спермом и већ сели да попуше по цигару... Тако мили мој. Дељи ме сада цели дан. Тооо, тооо, јооојјјј какав леп *****. Најлепши ***** на свету целом. То, љубави мојааа. Обећај да ћеш ме стално туцатиии... Ти, и нико више! Заби га још, јошшш...
Невероватно! кажем ја, а матори настави:
Осокољен, ***** је почео да ми ради ко швајцарски сат. Хајде љубавнице моја мешај, мешај срећо! храбрим ја Верицу, господине мој.
Сада ћу да ти подигнем ноге на рамена кажем ја, и сјурим курчину у врелу, тесну пичкицу до јаја. Склопим јој ноге и главу и почнем да дељем лудачки. Верица вришти, сва се распаметила, меша, прави кругове задњицом, кида, уједа ме за врат и непрекидно понавља оно: Свршаваммм..., Сјајнооо јебачу мој... Свршавам мислим да је вриштала бар седам пута. Онда сам се излио у њу, а она је дуго, дуго пулсирала и пичкицом извлачила из мене и последњу кап сперме.
Дај сада да ти га мало посисам! Хоћу да га осетим у устима! рече Верица и извуче се испод мене.
Јој, господине мој, та Верина уста на ***** су била непоновљива! Верица га је тако нежно и умилно пушила, да то никада нећу заборавити. ***** сам је после тога још два пута и никада је више нисам срео!
А то ти, рече, да ли бију? Нека, није ми жао овог шамара! Ко зна, можда се једног дана овде, испред излога, поново појаве Милка и Зорица. Можда их ја појебем и заједно. Имао сам ја сличне случајеве причаћу ти други пут! Ето, тако је то! рече клошар, што више личи на господина, и опет запева:
Купи ми мајко топ, да убијем мога Лолу, што ме свлачи стално голу... Купи ми мајко топ...
Лепо се испричасмо, и ти би сада могао кафу да платиш! осмели се господин што му лупају шамаре: Дај, по једну у ”Рекреартурсу”.
Хајде, заслужио си! рекох му.
Испред Секси шопа на Железничкој станици у Београду стоји човек који више личи на господина него на клошара. Гледа господин разне величине и боје курчева у пластици и порцелану. Гледа и у оне пичкице од гуме што се надувавају, а унутра доспеш топлу водицу, па ***** до миле воље, без страха и бриге. Не размишљаш о СИДИ и којекаквим баналним инфекцијама и пицајзлама које се у последње време све више добијају и множе по Београду и провинцији.
Певуши тако човек, више господин него клошар, а на стакло излога залепиле носеве две госпође гледајући унезверено у вештачке курчеве.
Боже, Боже, да ли у природи има овако великих и чврстих курчева? Боже, како су лепи и глатки. Па свака величина и боја. Да бираш. Је ли Зоро, јеси ли ти изистински баш видела овакву карину, уживо?
Не буди луда! Ја се не сећам када сам последњи пут видела ***** уживо одговори Зорица и обори поглед.
Јоојјј... купи ми мајко топ... опет запева господин који и није клошар.
А онда се господин охрабри па рече Зорици:
Јел те, молим Вас, би ли Ви мени дали мало *****?
Шта рече бре! ко опарена се окрете Зорица: Понови, бре то што рече?!
Би ли Ви мени дали мало *****? окуражи се поново господин испред излога Секси шопа на Железничкој.
Зорица, са својих 47 година, са затегнутом сукњом, позамашном задњицом и грудима број пет, онако замишљена, погледа продорно свог несуђеног саговорника и ко из топа, онако из рамена, звизну шамар господину који изненађен и ко хипнотисан склизну поред излога и седе.
***** хоћеш рече Зорица и крену ка Железничкој.
За њом потрча и Милка.
Јој, шта уради то, Зоки? А, човек ко господин.
Клошар, јебо он матер своју! Он од мене да тражи *****. Ето му, стока једна клошарска...
Јел буразеру, јел тебе бију овако често? приђох сада ближе клошару који је ипак, више господин.
Ма бију, бију господине мој, али најчешће и ***** дају! И то, мили мој господине, какве *****? Ма, све пичићи, а ја хтео да усрећим ове накинђурене бабускаре...
Не верујем, баш не верујем! Ова те бре, сруши ко од шале. Можеш, бре, главу да изгубиш.
На овај штос пред Шопом, ***** сам бар двадесет њих. Ове млађе боље дају. И знају све штосове. Ма, боље су, брате, него ове са филмова који се приказују у ”Партизану” поче господин своју причу.
Није ваљда? кажем ја.
Пре неки дан наиђе клинка. Ето, баш овде. Није јој било ни двадесет година. Ја запевушим ”Купи ми мајко топ”, она ме гледа. Не трепће.
Колико ти је година, зацвркута пиле. Ја, кажем, педесет. Њој цакле окице.
Мени двадесет, каже она. Хоћеш да ми покажеш шта могу педесет? прозбори Верица и пружи ми руку да се упознамо.
Хоћу, анђелче моје! пожурим ја, помазих је, очински, по сјајној, миришљавој коси.
Верица гледа и не трепће. Кренусмо ћутке. Ја напред, она за мном. Стигосмо пред врата мог стана у Сарајевској. Она ћути, ја ћутим, прича ми занесен господин, што личи помало на клошара.
Уђи Верице, отворих јој врата од топлог стана.
Верица уђе, ко газела. Онако мазно и мило како то знају девојчице. Уђе и седе право на лежај. У собу са Верицом уђе и права свежина. Као ветар развигорац што доноси опојне мирисе пролећа. А мој стан ко саливен. Лепо сређен и чист. Све мирише на живот. И, ја приђем Верици. Помилујем је по коси и пољубим у око.
Онако овлаш пређем преко сиса које су биле баш добра двојка. Верица ме зграби ко опарена. Док си рекао пиксла, она ми крну језик у уста, а десном руком ме зграби за *****. Ја, немам куд, истог тренутка почех да јој подижем минић, испод кога се показаше беле, као алабастер свеже бутине. Сјурим јој средњак поред гаћица у младо месо. ***** ко на жару. Врела и мокра. Верица тихо врисну од сладострашћа.
Тоо, мили мој! прозбори мало маче.
Мали техничар, мој средњак, ушао цео. ***** је прстом а она језиком ровари по мојим устима. Дете се изгубило. Не зна за себе, ни за милост. Уједа ме и гризе. Цичи и прави кругове око мог шлица. Ужурбала ко мешалица за бетон. Пичкица стеже средњак, а мој ђорђе, поскакује као луд.
Какав *****, какав *****, срећо моја надркана! виче Верица и откопчава ми панталоне.
Ја већ нашао дугме од минића и он паде. Падоше и панталоне. Испред мене стоји анђео. Гаћице ко снег беле. У соби замириса младост. Ја, тридесет година старији, а понашам се као да имам двадесет и две. И, почнем да певушим: ”Све се сме, све се сме, са двадесет и две.” Узмем голу Верицу у наручје и спустим је на кревет. Ослободим се остале одеће и скочим ко рис на њу.
Хајде срећо, подигни мало ногице! Веки слуша, господине мој, и поступа по свакој. Наслоним главић на младу пичкицу и хоћу нагло у рупицу. Пичкица влажна, клизава и пожељна. Али, не прима одмах *****. Тесно ко иглене уши...
Полако ћале, само полако! Биће то прави калуп за твој прелепи *****. Само полако, мазно, тако, мили мој, сада улази, клизи... Тооо... срећоооо, такооо... Сјајно, јоојјј мамице моја... Ево га улази... тако рођени мој, уђи још, јошшш, само полакоооо. Уђи ми до јајааа... умрећуууу... Сјајно чикице. Сјајјјнооо господине. Такоооо... То је ***** ћале, а не ови клинци који би ме до сада три пута пошприцали спермом и већ сели да попуше по цигару... Тако мили мој. Дељи ме сада цели дан. Тооо, тооо, јооојјјј какав леп *****. Најлепши ***** на свету целом. То, љубави мојааа. Обећај да ћеш ме стално туцатиии... Ти, и нико више! Заби га још, јошшш...
Невероватно! кажем ја, а матори настави:
Осокољен, ***** је почео да ми ради ко швајцарски сат. Хајде љубавнице моја мешај, мешај срећо! храбрим ја Верицу, господине мој.
Сада ћу да ти подигнем ноге на рамена кажем ја, и сјурим курчину у врелу, тесну пичкицу до јаја. Склопим јој ноге и главу и почнем да дељем лудачки. Верица вришти, сва се распаметила, меша, прави кругове задњицом, кида, уједа ме за врат и непрекидно понавља оно: Свршаваммм..., Сјајнооо јебачу мој... Свршавам мислим да је вриштала бар седам пута. Онда сам се излио у њу, а она је дуго, дуго пулсирала и пичкицом извлачила из мене и последњу кап сперме.
Дај сада да ти га мало посисам! Хоћу да га осетим у устима! рече Верица и извуче се испод мене.
Јој, господине мој, та Верина уста на ***** су била непоновљива! Верица га је тако нежно и умилно пушила, да то никада нећу заборавити. ***** сам је после тога још два пута и никада је више нисам срео!
А то ти, рече, да ли бију? Нека, није ми жао овог шамара! Ко зна, можда се једног дана овде, испред излога, поново појаве Милка и Зорица. Можда их ја појебем и заједно. Имао сам ја сличне случајеве причаћу ти други пут! Ето, тако је то! рече клошар, што више личи на господина, и опет запева:
Купи ми мајко топ, да убијем мога Лолу, што ме свлачи стално голу... Купи ми мајко топ...
Лепо се испричасмо, и ти би сада могао кафу да платиш! осмели се господин што му лупају шамаре: Дај, по једну у ”Рекреартурсу”.
Хајде, заслужио си! рекох му.
