IAKO KUMSTVO MEĐU SRBIMA ZAUZIMA POSEBNO MESTO POLITIČARI GAZE I OVU TRADICIJU
Moguće pitanje nekog kviza: "Kada je Toma Nikolić znao da je gotovo između njega i Vojislava Šešelja?" - Kada ga je pozvao za kuma!
I zaista, Šešeljeva kumstva sada su već uveliko postala poznata po tužnom i ružnom kraju kumovskih veza do kojih se u patrijahalnoj Srbiji nekada veoma držalo.
Prema tradiciji, kum je bio najpoštovaniji čovek posle Boga. Govorilo se: "Bog, pa kum." Pre dva veka savremenici su svedoci da se pred kumom ljubila zemlja, a narodni pevač je zapevavao da je jedan od tri najveća greha tužiti kuma sudu.
Kako je krenulo, najmanje što se može očekivati jeste to da Šešelj tuži kuma Tomu jer je negde "zagubio" blanko ostavke radikalskih poslanika. Ono što Nikolić očekuje od svog kuma, kako je sam najavio ovih dana, jeste to da ga Šešelj kada se vrati iz haškog pritvora, onako u prolazu, u skupštinskom holu izvređa i ispsuje. Zna kum kumovske navike.
Nikolić je Šešelju krstio unučiće, a proteklih dana se prisećao kakvu je crnju slutnju imao pre četiri godine:
- Kad me je pozvao da mu budem kum, rekao sam u šali svojoj ženi: Gotovo je, znajući da je on sredio svakog svog kuma. Ali šta ću, nisam mogao da odbijem.
Sa političkim razlazom Šešelja i Nikolića završena je još jedna neslavna epizoda kumstva među političarima. Ovom spisku bi mogao da se priključi i Aleksandar Vučić kada najzad odluči kom će se carstvu prikloniti, s obzirom na to da je generalnom sekretaru Srpske radikalne stranke Šešelj bio venčani kum i krstio mu decu.
I u zlu zajedno
Ipak su brojniji oni slučajevi kada se kumovi drže i u zlu i u - biznisu, a pogotovu na pozicijama vlasti. Dok je Zoran Đinđić bio živ njegovom kumu Dragoljubu Markoviću, vlasniku "Krmivo-produkta" biznis je cvetao. Ovih dana piše se kako rasprodaje svoju imovinu jer je pred bankrotom. Vladanu Zagrađaninu, kumu sadašnjeg ministra policije Ivice Dačića po svemu sudeći neće faliti ni dlaka s glave zbog afere "kofer" u kojoj je bio jedan od ključnih aktera. I bivši ministar policije Dragan Jočić vodio je računa o kumovima, pa je Tomislava Bogetića svojevremeno uposlio na mesto direktora "Beograd puta", a drugog kuma za prvog čoveka Skupštine Beograda. Ne može se zaobići ni Nenad Čanak koji je ostao veran kumstvu sa Miodragom Kostićem u vreme dok je ovaj bio razapet zbog "šećerne afere". U kabinetu bivšeg premijera Vojislava Koštunice teško je pobrojati sve kumovske veze, ali gotovo sigurno je da je njegov šef kabineta Aleksandar Nikitović kum trgovcu strujom Vojinu Lazareviću.
- Vučiću je teže nego meni. NJemu je Šešelj kum - pokušao je da opravda Vučićevu neodlučnost general Božidar Delić, još jedna Tomina uzdanica.
Još početkom devedesetih "puklo" je kumstvo između Šešelja i Vuka Draškovića, tada mladih i perspektivnih opozicionih lidera, ali to što je lider Srpskog pokreta obnove krstio Šešeljevog sina prvenca Nikolu, nije pomoglo da se nedugo posle politički ali i ljudski potpuno raziđu. Uvrede su pljuštale od obe strane.
Ne tako davno Slobodan Milošević je u sudskoj presudi posthumno proglašen glavnim naredbodavcem likvidacije Ivana Stambolića, svog venčanog kuma. Tako je Miloševićeva era okončala poput one između dvojice vođa srpskih ustanaka u prvoj polovini 19. veka.
Kome preti Tadić?
Deo "žute" beogradske štampe spekuliše da je nedavna pretnja lidera DS-a i predsednika Srbije Borisa Tadića da će se obračunati sa korupcijom u sopstvenim redovima upućena i ministru odbrane, inače Tadićevom kumu, Draganu Šutanovcu koji je, navodno, od dolaska na vlast prilično uvećao svoje nekretnine. Čak se i citira neimenovani izvor, da Tadiću to neće predstavljati problem jer je ionako Šutanovca venčao kao "rezervni kum" s obzirom na to da pravi nije mogao da dođe na venčanje. Drugog kuma Dragoslava - Zeku Božovića predsednik Srbije i dalje drži na ugodnom mestu direktora sportskog centra "Tašmajdan", ali u ovom centru se već spekuliše da neće dugo.
Tada je knez Miloš Obrenović naredio da se ubije Karađorđe, a za izvršitelja iskoristio Karađorđevog kuma Vujicu Vulićevića čiji je jedan od momaka i lično odsekao glavu slavnom vođi Prvog srpskog ustanka. Posle je Vulićević podigao crkvu brvnaru Pokajnicu, ali narod voli da veruje kako mu je celo potomstvo prokleto i seme zatrto.
U komunističkoj istoriji ostalo je zabeleženo i kako je Aleksandar Ranković, venčani kum Josipu Brozu, politički likvidiran na Brionskom plenumu zbog Titovih optužbi da ga je prisluškivao. Ali, oni su bili kumovi pred opštinskim matičarem, a to se ne računa. Jer, kumstvo je srodstvo po Bogu, duhovno srodstvo. Iskustvo nas uči, kako primećuje etnolog Bojan Jovanović da "kumstvo ne može da zaštiti međuljudske odnose od raskola ukoliko su neki drugi interesi mnogo značajniji". To, nažalost, ne važi samo za političare.
(
Izvor)
