Kultura i umetnost u vreme pandemije

[Nina]

Beogradjani i pozorište

Od srednjeg veka, ulicnih predstava, preko Joakima Vujića s početka 19. veka i prvog profesionalnog pozorišta Teatra na Djumruku , pa do današnjih dana, Beogradjani su poštovaoci pozorišnih predstava i vole svoja pozorista kojih ima 21 i nekoliko nezavisnih tetra.

Najstarije pozorište u Beogradu je Narodno pozorište, čiji je kamen temeljac postavljen 1868. godine, na inicijativu kneza Mihaila. Prva predstava u ovom pozorištu je bila „Posmrtna slava knezu Mihailu“ koja je odigrana 30. oktobra 1869. godine. U Beogradu se nalazi i najstarije studentsko pozorište na svetu – Akademsko pozorište „Branko Krsmanović“.

Koliko danas Beogradjani vole pozorište i šta misle o njima, o repertoarima, o cenama karata,o glumcima nekada i sada
Volite li pozoriste , idete li , vase omiljeno pozorište , omiljena prestava kao i omiljen pozorisni glumac ili glumica.

Osim pozorišta koje sam navela ,tu su i muzicka desavanja, likovna dešavanja, knjizevna dešavanja i slicno

Šta Beogradjani misle o svemu tome i šta je to ono šro ih oplemenjuje i vole da gledaju ili slušaju

 

[Soradze]

Podatak u koji ni malo ne sumnjam, a koji sam danas čula je da je1,5% Beograđana pozorišna publika. Hajde da se igramo... ako Beograđana ima milion i po, jedan i po posto je 22.500 ljubitelja pozorišta! To je armija raznovrsne publike koje u beogradskim pozorištima čekaju raznovrsne predstave. Operu Narodnog pozorišta želim naročito da izdvojim, jer sam svedok koliko je krcato uvek bilo gledalište i sve galerije Narodnog pozorišta kada je opera na programu. Ne mogu da se opredelim koja beogradska scena je meni najmilija... svakako je Kolarčev univerzitet na vrhu, mesto gde čete uživati u punoj sali zajedno sa muzički obrazovanom publikom...

Mogla bih da pišem puno toga kako je nekada bilo...Svakako ću i pisati...

Danas je sve okrenuto naopačke. Predstave se igraju i za 30 ljudi. Dve predpremijere, premijera, karte se poklanjaju novinarima, kritičarima, političarima, publika čeka kasnije predstave...4 kvadratna metra su za jednog, ili par gledalaca... Glumci presrećni što uopšte igraju.. Kada se upale reflektori i kada počne predstava, struje se potroši za jednu predstavu toliko koliko ja potrošim u mojoj kući za godinu dana. Sva je sreća, Beograd dotira svoja pozorišta i ta višedecenijska tradicija nije prekinuta ni u ovim teškim vremenima.

Ipak, ne želim da se pridružim vladajućem trendu kuknjave, pa da naričem nad našom lošom sudbinom. Želim da verujem da ćemo sa lepim danima koji dolaze češće posećivati naša omiljena pozorišta, makar bili samo delić više nego polupraznog gledališta. Jedva čekam da se svečano obučem, stavim kap parfema i uđem u foaje pozorišta u kome me sa zida gleda nasmejano lice oca. Za mene je pozorište hram, druga kuća, tragovi mastiksa kolaju mojim venama. Obožavam armiju od 22.500 Beograđana sa kojom delim istu ljubav, ljubav prema glumcima i pozorištu.

Nina, tema je divna! Verujem da među forumašima ima puno ljubitelja pozorišta koji će nam se rado pridružiti...
Ko zna, možda odemo grupno, što rekli - džumle, hahah, društvanjce sa Krstarice da pogledamo neku predstavu.
Lično bih to volela, verujem i drugi...

Izvinite, malo sam se raspričala...

 

[Nina]

Nisam znala za ovaj podatak ali sam ponosna sto spadam u tih 22.500 Beogradjana,
kojima fali onaj stari dobri kako ja umem da kažem,miris požorišta i dasaka koje život znace
Za vreme ove pandemije i godinu dana pre pandemije nisam krocila u pozorište i sada mi vec jako jako nedostaje
onaj trenutak koji si opisala, da se obucem , stavim kap parfema ,zakljucam vrata od stana i odsetam do jednog od
pozorista ..ali.. nadam se da ce ovoj pandemiji uskoro doci kraj , pa cemo nadoknaditi propusteno

 

[Platin]

Е... Мене би тешко рачунали у позоришну публику, колико сам мало до сада посетио позориште.

Једно краће време сам се трудио да набавим карте за Сумњиво лице, али нисам успео. Извесно је да добро изводе представу.

 

[Branko Lori]

U moje vreme je to bilo tradicionalno !
Uglavnom smo išli u Ateljeu 212 i Zvezdara Teatar nekako su repertoar i cene bile prilagodljive mladjem uzrastu
Odgledali smo sve kultne predstave : Kralj Ibi, Maratonce, Radovan 3 Indeksovce , Audiciju ..............................
U nekadašnjem zemunskom pozorištu sadašnji Madlenijum gledali smo Nastasiju Filipovnu sa maestralnim Danilom Lazovićem gde smo sedeli na bini i na kraju blenuli u njega kao telad , Danilo nam dade pištol i reče ubi te se , vidim niste ništa ukopčali No tad smo još bili klinci za takve predstave !( Provalio nas )
Tu smo išli zbog najboljeg šanka i šankerice u svim pozorištima )
Napomenu bi i kafanu pored Ateljea 212 gde se delila gibanica posle svake 100 predstave i gde su glumci služoli , pa posle u Šaran Bled i Bohinj do Zore

 

[Nina]

Nikada nije kasno gosn.Platine da sebi pružiš povremeno zadovoljstvo gledanja dobre predstave ili slusanje muzike u konsertnoj sali

 

[Nina]

U moje vreme je to bilo tradicionalno !
Uglavnom smo išli u Ateljeu 212 i Zvezdara Teatar nekako su repertoar i cene bile prilagodljive mladjem uzrastu
Odgledali smo sve kultne serije : Kralj Ibi, Maratonce, Radovan 3 Indeksovce , Audiciju ..............................
U nekadašnjem zemunskom pozorištu sadašnji Madlenijum gledali smo Nastasiju Filipovnu sa maestralnim Danilom Lazovićem gde smo sedeli na bini i na kraju blenuli u njega kao telad , Danilo nam dade pištol i reče ubi te se , vidim niste ništa ukopčali
No tad smo još bili klinci za takve predstave !

to su kultne predstave

 

[Nina]

Moja omiljena pozorišta su Narodno pozorište, JDP, Zvezdara teatar, i Atelje 212 mada idem i u druga u zavosnosti od predstave koja se daje ali uvek imam poseban dozivljaj kada idem u Narodno pozorište znjuci da je zgrada pozorišta stara 153 godine i da su generacije beogradjana sedele u njegovim stolicama ..i ne samo pozorišne predstavce vec i baletske..Lepo secanje mi je ostalo na baletski predstavu Labudovo jezero u Narodnom pozorištu.

 

[Branko Lori]

Ne bi mogao da gledam balet i operu , nekako se ne nalazim tu

 

[Nina]

Iskrena da budem operu ni ja nesto ne ljubim ali volim arije iz odredjenih opera..kao i pojedine operske pevace.
Marija Kalas mi je sopran svih vremena ..Imala je neverovatan glas sa rasponom od 3 oktave, zbog čega je mogla da otpeva bilo šta,
od najdubljeg alta do najviših sopranskih arija. Bila je u stanju da interpretira čak i pojedine tenorske komade.

 

[Rayela]

to su kultne predstave

I ja bih da se upisem u te kultne predstave iz Ateljea
Danas nazalost vise ne idem u pozoriste, a isla bih da sam
u Beogradu jer je tamo sve nekako dostupno. Srecna sam
da sam kao beogradska studentkinja stalno isla u Atelje,
a u Narodno pozoriste samo na pijuckanje spricera.
U Nemackoj naravno ima pozorista i pozorista od klasike
do avangarde, ali to je u drugim gradovima, meni je to daleko
tako da sa pozoristima nemam vise nikakve veze.
Pozorista nemaju izglednu buducnost, nazalost.
Finanisraju se iz budzeta, za sve se ima para samo ne za
kulturu tako da na kraju biva finansirana samo neka velika
koncertna dvorana i opera.

 

[Rayela]

Ne bi mogao da gledam balet i operu , nekako se ne nalazim tu

Nas su bre iz Zajecara vodali na ekskurzije u Beograd samo
na baletsku predstavu ( Zizela)

 

[Branko Lori]

Nas su bre iz Zajecara vodali na ekskurzije u Beograd samo
na baletsku predstavu ( Zizela)

Ne bi ja mogao , ne drzi mi pažnju
Pre sam za nešto životnije i više energije i smeha !

 

[Reefer]

Evo da se i ja prijavim, na žalost kao neko ko je ranije išao u pozorište, ali poslednjih godina, na žalost, ne idem. I mene je uhvatila ova mašina rada i "nemanja" vremena. Moja supruga ide sa drugaricama, uglavnom sa jednom našom drugaricom i ja nikako da se ubacim i malo im smetam. A moram da priznam da mi nedostaje.

 

[PetarSamotnjak]

U poslednjim decenijama razaranja svega što se može razoriti s idejom "svet počinje od nas, a pre nas ništa nije valjalo", pozozište i slikarstvo su dva rukavca umetnosti i kulture koji se ne predaju.
U pozorištu ima vrhunskih ostvarenja, koja idu uz bok legendarnim predstavama iz davne prošlosti "Dundo Marije", "Jegor Buličov", "Gospodja ministarka" (sa Ljubinkom Bobić), "Prljave ruke", "Čekajući Godoa", "Razvojni put Bore Šnajdera", "Kralj Ibi", "Pozorišne iluzije", "Mandragola"...Slavne generacije reditelja (Mata Milošević, Bojan Stupica, Miroslav Belović, Soja Jovanović, Minja Dedić, Mira Trailović, Milenko Mričić, Dejan Mijač, Ljubomir Draškić...) imaju dostojne naslednike (Savin, Mladenović, Liješević, Lolić...), te za neko ozbiljnije "kukanje" da je nekada bilo boilje realno i nema mesta.
Revolucionarni prevrat u beogradskom pozorišnom životu je "Bitef", jer se posle "Bitefa" i zahvaljujući "Bitefu", pozotišni živo iz temelja promenio.
Nevolje s koronom jesu "zviznule" teatar, ali šta nisu "zviznule" i znatno grublje.
U pozotištu, u pored korone, ima publike, a na fudbalskim utrakmicama ili koncertima popularne muzike, nema je.
Stara floskula da knjige ne gore mogla bi se parafrazirati u "dizanje pozorišne zavese ništa ne može da zaustavi".
U pogledima na današnje prilike u pozorištu nikako ne treba zanemariti činjenicu da je mnogo mladih glumaca bez posla, koji, da bi preživeli, pripremaju u privatnim produkcijama, "o svom ruhu i kruhu", produkcijski jeftine predstave (duo drane, drame za tri, najviše čeiri lika) sa svedenom scenografijom koja i u veći kofer može da stane, i gostuju po malim mestima, uglavnom po nekadašnjim zadružnim salama ili propalim domovima kuture.
Oni su svojevrsni misionari, jer, zahvaljujući njima, mnogi u selima i manjim mestima prvi put vide "žive" gumce, čuju reč sa pozornice.
Sve u svemu, nema mesta pesimizmu.

 

[Trust no one]

Ja nazalosr ne mogu da se pohvalim da sam skoro bio u pozoristu... A redovno sam isao, jos dok je Sabacko pozoriste bilo rasadnik talenata. Zadnjih godina kada im je repertoar sa Minom na celu bio svetski uvek sam bio u Srbiji kad nema predstava ili nema vise karata,cak mi ni poznanstva medju glumcima nisu pomagala da dodjem do karata. Znam, stidim se ali sta da se radi,trenutno je tako.
Koncerte sam slusao uglavnom u Muzickoj skoli, nekako mi ti mali, skoro intimni koncerti imaju poseban car, pogotovo kad neko poznat nastupa, ili njihova deca ( zavrsni ispiti, polaganje diplomskog). Nadam se da cu uskoro da se skrasim i ponovo da se aktiviram ,zaista nedostaje taj osecaj kad se ulazi, zauzima mesto, gase se svetla i pocinje magija...
Inace ideja da se skupimo grupno na predstavu nije losa, bilo bi to nezaboravno iskustvo

 

[Nina]

Evo da se i ja prijavim, na žalost kao neko ko je ranije išao u pozorište, ali poslednjih godina, na žalost, ne idem. I mene je uhvatila ova mašina rada i "nemanja" vremena. Moja supruga ide sa drugaricama, uglavnom sa jednom našom drugaricom i ja nikako da se ubacim i malo im smetam. A moram da priznam da mi nedostaje.

Prvo da proveris da li te prihvataju pre nego ubacis

 

[Nina]

Ja nazalosr ne mogu da se pohvalim da sam skoro bio u pozoristu... A redovno sam isao, jos dok je Sabacko pozoriste bilo rasadnik talenata. Zadnjih godina kada im je repertoar sa Minom na celu bio svetski uvek sam bio u Srbiji kad nema predstava ili nema vise karata,cak mi ni poznanstva medju glumcima nisu pomagala da dodjem do karata. Znam, stidim se ali sta da se radi,trenutno je tako.
Koncerte sam slusao uglavnom u Muzickoj skoli, nekako mi ti mali, skoro intimni koncerti imaju poseban car, pogotovo kad neko poznat nastupa, ili njihova deca ( zavrsni ispiti, polaganje diplomskog). Nadam se da cu uskoro da se skrasim i ponovo da se aktiviram ,zaista nedostaje taj osecaj kad se ulazi, zauzima mesto, gase se svetla i pocinje magija...
Inace ideja da se skupimo grupno na predstavu nije losa, bilo bi to nezaboravno iskustvo

Ima perioda u životu kada hteli mi to ili ne pravimo pauzu od umetnosti i kulturnih zbivanja.
Vazno je samo da to ne predje u trajno jer bez umetnosti koja je hrana za dušu zivot bi bio siv

 

[Nina]

Moja druga omiljena mesta u kulturi Beograda su Kolarac i njegovi koncerti
kao i par galerija u centru grada kada budu zanimljive izložbe

 

[fortes]

Beogradjani i pozorište

Od srednjeg veka, ulicnih predstava, preko Joakima Vujića s početka 19. veka i prvog profesionalnog pozorišta Teatra na Djumruku , pa do današnjih dana, Beogradjani su poštovaoci pozorišnih predstava i vole svoja pozorista kojih ima 21 i nekoliko nezavisnih tetra.

Najstarije pozorište u Beogradu je Narodno pozorište, čiji je kamen temeljac postavljen 1868. godine, na inicijativu kneza Mihaila. Prva predstava u ovom pozorištu je bila „Posmrtna slava knezu Mihailu“ koja je odigrana 30. oktobra 1869. godine. U Beogradu se nalazi i najstarije studentsko pozorište na svetu – Akademsko pozorište „Branko Krsmanović“.

Koliko danas Beogradjani vole pozorište i šta misle o njima, o repertoarima, o cenama karata,o glumcima nekada i sada
Volite li pozoriste , idete li , vase omiljeno pozorište , omiljena prestava kao i omiljen pozorisni glumac ili glumica.

Osim pozorišta koje sam navela ,tu su i muzicka desavanja, likovna dešavanja, knjizevna dešavanja i slicno

Šta Beogradjani misle o svemu tome i šta je to ono šro ih oplemenjuje i vole da gledaju ili slušaju

Kada sam ja išao u srednju, negde devedesetih mi smo preko škole dobijali besplatne karte za pozorišta i onda čoporativno išli na predstave. Posle se to pretvaralo u izlaske nakon predstave što je bilo lepo, možda je i dobrom delu ljudi bilo i primarni motiva ali opet. Gledali smo legendarne glumce od Narodnog Pozorišta, Teatra na Zvezdari,JDP-a,BDP-a,Teatar na Zvezdari,Atelje 212...zahvaljujući tome i znam gde su
Nažalost nije me držalo dugo posle srednje, par studentskih izlazaka više zbog neke devojke i onda....praznina, dugo dugo. Ne smem ni da kažem koliko.
Što je najgore zaista mi je bilo zanimljivo da gledam predstave ali naterati sebe da krenem je ono uvek bio problem.

 

[gost 410191]

Volim pozorišta i muzeje ali mi ni vreme ni novac u poslednje vreme ne daju priliku da često idem
Obožavala sam JDP, kao devojka pogledala sam sve predstave
Poslednje sam bila u Ateljeu, pre dve godine
Pozorište oplemenjuje dušu
Nikad neću zaboraviti Voju Brajovića u ulozi Lažnog cara Šćepana Malog, a od pozorišnih glumaca Gorica Popović je sjajna.
Volela bih da idem češće.
Pozorište i izložbe su lek za dušu.
Beograd je definitivno prestonica kulture sa svojim sadržajem, i ko to nije osetio je uskraćen za jedan predivan deo života.

 

[Paula]

Lepa tema ).

Moja strast su koncerti, pre svega mislim na klasičnu muziku u Kolarcu, ali i druga muzička dešavanja. Često dobijem besplatne karte za Kolarac ), međutim, u ovo vreme već godinu dana nisam išla.. U Kolarcu sam i kao dete svirala sa muzičkom školom, a i često nakon što držim predavanje preko dana, umuvam se u veliku salu i slušam probe muzičara pred nastupe... gore na galeriji. Muziku osećam kao i mnogi : svakako, na šakama, po celom telu, posebno kada je dobra ). Ono što mi je žao što nemamo veću koncertnu salu, znam da imamo velike orgulje u bivšem Domu sindikata, ali da li su još tu, da li treba da se poprave to ne znam... Čula sam i da će Bgdska filharmonija da gradi svoju zgradu na Ušću... i da će biti velika koncertna dvorana. Takođe ne znam šta je sa tim projektom. Ali je velika šteta da najveća sala bude Kolarac.
Tu moram da primetim nešto tužno. Naime, svaki put kada su koncerti filharmonije, najveći broj ljudi koji dolaze, pa barem 60% su stariji, penzioneri. Stara publika. Možda mladi nemaju novac, nadam se da je to.

Što se pozorišta tiče, kao dete me je majka vodila u Zemunsko, tamo bih redovno zaspala od lepog ugođaja i toplote... pa me ona malo nosila, malo sam morala da se budim, ali se toga sećam sa nekom milinom ). To su bile opere i baleti, opet muzika ). Retko sam išla baš da gledam pozorišne predstave jer mi se nisu dopadale. Inače, u pozorište ponekad odem kao deo katarze, kada mi je teško, da odgledam neku tragediju ili adaptaciju književnog dela. Isplačem se i nastavim dalje. Naš humor baš i ne volim... no, možda se to i promeni )
Nismo pomenuli festivale, filmske. To je isto poseban ugođaj, posebno gledati umetničke filmove na marginama većih festivala.

Od kako sam došla na forum stalno predlažem živu komunikaciju ljudima sa kojima komuniciram, jer volim da upoznajem ljude, žive, realne ). Tako ukoliko se bilo šta organizuje u Beogradu, ja ću se rado pridružiti )). Mogu autom da odem i u neko drugo mesto, što da ne ).
I ja sam se raspisala... jer emocije tako nadođu kada se priča o tome ).

 

[Nina]

@Paula

Što se tice orgulja u Domu sindikata, našla sam tekst iz prošle godine

Malo je Beograđana koji se sećaju da su se nekada u Domu sindikata nalazile orgulje jedinstvene u Evropi. Oni retki koji ih pamte ponekada uđu u potpuno renovirano zdanje i pitaju portira šta je sa tim orguljama.
Iza duge crne zavese, daleko od očiju javnosti, jedine orgulje u našoj zemlji koje se nalaze u koncertnoj sali. Datiraju iz pedesetih godina prošlog veka, teške su nekoliko tona, sa cevima i po 10 metara, prema proceni svetskih stručnjaka - redak primerak.
Poslednji put je na ovim orguljama koncert održao jedan od najboljih orguljaša u Evropi, Piter Keler 1998. godine. Da bi se na njima ponovo sviralo, potrebno je, između ostalog, da sa električnog pređu na elektronski sistem, a najvažnije je sačuvati ono po čemu su ove orgulje specifične.
Za restauraciju bi danas bilo potrebno oko milion evra. Firma koja ih je napravila u Nemačkoj više ne postoji, ali postoje oni koji su je nasledili i žele da učestvuju u popravci. Pregovori su počeli i očekuje se da će biti nastavljeni kada se smiri epidemiološka situacija u svetu.

ceo tekst je na linku
https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/kultura/4012232/orgulje-dom-sindikata.html

 

[Nina]

Postoje orgulje u Beogradu u Katedrala Blažene Djevice Marije, Hadži Milentijeva 75 ,
gde se od 2000 godine odrzava Međunarodni festival DANI ORGULJA – DIES ORGANORUM

Pre par godina sam bila na tom festivalu i prvi put sam slusala najpoznatije orguljase koji su svirali .Bila sam oduševljena kako je sve to zvucalo i preporucujem da se ode na taj festival ako se bude odrzavao ove godine zbog pandemije .Iskreno nisam ocekivala da ce me oduseviti muzika iz orgulja.. ali jeste

 

[Paula]

@Paula

Što se tice orgulja u Domu sindikata, našla sma tekst iz prošle godine

Malo je Beograđana koji se sećaju da su se nekada u Domu sindikata nalazile orgulje jedinstvene u Evropi. Oni retki koji ih pamte ponekada uđu u potpuno renovirano zdanje i pitaju portira šta je sa tim orguljama.
Iza duge crne zavese, daleko od očiju javnosti, jedine orgulje u našoj zemlji koje se nalaze u koncertnoj sali. Datiraju iz pedesetih godina prošlog veka, teške su nekoliko tona, sa cevima i po 10 metara, prema proceni svetskih stručnjaka - redak primerak.
Poslednji put je na ovim orguljama koncert održao jedan od najboljih orguljaša u Evropi, Piter Keler 1998. godine. Da bi se na njima ponovo sviralo, potrebno je, između ostalog, da sa električnog pređu na elektronski sistem, a najvažnije je sačuvati ono po čemu su ove orgulje specifične.
Za restauraciju bi danas bilo potrebno oko milion evra. Firma koja ih je napravila u Nemačkoj više ne postoji, ali postoje oni koji su je nasledili i žele da učestvuju u popravci. Pregovori su počeli i očekuje se da će biti nastavljeni kada se smiri epidemiološka situacija u svetu.

ceo tekst je na linku
https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/kultura/4012232/orgulje-dom-sindikata.html

Dan kada ću moći da slušam Baha na tim orguljama će biti specijalan i svečan dan u mom životu !