Mintan, ženski modni detalj i svedok jednog vremena

[Nina]

U vrtlogu beogradskih priča, gde dominiraju muški likovi, ratovi i graditeljski poduhvati, žene obično ostaju u senci.
Život žena retko je zapisan u zvaničnim hronikama, ali tragovi blistaju i u porodičnim albumima, knjigama recepata, pismima i odeći.
Jedan takav trag – raskošni mintan iz 19. veka – čuva se s pažnjom u Zbirci gradske nošnje Etnografskog muzeja u Beogradu.
On nije samo odevni predmet, već glas jedne epohe i porodičnog ponosa.

 

[Nina]

Ovaj mintan nije samo modni detalj, već je i svedočanstvo vremena. On priča o veštini, ukusu, statusu, ali i specifičnom položaju žene u Srbiji u vreme velikih promena.Njegova vrednost nije samo u zlatovezu, već i u priči koju nosi.

Pripadao je damama iz znamenite beogradske porodice Boška Tadića i njegove supruge Stake (Nake), čiji su potomci ostali upamćeni kao Baba-Stakići. Njihove ćerke i unuke udavale su se za istaknute ljude tog vremena, kraljevske namesnike, generale, dok su njihovi potomci bili ministri i akademici. Izrađen je od tamnobordo pliša, ukrašen gustim zlatovezom duž rukava i otvora za grudi.

Mintan je Etnografskom muzeju 2024. godine poklonila Svetlana Marojević iz Beograda. Dobila ga je od Jovana Dimitrijevića Džonija iz Beograda koji ga je nasledio, preko svoje majke Marte Bojović Dimitrijević, od dede Radivoja Bojovića (1864–1948), vojnog ministra. Radivoje Bojović je mintan pak nasledio od majke Jelene Bojović, ćerke Boška i Stake (Nake) Tadić. Svaki prenos unutar porodice bio je čin poštovanja, čuvanja uspomene, dokaz da se znanje i vrednosti ne nasleđuju samo kroz reči, već i kroz predmete.

U vremenu kada se odeća sve više svodi na prolaznost i masovnost, mintan, poput ovog, poziva na vrednovanje onoga što traje, što se prenosi i pamti.
(izvor- politika)

 

[Nina]

MINTAN - kratki kaputić (sako, blejzer), izrađivan od čoje, sukna ili pamuka, ukrašen vezenim gajtanima, bućkama ili zlatnom srmom, sa dugačkim uskim rukavima i predstavlja deo muške i ženske narodne nošnje. Gornji haljetak s uskim rukavima do ispod grudi, bogato ukrašen. Prisutan je i u dečijem odevanju, izrađivan od šarenih tkanina i zakopčavan do grla a rukavi su se takođe zakopčavali. Vezuje se za odevanje pravoslavnog stanovništva. Mintan se oblačio preko kušulje. Ženski mintani su varirali od kratkih i tesnih, sa širokim rukavima do širih sa užim rukavima. Mintani su imali dublje izreze, napred su se otvarali i preklapali, kopčali su se na ukrasnu dugmad. Prednji delovi mintana nazivaju se kapci i sa donje strane imaju male proreze koji su se zakopčavali. Rukavi mintana su pri krajevima bili usečeni tako da su i oni mogli da se zakopčavaju. Unutrašnja postava je od crnog ili crvenog satena. Mintan je imao unutrašnji i spoljašnji džep. Spoljašnji džep je bio ukrašen vezenim gajtanima, a u unutrašnjem se obično nosio sat i kesica sa dukatima.

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]