- Poruka
- 78.085
па како је куцо, видим да си свеприсутан, радиш ли ти нешто друго у животу или само пискараш по форумима.
-
- Popularno:
- какву тему бирате?
- Lopovski račun za struju.
- Princeza Sofija od Lolita Ekspresa: od...
- Ljis priča u nastavcima
- Спојити неспојиво 'Декларацију...
- Muzicki pravac sa godinama
- Da li žene osećaju seksualnu...
- „Procureli dokument pokazuje da SAD...
- Блиске везе Телекома Србија и ухапшене...
- Đoković ne može u Olimpijski komitet...
Kult ličnosti... Isus Hrist
- Začetnik teme Šakal
- Datum pokretanja
- stanje
@sale@
Nemoj, po tvom običaju, da kontaminiraš temu ovakvim glupostima.
Ima u postu na koji reaguješ i jasno definisanih stavova na koje može da se odgovori, npr. da li je "hrišćanska religija kopirala likove iz egipatske, grčke pa i indijske religije!", koje likove, koje likove iz egipatske, koje iz grčke, koje iz indijske religije...?
Ili nije uopšte "kopirala likove"? Ali je, možda, preuzeto nešto drugo?
Nemoj, po tvom običaju, da kontaminiraš temu ovakvim glupostima.
Ima u postu na koji reaguješ i jasno definisanih stavova na koje može da se odgovori, npr. da li je "hrišćanska religija kopirala likove iz egipatske, grčke pa i indijske religije!", koje likove, koje likove iz egipatske, koje iz grčke, koje iz indijske religije...?
Ili nije uopšte "kopirala likove"? Ali je, možda, preuzeto nešto drugo?
- Poruka
- 3.050
Hrišćanska religija je kopirala sve one religije starije od nje. Recimo, Isusovo rođenje je kopija Budinog rođenja, opisanog u "Tri stupa" i "Buddha-charita".
Ninjarijeka
Primećen član
- Poruka
- 644
prvo egipat:
Horus je rođen 25. decembra,
od device Isis, Marije.
Njegovo rođenje je označeno
pojavom zvezde na istoku
koju su pratila tri kralja u namerida se poklone i darivaju novorođenog spasioca.
Sa 12 godina je već važio za mladog učitelja.
Sa 30 ga je krstio izvesni Anap
i tako je započeo svoju službu.
Putovao je sa 12 učenika ,
čineći čuda kao što su lečenje bolesnih
i hodanje po vodi.
Bio je poznat po mnogim opisnim imenima
kao što su "Istina", "Svetlost"
"Božiji sin", "Dobri pastir",
"Jagnje božije" i mnogim drugim !
Pošto ga izdaje Tifon, Horus biva razapet,
zatim sahranjen i potom posle tri dana vaskrsava.
Sva ova Horusova obeležja, bila ona originalna ili ne,
čini se da ispunjavaju mnoštvo drugih svetskih kultura
jer je slična mitološka struktura nađena
u mnnogim bogovima širom sveta.
Atis iz Frigije,
rođen 25. decembra od device Nane.
Razapet, položen u grob
i posle tri dana vaskrsao.
Indijski Krišna, rođen od device Devaki
pod zvezdom na istoku koja je označila njegov dolazak.
Činio je čuda sa svojim učenicima
i posle smrti je vaskrsao.
Grčki Dionis,
rođen 25. decembra od majke device.
Bio je putujući učitelj koji je činio čuda
kao što je pretvaranje vode u vino.
Zvali su ga "Kralj svih kraljeva",
"Božiji jedini sin", "Alfa i omega" itd.
I on je vaskrsao posle smrti.
Mitra iz Persije,
rođen 25. decembra od majke device.
Imao je 12 učenika i činio je čuda.
Nakon smrti je sahranjen
da bi potom za tri dana vaskrsao.
I njemu su se obraćali kao "Istini",
"Svetlosti" itd.
Zanimljivo je i to da je sveti dan
obožavanja Mitre bila nedelja.
Suština je da su postojali bezbrojni spasioci
širom sveta i u različitim vremenskim periodima
kojima odgovaraju ovi uopšteni opisi.
Ostaje pitanje - zašto baš ta obeležja?
Zašto rođenje od majke device na 25. decembar?
Zasto trodnevna smrt i onda neizbežno vaskrsnuće?
Zašto 12 učenika ili sledbenika?
Da bismo saznali odgovore, hajde da se setimo
opisa skorašnjeg solarnog mesije.
Isus Hrist je rođen od device Marije
25. decembra u Vitlejemu.
Njegovo rođenje je najavila
zvezda na istoku
koju su pratila tri kralja
i tako došla da se poklone novom spasiocu.
Sa 12 godina je postao mladi učitelj, a
sa 30 ga je krstio Jovan Krstitelj
i tako je počelo njegovo bogosluženje.
Isus je imao 12 učenika koji su putovali sa njim,
činio je čuda kao sto su lečenje bolesnih,
hodanje po vodi, podizanje iz mrtvih.
Bio je poznat i kao "Kralj nad kraljevima", "Sin božiji",
"Svetlost sveta", "Alfa i omega",
"Jagnje božije" itd.
Pošto ga je izdao Juda, njegov učenik
i prodao za 30 srebrnjaka,
Hrist biva razapet, položen u grob
a zatim posle tri dana vaskrsava
i uzdiže se na nebo.
Prvo i prvo, momenat rođenja
je u potpunosti astrološki.
Zvezda na istoku je Sirijus,
najsvetlija zvezda na noćnom nebu,
koja se 24. decembra poravnava
sa tri najsjajnije zvezde Orijonovog pojasa.
Te tri sjajne zvezde u Orijonovom pojasu
se zovu danas kao što su se zvala i u drevna vremena -
Tri kralja.
A Tri kralja, zajedno sa
najsjajnijim Sirijusom
pokazuju ka mestu sunčeva izlaska
na dan 25. decembra.
Zato tri kralja prate
zvezdu na istoku -
da pronađu sunčev izlazak,
rađanje Sunca.
Devica Marija predstavlja sazvežđe Virgo,
poznatu i kao Devica Virgo.
Virgo na latinskom znači devica.
Drevni znak za Virgo je izmenjeno slovo M.
To je razlog što Marija zajedno sa ostalim devicama majkama,
kao što je Adonisova majka Mira
ili Budina majka Maja, počinje slovom M.
O Virgu se govorilo i kao o Kući hleba
a Virgo se inače opisuje kao devica
koja drži snop pšenice.
Ta Kuća hleba i njen simbol pšenice
predstavljaju u stvari Avgust i Septembar, vreme žetve.
U prilog ovomu, Vitlejem bukvalno prevedeno
znači "kuća od hleba".
Tako da se Vitlejem u stvari
odnosi na sazvežđe Virgo
što je mesto na nebu, a ne na zemlji.
Postoji još jedan zanimljiv fenomen koji se
dešava oko 25. decembra, zimske prekretnice.
Dani postaju sve kraći i hladniji. počevši sa
letnjom prekretnicom, pa sve do zimske prekretnice
A gledajući iz perspektive severne hemisfere
čini se da se Sunce u tom periodu kreće ka jugu
i postaje sve manje i slabije
Skraćenje dana i umiranje useva
sa približavanjem zimske prekretnice
je simbolizovalo proces smrti za drevne narode.
To je bila sunčeva smrt.
I sve do 22. decembra je ta
propast Sunca bila potpuno uočljiva
jer je ono, kretajući se dotad 6 meseci
neprekidno ka jugu,
doseglo tada svoju najnižu tačku na nebu.
A tada dolazi do interesantne pojave:
Sunce, barem primetno, prestaje da se kreće južno,
sledeća tri dana.
I tokom ta tri dana pauze,
Sunce se nastanjuje u području
Južnog Krsta, ili sazvežđa Kruks,
Da bi se posle tog vremena, na 25. decembar,
pomerilo za jedan stepen, ovaj put ka severu
najavljujući duže dane, toplotu i proleće.
I zato je rečeno
Sin (Sunce) koji je umro na krstu, je bio mrtav tri dana
da bi potom vaskrsao i rodio se ponovo.
Zato Isus sa bezbrojnim ostalim sinovima Sunca
deli taj koncept raspeća,
trodnevne smrti i vaskrsnuća.
To je u stvari sunčev prelazni period
pre nego što promeni svoj pravac
nazad ka severnoj hemisferi,
donoseći proleće, a tim i spasenje.
Međutim, oživljavanje Sunca se nije
slavilo sve do proletne ravnodnevnice
ili - Uskrsa.
Ovo zbog toga sto Sunce i zvanično
na proletnu ravdodnevnicu nadjačava zlu tamu
jer dani od toga dana počinju
duže da traju od noći
i počinje da se pojavljuje
okrepljujuća atmosfera proleća .
Verovatno najuočljivija od svih
astroloških simbolika u vezi Isusa
je ona koja se tiče 12 sledbenika.
Oni jednostavno predstavljaju 12 sazvežđa zodijaka
sa kojima Isus, obzirom da je Sunce, putuje.
U stvari, broja 12 u Bibliji ima na pretek.
Ovaj spis ima više veze sa astrologijom
nego bilo čim drugim.
Da se vratimo na znak zodijaka,
taj figurativni životni ciklus Sunca.
Ono nije samo umetnička ekspresija,
ili alatka za praćenje sunčevih kretanja,
ono je takođe i paganski duhovni simbol
koji u skraćenom obliku izgleda ovako.
To nije simbol Hrišćanstva.
To je paganska adaptacija znaka zodijaka.
I zato je Isus u ranijoj kultnoj umetnosti
uvek predstavljan sa krstom iza glave.
Jer Isus je Sunce.
Sunce božije,
svetlost sveta,
uzdignuti spasioc
koji će doći ponovo
kao što dolazi svakog jutra
sa slavom Gospodnjom,
što brani protiv poslova noći,
rađajući se ponovo svakoga jutra
i dolazeći kroz oblake.
Od svih astroloških i astronomskih
metafora u Bibliji
jedna od najvažnijih je
ona koja govori o dobima.
Posvuda u Svetom pismu se može naći
nebrojeno mnogo delova teksta koji se odnose na doba.
Da bi razumeli o čemu se radi,
treba prvo da budemo upoznati sa fenomenom
koje je poznat pod imenom precesija ravnodnevnica.
Stari Egipćani su,
kao i mnoge kulture davno pre njih,
uvideli da bi otprilike svakih 2150 godina,
u jutro proletne ravnodnevnice,
sunce izlazilo pod drugačijim znakom zodijaka.
Ovo se dešava zbog ugaonog podrhtavanja Zemlje
koji postoji pri normalnoj rotaciji Zemlje oko svoje ose.
Pojava se zove precesija, ili unazadno pomeranje,
jer se sazvežđa kreću unazad
za razliku od normalnog godišnjeg ciklusa.
Vreme koje je potrebno da precesija prođe
kroz svih 12 znakova je u grubo 25.765 godina.
Ovo se zove velika godina
i drevna društva su bila itekako svesna te činjenice.
Te periode od 2150 godina su zvali dobima.
Između 4300. i 2150. godine p.n.e.
bilo je Doba Taurusa - Bika.
Između 2150. godine p.n.e i 1. godine n.e.
bilo je Doba Ariesa - Jarca.
Od 1. do 2150. godine traje Doba Riba,
doba u kojem smo mi danas.
Oko 2150. godine ući ćemo u novo doba,
Doba Vodolije.
Uopšteno govoreći, Biblija govori o
simboličkom kretanju kroz tri doba
i najavljuje ulazak u četvrto.
U Starom zavetu kada Mojsije siđe
sa brda Sinaj noseći Deset zapovesti,
on je tako ljut kada vidi da njegov
narod obožava zlatnog tele
da razbija kamene table sa zapovestima
i govori svom narodu da se poubija međusobno
kako bi se očistili.
Najveći broj biblijskih skolastika pripisuje ovaj bes
činjenici da su Izrailjci obožavali
lažnog idola, ili nešto tome slično.
U stvari, to zlatno tele je Taurus, Bik
a Mojsije predstavlja novo doba - Doba Jarca.
Upravo zato Jevreji i dan danas
duvaju u rog od jarca.
Mojsije predstavlja novo Doba Jarca,
a kada novo doba počne svi mora da satru ono staro.
I ostala božanstva označavaju taj prelaz između doba.
Mitra, na primer, prehrišćanski bog,
koji u sličnoj simbolici ubija bika.
Isus je simbolička figura koja uvodi u doba
koje sledi posle Doba Jarca - Doba Ribe ili dve ribe.
Novi zavet je prebogat ribljom simbolikom.
Isus je nahranio 5000 ljudi hlebom i dvoma ribama.
Kada je započeo svoje bogosluženje,
hodajući po Galileji
sprijateljio se sa dva ribara koji ga
počeše pratiti.
Verovatno smo svi videli simbol ribe
za Isusa ili Hrišćanstvo.
Malo ljudi zna šta taj simbol u stvari znači.
To je paganski astrološki simbol
za Kraljevstvo Sunca tokom Doba Riba.
Horus je rođen 25. decembra,
od device Isis, Marije.
Njegovo rođenje je označeno
pojavom zvezde na istoku
koju su pratila tri kralja u namerida se poklone i darivaju novorođenog spasioca.
Sa 12 godina je već važio za mladog učitelja.
Sa 30 ga je krstio izvesni Anap
i tako je započeo svoju službu.
Putovao je sa 12 učenika ,
čineći čuda kao što su lečenje bolesnih
i hodanje po vodi.
Bio je poznat po mnogim opisnim imenima
kao što su "Istina", "Svetlost"
"Božiji sin", "Dobri pastir",
"Jagnje božije" i mnogim drugim !
Pošto ga izdaje Tifon, Horus biva razapet,
zatim sahranjen i potom posle tri dana vaskrsava.
Sva ova Horusova obeležja, bila ona originalna ili ne,
čini se da ispunjavaju mnoštvo drugih svetskih kultura
jer je slična mitološka struktura nađena
u mnnogim bogovima širom sveta.
Atis iz Frigije,
rođen 25. decembra od device Nane.
Razapet, položen u grob
i posle tri dana vaskrsao.
Indijski Krišna, rođen od device Devaki
pod zvezdom na istoku koja je označila njegov dolazak.
Činio je čuda sa svojim učenicima
i posle smrti je vaskrsao.
Grčki Dionis,
rođen 25. decembra od majke device.
Bio je putujući učitelj koji je činio čuda
kao što je pretvaranje vode u vino.
Zvali su ga "Kralj svih kraljeva",
"Božiji jedini sin", "Alfa i omega" itd.
I on je vaskrsao posle smrti.
Mitra iz Persije,
rođen 25. decembra od majke device.
Imao je 12 učenika i činio je čuda.
Nakon smrti je sahranjen
da bi potom za tri dana vaskrsao.
I njemu su se obraćali kao "Istini",
"Svetlosti" itd.
Zanimljivo je i to da je sveti dan
obožavanja Mitre bila nedelja.
Suština je da su postojali bezbrojni spasioci
širom sveta i u različitim vremenskim periodima
kojima odgovaraju ovi uopšteni opisi.
Ostaje pitanje - zašto baš ta obeležja?
Zašto rođenje od majke device na 25. decembar?
Zasto trodnevna smrt i onda neizbežno vaskrsnuće?
Zašto 12 učenika ili sledbenika?
Da bismo saznali odgovore, hajde da se setimo
opisa skorašnjeg solarnog mesije.
Isus Hrist je rođen od device Marije
25. decembra u Vitlejemu.
Njegovo rođenje je najavila
zvezda na istoku
koju su pratila tri kralja
i tako došla da se poklone novom spasiocu.
Sa 12 godina je postao mladi učitelj, a
sa 30 ga je krstio Jovan Krstitelj
i tako je počelo njegovo bogosluženje.
Isus je imao 12 učenika koji su putovali sa njim,
činio je čuda kao sto su lečenje bolesnih,
hodanje po vodi, podizanje iz mrtvih.
Bio je poznat i kao "Kralj nad kraljevima", "Sin božiji",
"Svetlost sveta", "Alfa i omega",
"Jagnje božije" itd.
Pošto ga je izdao Juda, njegov učenik
i prodao za 30 srebrnjaka,
Hrist biva razapet, položen u grob
a zatim posle tri dana vaskrsava
i uzdiže se na nebo.
Prvo i prvo, momenat rođenja
je u potpunosti astrološki.
Zvezda na istoku je Sirijus,
najsvetlija zvezda na noćnom nebu,
koja se 24. decembra poravnava
sa tri najsjajnije zvezde Orijonovog pojasa.
Te tri sjajne zvezde u Orijonovom pojasu
se zovu danas kao što su se zvala i u drevna vremena -
Tri kralja.
A Tri kralja, zajedno sa
najsjajnijim Sirijusom
pokazuju ka mestu sunčeva izlaska
na dan 25. decembra.
Zato tri kralja prate
zvezdu na istoku -
da pronađu sunčev izlazak,
rađanje Sunca.
Devica Marija predstavlja sazvežđe Virgo,
poznatu i kao Devica Virgo.
Virgo na latinskom znači devica.
Drevni znak za Virgo je izmenjeno slovo M.
To je razlog što Marija zajedno sa ostalim devicama majkama,
kao što je Adonisova majka Mira
ili Budina majka Maja, počinje slovom M.
O Virgu se govorilo i kao o Kući hleba
a Virgo se inače opisuje kao devica
koja drži snop pšenice.
Ta Kuća hleba i njen simbol pšenice
predstavljaju u stvari Avgust i Septembar, vreme žetve.
U prilog ovomu, Vitlejem bukvalno prevedeno
znači "kuća od hleba".
Tako da se Vitlejem u stvari
odnosi na sazvežđe Virgo
što je mesto na nebu, a ne na zemlji.
Postoji još jedan zanimljiv fenomen koji se
dešava oko 25. decembra, zimske prekretnice.
Dani postaju sve kraći i hladniji. počevši sa
letnjom prekretnicom, pa sve do zimske prekretnice
A gledajući iz perspektive severne hemisfere
čini se da se Sunce u tom periodu kreće ka jugu
i postaje sve manje i slabije
Skraćenje dana i umiranje useva
sa približavanjem zimske prekretnice
je simbolizovalo proces smrti za drevne narode.
To je bila sunčeva smrt.
I sve do 22. decembra je ta
propast Sunca bila potpuno uočljiva
jer je ono, kretajući se dotad 6 meseci
neprekidno ka jugu,
doseglo tada svoju najnižu tačku na nebu.
A tada dolazi do interesantne pojave:
Sunce, barem primetno, prestaje da se kreće južno,
sledeća tri dana.
I tokom ta tri dana pauze,
Sunce se nastanjuje u području
Južnog Krsta, ili sazvežđa Kruks,
Da bi se posle tog vremena, na 25. decembar,
pomerilo za jedan stepen, ovaj put ka severu
najavljujući duže dane, toplotu i proleće.
I zato je rečeno
Sin (Sunce) koji je umro na krstu, je bio mrtav tri dana
da bi potom vaskrsao i rodio se ponovo.
Zato Isus sa bezbrojnim ostalim sinovima Sunca
deli taj koncept raspeća,
trodnevne smrti i vaskrsnuća.
To je u stvari sunčev prelazni period
pre nego što promeni svoj pravac
nazad ka severnoj hemisferi,
donoseći proleće, a tim i spasenje.
Međutim, oživljavanje Sunca se nije
slavilo sve do proletne ravnodnevnice
ili - Uskrsa.
Ovo zbog toga sto Sunce i zvanično
na proletnu ravdodnevnicu nadjačava zlu tamu
jer dani od toga dana počinju
duže da traju od noći
i počinje da se pojavljuje
okrepljujuća atmosfera proleća .
Verovatno najuočljivija od svih
astroloških simbolika u vezi Isusa
je ona koja se tiče 12 sledbenika.
Oni jednostavno predstavljaju 12 sazvežđa zodijaka
sa kojima Isus, obzirom da je Sunce, putuje.
U stvari, broja 12 u Bibliji ima na pretek.
Ovaj spis ima više veze sa astrologijom
nego bilo čim drugim.
Da se vratimo na znak zodijaka,
taj figurativni životni ciklus Sunca.
Ono nije samo umetnička ekspresija,
ili alatka za praćenje sunčevih kretanja,
ono je takođe i paganski duhovni simbol
koji u skraćenom obliku izgleda ovako.
To nije simbol Hrišćanstva.
To je paganska adaptacija znaka zodijaka.
I zato je Isus u ranijoj kultnoj umetnosti
uvek predstavljan sa krstom iza glave.
Jer Isus je Sunce.
Sunce božije,
svetlost sveta,
uzdignuti spasioc
koji će doći ponovo
kao što dolazi svakog jutra
sa slavom Gospodnjom,
što brani protiv poslova noći,
rađajući se ponovo svakoga jutra
i dolazeći kroz oblake.
Od svih astroloških i astronomskih
metafora u Bibliji
jedna od najvažnijih je
ona koja govori o dobima.
Posvuda u Svetom pismu se može naći
nebrojeno mnogo delova teksta koji se odnose na doba.
Da bi razumeli o čemu se radi,
treba prvo da budemo upoznati sa fenomenom
koje je poznat pod imenom precesija ravnodnevnica.
Stari Egipćani su,
kao i mnoge kulture davno pre njih,
uvideli da bi otprilike svakih 2150 godina,
u jutro proletne ravnodnevnice,
sunce izlazilo pod drugačijim znakom zodijaka.
Ovo se dešava zbog ugaonog podrhtavanja Zemlje
koji postoji pri normalnoj rotaciji Zemlje oko svoje ose.
Pojava se zove precesija, ili unazadno pomeranje,
jer se sazvežđa kreću unazad
za razliku od normalnog godišnjeg ciklusa.
Vreme koje je potrebno da precesija prođe
kroz svih 12 znakova je u grubo 25.765 godina.
Ovo se zove velika godina
i drevna društva su bila itekako svesna te činjenice.
Te periode od 2150 godina su zvali dobima.
Između 4300. i 2150. godine p.n.e.
bilo je Doba Taurusa - Bika.
Između 2150. godine p.n.e i 1. godine n.e.
bilo je Doba Ariesa - Jarca.
Od 1. do 2150. godine traje Doba Riba,
doba u kojem smo mi danas.
Oko 2150. godine ući ćemo u novo doba,
Doba Vodolije.
Uopšteno govoreći, Biblija govori o
simboličkom kretanju kroz tri doba
i najavljuje ulazak u četvrto.
U Starom zavetu kada Mojsije siđe
sa brda Sinaj noseći Deset zapovesti,
on je tako ljut kada vidi da njegov
narod obožava zlatnog tele
da razbija kamene table sa zapovestima
i govori svom narodu da se poubija međusobno
kako bi se očistili.
Najveći broj biblijskih skolastika pripisuje ovaj bes
činjenici da su Izrailjci obožavali
lažnog idola, ili nešto tome slično.
U stvari, to zlatno tele je Taurus, Bik
a Mojsije predstavlja novo doba - Doba Jarca.
Upravo zato Jevreji i dan danas
duvaju u rog od jarca.
Mojsije predstavlja novo Doba Jarca,
a kada novo doba počne svi mora da satru ono staro.
I ostala božanstva označavaju taj prelaz između doba.
Mitra, na primer, prehrišćanski bog,
koji u sličnoj simbolici ubija bika.
Isus je simbolička figura koja uvodi u doba
koje sledi posle Doba Jarca - Doba Ribe ili dve ribe.
Novi zavet je prebogat ribljom simbolikom.
Isus je nahranio 5000 ljudi hlebom i dvoma ribama.
Kada je započeo svoje bogosluženje,
hodajući po Galileji
sprijateljio se sa dva ribara koji ga
počeše pratiti.
Verovatno smo svi videli simbol ribe
za Isusa ili Hrišćanstvo.
Malo ljudi zna šta taj simbol u stvari znači.
To je paganski astrološki simbol
za Kraljevstvo Sunca tokom Doba Riba.
Prilozi
Ninjarijeka
Primećen član
- Poruka
- 644
Isto tako, Isusovo pretpostavljeno rođenje
je u suštini početak novog doba.
U Jevanđelju po Luki, glava 22 stih 10, kada ga učenici pitaju
gde će sledeća pasha da bude posle njegova odlaska
Isus odgovara: "Eto kad uđete u grad srešće vas
čovek koji nosi vodu u krčagu, idite za njim u kuću u koju on uđe."
Ovaj zapis kudikamo najbolje otkriva
astrološku prirodu Svetog pisma.
Čovek koji nosi vodu u krčagu
je Vodolija, ili Vodonoša,
koji Se uvek prikazuje kao čovek
koji lije vodi iz krčaga.
On predstavlja doba koje dolazi posle Riba.
I kada Sunce (Božiji sin)
napusti Doba Riba (Isus)
preći će u kuću Vodolije
jer Vodolija dolazi iza Riba
u unazadnom pomeranju ravnodnevnica.
Sve što Isus u stvari govori je da će
posle Doba Riba doći Doba Vodolije.
Svi smo čuli za smak sveta.
Ukoliko stavimo na stranu
karikaturističku predstavu istog iz Otkrovenja,
glavni izvor ove ideje dolazi iz Jevanđelja po Mateju
glava 28 stih 20, gde Isus kaže:
"...i evo ja sam s vama u sve dane do
svršetka veka (engl. sveta)."
Međutim, reč "vek" ("svet") je jedna
od mnoštva pogrešno prevedenih reči u Bibliji.
Originalna reč je "eon"
što znači doba.
"I evo ja sam s vama u sve dane do svršteka doba."
Što i jeste istina, jer se Isusova solarna personifikacija Riba
završava sa ulaskom Sunca u Doba Vodolije.
Čitav koncept smaka sveta
je pogrešno protumačena astrološka alegorija.
Recimo to stotinama miliona ljudi
u Americi i širom planete
koji veruju da dolazi smak sveta.
Još nešto, uloga Isusa,
literarnog i astrološkog hibrida,
je najeksplicitniji plagijat
egipatskog Boga Sunca Horusa
Na primer, na zidovima Luksorskog hrama u Egiptu
postoje urezane glife stare 3500 godine.
koje prikazuju blagovesti,
bezgrešno začeće,
rođenje i poklonjenje Horusu.
Slike počinju javljanjem
devici Isis da će začeti Horusa,
nastavljaju se Neitom, Svetim Duhom,
koji oplođuje devicu
i konačno devičinim porođajem, i poklonjenjem.
Isto kao i priča o Isusovom bezgrešnom začeću.
U stvari, literarne sličnosti
između egipatske religije
i Hrišćanstva su neverovatne.
A plagijatorstvo se i nastavlja.
Priča o Noji i Nojevoj barci
je uzeta direktno iz narodnih tradicija.
Koncept velikog potopa je rasprostranjen
u čitavom drevnom svetu
sa više od 200 zabeleženih slučajeva u raznim epohama.
Međutim, pretraživanje predhrišćanskih
izvora može da stane na
epu o Gilgamešu, napisanog oko 2600. god. p.n.e.
Ova priča govori o velikom potopu kojeg je naredio bog,
o barci sa spašenim životinjama na njoj,
čak i o golubici koja se vraća sa dobrim vestim.
Sve je to samo deo zajedničkog sa biblijskom pričom,
uz mnoge ostale sličnosti.
A tu je i plagijarizovana priča o Mojsiju.
Priča kaže da je Mojsije po rođenju
stavljen u tršćanu korpu i pušten niz vodu
da bi izbegao čedoumorstvo.
Spasila ga je faraonova ćerka,
koja ga je odgojila kao princa.
Ova priča o bebi i korpi je ukradena
iz mita o Sargonu od Akadije,
koji datira otprilike iz 2250. god. p.n.e.
Sargon je, po rođenju, stavljen u tršćanu korpu
kako bi izbegao čedoumorstvo
i pušten niz vodu.
Spasila ga je i odgojila Aki,
plemićka babica.
Nadalje, Mojsije je poznat kao davalac zapovesti,
onaj koji je doneo Deset zapovesti.
Međutim, ideja o bogu koji na nekom brdu
daje svoje zapovesti proroku, takođe je veoma stara.
Mojsije je samo jedan od takvih proroka
u dugoj liniji sličnih u mitološkoj istoriji.
U Indiji to je bio Manu.
Na Kritu, Minos je bio taj koji se popeo na brdo Dikta
gde mu je Zevs predao svete zakone.
U Egiptu je to bio Mises.
On je done kamene ploče
sa uklesanim božiijim zakonima.
A što se tiče Deset zapovesti,
one su uzete iz Stiha 125
Egipatske knjige mrtvih.
Ono što je u Knjizi mrtvih bilo "Nisam ukrao",
postalo je "Ne kradi".
"Nisam ubio" postalo je "Ne ubij".
"Nisam govorio laži" postalo je
"Ne svedoči lažno na bližnjega svojega" itd.
U stvari, egipatska religija
je verovatno glavni temelj
Judeo-Hrišćanske vere.
Krštenje, zagrobni zivot, Božiji sud,
majka devica, vaskrsnuće, raspeće,
zavetni kovčeg, obrezivanje, spasioci,
sveti sabor, veliki potop, Uskrs, Božić, Pasha
i mnogi, mnogi drugi...
Svi su obeležja egipatskih ideja,
davno pre Hrišćanstva i Judeizma.
Sveti mučenik Justin, jedan od prvih
hrišćanskih istoričara i branioca vere, je pisao:
"Kada kažemo da je Isus Hrist, naš učitelj donešen na
svet bez seksualnog čina,
da je razapet i da je umro, a zatim da se digao iz mrtvih
i uzdigao na nebo,
mi ne iznosimo ništa što se razlikuje od onog u šta vi
verujete da je istina za sinove (boga) Jupitera."
U jednom drugom spisu, mučenik Justin je rekao ovo:
"Rođen je od majke device, prihvatite ovo da je
zajedničko sa onim što vi verujete za (boga) Perseja."
Očigledno je da su Justin i drugi rani hrišćani
znali koliko je Hrišćanstvo slično paganskim religijama.
Ipak, Justin je imao rešenje.
Što se njega tiče, to je đavolje delo,
đavo je imao toliko smotrenosti da je došao pre Hrista
a onda stvorio njegove sličnosti svuda u paganskom svetu.
Fundamentalno Hrišćanstvo. Fascinanto!
Biblija nije ništa drugo do
astroteološki literarni hibrid
kao i gotovo svi religijski mitovi pre nje.
U stvari, aspekt prenošenja svojstava
određenih ličnosti nekim drugim ličnostima
mogu se naći i unutar same Biblije.
U Starom zavetu postoji priča o Josifu.
Josif je Isusov prototip.
Josif je rođen čudesnim rođenjem,
Isus je rođen čudesnim rođenjem.
Josif je imao 12 braće,
Isus je imao 12 učenika.
Josif je prodat za 20 srebrnjaka,
Isus je prodat za 30 srebrnjaka.
Brat Juda je odgovoran za Josifovu izdaju,
učenik Juda je odgovoran za Isusovu izdaju.
Josif je počeo bogosluženje sa 30,
Isus je počeo bogosluženje sa 30.
Poklapanja se nastavljaju u beskraj.
Nadalje, da li postoji i jedan nebiblijski
istorijski dokaz o čoveku
koji je živeo pod imenom Isus,
od majke Marije,
koji je putovao sa svojih 12 sledbenika,
lečivši bolesne, i slično?
Postoji veoma mnogo istoričara koji su živeli
u ili oko mediteranskih zemalja toga doba,
bilo kao Isusovi savremenici
ili nedugo posle njega.
Koliko tih istoričara dokumentuje takvu osobu?
Niti jedan.
Međutim, to ne znači da branioci
istorijskog Isusa tvrde suprotno.
Obično se navode 4 istoričara
kojim se dokazuje postojanje Isusovo.
Plinije Mlađi, Suetonije i Tacije
su prva tri.
Njihove zabeleške o ovome se sastoje
od najviše nekoliko rečenica
a govore samo o Hristusu ili Hristu
što u stvari nije bilo ime već titula
i značila je "miropomazani".
Četvrti izvor se Josif, a taj izvor je
stotinama godina stara dokazana krivotvorina.
Na žalost, još uvek se uzima kao istina.
Neko ko je dizao iz mrtvih
i sam se uzdigao na nebo na očigled svih,
i koji je činio tolika čuda, bi, pomislili biste,
trebalo da ostane zabeležen u istoriji.
To se nije desilo, jer kada izvažete sve dokaze
velika je verovatnoća da osoba
kao što je Isus nikada nije ni postojala.
"Hrišćanska religija je parodija na obožavanje Sunca,
u kojoj su umesto Sunca postavili čoveka po imenu Hrist,
obožavajući ga na isti način
kao što su nekada obožavali Sunce."
Ne želimo da budemo svirepi,
ali želimo da budemo činjenično tačni.
Ne želimo nikoga da povredimo
ali želimo da budemo akademski ispravni
u onome što razumemo i znamo da je istina.
Hrišćanstvo jednostavno nije utemeljeno na istini.
Nalazimo da Hrišćanstvo u stvari
nije ništa više nego rimljanska priča
politički motivisana.
U stvarnosti Isus je bio solarno božanstvo
gnostičke hrišćanske sekte.
I kao i ostali paganski bogovi
bio je mitska figura.
Političke strukture su bile te
koje su htele da historiziranjem Isusa
ostvare društvenu kontrolu.
325. godine rimski car Konstantin je sazvao
Prvi vaseljenski sabor u Nikeji.
Upravo na tom skupu su ustanovljene,
politički motivisane, hrišćanske doktrine.
I tako je počela duga istorija
hrišćanskih krvoprolića i duhovne prevare.
U sledećih 1600 godina Vatikan je zadržao
svoj politički stisak oko evropskog vrata
donoseći tako radosna vremena kao što je Mračno doba
zajedno sa prosvetljujućim događajima
kao što su Krstaški ratovi i Inkvizicija.
Hrišćanstvo je, zajedno sa svim ostalim teističkim
sistemima verovanja, prevara ovog doba.
Ono služi da odvoji vrste od prirodnog sveta,
kao i jedne od drugih.
Ono podupire slepo potčinjavanje vlasti.
Ono umanjuje ljudsku odgovornost pod
izgovorom da "Bog" upravlja svime,
tako opravdavajući užasne zločine
počinjene u ime božanskog dela.
I ono najvažnije,
daje moć onima koji znaju istinu
a, koristeći mit,
manipuliše i kontroliše čitavim društvom.
Religiozni mit je najmoćniji
izum ikad smišljen
i služi kao psihološko tle
na kojem mogu da bujaju svi ostali mitovi.
Mit je ideja u koju se široko veruje
iako je sama po sebi lažna.
U jednom dubljem kontekstu, u religioznom smislu,
mit služi kao priča koja usmerava i mobilizuje ljude.
Pažnja nije usmerena na odnos priče prema stvarnosti,
već na njenoj funkciji.
Priča ne može da funkcioniše, ukoliko
neka zajednica ili narod u nju ne veruje.
Kada neki ljudi sa dovoljno lošeg ukusa javno počnu
da ispituju istinitost svete priče, debata o tome će izostati.
Čuvari vere ne ulaze u debatu sa takvim ljudima!
Oni ih ili ignorišu ili ih prozivaju bogohulnicima.
je u suštini početak novog doba.
U Jevanđelju po Luki, glava 22 stih 10, kada ga učenici pitaju
gde će sledeća pasha da bude posle njegova odlaska
Isus odgovara: "Eto kad uđete u grad srešće vas
čovek koji nosi vodu u krčagu, idite za njim u kuću u koju on uđe."
Ovaj zapis kudikamo najbolje otkriva
astrološku prirodu Svetog pisma.
Čovek koji nosi vodu u krčagu
je Vodolija, ili Vodonoša,
koji Se uvek prikazuje kao čovek
koji lije vodi iz krčaga.
On predstavlja doba koje dolazi posle Riba.
I kada Sunce (Božiji sin)
napusti Doba Riba (Isus)
preći će u kuću Vodolije
jer Vodolija dolazi iza Riba
u unazadnom pomeranju ravnodnevnica.
Sve što Isus u stvari govori je da će
posle Doba Riba doći Doba Vodolije.
Svi smo čuli za smak sveta.
Ukoliko stavimo na stranu
karikaturističku predstavu istog iz Otkrovenja,
glavni izvor ove ideje dolazi iz Jevanđelja po Mateju
glava 28 stih 20, gde Isus kaže:
"...i evo ja sam s vama u sve dane do
svršetka veka (engl. sveta)."
Međutim, reč "vek" ("svet") je jedna
od mnoštva pogrešno prevedenih reči u Bibliji.
Originalna reč je "eon"
što znači doba.
"I evo ja sam s vama u sve dane do svršteka doba."
Što i jeste istina, jer se Isusova solarna personifikacija Riba
završava sa ulaskom Sunca u Doba Vodolije.
Čitav koncept smaka sveta
je pogrešno protumačena astrološka alegorija.
Recimo to stotinama miliona ljudi
u Americi i širom planete
koji veruju da dolazi smak sveta.
Još nešto, uloga Isusa,
literarnog i astrološkog hibrida,
je najeksplicitniji plagijat
egipatskog Boga Sunca Horusa
Na primer, na zidovima Luksorskog hrama u Egiptu
postoje urezane glife stare 3500 godine.
koje prikazuju blagovesti,
bezgrešno začeće,
rođenje i poklonjenje Horusu.
Slike počinju javljanjem
devici Isis da će začeti Horusa,
nastavljaju se Neitom, Svetim Duhom,
koji oplođuje devicu
i konačno devičinim porođajem, i poklonjenjem.
Isto kao i priča o Isusovom bezgrešnom začeću.
U stvari, literarne sličnosti
između egipatske religije
i Hrišćanstva su neverovatne.
A plagijatorstvo se i nastavlja.
Priča o Noji i Nojevoj barci
je uzeta direktno iz narodnih tradicija.
Koncept velikog potopa je rasprostranjen
u čitavom drevnom svetu
sa više od 200 zabeleženih slučajeva u raznim epohama.
Međutim, pretraživanje predhrišćanskih
izvora može da stane na
epu o Gilgamešu, napisanog oko 2600. god. p.n.e.
Ova priča govori o velikom potopu kojeg je naredio bog,
o barci sa spašenim životinjama na njoj,
čak i o golubici koja se vraća sa dobrim vestim.
Sve je to samo deo zajedničkog sa biblijskom pričom,
uz mnoge ostale sličnosti.
A tu je i plagijarizovana priča o Mojsiju.
Priča kaže da je Mojsije po rođenju
stavljen u tršćanu korpu i pušten niz vodu
da bi izbegao čedoumorstvo.
Spasila ga je faraonova ćerka,
koja ga je odgojila kao princa.
Ova priča o bebi i korpi je ukradena
iz mita o Sargonu od Akadije,
koji datira otprilike iz 2250. god. p.n.e.
Sargon je, po rođenju, stavljen u tršćanu korpu
kako bi izbegao čedoumorstvo
i pušten niz vodu.
Spasila ga je i odgojila Aki,
plemićka babica.
Nadalje, Mojsije je poznat kao davalac zapovesti,
onaj koji je doneo Deset zapovesti.
Međutim, ideja o bogu koji na nekom brdu
daje svoje zapovesti proroku, takođe je veoma stara.
Mojsije je samo jedan od takvih proroka
u dugoj liniji sličnih u mitološkoj istoriji.
U Indiji to je bio Manu.
Na Kritu, Minos je bio taj koji se popeo na brdo Dikta
gde mu je Zevs predao svete zakone.
U Egiptu je to bio Mises.
On je done kamene ploče
sa uklesanim božiijim zakonima.
A što se tiče Deset zapovesti,
one su uzete iz Stiha 125
Egipatske knjige mrtvih.
Ono što je u Knjizi mrtvih bilo "Nisam ukrao",
postalo je "Ne kradi".
"Nisam ubio" postalo je "Ne ubij".
"Nisam govorio laži" postalo je
"Ne svedoči lažno na bližnjega svojega" itd.
U stvari, egipatska religija
je verovatno glavni temelj
Judeo-Hrišćanske vere.
Krštenje, zagrobni zivot, Božiji sud,
majka devica, vaskrsnuće, raspeće,
zavetni kovčeg, obrezivanje, spasioci,
sveti sabor, veliki potop, Uskrs, Božić, Pasha
i mnogi, mnogi drugi...
Svi su obeležja egipatskih ideja,
davno pre Hrišćanstva i Judeizma.
Sveti mučenik Justin, jedan od prvih
hrišćanskih istoričara i branioca vere, je pisao:
"Kada kažemo da je Isus Hrist, naš učitelj donešen na
svet bez seksualnog čina,
da je razapet i da je umro, a zatim da se digao iz mrtvih
i uzdigao na nebo,
mi ne iznosimo ništa što se razlikuje od onog u šta vi
verujete da je istina za sinove (boga) Jupitera."
U jednom drugom spisu, mučenik Justin je rekao ovo:
"Rođen je od majke device, prihvatite ovo da je
zajedničko sa onim što vi verujete za (boga) Perseja."
Očigledno je da su Justin i drugi rani hrišćani
znali koliko je Hrišćanstvo slično paganskim religijama.
Ipak, Justin je imao rešenje.
Što se njega tiče, to je đavolje delo,
đavo je imao toliko smotrenosti da je došao pre Hrista
a onda stvorio njegove sličnosti svuda u paganskom svetu.
Fundamentalno Hrišćanstvo. Fascinanto!
Biblija nije ništa drugo do
astroteološki literarni hibrid
kao i gotovo svi religijski mitovi pre nje.
U stvari, aspekt prenošenja svojstava
određenih ličnosti nekim drugim ličnostima
mogu se naći i unutar same Biblije.
U Starom zavetu postoji priča o Josifu.
Josif je Isusov prototip.
Josif je rođen čudesnim rođenjem,
Isus je rođen čudesnim rođenjem.
Josif je imao 12 braće,
Isus je imao 12 učenika.
Josif je prodat za 20 srebrnjaka,
Isus je prodat za 30 srebrnjaka.
Brat Juda je odgovoran za Josifovu izdaju,
učenik Juda je odgovoran za Isusovu izdaju.
Josif je počeo bogosluženje sa 30,
Isus je počeo bogosluženje sa 30.
Poklapanja se nastavljaju u beskraj.
Nadalje, da li postoji i jedan nebiblijski
istorijski dokaz o čoveku
koji je živeo pod imenom Isus,
od majke Marije,
koji je putovao sa svojih 12 sledbenika,
lečivši bolesne, i slično?
Postoji veoma mnogo istoričara koji su živeli
u ili oko mediteranskih zemalja toga doba,
bilo kao Isusovi savremenici
ili nedugo posle njega.
Koliko tih istoričara dokumentuje takvu osobu?
Niti jedan.
Međutim, to ne znači da branioci
istorijskog Isusa tvrde suprotno.
Obično se navode 4 istoričara
kojim se dokazuje postojanje Isusovo.
Plinije Mlađi, Suetonije i Tacije
su prva tri.
Njihove zabeleške o ovome se sastoje
od najviše nekoliko rečenica
a govore samo o Hristusu ili Hristu
što u stvari nije bilo ime već titula
i značila je "miropomazani".
Četvrti izvor se Josif, a taj izvor je
stotinama godina stara dokazana krivotvorina.
Na žalost, još uvek se uzima kao istina.
Neko ko je dizao iz mrtvih
i sam se uzdigao na nebo na očigled svih,
i koji je činio tolika čuda, bi, pomislili biste,
trebalo da ostane zabeležen u istoriji.
To se nije desilo, jer kada izvažete sve dokaze
velika je verovatnoća da osoba
kao što je Isus nikada nije ni postojala.
"Hrišćanska religija je parodija na obožavanje Sunca,
u kojoj su umesto Sunca postavili čoveka po imenu Hrist,
obožavajući ga na isti način
kao što su nekada obožavali Sunce."
Ne želimo da budemo svirepi,
ali želimo da budemo činjenično tačni.
Ne želimo nikoga da povredimo
ali želimo da budemo akademski ispravni
u onome što razumemo i znamo da je istina.
Hrišćanstvo jednostavno nije utemeljeno na istini.
Nalazimo da Hrišćanstvo u stvari
nije ništa više nego rimljanska priča
politički motivisana.
U stvarnosti Isus je bio solarno božanstvo
gnostičke hrišćanske sekte.
I kao i ostali paganski bogovi
bio je mitska figura.
Političke strukture su bile te
koje su htele da historiziranjem Isusa
ostvare društvenu kontrolu.
325. godine rimski car Konstantin je sazvao
Prvi vaseljenski sabor u Nikeji.
Upravo na tom skupu su ustanovljene,
politički motivisane, hrišćanske doktrine.
I tako je počela duga istorija
hrišćanskih krvoprolića i duhovne prevare.
U sledećih 1600 godina Vatikan je zadržao
svoj politički stisak oko evropskog vrata
donoseći tako radosna vremena kao što je Mračno doba
zajedno sa prosvetljujućim događajima
kao što su Krstaški ratovi i Inkvizicija.
Hrišćanstvo je, zajedno sa svim ostalim teističkim
sistemima verovanja, prevara ovog doba.
Ono služi da odvoji vrste od prirodnog sveta,
kao i jedne od drugih.
Ono podupire slepo potčinjavanje vlasti.
Ono umanjuje ljudsku odgovornost pod
izgovorom da "Bog" upravlja svime,
tako opravdavajući užasne zločine
počinjene u ime božanskog dela.
I ono najvažnije,
daje moć onima koji znaju istinu
a, koristeći mit,
manipuliše i kontroliše čitavim društvom.
Religiozni mit je najmoćniji
izum ikad smišljen
i služi kao psihološko tle
na kojem mogu da bujaju svi ostali mitovi.
Mit je ideja u koju se široko veruje
iako je sama po sebi lažna.
U jednom dubljem kontekstu, u religioznom smislu,
mit služi kao priča koja usmerava i mobilizuje ljude.
Pažnja nije usmerena na odnos priče prema stvarnosti,
već na njenoj funkciji.
Priča ne može da funkcioniše, ukoliko
neka zajednica ili narod u nju ne veruje.
Kada neki ljudi sa dovoljno lošeg ukusa javno počnu
da ispituju istinitost svete priče, debata o tome će izostati.
Čuvari vere ne ulaze u debatu sa takvim ljudima!
Oni ih ili ignorišu ili ih prozivaju bogohulnicima.
nordic_warrior
Elita
- Poruka
- 18.286
a jel ovo nije moglo malo preglednije da se napise i zaobidje post od 3 km u duzini
Ninjarijeka
Primećen član
- Poruka
- 644
pročitaj neće ti biti žao
Sentinel wolf
Ističe se
- Poruka
- 2.592
nordic_warrior
Elita
- Poruka
- 18.286
ma procitao sam covece (samo mislim da je dzabe,slep nece progledati) ali opet sledeci put gledaj da to stavis malo slozenije i zbijenije,ma koliki da je text
Ninjarijeka
Primećen član
- Poruka
- 644
nije copy paste nego nisam imao baš volje za slaganjem pa mi ovako bilo jednostavnije
Sentinel wolf
Ističe se
- Poruka
- 2.592
Уверен сам да ће северни_ратник следећи пут имати доста воље за брисањем... 
Ninjarijeka
Primećen član
- Poruka
- 644
pa kada je pravi text na tu temu onda mislim da će progledati kroz prste!!
Sentinel wolf
Ističe se
- Poruka
- 2.592
Надам се, мада је у праву када каже да је џабе слепом показивати (и глувом говорити)... 
nordic_warrior
Elita
- Poruka
- 18.286
Уверен сам да ће северни_ратник следећи пут имати доста воље за брисањем...
ne,text zasluzuje paznju ali u malo drugacijoj formi ;-)
Ninjarijeka
Primećen član
- Poruka
- 644
Pa oda neka slepima netko čita a brajovo pismo na ekranu još nisam isprobao!!
Sentinel wolf
Ističe se
- Poruka
- 2.592
Ипак на овај текст има још доста тога да се дода... рецимо податак да је на Трећем Васељенском сабору у Никеји "демократским путем" гласано да ли жена има душу, односно да ли се према њој треба односити као према човеку - пошто је створена од Адамовог ребра... 
Ninjarijeka
Primećen član
- Poruka
- 644
e Hebiga pa sad ga pretera ovoga nema u novom zavetu
Sentinel wolf
Ističe se
- Poruka
- 2.592
Ах, чега све нема у новом завету...
Ninjarijeka
Primećen član
- Poruka
- 644
Pa nema pive,nema odojka i nema demokracije a to je ono što će nas oterati u apokalipsu!
Ali o tome drugi put!!!
Ali o tome drugi put!!!
Sentinel wolf
Ističe se
- Poruka
- 2.592
Ма ***** демокрацију... одбојку бих такође заменио фудбалом, а пиво је one and the only...
Ninjarijeka
Primećen član
- Poruka
- 644
Bre prase kakva odbojka_odojak-prase
Narmer
Primećen član
- Poruka
- 632
@Ninjarijeka
Prepricala si dokumentarac, ja ga imam pod nazivom Zeitgeist.
bilo je Doba Ariesa - Ovna, ne Jarca...lapsus kalami, verujem.
Prepricala si dokumentarac, ja ga imam pod nazivom Zeitgeist.
bilo je Doba Ariesa - Ovna, ne Jarca...lapsus kalami, verujem.
Sentinel wolf
Ističe se
- Poruka
- 2.592
Dobar tekst i dobro složen, lako se čita i razume...
E, sad, ko shvati, shvati... ko prihvati, prihvati...
Od mene, hvala ti... ono što sam zaboravio i što nisam stigao da pročitam – primio sam k znanju. ;-)
- Poruka
- 78.085
еј чико молим те немој само да ти причаш о ГЛУПОСТИМА
- stanje
