Khal Drogo
Veoma poznat
- Poruka
- 12.674
Кошарка у Европи није профитабилан спорт. Неће никад ни бити. Заправо у Европи осим фудбала у пар водећих земаља (а и ту је велики ?) нити један колективни спорт није профитабилан.
Ту тежити некој "приватизацији“ је инфантилно размишљање јер нико неће уложити паре у клуб који ће му доносити губитке.
Има наравно успјешних и богатих људи, заљубљеника у кошарку, који ће уложити паре у спорт који воле иако им не доноси непосредно зараду, но такви су ријетки, на овим просторима то је Емил Тедески и нико више. Остали или нису тај калибар да би могли држати клуб или им не пада на памет улагати у нешто што им не доноси зараду.
И ту имате избор, или угасити кошарку, свести то на неки пуки аматеризам који ће водити паду занимања и лаганом одумирању српске кошарке или наћи начине да клубови ипак некако функционишу.
Ту је битисање кошаркашких клубова овисно прије свега од спонзора. Које није лако наћи. У српском спорту, и кошарци, то је повезано са државом, успјешне фирме за своје спонзорисање добију неке повластице од државе.
Ту се обично све гледа кроз призму два клуба, Звезде и Партизана, но ако држава посредно преко спонзора који су овисни од државе, уложи у та два клуба, мора мало "погледати“ и остале, и Борац и Војводину и Златибор и све клубове прве, друге и нижих лига.
И у тим клубовима се још увијек јако добро ради са млађим узрастима, и ту се појављују надарени клинци од којих ће српска кошарка имати користи.
И те паре које иду у вјечите, изгледају енормно када гледамо из угла неког Златибора или Вршца, али и ти клубови требају бити конкурентни у Европи.
Ако погледамо евролигаше и буџете (овдје) за сезону 2019/20
А ваља покушати бити конкурентан. Звезда јесте успјела добрим избором не прескупих (наравно да се мора платити квалитет али то није било прескупо) аквизиција држати корак са оним неупоредиво богатијим, но ту не можете узети играча са прескупом цијеном и који је у свом зениту, узимате или оне још неафирмисане, или који нису играли ЕЛ па се преко евролигаша настоје промовисати, или ветеране или оне који су имали лоших задњих пар сезона. Па како вам се посрећи, некад и ту добро изаберете, некад не.
Наћи потребно рјешење и није лако. Тринкијери је по преузимању Партизана "нанишанио“ Парахоускија, но Бјелорус (овдје) је након 3 добре сзоне у Униксу, Макабију и Ритасу имао своју цијену, она је 550.000$ по сезони, нема ту “јој, пуно је то“, толико вриједи, ако нећете платити ви, платиће други, ако је то процјена тренера да треба тај квалитет, кеширајте. Узми или остави. А и ту се не ријетко омаши.
Звезда је задњих година опет релативно добро попуњавала свој играчки састав у складу са тих око 4 мил.€ колико може издвојити за плате играча. Рецимо у сезони 2019/20 су довели Кевина Пантера, који је претходне двије сезоне играо у АЕК-у и Виртусу, није тада био прескуп, данас тај Пантер (овдје) након двије евролигашке сезоне и одличне сезоне у полуфиналисту ЕЛ, Арманију, опасне бројке, вриједи барем три пута више него прије двије сезоне.
И ове сезоне Звезда се покушава држати тог оквира, око 4 мил.€ (+/-) за плате играча, довели су из Будућности Ивановића и Митровића који нису прескупи, а ни Ерон Вајт (овдје) након двије баш лоше сезоне свакако није скуп, много испод рецимо поменутог Парахоускија, колико ће са таквим саставом бити конкурентни много богатијим евролигашима, показаће сезона.
Опет ако неки играч у финишу сезоне експлодира, оде он, Добрић је екслодирао, оде у Барсу. То ваља попунити, Звезда би знала претходних сезона попунити састав из свог развојног тима, ФМП-а, но у завршеној сезони нити један играч ФМП-а није наговјестио да је квалитет за ЕЛ.
И ту се јавља проблем српских и страних играча. У завршеној сезони и кроз Звезду и кроз Партизан је продефиловало 9 странаца. Превише. У ЕЛ не можете ограничити број странаца, постоји и императив резултата, у КЛС можете али КЛС је маргинализована (а и ту се мора редефинисати статус странца, "домаћи“ играч не може бити онај који има само српски пасош, већ би морао имати српско спортско држављанство, односно да је до 16-е изабрао Србију као своју земљу), могли би ограничити број странаца и у АБА лиги, на 3 или 4, али ту треба сагласност српских клубова, а то се никад неће добити, иако би то била корисна одлука. Тако да се све своди на клубове какву ће имати оријентацију, ка страним или српским играчима.
Ту је и Мега која је у овом времену беспарице и проблема кроз које пролази српска кошарка, нашла начин како функционисати.
Али они немају императив резултата, не морају подвлађивати ни навијачима, њихова оријентација је на развоју и афирмавији младих играча гдје је често наредна станица ен-би-еј.
И то се до сада показало добром оријентацијом, а користи је имала и српска кошарка.
Партизан је задњих сезона подоста лутао, фрустрирајуће сезоне које је пратило хорско јадиковање и нарицање оних који себе лажно представљају навијачима, а дежурне кривце су нашли у Вучићу и Остоји.
Ове сезоне је могуће окретање листа, довели су на мјесто спортског директора Зорана Савића, и бомба, Жоц се вратио у Партизан.
Жељко ће наравно направити ресет, неких играча ће се ријешити, петорица су већ отишла иако је наводно постојала жеља да Јарамаз остане. Довест ће играче који су по његовом укусу. Вјероватно неће моћи довести играче које жели него оне које за распложиве паре може довести.
Једнога је већ довео, и ту ће Партизан опасно искеширати, по тврђењу Јурохупса (овдје)
Јасно је и да је ово највећи уговор у историји српске кошарке, далеко највећи. Пантер јесте већ дошао у српски клуб како написах 2019-е, али тада је дошао из екипе која је играла ФИБА ЛШ, тада је са 26 година тражио евролигаша преко којег ће се промовисати, сада је то већ нова прича, играч са високим рејтингом, и барем 3 пута већа цијена. И уговор који ће унијети тектонске промјене у српској кошарци, гдје се поставља питање, шта послије,
Жоц обично погоди са појачањима, уосталом најбољи тренер Европе свих времена, међутим ако имате тако скупу аквизицију, и оне који ће тек потписати, ваља "пристојно“ кеширати, видјећемо колико ће се то вратити Партизану.
У свему томе, таквом оријентацијом и довођењем тако скупих аквизиција, перспектива српске кошарке није најјаснија. Циљ Партизана јесте повратак у ЕЛ, том циљу се тежи, али Партизан је играо фајнал-фор ЕЛ са играчким саставом чији сви уговори збирно нису вриједили колико сам Пантеров ове сезоне.
Како год, волио бих да овај потез, који ће имати рефлексије наредних година, донесе српској кошарци пуно доброг, међутим и нисам превелики оптимиста.
Ту тежити некој "приватизацији“ је инфантилно размишљање јер нико неће уложити паре у клуб који ће му доносити губитке.
Има наравно успјешних и богатих људи, заљубљеника у кошарку, који ће уложити паре у спорт који воле иако им не доноси непосредно зараду, но такви су ријетки, на овим просторима то је Емил Тедески и нико више. Остали или нису тај калибар да би могли држати клуб или им не пада на памет улагати у нешто што им не доноси зараду.
И ту имате избор, или угасити кошарку, свести то на неки пуки аматеризам који ће водити паду занимања и лаганом одумирању српске кошарке или наћи начине да клубови ипак некако функционишу.
Ту је битисање кошаркашких клубова овисно прије свега од спонзора. Које није лако наћи. У српском спорту, и кошарци, то је повезано са државом, успјешне фирме за своје спонзорисање добију неке повластице од државе.
Ту се обично све гледа кроз призму два клуба, Звезде и Партизана, но ако држава посредно преко спонзора који су овисни од државе, уложи у та два клуба, мора мало "погледати“ и остале, и Борац и Војводину и Златибор и све клубове прве, друге и нижих лига.
И у тим клубовима се још увијек јако добро ради са млађим узрастима, и ту се појављују надарени клинци од којих ће српска кошарка имати користи.
И те паре које иду у вјечите, изгледају енормно када гледамо из угла неког Златибора или Вршца, али и ти клубови требају бити конкурентни у Европи.
Ако погледамо евролигаше и буџете (овдје) за сезону 2019/20
Звезда је имала буџет 8,3 мил. €, од чега на плате играче ваља одвојити око 4 мил.€. То за наше прилике дјелује огромно, али у Евролиги то је далеко најмањи буџет те сезоне, имамо оне богатије евролигаше са 5-6 пута већим издвајањима за плате играча.
А ваља покушати бити конкурентан. Звезда јесте успјела добрим избором не прескупих (наравно да се мора платити квалитет али то није било прескупо) аквизиција држати корак са оним неупоредиво богатијим, но ту не можете узети играча са прескупом цијеном и који је у свом зениту, узимате или оне још неафирмисане, или који нису играли ЕЛ па се преко евролигаша настоје промовисати, или ветеране или оне који су имали лоших задњих пар сезона. Па како вам се посрећи, некад и ту добро изаберете, некад не.
Наћи потребно рјешење и није лако. Тринкијери је по преузимању Партизана "нанишанио“ Парахоускија, но Бјелорус (овдје) је након 3 добре сзоне у Униксу, Макабију и Ритасу имао своју цијену, она је 550.000$ по сезони, нема ту “јој, пуно је то“, толико вриједи, ако нећете платити ви, платиће други, ако је то процјена тренера да треба тај квалитет, кеширајте. Узми или остави. А и ту се не ријетко омаши.
Звезда је задњих година опет релативно добро попуњавала свој играчки састав у складу са тих око 4 мил.€ колико може издвојити за плате играча. Рецимо у сезони 2019/20 су довели Кевина Пантера, који је претходне двије сезоне играо у АЕК-у и Виртусу, није тада био прескуп, данас тај Пантер (овдје) након двије евролигашке сезоне и одличне сезоне у полуфиналисту ЕЛ, Арманију, опасне бројке, вриједи барем три пута више него прије двије сезоне.
И ове сезоне Звезда се покушава држати тог оквира, око 4 мил.€ (+/-) за плате играча, довели су из Будућности Ивановића и Митровића који нису прескупи, а ни Ерон Вајт (овдје) након двије баш лоше сезоне свакако није скуп, много испод рецимо поменутог Парахоускија, колико ће са таквим саставом бити конкурентни много богатијим евролигашима, показаће сезона.
Опет ако неки играч у финишу сезоне експлодира, оде он, Добрић је екслодирао, оде у Барсу. То ваља попунити, Звезда би знала претходних сезона попунити састав из свог развојног тима, ФМП-а, но у завршеној сезони нити један играч ФМП-а није наговјестио да је квалитет за ЕЛ.
И ту се јавља проблем српских и страних играча. У завршеној сезони и кроз Звезду и кроз Партизан је продефиловало 9 странаца. Превише. У ЕЛ не можете ограничити број странаца, постоји и императив резултата, у КЛС можете али КЛС је маргинализована (а и ту се мора редефинисати статус странца, "домаћи“ играч не може бити онај који има само српски пасош, већ би морао имати српско спортско држављанство, односно да је до 16-е изабрао Србију као своју земљу), могли би ограничити број странаца и у АБА лиги, на 3 или 4, али ту треба сагласност српских клубова, а то се никад неће добити, иако би то била корисна одлука. Тако да се све своди на клубове какву ће имати оријентацију, ка страним или српским играчима.
Ту је и Мега која је у овом времену беспарице и проблема кроз које пролази српска кошарка, нашла начин како функционисати.
Али они немају императив резултата, не морају подвлађивати ни навијачима, њихова оријентација је на развоју и афирмавији младих играча гдје је често наредна станица ен-би-еј.
И то се до сада показало добром оријентацијом, а користи је имала и српска кошарка.
Партизан је задњих сезона подоста лутао, фрустрирајуће сезоне које је пратило хорско јадиковање и нарицање оних који себе лажно представљају навијачима, а дежурне кривце су нашли у Вучићу и Остоји.
Ове сезоне је могуће окретање листа, довели су на мјесто спортског директора Зорана Савића, и бомба, Жоц се вратио у Партизан.
Жељко ће наравно направити ресет, неких играча ће се ријешити, петорица су већ отишла иако је наводно постојала жеља да Јарамаз остане. Довест ће играче који су по његовом укусу. Вјероватно неће моћи довести играче које жели него оне које за распложиве паре може довести.
Једнога је већ довео, и ту ће Партизан опасно искеширати, по тврђењу Јурохупса (овдје)
3 мил. $ за двије сезоне, односно 1,5 мил. $ посезони. Остоја јесте заскичао да није толико, али јасно је да играч са 14,3 поена у Арманију не кошта пуно мање.
Јасно је и да је ово највећи уговор у историји српске кошарке, далеко највећи. Пантер јесте већ дошао у српски клуб како написах 2019-е, али тада је дошао из екипе која је играла ФИБА ЛШ, тада је са 26 година тражио евролигаша преко којег ће се промовисати, сада је то већ нова прича, играч са високим рејтингом, и барем 3 пута већа цијена. И уговор који ће унијети тектонске промјене у српској кошарци, гдје се поставља питање, шта послије,
Жоц обично погоди са појачањима, уосталом најбољи тренер Европе свих времена, међутим ако имате тако скупу аквизицију, и оне који ће тек потписати, ваља "пристојно“ кеширати, видјећемо колико ће се то вратити Партизану.
У свему томе, таквом оријентацијом и довођењем тако скупих аквизиција, перспектива српске кошарке није најјаснија. Циљ Партизана јесте повратак у ЕЛ, том циљу се тежи, али Партизан је играо фајнал-фор ЕЛ са играчким саставом чији сви уговори збирно нису вриједили колико сам Пантеров ове сезоне.
Како год, волио бих да овај потез, који ће имати рефлексије наредних година, донесе српској кошарци пуно доброг, међутим и нисам превелики оптимиста.
