- Poruka
- 380.481
Ptica čije telo nakon što ugine ne truli, već postaje balsamovano
Krstokljun je jedna od najinteresantnijih ptica Kopaonika, planine fascinantne prirode. Različiti tipovi staništa uslovili su bogatstvo i raznovrsnost Nacionalnog parka, a ova zaštićena vrsta ptice, veoma je interesantna svim ljubiteljima naše planinske lepotice.
Krstokljun je vrsta ptice pevačice iz roda krstokljuna (lat. Loxia). Naseljava četinarske šume u Evropi, Severnoj i Centralnoj Aziji, u delovima Severne Afrike, kao i delovima Severne Amerike.
Krstokljun dostiže dužinu od 15 do 17 centimetara] i težinu od 43 do 57 grama. Osnovna karakteristika krstokljuna je kljun koji je izdužen i na vrhovima zakrivljen (gornji i donji deo kljuna se ukrštaju), zahvaljujući čemu može lako da dopre do semena četinara, koje vadi iz šišarki. Ima veliku glavu i jake noge. Perje mužjaka je crveno ili riđe, na donjem delu stomaka svetlo sivo. Perje ženki je žutozelenkasto i sivo. Krila i rep su smeđi. Mladunci su sivkasti, a jednogodišnji mužjaci su narandžastožuti. Postoji veliki broj varijeteta, koji se razlikuju po oglašavanju, veličini i obliku kljuna
Mužjak je nešto veći od ženke i sa svojom bojom dosta upadljiv u prirodi.
Gnezda prave dva puta godišnje na četinarskim stablima, a najčešće polažu 3-5 jaja. Inkubacija traje 13 dana.
Krstokljuni su mirne, ali i društvene ptice. Lako se mogu uloviti i pripitomiti, ali treba ih čuvati kao retkost i ukras crnogoričnih šuma. Vole da žive u kolektivu, u većim ili manjim jatima. Na taj način lakše odolijevaju neprijatelju, među koje se ubrajaju jastreb, siva lunja i crvena veverica. Lete u talasastoj liniji, a na tlu su jako nespretni pa retko i silaze sa stabala.
Prilikom hranjenja, na vratu i kljunu im ostaje dosta smolastih i eteričnih materija, koje redovno posle čiste. Ipak, zahvaljujući tim materijama, njihovo telo postaje impregnirano i može se reći da ptica ne propada nakon uginuća. Uginuli primerak izgleda kao da je balzamovan.
Krstokljuni lete u talasastoj liniji, ali zato su jako nespretni na tlu i retko silaze sa stabala. Prilikom penjanja pomažu se svojim kljunom. Odolevaju najjačoj zimi i hladnoći, pod uslovom da imaju dovoljno semenki za ishranu.
(Wikipedia)
https://www.krstarica.com/zabava/zanimljivosti/ptica-krstastog-kljuna/
