Читам ево поново Кантову "Критику моћи суђења", и једноставно ми се намеће мисао док то радим: "О чему овај пише?"
Гомила празних појмова, празних балона. Гомила страница без иједне јасне мисли. Само општи појмови којима се ништа не може мислити. Мисао се губи у ничему. Баш као код Хегела, Фихтеа и свих оних којима је Кант родоначелник у томе.
Кант је дошао до неких генијалних увида. Пре свега открио је синтетичке судове априори тј. открио је могућност стицања знања независно од спољашњег искуства. Дакле, трансцендентална естетика. Затим, учење о емпиријском и интелигибилном карактеру. Као и критике онтолошког, физикотеолошког, и космолошког доказа којима је срушио теологију.
Та знања која набројах нешто су за шта му следује сва слава овог света али и то је све.
Већину осталог што је писао можемо ставити у ред безвредног. У нешто у чему је очито имала велики утицај његова надолазећа деменција, jер једино тако можемо објаснити тај парадокс. А смешно је што су такав стил одмах преузели филозофастери и шарлатани довевши филозофију до декаденције у којој је данас.
Онај ко има шта да каже писаће јасно. Користиће јасне, конкретне појмове, стално се ослањајући на њихов извор, било то посредно, било непосредно искуство, али искуство.
Онај ко нема шта да каже користиће опште појмове, апстракције, празне балоне и немојте да губите време на таква дела када вам падну под руку, па макар био и Кант у питању.
Међутим, оно што разликује Канта од Хегела, Фихтеа и сличних јесте што код њега у гомили кукоља има и жита, и то каквог жита. Зато немојте одбацивати Канта, то не кажем.
Читајте Шопенхаурову Критику његове филозофије како би раздвојили жито од кукоља. Како би узели из ње оно што је у њој вредно а не губили време на безвредно.
Гомила празних појмова, празних балона. Гомила страница без иједне јасне мисли. Само општи појмови којима се ништа не може мислити. Мисао се губи у ничему. Баш као код Хегела, Фихтеа и свих оних којима је Кант родоначелник у томе.
Najveća šteta od Kantovog mestimično nejasnog i mutnog izlaganja sastoji se u tome da je on poslužio kao exemplar, kao dozvola za zloupotrebe. Publika je bila prisiljena da shvati da nejasno i mutno nije uvek i besmisleno, pa se besmisleno odmah stalo prikrivati iza nejasnoga izlaganja. Fihte je bio prvi koji je prihvatio taj privilegij, i mnogo se njime koristio. Šeling nije iza njega izostajao, pa je onda čitava vojska gladnih piskaraia bez duha i poštenja ubrzo prevazišla obojicu. Pa ipak, najdrskiji u tome gomilanju čistog besmisla u škrabanju besomučnih sukoba reči bez ikakvog značenja, koje su se dotle mogle čuti samo u ludnicama, bio je Hegel, koji je tako postao orude najgrublje opšte mistifikacije koja je ikad nastala, sa uspehom koji će potomstvu izgledati neverovatan .
Шопенхауер
Кант је дошао до неких генијалних увида. Пре свега открио је синтетичке судове априори тј. открио је могућност стицања знања независно од спољашњег искуства. Дакле, трансцендентална естетика. Затим, учење о емпиријском и интелигибилном карактеру. Као и критике онтолошког, физикотеолошког, и космолошког доказа којима је срушио теологију.
Та знања која набројах нешто су за шта му следује сва слава овог света али и то је све.
Већину осталог што је писао можемо ставити у ред безвредног. У нешто у чему је очито имала велики утицај његова надолазећа деменција, jер једино тако можемо објаснити тај парадокс. А смешно је што су такав стил одмах преузели филозофастери и шарлатани довевши филозофију до декаденције у којој је данас.
Онај ко има шта да каже писаће јасно. Користиће јасне, конкретне појмове, стално се ослањајући на њихов извор, било то посредно, било непосредно искуство, али искуство.
"Kao što je lep oblik tela najpovoljnije viđen kada je telo sasvim lako odeveno ili uopšte bez odela isto tako će se svaka lepa i zaista bogata inteligencija uvek izražavati na najprirodniji, najotvoreniji i najjednostavniji način. I obrnuto, duhovno siromaštvo, konfuznost, nastranost, odevaće se u nategnute izraze i u najnejasniju retoriku, da bi tako zamotali u teške i pompezne fraze sitne, prazne, prozaične ili svakidašnje misli.
Oni su u tome slični čoveku, koji u nedostatku lepote, pokušava da taj nedostatak nadoknadi odelom, pa bi da skrije rugobu svoje ličnosti varvarskim gizdanjem, perjem, kolorima, ogrtačima. I kao što bi se takav čovek našao u velikoj nevolji kada bi morao da hoda go, tako bi i naš autor bio u neprlici kada bi ga prisilili da svoju pompeznu, nejasnu knjigu prevede na razumljiv jezik koji bi otkrio siromaštvo njenog sadržaja".
Шопенхауер Svet kao volja i predstva 1, glava 47.
Онај ко нема шта да каже користиће опште појмове, апстракције, празне балоне и немојте да губите време на таква дела када вам падну под руку, па макар био и Кант у питању.
Међутим, оно што разликује Канта од Хегела, Фихтеа и сличних јесте што код њега у гомили кукоља има и жита, и то каквог жита. Зато немојте одбацивати Канта, то не кажем.
Читајте Шопенхаурову Критику његове филозофије како би раздвојили жито од кукоља. Како би узели из ње оно што је у њој вредно а не губили време на безвредно.
Poslednja izmena:
.gif "zelenko3 :zelenko3:")
