Оно из чега извиру слике опажаји јесте кретање, акција. Акција у смислу трајања и воље која је основа свега а из које издвајамо перцепције, опажаје слике, као шему будуће акције на ствари тенденције воље коју зовемо "ја" а која се на начин квалитативне множине садржи у вољи по себи. Воља по себи обухвата све индивидуалне акције или индивидуалне тенденције воље, на начин прожимања, на начин мелодије.
Вероватно ће овај след мисли бити много јаснији уз аналогију:
Анђели кажу Лоту "у целој равни да ниси стао"
Супстанција свега јесте кретање. Кретање је метафизичка категорија, оно се не може опазити, нити мерити, нити анализирати, оно је интуиција, "ствар по себи".
Бити у кретању значи бити изван овога света појава, бити у области трансцендентног, бити у равни акције.
Међутим, Готова жена стаје, окреће се уназад и тиме се се претвара у камен.
Из кретања, из акције, издвајамо шеме будуће акције на ствари или непокретне слике, опажаје. Ти опажаји јесу "камен", непокретна слика у свести субјекта а коју зовемо "реалност", иако је реалност нешто сасвим друго. Реалност је оно из чега је слика проистекла, динамика, кретање, акција, трајање, воља.
Дакле, знамо где је наш дом. Он је у трансценденцији, која је динамична, и из које се издвајају слике спољашњег света. Докле год смо у томе, у кретању, бићемо део "елан витала", део живота самог. Када год станемо и почнемо опажати око себе, тиме динамично претварамо у статично, кретање претварамо у непокретност, интуицију у перцепцију, "Ствар по себи" у појаву, вољу у представу.
"Сетите се жене Лотове" ... каже Исус у Јеванђељу по Матеју као савет за спас од наступајуће апокалипсе. У времену свеопште катаклизме сетите се где је ваш дом који је динамичан. Немојте стајати и гледати сенке на зиду Платонове пећине, мислећи да су сенке реалност, јер ћете постати камен попут жене Лотове.
Вероватно ће овај след мисли бити много јаснији уз аналогију:
Tada ona dva čoveka rekoše Lotu: Ako imaš ovde još koga svog, ili zeta ili sina ili kćer, ili koga god svog u ovom gradu, gledaj nek idu odavde;
Jer hoćemo da zatremo mesto ovo, jer je vika njihova velika pred Gospodom, pa nas posla Gospod da ga zatremo.
A kad zora zabele, navališe anđeli na Lota govoreći: ustani, uzmi ženu svoju, i dve kćeri svoje koje su tu, da ne pogineš u bezakonju grada tog.
I kad ih izvedoše napolje, reče jedan: Izbavi dušu svoju i ne obziri se natrag i u celoj ovoj ravni da nisi stao; beži na ono brdo da ne pogineš.
I zatre Bog one gradove i svu onu ravan, i sve ljude u gradovima i rod zemaljski.
I kad sunce ogranu po zemlji, Lot dođe u Sigor.
Ali žena Lotova beše se obazrela idući za njim, i posta slan kamen.
Iz prve knjige Mojsijeve
Анђели кажу Лоту "у целој равни да ниси стао"
Супстанција свега јесте кретање. Кретање је метафизичка категорија, оно се не може опазити, нити мерити, нити анализирати, оно је интуиција, "ствар по себи".
Бити у кретању значи бити изван овога света појава, бити у области трансцендентног, бити у равни акције.
Међутим, Готова жена стаје, окреће се уназад и тиме се се претвара у камен.
Из кретања, из акције, издвајамо шеме будуће акције на ствари или непокретне слике, опажаје. Ти опажаји јесу "камен", непокретна слика у свести субјекта а коју зовемо "реалност", иако је реалност нешто сасвим друго. Реалност је оно из чега је слика проистекла, динамика, кретање, акција, трајање, воља.
Дакле, знамо где је наш дом. Он је у трансценденцији, која је динамична, и из које се издвајају слике спољашњег света. Докле год смо у томе, у кретању, бићемо део "елан витала", део живота самог. Када год станемо и почнемо опажати око себе, тиме динамично претварамо у статично, кретање претварамо у непокретност, интуицију у перцепцију, "Ствар по себи" у појаву, вољу у представу.
"Сетите се жене Лотове" ... каже Исус у Јеванђељу по Матеју као савет за спас од наступајуће апокалипсе. У времену свеопште катаклизме сетите се где је ваш дом који је динамичан. Немојте стајати и гледати сенке на зиду Платонове пећине, мислећи да су сенке реалност, јер ћете постати камен попут жене Лотове.
Poslednja izmena:
