gordanas85
Početnik
- Poruka
- 6
ja bih volela da ponovo procitam kremansko prorocanstvo jer sam je davno citala samo ne znam sa kog sajta da skinem
-
- Popularno:
- У Бачинцима постављен нови противградни...
- Poruka iz Biblijskih stihova
- Gašiću, šta ti radiš u Bosni i...
- Drama u poznatom beogradskom hotelu -...
- Od kog pića ste se napili kao letva?
- Makron, Merc i Starmer dali ultimatum...
- Poslovna šansa - CBD bez kanabisa?
- Dragan Đilas je najveći problem srpske...
- СНС, путеви, радови и обмане
- Blokaderi najavljuju: Đilas, Marinika...
Kremansko prorocanstvo
- Začetnik teme DON
- Datum pokretanja
gordanas85
Početnik
- Poruka
- 6
koliko se secam u ovom prorocanstvu da su se mnoge stvari ostvarile bar do sada a sta ce biti dalje videcemo
korkanj
Ističe se
- Poruka
- 2.464
Evo cele knjige
Dragoljub Golubovic - Kremansko prorocanstvo
http://www.***********/document/SDypWtA7/Dragoljub_Golubovic_-_Kremansk.html
Zoroastar
Domaćin
- Poruka
- 3.783
Sticajem okolnosti, poznato mi je da je čiča iz Tarabićeve familije sa kojim se Koštunica sreo pred kamerama, bio silno nagovaran, pa čak i plaćen da da izjavu: „Mislim da ste vi taj čovek!“
Ovo Brankovo sa tekstom iz knjige, nema nikakve veze. Stvar je dnevno politički diletantna i ako je odradila šta je trebala alal im laganje, no to im je zanat svakako.
Poslednja izmena:
Ne znam odakle je ovaj tekst:
„
Овако је о овом времену, јер му је „тако казато“, показујући
руком према северу, према територији која тада
није била српска, већ аустроугарска, говорио Митар Тарабић,
а записао, вазда се чудећи, Прота Захарије:
Међу људима у једном народу, тамо на северу,
к'о из воде изнићи ће један мали човек,
па ће људе учити љубави и дружељубљу,
али и он ће имати млого притворица и јуда,
и биће час горе час доле.
Нико од тијех притворица неће хтети да сазна
шта је то права људска милост,
али остаће његове мудрачке књиге
и све речи које он будне изговорио,
па ће људи видети у каквој су заблуди били.
Видеће да су се к'о жене
свађали ни за шта и ни око шта.
За владавине тог човека у Србији ће се
живети у „великачком рахатлуку“, „кућу
неће имати само ко не будне хтео“,
„нашијем парама ићи ћемо по целом свету“,
једино што неће престати међусобна „људска омраза“...
Ово пророчанство је , по сопственом признању,
уочи петог октобра двехиљадите,
грубо преиначила и злоупотребила
група српских интелектуалаца,
наводећи народ на помисао
да је тај „човек из народа“
Војислав Коштуница,
а и он сам је подржао ту лаж.
„
i ne znam zašto je pisan u strofama iako je obična proza.
Prve dve strofe: „Међу људима у једном народу...“ i „Нико од тијех притворица..“ su ustvari dve mislli koje se u tekstu knjige Golubovića i Malenkovića navode jedna za drugom kao celovit tekst.
Treća strofa je napabirčena navodima, sa potpuno drugog mesta, da bi ispalo da se odnosi na vreme „čoveka iz vode“, što je gruba preinaka. Kazivanje o čoveku iz vode, barem po pomenutoj knjizi, govori o opštenarodnoj gluposti veoma nalik ovoj kojoj aktuelno nazočimo i tu se nigde ne pominje nikakav život u „великачком рахатлуку“ niti išta slično. Neko izgleda hoće da čoveka iz vode i vreme gluposti, koje mi jako liči na ovo sadašnje, izmeša sa onim blagostanja i prosperiteta i čoveka na belom konju koje veoma zorno podseća na Tita.
Ovo sam prekucao iz knjige „Kremansko Prorčanstvo“ D. Golubović, D. Malenković, Nova Knjiga Beograd 1986, sa strana 183, 184:
„Narod će izglupiti i glupiti sve više i više. Rađaće se ljudi, a da ne znaju ko im je djed i pradjed. Ljudi će mišljeti da sve znaju, a ništa znati neće.
Srbi će se odvajati jedni od drugijeh, pa će sve govoriti: „Ja nijesam Srbin ja nijesam Srbin.“ Nečastivi će ući u ovaj narod i u postelju legati sa srpskijem sestrama, majkama i ženama. Praviće im taku djecu da među Srbima, od kako je vijeka i svijeta goreg roda biti neće. Rađače se sve sami sinji kukavac, a da niko neće u snazi biti da rodi pravoga junaka.
Naske kao da jedno vrijeme u ovijem našijem predjelima neće ni biti, ni postojati. Otići ćemo neđe na sjevernu stranu, te ćemo pošlje vidjeti kaku smo glupost učinjeli i jopet ćemo se vamo vratiti . Kada se budemo vratili, jopet ćemo u svoju pamet doći, te ćemo nečastivog oćerati, da ga više nikad u ime božije ne vidimo.
Među ljudima u jednome narodu tamo na sjeveru ko iz vode iznići će jedan mali čoek pa će ljude učiti ljubavi i druželjublju, ali i on će imati mlogo pritvorica i juda i biće čas gore, čas dolje. Niko od tijeh pritvorica neće htjeti da sazna šta je to prava ljudska milost, no ostaće njegove mudračke knjige, a i sve riječi kojima on budne zborijo pa će ljudi vidjeti u kolikoj su zabludi bili. Vidjeće da u se kao žene svađali ni oko šta i ni za šta. „
Posle ovog ide komenter autora gde se čovek iz vode vezuje za jednu, po Srbiju i srbe potpuno nebitnu istorijsku ličnost.
„
Овако је о овом времену, јер му је „тако казато“, показујући
руком према северу, према територији која тада
није била српска, већ аустроугарска, говорио Митар Тарабић,
а записао, вазда се чудећи, Прота Захарије:
Међу људима у једном народу, тамо на северу,
к'о из воде изнићи ће један мали човек,
па ће људе учити љубави и дружељубљу,
али и он ће имати млого притворица и јуда,
и биће час горе час доле.
Нико од тијех притворица неће хтети да сазна
шта је то права људска милост,
али остаће његове мудрачке књиге
и све речи које он будне изговорио,
па ће људи видети у каквој су заблуди били.
Видеће да су се к'о жене
свађали ни за шта и ни око шта.
За владавине тог човека у Србији ће се
живети у „великачком рахатлуку“, „кућу
неће имати само ко не будне хтео“,
„нашијем парама ићи ћемо по целом свету“,
једино што неће престати међусобна „људска омраза“...
Ово пророчанство је , по сопственом признању,
уочи петог октобра двехиљадите,
грубо преиначила и злоупотребила
група српских интелектуалаца,
наводећи народ на помисао
да је тај „човек из народа“
Војислав Коштуница,
а и он сам је подржао ту лаж.
„
i ne znam zašto je pisan u strofama iako je obična proza.
Prve dve strofe: „Међу људима у једном народу...“ i „Нико од тијех притворица..“ su ustvari dve mislli koje se u tekstu knjige Golubovića i Malenkovića navode jedna za drugom kao celovit tekst.
Treća strofa je napabirčena navodima, sa potpuno drugog mesta, da bi ispalo da se odnosi na vreme „čoveka iz vode“, što je gruba preinaka. Kazivanje o čoveku iz vode, barem po pomenutoj knjizi, govori o opštenarodnoj gluposti veoma nalik ovoj kojoj aktuelno nazočimo i tu se nigde ne pominje nikakav život u „великачком рахатлуку“ niti išta slično. Neko izgleda hoće da čoveka iz vode i vreme gluposti, koje mi jako liči na ovo sadašnje, izmeša sa onim blagostanja i prosperiteta i čoveka na belom konju koje veoma zorno podseća na Tita.
Ovo sam prekucao iz knjige „Kremansko Prorčanstvo“ D. Golubović, D. Malenković, Nova Knjiga Beograd 1986, sa strana 183, 184:
„Narod će izglupiti i glupiti sve više i više. Rađaće se ljudi, a da ne znaju ko im je djed i pradjed. Ljudi će mišljeti da sve znaju, a ništa znati neće.
Srbi će se odvajati jedni od drugijeh, pa će sve govoriti: „Ja nijesam Srbin ja nijesam Srbin.“ Nečastivi će ući u ovaj narod i u postelju legati sa srpskijem sestrama, majkama i ženama. Praviće im taku djecu da među Srbima, od kako je vijeka i svijeta goreg roda biti neće. Rađače se sve sami sinji kukavac, a da niko neće u snazi biti da rodi pravoga junaka.
Naske kao da jedno vrijeme u ovijem našijem predjelima neće ni biti, ni postojati. Otići ćemo neđe na sjevernu stranu, te ćemo pošlje vidjeti kaku smo glupost učinjeli i jopet ćemo se vamo vratiti . Kada se budemo vratili, jopet ćemo u svoju pamet doći, te ćemo nečastivog oćerati, da ga više nikad u ime božije ne vidimo.
Među ljudima u jednome narodu tamo na sjeveru ko iz vode iznići će jedan mali čoek pa će ljude učiti ljubavi i druželjublju, ali i on će imati mlogo pritvorica i juda i biće čas gore, čas dolje. Niko od tijeh pritvorica neće htjeti da sazna šta je to prava ljudska milost, no ostaće njegove mudračke knjige, a i sve riječi kojima on budne zborijo pa će ljudi vidjeti u kolikoj su zabludi bili. Vidjeće da u se kao žene svađali ni oko šta i ni za šta. „
Posle ovog ide komenter autora gde se čovek iz vode vezuje za jednu, po Srbiju i srbe potpuno nebitnu istorijsku ličnost.
Poslednja izmena:
korkanj
Ističe se
- Poruka
- 2.464
Evo vam cele knjige
КРЕМАНСКО ПРОРОЧАНСТВО
Креманско пророчанство је круна нашег народног прорицања.
То је наша народна визионарска епопеја.
Још пре четврт века, сазнао сам да су у Кремнима, више Ужица, живела два
видовита човека Милош и Митар, из честите куће Тарабића.
О њином прорицању нисам ништа тачно знао, јер нисам ни био у могућности да
дознам и запишем оно што су они казивали. Знао сам само, да је по прорицању
Тарабића био предвиђен крај династије Обреновића. Зато се раније о Креманском
пророчанству и говорило тајно и зуцкало једино у најужем пријатељском кругу, из
бојазни да се не би имало посла са полицијом, због преношења лажних и
обеспокојавајућих гласова...
О креманском пророчанству је нешто мало написао пок. Пера Тодоровић, наш
познати новинар у "Малим новинама". Пошто су ти бројеви изазвали код публике
сензацију и били на јагму разграбљени, то је он исте ствари изнео и у свом
"Огледалу". Тодоровић, као "дворски новинар" знао је много
ствари, али своја сазнања казивао је често у слободној
приповедачкој форми, тако да је тешко распознати истинито од
измишљенога. И док је он то пророчанство изнео кроз
политичке наочари, дотле је наш бив. посланик у Лондону, г.
Чедомиљ Мијатовић исто износио у уверењу, да ће се по њему
испунити сви наши велики политички догађаји. Он је до смрти
чувао извесне записе о томе, који ће се доцније објавити и тврдо
веровао у то пророчанство, што је писцу ових редака и
саопштио писменим путем (16. фебруара 1929. године).
Када је као министар финансија у влади чича Николе Христића
о овоме причао колегама, онда се на њ просула читава бујица сарказама и
исмевања, да се под небом још налази тобож учених академика, па још и активних
министара и "санћим државника", који верују у судбину и у могућност да се
историски догађаји на двадесет година унапред проричу... Само је, вели г.
Мијатовић, - чича Никола рекао, после дубоког размишљања: "Ја не знам да ли се
то слаже са филозофским теоријама, али ја знам неколико чудноватих догађаја, у
којима је одиста унапред, и поготово у свима појединостима, претсказано понешто
што се после и у истини тако десило, па чак и у тим појединостима"...
После овога г. Мијатовић је причао неке ствари, потврђене званичним и ако
поверљивим извештајима, врло чудновате и изванредно интересантне. Он је (по
причању честите старине пок. проте Зарије Захарића из Кремана) за Креманско
пророчанство свакако дознао од пок. Алексе Ђ. Поповића (звани "Аљо Протов"),
рођ. брата чувеног ужичког проте Гаврила, који је био "први претседник Народне
скупштине обновљене Краљевине Србије" и врло поверљива личност за време
Обреновића.
Кад је 1875. год. кабинет чича Данила Стефановића распустио Народну скупштину
(а нико се томе није надао), тада је пок. Аљо Протов рекао: "Видиш ли како се све
збива што је онај прорекао!"
А тај неко био је Митар Тарабић из Кремана.
Факат је, да је Аљо причао то г. Мијатовићу, тадашњем министру финансија, јер је
он, по препоруци г. Мијатовића, после тога, био примљен код краља Милана у
нарочитој аудијенцији.
Краљ Милан га је сигурно молио да му прича све што о томе пророчанству зна, али
је Аљо увијао... Он је знао да је то пророчанство црно по династију Обреновића, јер
је Милош Тарабић (стриц Митров) прорекао њену пропаст још 1854. године.
Краљ Милан је због овога мрзео прота Зарију... Њему је Креманско пророчанство
стално било у памети, јер му је г. Мијатовић о томе у двор донео и читав "штос"
званичних поверљивих аката од 1868. год. те је краљ Милан читао... Сва су та акта
КРЕМАНСКО ПРОРОЧАНСТВО
Креманско пророчанство је круна нашег народног прорицања.
То је наша народна визионарска епопеја.
Још пре четврт века, сазнао сам да су у Кремнима, више Ужица, живела два
видовита човека Милош и Митар, из честите куће Тарабића.
О њином прорицању нисам ништа тачно знао, јер нисам ни био у могућности да
дознам и запишем оно што су они казивали. Знао сам само, да је по прорицању
Тарабића био предвиђен крај династије Обреновића. Зато се раније о Креманском
пророчанству и говорило тајно и зуцкало једино у најужем пријатељском кругу, из
бојазни да се не би имало посла са полицијом, због преношења лажних и
обеспокојавајућих гласова...
О креманском пророчанству је нешто мало написао пок. Пера Тодоровић, наш
познати новинар у "Малим новинама". Пошто су ти бројеви изазвали код публике
сензацију и били на јагму разграбљени, то је он исте ствари изнео и у свом
"Огледалу". Тодоровић, као "дворски новинар" знао је много
ствари, али своја сазнања казивао је често у слободној
приповедачкој форми, тако да је тешко распознати истинито од
измишљенога. И док је он то пророчанство изнео кроз
политичке наочари, дотле је наш бив. посланик у Лондону, г.
Чедомиљ Мијатовић исто износио у уверењу, да ће се по њему
испунити сви наши велики политички догађаји. Он је до смрти
чувао извесне записе о томе, који ће се доцније објавити и тврдо
веровао у то пророчанство, што је писцу ових редака и
саопштио писменим путем (16. фебруара 1929. године).
Када је као министар финансија у влади чича Николе Христића
о овоме причао колегама, онда се на њ просула читава бујица сарказама и
исмевања, да се под небом још налази тобож учених академика, па још и активних
министара и "санћим државника", који верују у судбину и у могућност да се
историски догађаји на двадесет година унапред проричу... Само је, вели г.
Мијатовић, - чича Никола рекао, после дубоког размишљања: "Ја не знам да ли се
то слаже са филозофским теоријама, али ја знам неколико чудноватих догађаја, у
којима је одиста унапред, и поготово у свима појединостима, претсказано понешто
што се после и у истини тако десило, па чак и у тим појединостима"...
После овога г. Мијатовић је причао неке ствари, потврђене званичним и ако
поверљивим извештајима, врло чудновате и изванредно интересантне. Он је (по
причању честите старине пок. проте Зарије Захарића из Кремана) за Креманско
пророчанство свакако дознао од пок. Алексе Ђ. Поповића (звани "Аљо Протов"),
рођ. брата чувеног ужичког проте Гаврила, који је био "први претседник Народне
скупштине обновљене Краљевине Србије" и врло поверљива личност за време
Обреновића.
Кад је 1875. год. кабинет чича Данила Стефановића распустио Народну скупштину
(а нико се томе није надао), тада је пок. Аљо Протов рекао: "Видиш ли како се све
збива што је онај прорекао!"
А тај неко био је Митар Тарабић из Кремана.
Факат је, да је Аљо причао то г. Мијатовићу, тадашњем министру финансија, јер је
он, по препоруци г. Мијатовића, после тога, био примљен код краља Милана у
нарочитој аудијенцији.
Краљ Милан га је сигурно молио да му прича све што о томе пророчанству зна, али
је Аљо увијао... Он је знао да је то пророчанство црно по династију Обреновића, јер
је Милош Тарабић (стриц Митров) прорекао њену пропаст још 1854. године.
Краљ Милан је због овога мрзео прота Зарију... Њему је Креманско пророчанство
стално било у памети, јер му је г. Мијатовић о томе у двор донео и читав "штос"
званичних поверљивих аката од 1868. год. те је краљ Милан читао... Сва су та акта
korkanj
Ističe se
- Poruka
- 2.464
била у фасцикули Мин. Унутрашњих дела, али су затим, по мом сазнању, нестала.
Њих је вероватно узео Краљ Милан и задржао. Верује сада је препис узео Никола
Христић а као посигурно мислим, да у хартијама пок. Мијатовића има аутентичних
података, који ће у своје време бити објављени...
Кад је Аљо Протов био код краља Милана у аудијенцији, он је ствари са свим
друкчије претставио.
- "Мене, - рекао ми је прота Зарија лично 5. априла 1915. год. - краљ Милан није
волео нарочито због овог пророчанства. У години дана по пет-шест пута био је
вршен претрес моје куће. Сви су мислили да краљ Петар, у изгнанству познат као
Петар Мркоњић, тајно долази мојој кући. Једнога дана дошао је шта више и срески
начелник Влајко Миленковић (потоњи начелник округа врањског, умро у
Крагујевцу), да тражи неког човека тобоже код мене прикривеног". (Краљ Петар је
одиста тајно два пута долазио, али се овим пок. прота Зарије није хвалио).
О Тарабићевом пророчанству знао је и пок. Архијепископ Београдски и
Митрополит Србије Михаило (+ 1898). Он је то дознао од самог проте Зарије, коме
су Милош и Митар једино и поверавали своја пророчанства. "О овоме сам, - рекао
ми је пок. прота Зарија, - причао и митрополиту Михаилу, с ким сам се добро
познавао. Кад год сам долазио у Биоград, митрополит Михаило би ме задржао на
ручак и питао о тим пророчанствима и ја сам му увек и причао. Он би ми тада увек
рекао: "Ја верујем, оче Зарија, да има видовитих људи!"
О тим пророчанствима причао је пок. прота Зарија, још пре седамдесет година
проти Гаврилу Поповићу, бив. посланику Свето-Андрејске Скупштине и
дугогодишњем члану Апелаториске Конзисторије (1823-1881). Њега је прота Зарија
необично ценио и волео, па му је шта више по молби и рукопис о тим
пророчанствима спремио и дао.
Прота Гаврило је тај рукопис узејтињавио, метно га у стакло и на сваки начин га
укопао под темељ своје старе куће (то је данас кућа Стане, удове поч. Аље
Протова).
- Гледао сам својим очима, - рекао ми је пок. прота Зарија, - кад је прота Гаврило
тај рукопис у стакло метнуо и запечатио, рекавши: кад се кућа стане рушити, наћи
ће се и ово. Рекао ми је и то, да су пре двадесет-тридесет година копали и тражили
тај рукопис, али га нису могли наћи. Aли он је умро у вери (јер ми је рекао да
верује у то), да ће се тај рукопис кад-тад наћи под темељем те куће. А то ће бити
онда, кад се кућа стане рушити. Да сам у власти и могућности, ја бих наредио, да се
та кућа до темеља поруши. Тада ће се рукопис наћи и потврдити сва она
пророчанства која су у овој књизи изнета...
Пок. прота Зарија, који је веровао, да је тај рукопис прота Гаврило узидао у темеље
своје куће, утолико му је теже било рећи о месту где је то узидано, кад се хтело да
тај рукопис буде нађен. Данас би то тражење ваљало предузети, и то под научном
контролом и кућу порушити, јер она и не претставља баш неку вредност.
Пок. прота Зарија је о Креманском пророчанству говорио и пок. М.Ђ. Милићевићу,
који га назива "другом из детињства", али је он главног креманског пророка
Милоша погрешно записао "Лазар" Тарабић.
Осим горе наведених лица, ова је пророчанства описао и пок. Добра Ружић, бив.
министар просвете и црквених послова. Он је био лични пријатељ пок. проте
Зарије, те је он и њему (као мени) све потанко испричао. Пок. Ружић је рукопис био
шта више и довршио и крио, јер је за време Обреновића често био вршен претрес и
у његовој кући. Као обележени Карађорђевац био је два пута осуђиван без икакве
стварне кривице, а све поводом тога што је ишао на Цетиње код кнеза (потоњег
краља) Петра. Из велике бојазни да се рукопис не пронађе, он је испрва био
сакривен под стрехом, али је доцније спаљен. То је учинила госпођа Олга, његова
супруга из превелике бојазни ("у страху су велике очи"), да га противници њеног
мужа ипак не пронађу. А то је велика штета. Јер, по казивању његовог брата
(Жарка Ружића, бив. среског начелника, умро 1933. год. у Београду), рукопис је
савесно и марљиво написан.
Уопште о Креманском пророчанству се за време Обреновића није смело ништа
писати, јер је полицијска власт строго гонила све оне, који би покушали да истину
изнесу. Тада се Креманско пророчанство само шапатом проносило у ужичком крају
и то од стране најистакнутијих Карађорђеваца. Шапутало се да је дошло време да
ће се "последњи" Обреновић "несрећно оженити" и да ће Обреновића "за једну ноћ
нестати, као да их је гром побио"; а затим ће народ понова довести
Карађорђевиће...
Веровање у Креманско пророчанство све се више појачавало доласком краљице
Драге. Остало је као загонетка свршетак Обреновића.
Требало је чути проту Милана Ђурића, бив. дугогодишњег народног посланика или
Добру Ружића, како и шта говоре о кнезу Петру и о аманету његовог оца кнеза
Александра: да се само од Народне скупштине има очекивати позив да династија
Карађорђевића дође на престо српски. Касније се такође није све износило...
Полиција је гонила и Перу Тодоровића, уредника "Малих Новина", због писања у
"Огледалу". (Он је због тога прешао у Земун), али је пок. краљ Петар наредио
управнику града Београда, пок. Михаилу Церовићу, да га остави на миру...
Најзад, за Креманско пророчанство је знала и пок. краљица Драга. На неколико
дана пре него ће и сама погинути, она је, са горким осмехом на уснама, разговарала
о пророчанству Митра из Кремана. "Тај осмех краљице Драге разумели су само
они, који су знали каквим су страшним предосећајима били испуњени последњи
дани Драгиног живота" (Чедомиљ Мијатовић)...
Њих је вероватно узео Краљ Милан и задржао. Верује сада је препис узео Никола
Христић а као посигурно мислим, да у хартијама пок. Мијатовића има аутентичних
података, који ће у своје време бити објављени...
Кад је Аљо Протов био код краља Милана у аудијенцији, он је ствари са свим
друкчије претставио.
- "Мене, - рекао ми је прота Зарија лично 5. априла 1915. год. - краљ Милан није
волео нарочито због овог пророчанства. У години дана по пет-шест пута био је
вршен претрес моје куће. Сви су мислили да краљ Петар, у изгнанству познат као
Петар Мркоњић, тајно долази мојој кући. Једнога дана дошао је шта више и срески
начелник Влајко Миленковић (потоњи начелник округа врањског, умро у
Крагујевцу), да тражи неког човека тобоже код мене прикривеног". (Краљ Петар је
одиста тајно два пута долазио, али се овим пок. прота Зарије није хвалио).
О Тарабићевом пророчанству знао је и пок. Архијепископ Београдски и
Митрополит Србије Михаило (+ 1898). Он је то дознао од самог проте Зарије, коме
су Милош и Митар једино и поверавали своја пророчанства. "О овоме сам, - рекао
ми је пок. прота Зарија, - причао и митрополиту Михаилу, с ким сам се добро
познавао. Кад год сам долазио у Биоград, митрополит Михаило би ме задржао на
ручак и питао о тим пророчанствима и ја сам му увек и причао. Он би ми тада увек
рекао: "Ја верујем, оче Зарија, да има видовитих људи!"
О тим пророчанствима причао је пок. прота Зарија, још пре седамдесет година
проти Гаврилу Поповићу, бив. посланику Свето-Андрејске Скупштине и
дугогодишњем члану Апелаториске Конзисторије (1823-1881). Њега је прота Зарија
необично ценио и волео, па му је шта више по молби и рукопис о тим
пророчанствима спремио и дао.
Прота Гаврило је тај рукопис узејтињавио, метно га у стакло и на сваки начин га
укопао под темељ своје старе куће (то је данас кућа Стане, удове поч. Аље
Протова).
- Гледао сам својим очима, - рекао ми је пок. прота Зарија, - кад је прота Гаврило
тај рукопис у стакло метнуо и запечатио, рекавши: кад се кућа стане рушити, наћи
ће се и ово. Рекао ми је и то, да су пре двадесет-тридесет година копали и тражили
тај рукопис, али га нису могли наћи. Aли он је умро у вери (јер ми је рекао да
верује у то), да ће се тај рукопис кад-тад наћи под темељем те куће. А то ће бити
онда, кад се кућа стане рушити. Да сам у власти и могућности, ја бих наредио, да се
та кућа до темеља поруши. Тада ће се рукопис наћи и потврдити сва она
пророчанства која су у овој књизи изнета...
Пок. прота Зарија, који је веровао, да је тај рукопис прота Гаврило узидао у темеље
своје куће, утолико му је теже било рећи о месту где је то узидано, кад се хтело да
тај рукопис буде нађен. Данас би то тражење ваљало предузети, и то под научном
контролом и кућу порушити, јер она и не претставља баш неку вредност.
Пок. прота Зарија је о Креманском пророчанству говорио и пок. М.Ђ. Милићевићу,
који га назива "другом из детињства", али је он главног креманског пророка
Милоша погрешно записао "Лазар" Тарабић.
Осим горе наведених лица, ова је пророчанства описао и пок. Добра Ружић, бив.
министар просвете и црквених послова. Он је био лични пријатељ пок. проте
Зарије, те је он и њему (као мени) све потанко испричао. Пок. Ружић је рукопис био
шта више и довршио и крио, јер је за време Обреновића често био вршен претрес и
у његовој кући. Као обележени Карађорђевац био је два пута осуђиван без икакве
стварне кривице, а све поводом тога што је ишао на Цетиње код кнеза (потоњег
краља) Петра. Из велике бојазни да се рукопис не пронађе, он је испрва био
сакривен под стрехом, али је доцније спаљен. То је учинила госпођа Олга, његова
супруга из превелике бојазни ("у страху су велике очи"), да га противници њеног
мужа ипак не пронађу. А то је велика штета. Јер, по казивању његовог брата
(Жарка Ружића, бив. среског начелника, умро 1933. год. у Београду), рукопис је
савесно и марљиво написан.
Уопште о Креманском пророчанству се за време Обреновића није смело ништа
писати, јер је полицијска власт строго гонила све оне, који би покушали да истину
изнесу. Тада се Креманско пророчанство само шапатом проносило у ужичком крају
и то од стране најистакнутијих Карађорђеваца. Шапутало се да је дошло време да
ће се "последњи" Обреновић "несрећно оженити" и да ће Обреновића "за једну ноћ
нестати, као да их је гром побио"; а затим ће народ понова довести
Карађорђевиће...
Веровање у Креманско пророчанство све се више појачавало доласком краљице
Драге. Остало је као загонетка свршетак Обреновића.
Требало је чути проту Милана Ђурића, бив. дугогодишњег народног посланика или
Добру Ружића, како и шта говоре о кнезу Петру и о аманету његовог оца кнеза
Александра: да се само од Народне скупштине има очекивати позив да династија
Карађорђевића дође на престо српски. Касније се такође није све износило...
Полиција је гонила и Перу Тодоровића, уредника "Малих Новина", због писања у
"Огледалу". (Он је због тога прешао у Земун), али је пок. краљ Петар наредио
управнику града Београда, пок. Михаилу Церовићу, да га остави на миру...
Најзад, за Креманско пророчанство је знала и пок. краљица Драга. На неколико
дана пре него ће и сама погинути, она је, са горким осмехом на уснама, разговарала
о пророчанству Митра из Кремана. "Тај осмех краљице Драге разумели су само
они, који су знали каквим су страшним предосећајима били испуњени последњи
дани Драгиног живота" (Чедомиљ Мијатовић)...
korkanj
Ističe se
- Poruka
- 2.464
За време мог студирања у Немачкој (1909. год.), читао сам о Креманском
пророчанству шта више и у немачким листовима. Штутгартски "Neus Tagblaff"
читаве је ступце о томе доносио, јер је о томе и бечка "Neue Freie Presse" (поводом
анексије Босне и Херцеговине) тенденциозно читаве чланке писала.
Тарабићи су нпр. прорекли, да ће Србија, додуше, "три љета бити у мраку", али да
ће се затим знатно проширити; а немачка штампа је пак трубила на све стране, како
ће Србија сасвим пропасти, итд.
И грчки лист "Акрополис" донесе о Креманском пророчанству чланак (1906. год.)
на основу казивања пок. Чеде Мијатовића.
Најзад било је речи о томе у руским и француским листовима.
Сећам се добро, да су за време наше народне несреће (1916. год.) о томе писали
неки листови (мислим "L' Opinion"), па су то донеле и грчке новине у Атини и на
Крфу.
Као што видимо, о Креманском пророчанству писано је и на страни, али се о томе
код нас није опширније изнело. Па када су и странци почели ово наше
пророчанство да описују, онда зашто не бих и ја, мало опшптирније изнео оно, што
ми је познато и у успомени сачувано?
За време светског рата, био сам неко време (као обвезник Лимског одреда Ужичке
војске) у Вардишту, на домаку Босне. Тада сам ставио себи у задатак, да обиђем
Кремна и да нарочито посетим уважену, честиту, старину проту Зарија и на тај
начин изнесем истину о Креманском пророчанству.
И одиста, ја сам још 1915. год., пред саму нашу пропаст, објавио у "Нишком
Гласнику" неке ствари, које су свратиле пажњу. Утисак је био велики и наша
читалачка публика је те бројеве просто разграбила... Пок. Душан Поповић, вођа и
идеолог предратног социјалистичког покрета у Србији (умро у Лондону, 26. окт.
1918. год.) није веровао тим пророчанствима, па је поводом мојих чланака написао
сатиричну белешку. Он је тада написао, да "по хришћанском учењу не може свака
бараба бити пророк" и да је "врло тешко добити од Бога концесију за прорицање!"
итд. Али, кад би се покојник из гроба пробудио, он би видео, да се Креманско
пророчанство остварило!... А онај који не верује да су се речи Милоша и Митра
Тарабића испуниле, - може наћи моје записе из 1915. год. и прочитати...
За време наше пропасти, нас је Креманско пророчанство бодрило и наду уливало,
да ће настати светлији дани. Тада нам је остала нада само у Бога и били смо
принуђени да се од очајања лечимо и веровањем у Креманско пророчанство. Наши
напаћени војници су као у воску држали, да ће доћи дан за наше ослобођење, према
креманском пророчанству, тек после три године, од дана пропасти. Тако је и било.Дим. Ц. Ђорђевић у својим "Ратним записима" вели: "Један Нишлија вукао је собом
кроз Албанију и Црну Гору и сачувао неколико бројева "Нишког Гласника", од
септембра 1915. год. у којима је г. Д-р Казимировић износио опширно објашњење о
Креманском пророчанству... А у то пророчанство и дан дањи многи верују!..."
Чак у Лазуазу (недалеко од Бизерте) у Африци, читали су наши војници та
пророчанства. А док смо у Солуну били о њима је писала и "Велика Србија". Ту је
незнани писац (по сазнању Илија Ђукановић, држ. саветник у пензији) имао у виду
моје написе, штампане у Нишком Гласнику, али ми име није споменуо. И доцније,
по повратку у отаџбину, исти писац такође је изјавио жељу да његово име остане
потпуно непознато... Наш познати књижевник Душан С. Николајевић, исто тако
често помиње у својим есејима Креманског пророка. Вреди споменути, да је о
Креманско пророчанство нешто изнео и Коста Спасојевић, бив. народни посланик.
Он је некад био учитељ у Бијосци (недалеко од Кремана). И он је своје записе
водио по казивању проте Зарије, кога је такође добро познавао.
Најзад, 1928. год. појавише се моји опширни написи у "Времену"
пророчанству шта више и у немачким листовима. Штутгартски "Neus Tagblaff"
читаве је ступце о томе доносио, јер је о томе и бечка "Neue Freie Presse" (поводом
анексије Босне и Херцеговине) тенденциозно читаве чланке писала.
Тарабићи су нпр. прорекли, да ће Србија, додуше, "три љета бити у мраку", али да
ће се затим знатно проширити; а немачка штампа је пак трубила на све стране, како
ће Србија сасвим пропасти, итд.
И грчки лист "Акрополис" донесе о Креманском пророчанству чланак (1906. год.)
на основу казивања пок. Чеде Мијатовића.
Најзад било је речи о томе у руским и француским листовима.
Сећам се добро, да су за време наше народне несреће (1916. год.) о томе писали
неки листови (мислим "L' Opinion"), па су то донеле и грчке новине у Атини и на
Крфу.
Као што видимо, о Креманском пророчанству писано је и на страни, али се о томе
код нас није опширније изнело. Па када су и странци почели ово наше
пророчанство да описују, онда зашто не бих и ја, мало опшптирније изнео оно, што
ми је познато и у успомени сачувано?
За време светског рата, био сам неко време (као обвезник Лимског одреда Ужичке
војске) у Вардишту, на домаку Босне. Тада сам ставио себи у задатак, да обиђем
Кремна и да нарочито посетим уважену, честиту, старину проту Зарија и на тај
начин изнесем истину о Креманском пророчанству.
И одиста, ја сам још 1915. год., пред саму нашу пропаст, објавио у "Нишком
Гласнику" неке ствари, које су свратиле пажњу. Утисак је био велики и наша
читалачка публика је те бројеве просто разграбила... Пок. Душан Поповић, вођа и
идеолог предратног социјалистичког покрета у Србији (умро у Лондону, 26. окт.
1918. год.) није веровао тим пророчанствима, па је поводом мојих чланака написао
сатиричну белешку. Он је тада написао, да "по хришћанском учењу не може свака
бараба бити пророк" и да је "врло тешко добити од Бога концесију за прорицање!"
итд. Али, кад би се покојник из гроба пробудио, он би видео, да се Креманско
пророчанство остварило!... А онај који не верује да су се речи Милоша и Митра
Тарабића испуниле, - може наћи моје записе из 1915. год. и прочитати...
За време наше пропасти, нас је Креманско пророчанство бодрило и наду уливало,
да ће настати светлији дани. Тада нам је остала нада само у Бога и били смо
принуђени да се од очајања лечимо и веровањем у Креманско пророчанство. Наши
напаћени војници су као у воску држали, да ће доћи дан за наше ослобођење, према
креманском пророчанству, тек после три године, од дана пропасти. Тако је и било.Дим. Ц. Ђорђевић у својим "Ратним записима" вели: "Један Нишлија вукао је собом
кроз Албанију и Црну Гору и сачувао неколико бројева "Нишког Гласника", од
септембра 1915. год. у којима је г. Д-р Казимировић износио опширно објашњење о
Креманском пророчанству... А у то пророчанство и дан дањи многи верују!..."
Чак у Лазуазу (недалеко од Бизерте) у Африци, читали су наши војници та
пророчанства. А док смо у Солуну били о њима је писала и "Велика Србија". Ту је
незнани писац (по сазнању Илија Ђукановић, држ. саветник у пензији) имао у виду
моје написе, штампане у Нишком Гласнику, али ми име није споменуо. И доцније,
по повратку у отаџбину, исти писац такође је изјавио жељу да његово име остане
потпуно непознато... Наш познати књижевник Душан С. Николајевић, исто тако
често помиње у својим есејима Креманског пророка. Вреди споменути, да је о
Креманско пророчанство нешто изнео и Коста Спасојевић, бив. народни посланик.
Он је некад био учитељ у Бијосци (недалеко од Кремана). И он је своје записе
водио по казивању проте Зарије, кога је такође добро познавао.
Најзад, 1928. год. појавише се моји опширни написи у "Времену"
korkanj
Ističe se
- Poruka
- 2.464
KREMANSKOG PROROCANSTVA"
Iz knjige "Kremansko prorocanstvo", Dragoljuba Golubovica.
Izdavac: "BATA", Beograd, 1991
osmo, dopunjeno izdanje
. . .
Predgovor Profesora Dr. Veselina Savica
Ja sam bio u gestapovskom zatvoru u Becu. Godinama pre toga
interesovao sam se za snove. U to doba sam klasifikovao snove: i na
snove koji predskazuju, koji saopstavaju jednu potpuno nepoznatu
istinu. Kad sam bio mesecima u samici, gladan, nesrecan, iznuren,
iscrpljen, svezan, ja sanjam san da sam dobio crvene caksire. Ujutru,
kad sam se probudio po prvi put sam posumnjao u znacaj snova. Jer,
uvek kad bih nesto crveno sanjao, caksire ili cipele, dolazio je neki
materijalni dobitak. Pa, pomislim, kakvo meni moze biti bogatstvo u
zatvoru?!
Sutradan, medjutim, ubacili su jednog zatvorenika koji je bio osudjen na
dvanaest godina. On je morao da demontira bombe, one sto su tempirali
Amerikanci. Na nasu srecu, na moju i njegovu, jedna bomba je pala u
esesovski magacin. On je tada prvo svezao pantalone i kosulju i unutra
nagurao svega, pa tek onda demontirao bombu da ne eksplodira. I,
kada je doso, on je doneo od cokolade, do ne znam cega, i onda sam ja
tek kazao: "Vidi, bogati, san ne laze".
Jednoga dana dosao je kod nas bolesnik koji je cetrnaest godina
podmetao bombe u Njujorku. Kada su ga uhvatili, doveli su ga kod nas
da damo misljenje. Necu sada da govorim da li je sizofrenija,
sizoparanoja. Ali, ja sam u zivotu uvek bio glup i sve sto sam mislio,
mislio sam potpuno blesavo.
Dobijemo mi tako pismo iz San Franciska od nekih zvezdo-citaca, posto
je o tome slucaju pisala cela americka stampa. Znali su njegov dan
rodjenja. Oni su nama pisali da ce on cetrnaest dana kasnije od dana
kada su nam uputili pismo umreti od krvoliptanja. Ja, prepotentna
budala, bagatelisuci sve to, izdao sam naredjenje da se rendgenski i
internisticki detaljno ispita. Na rendgenu i internistickom nalazu bilo je -
nista. Ali, on je ipak umro cetrnaestog dana - od krvoliptanja.
. . .
Filozofi i umetnici, su nekad vodilje ljudskog saznanja. Ali ti isti filozofi,
najumniji filozofi srednjeg veka, decenijama su se zabavljali
raspravljajuci koliko andjela moze da stane na vrh igle. A kada je
nastupio veliki naucni napredak i kada se pojavila jedna vrlo solidna
grana nauke kao sto je neurofiziologija, postavilo se pitanje: gde je
ljudska dusa, da li postoji ljudska dusa i u kicmi. Prvo se verovalo da je
u stomaku, pa je na Zapadu otisla u srce, a na Istoku u jetru i zato mi
kazemo "Srce moje", a na Istoku se kaze "Jetro moja". I ona je putovala
i dosla je u mozak, pa je iz mozga otisla u mozdanu koru. Tu je bila vise
desetina godina, pa je tada otisla u hipotalamus, a danas iz
hipotalamusa otisla je u retikularnu formaciju. I taman kada su
neurofiziolozi sveta utvrdili da duse nema u kicmenoj mozdini, za vrlo
kratko vreme posto je otisla u retikularnu formaciju, a retikularna
formacija ide u kicmenu mozdinu - ispalo je da dusa postoji i u kicmenoj
mozdini. Sva ova mesta bila su decenijama ozbiljno shvatana, pojedinci
su za svoja tumacenja dobijali Nobelovu nagradu, a ipak dusa se nalazi
u svakoj celiji, i to vise ili manje!
. . .
Sva danasnja saznanja, sve danasnje pseudoistine, sva danasnja
misljenja, sva danasnja "sigurna" znanja, sigurna verovanja - to je sve
sumnjivo.
Iz knjige "Kremansko prorocanstvo", Dragoljuba Golubovica.
Izdavac: "BATA", Beograd, 1991
osmo, dopunjeno izdanje
. . .
Predgovor Profesora Dr. Veselina Savica
Ja sam bio u gestapovskom zatvoru u Becu. Godinama pre toga
interesovao sam se za snove. U to doba sam klasifikovao snove: i na
snove koji predskazuju, koji saopstavaju jednu potpuno nepoznatu
istinu. Kad sam bio mesecima u samici, gladan, nesrecan, iznuren,
iscrpljen, svezan, ja sanjam san da sam dobio crvene caksire. Ujutru,
kad sam se probudio po prvi put sam posumnjao u znacaj snova. Jer,
uvek kad bih nesto crveno sanjao, caksire ili cipele, dolazio je neki
materijalni dobitak. Pa, pomislim, kakvo meni moze biti bogatstvo u
zatvoru?!
Sutradan, medjutim, ubacili su jednog zatvorenika koji je bio osudjen na
dvanaest godina. On je morao da demontira bombe, one sto su tempirali
Amerikanci. Na nasu srecu, na moju i njegovu, jedna bomba je pala u
esesovski magacin. On je tada prvo svezao pantalone i kosulju i unutra
nagurao svega, pa tek onda demontirao bombu da ne eksplodira. I,
kada je doso, on je doneo od cokolade, do ne znam cega, i onda sam ja
tek kazao: "Vidi, bogati, san ne laze".
Jednoga dana dosao je kod nas bolesnik koji je cetrnaest godina
podmetao bombe u Njujorku. Kada su ga uhvatili, doveli su ga kod nas
da damo misljenje. Necu sada da govorim da li je sizofrenija,
sizoparanoja. Ali, ja sam u zivotu uvek bio glup i sve sto sam mislio,
mislio sam potpuno blesavo.
Dobijemo mi tako pismo iz San Franciska od nekih zvezdo-citaca, posto
je o tome slucaju pisala cela americka stampa. Znali su njegov dan
rodjenja. Oni su nama pisali da ce on cetrnaest dana kasnije od dana
kada su nam uputili pismo umreti od krvoliptanja. Ja, prepotentna
budala, bagatelisuci sve to, izdao sam naredjenje da se rendgenski i
internisticki detaljno ispita. Na rendgenu i internistickom nalazu bilo je -
nista. Ali, on je ipak umro cetrnaestog dana - od krvoliptanja.
. . .
Filozofi i umetnici, su nekad vodilje ljudskog saznanja. Ali ti isti filozofi,
najumniji filozofi srednjeg veka, decenijama su se zabavljali
raspravljajuci koliko andjela moze da stane na vrh igle. A kada je
nastupio veliki naucni napredak i kada se pojavila jedna vrlo solidna
grana nauke kao sto je neurofiziologija, postavilo se pitanje: gde je
ljudska dusa, da li postoji ljudska dusa i u kicmi. Prvo se verovalo da je
u stomaku, pa je na Zapadu otisla u srce, a na Istoku u jetru i zato mi
kazemo "Srce moje", a na Istoku se kaze "Jetro moja". I ona je putovala
i dosla je u mozak, pa je iz mozga otisla u mozdanu koru. Tu je bila vise
desetina godina, pa je tada otisla u hipotalamus, a danas iz
hipotalamusa otisla je u retikularnu formaciju. I taman kada su
neurofiziolozi sveta utvrdili da duse nema u kicmenoj mozdini, za vrlo
kratko vreme posto je otisla u retikularnu formaciju, a retikularna
formacija ide u kicmenu mozdinu - ispalo je da dusa postoji i u kicmenoj
mozdini. Sva ova mesta bila su decenijama ozbiljno shvatana, pojedinci
su za svoja tumacenja dobijali Nobelovu nagradu, a ipak dusa se nalazi
u svakoj celiji, i to vise ili manje!
. . .
Sva danasnja saznanja, sve danasnje pseudoistine, sva danasnja
misljenja, sva danasnja "sigurna" znanja, sigurna verovanja - to je sve
sumnjivo.
korkanj
Ističe se
- Poruka
- 2.464
P r o r o c a n s t v a
. . .
Mitar je uvek dolazio proti kada bi naumio da mu nesto kaze. Tako je i
sada, gleda kako sneg kopni i veli svome kumu:
- Bog hoce da kazni ovaj narod, pa usred zime pusta ljeto.
- Bozja volja, kume! - uzvrati prota.
- Nije, nego je narod kvaran. Sude se dolje u varosi oko jedne kokosi i
nekakvijeh korova i trnjina...Ne valja, nikako ne valja!
- A sta to ne valja, Mitre?
- Ne valja ono sto ce doci.
- Nesto mi mnogo zaobilazis - nasali se prota Zaharije.
- Strah me je da ti o tome i govorim - bojazljivo ce Mitar.
Malo se zamisli, i kada prota rece: - Kazuj!, on odgovori:
- Bice rata!
- Kada? - uznemiri se prota.
- U ljeto, onoga dana kada ljetnji snijeg budne obijelio cijela Kremna.
- Bogati, kume, otkud ti to sve znas?
- Tako mi je kazano - rece, i opet zacuta Mitar.
Njegov kum je bio svesteno lice i mogao je verovati da taj glas dolazi od
Boga, ali Mitar je slusao neki drugi glas koji mu je sve "govorio". Nije
znao otkud dolazi, ni kako ga cuje. Nije to znala ni nauka toga vremena,
pa i danas se veoma malo zna. Ali, otkad covek misli, smatralo se da
ono sto ne zna ne znaci da ne postoji. Bilo kako, ali to sto je tada, tih
dana, govorio Mitar Tarabic, a pre njega njegov stric Milos, sve se
obistinilo.
A evo kako je bilo:...
Vec tada, te 1876. godine, osmog juna, Kremna osvanuse pod snegom.
Istoga dana knez Srbije Milan Obrenovic objavi rat Otomanskoj imperiji.
Sa Pozeskog polja, Uzicka vojska krenu na dve strane: ka Javoru i ka
Uvcu...
. . .
Oko cetiri sahata, da bi joste za vidjela stigo kuci, Mitar odstupi od sovre
te se zajedno, pri ispracaju, nadjosmo u mojoj avliji.
Opazim ja, Mitar se zagledo nekud u visine, te primijetim da poluglasno
broji odzake na nasijem kucama.
- Ama, kume, neces valjda u dundjerine - komedijam ja s njime, a on ce
ko da nesto provjerava, ali onako tijo, sam za sebe:
- Jes, ima ih cetrnajest...
- Ima, hvala Bogu - uzvratim ja - a bice ih jos i vise.
- E, u tom je belaj, kume, sto nece - samouvjereno kaza Mitar.
- Neka Bog odrzi ovo sto se sadevo dimi, pa ce biti dobro - reknem mu
ja.
- Kamo lijepe srece - odgovori on ozbiljno, a u ocima mu iskri neka
cudna tuga.
- Vidis li, moj kume Zarija - produzi Mitar svoje kazivanje - ovih
cetrnajest odzaka sto se sadevo iz njih lijepo dim vije?
- Vidim! - kazujem ja njemu.
- E, kume, doci ce vrijeme kada se vise nijedan odzak iz ovijeh kuca nee
pusiti...Nagrnuce na ova tvoja gnijezda nekakva ognjena sila da od
ovijeh kuca ni kamen na kamenu nece ostati.
- Cija ce to sila biti, kume Mitre?
- Sila gvozdenih kola i brace sto se izrodise u nebracu sto ce ici sa tijem
kolima.
- Kada ce se to zgoditi? - upitah.
- Ti, kume moj, to neces dozivjeti, ali tvoji unuci oce.
. . .
- Te jeseni 1943. godine, kada su jedinice NOV i POJ, u frontalnom
napadu, preko reke Drine, presle na teritoriju zapadne Srbije,
partizanske prethodnice dopirale su gotovo do samog Uzica. Front
Narodnooslobodilacke vojske prostirao se velikom sirinom, pocev od
grada Priboja na reci Limu, sve do sela Perucca, kod Bajine Baste.
Presavsi planinu Sargan, front se nesto suzio, zahvatajuci juzne delove
planine Tare i severne ogranke Zlatibora. Vrhovni stab NOV i POJ doneo
je odluku da partizanske snage predju tok reke Djetinje i tako zauzmu
Uzice. Glavna i odlucujuca bitka nasih snaga protiv okupatorskih trupa
odigrala se u Kremnima. Iako malobrojni i slabije naoruzani, partizani su
uspeli da kompletnu bugarsku 24. diviziju potisnu do ovog sela u
neposrednoj okolini uzicke varosi. Bugarski komandanti hitno su zatrazili
. . .
Mitar je uvek dolazio proti kada bi naumio da mu nesto kaze. Tako je i
sada, gleda kako sneg kopni i veli svome kumu:
- Bog hoce da kazni ovaj narod, pa usred zime pusta ljeto.
- Bozja volja, kume! - uzvrati prota.
- Nije, nego je narod kvaran. Sude se dolje u varosi oko jedne kokosi i
nekakvijeh korova i trnjina...Ne valja, nikako ne valja!
- A sta to ne valja, Mitre?
- Ne valja ono sto ce doci.
- Nesto mi mnogo zaobilazis - nasali se prota Zaharije.
- Strah me je da ti o tome i govorim - bojazljivo ce Mitar.
Malo se zamisli, i kada prota rece: - Kazuj!, on odgovori:
- Bice rata!
- Kada? - uznemiri se prota.
- U ljeto, onoga dana kada ljetnji snijeg budne obijelio cijela Kremna.
- Bogati, kume, otkud ti to sve znas?
- Tako mi je kazano - rece, i opet zacuta Mitar.
Njegov kum je bio svesteno lice i mogao je verovati da taj glas dolazi od
Boga, ali Mitar je slusao neki drugi glas koji mu je sve "govorio". Nije
znao otkud dolazi, ni kako ga cuje. Nije to znala ni nauka toga vremena,
pa i danas se veoma malo zna. Ali, otkad covek misli, smatralo se da
ono sto ne zna ne znaci da ne postoji. Bilo kako, ali to sto je tada, tih
dana, govorio Mitar Tarabic, a pre njega njegov stric Milos, sve se
obistinilo.
A evo kako je bilo:...
Vec tada, te 1876. godine, osmog juna, Kremna osvanuse pod snegom.
Istoga dana knez Srbije Milan Obrenovic objavi rat Otomanskoj imperiji.
Sa Pozeskog polja, Uzicka vojska krenu na dve strane: ka Javoru i ka
Uvcu...
. . .
Oko cetiri sahata, da bi joste za vidjela stigo kuci, Mitar odstupi od sovre
te se zajedno, pri ispracaju, nadjosmo u mojoj avliji.
Opazim ja, Mitar se zagledo nekud u visine, te primijetim da poluglasno
broji odzake na nasijem kucama.
- Ama, kume, neces valjda u dundjerine - komedijam ja s njime, a on ce
ko da nesto provjerava, ali onako tijo, sam za sebe:
- Jes, ima ih cetrnajest...
- Ima, hvala Bogu - uzvratim ja - a bice ih jos i vise.
- E, u tom je belaj, kume, sto nece - samouvjereno kaza Mitar.
- Neka Bog odrzi ovo sto se sadevo dimi, pa ce biti dobro - reknem mu
ja.
- Kamo lijepe srece - odgovori on ozbiljno, a u ocima mu iskri neka
cudna tuga.
- Vidis li, moj kume Zarija - produzi Mitar svoje kazivanje - ovih
cetrnajest odzaka sto se sadevo iz njih lijepo dim vije?
- Vidim! - kazujem ja njemu.
- E, kume, doci ce vrijeme kada se vise nijedan odzak iz ovijeh kuca nee
pusiti...Nagrnuce na ova tvoja gnijezda nekakva ognjena sila da od
ovijeh kuca ni kamen na kamenu nece ostati.
- Cija ce to sila biti, kume Mitre?
- Sila gvozdenih kola i brace sto se izrodise u nebracu sto ce ici sa tijem
kolima.
- Kada ce se to zgoditi? - upitah.
- Ti, kume moj, to neces dozivjeti, ali tvoji unuci oce.
. . .
- Te jeseni 1943. godine, kada su jedinice NOV i POJ, u frontalnom
napadu, preko reke Drine, presle na teritoriju zapadne Srbije,
partizanske prethodnice dopirale su gotovo do samog Uzica. Front
Narodnooslobodilacke vojske prostirao se velikom sirinom, pocev od
grada Priboja na reci Limu, sve do sela Perucca, kod Bajine Baste.
Presavsi planinu Sargan, front se nesto suzio, zahvatajuci juzne delove
planine Tare i severne ogranke Zlatibora. Vrhovni stab NOV i POJ doneo
je odluku da partizanske snage predju tok reke Djetinje i tako zauzmu
Uzice. Glavna i odlucujuca bitka nasih snaga protiv okupatorskih trupa
odigrala se u Kremnima. Iako malobrojni i slabije naoruzani, partizani su
uspeli da kompletnu bugarsku 24. diviziju potisnu do ovog sela u
neposrednoj okolini uzicke varosi. Bugarski komandanti hitno su zatrazili
korkanj
Ističe se
- Poruka
- 2.464
pomoc od Nemaca i to u avionima i tenkovima, koje kao pesadijska
jedinica nisu imali. Uvidevsi da ce pasti i sam grad Uzice, a samim tim i
da ce njihov mali garnizon biti ugrozen, Nemci su svojim saveznicima
hitno uputili dva tenkovska odreda i jednu kombinovanu eskadrilu
aviona. Zahvaljujuci brzoj pomoci, bugarska 24. divizija posle dugih
svakodnevnih borbi jedva je povratila svoje ranije utvrdjene polozaje na
planini Sarganu, ali uz velike gubitke.
Prolazeci ponovo kroz selo Kremna, vojnici bugarske divizije, zasticeni
nemackim tenkovima, palili su i ubijali sve sto se ispred njih nalazilo.
Posto su se na samom ulazu u ovo selo, u neposrednoj blizini glavnog
puta Uzice - Sarajevo, nalazile kuce Zaharica, Bugari su prvo zapalili taj
zaselak.
U svakom mestaninu Kremana videli su komunistu, a u svakoj seoskoj
kuci "partizansko uporiste".
Usavsi u prostrano dvoriste ovog zaseoka, otpoceli su da pale, pljackaju
i ubijaju sve zivo sto se u kucama i oko njih nalazilo. Tako su, izmedju
ostalih, prvo ubili Djurdja Ocokoljica, ucenika Uzicke uciteljske skole,
inace bliskog rodjaka ove familije, decaka, kome nije bilo ni petnaest
godina.
Kada su kuce izgorele i od njih ostale samo zidine, nekoliko bugarskih
podoficira seli su u nemacke tenkove, koje su bili doterali do samih ovih
zgarista. U neshvatljivom besu, upravili su topovske cevi tenkova na ove
zidine i gadjali ih sve dok i temelje vec unistenih zgrada nisu sravnili sa
zemljom.
Nije bila postedjena ni kremanska bogomolja, zvana "Celija", u kojoj su
svestenici, clanovi porodice Zaharica, zavetno, cuvali delove Vrutoskog
jevandjelja i niz drugih vrednih i za nasu nacionalnu kulturu znacajnih,
neispitanih retkih knjiga.
Na ovo Tarabicevo vidjenje buducnosti podsetio nas je, 1950. godine,
ugledni kremanski domacin, Dragutin Djurdjic, koji je u tim burnim
danima okupatorskog vandalizma, silom prilika, bio predsednik
kremanske opstine.
Zgrazavajuci se nad ovim nedelima, Djurdjic je hrabro istupio pred
bugarskog generala i demonstrativno podneo ostavku na svoj polozaj.
Komandanta ove divizije, generala Simova, iznenadila je hrabrost i
odlucnost jednog obicnog srpskog seljaka, pa je preko Djurdjica poceo
detaljno da se raspituje o postupcima svojih vojnika. Kada mu je ovaj
hrabri covek objasnio da njegovi vojnici nisu postovali ni cuvenu
kremansku bogomolju "Celiju" i da ce sve one koji su to ucinili stici
prokletstvo i sudbonosna rec kremanskih vizionara, general ga je
uplaseno pogledao i preko svog adjutanta naredio da dalje paljevine i
ubijanja prestanu.
Tada se tu zatekao i jedan bugarski oficir, koji je Djurdjicu predstavljen
kao bivsi predsednik sofijske opstine, a koji je svom generalu, tom
prilikom, rekao da odlicno poznaje sadrzaj kremanskog prorocanstva,
citirajuci, gotovo doslovno, izvesna njegova poglavlja.
Naravno, sve je bilo kasno. Desetine nevinih ljudi vec je bilo poubijano,
a mnogi seoski domovi spaljeni. U tom vihoru, zauvek je nestalo mnogo
divnih ljudi ovog planinskog kraja, dok su polumrtvu protinu unuku,
mladu seosku uciteljicu Milicu Jeremic, seljaci krisom, nocu, dopremili do
uzicke bolnice.
Vizija ovog dogadjaja, koji je Mitar Tarabic predvideo sezdesetih godina
proslog veka, iznenadjuje preciznoscu detalja njegovih opisa.
Cini se da ova identifikacija bugarskih okupatora kao "brace", koja su
postala "nebraca" poseduje prizvuk gorke aluzije na ondasnje veoma
izrazene tendencije idealizacije panslavizma. Navedena Mitrova poruka
zvuci kao podmseh ovom verovanju. Opis "gvozdenih kola" u potpunosti
odgovara pojavi tenkova. U vezi s tim ne moze se ni pomisliti da je ovaj
nepismeni kremanski seljak mogao bilo sta da nasluti o tom ubilackom
izumu nauke tadasnjih dana. Tada, kada se nije znalo ni za automobil...
. . .
Dok je bio dete, Milos Tarabic se ni po cemu nije razlikovao od ostale
dece ovoga kraja. Tek kasnije, u decastvu, primecivali su kako cuti,
izdvaja se od seoskih drugova, zatvara u sebe i udaljava cak i od svoje
blize porodice. U letnjim mesecima najradije je bivao sa velikim stadom
ovaca, gore, na planini Tari. U Kremna ne bi silazio ni kada su najveci
praznici, prilikom kojih se okupljalo citavo selo, narocito mladi. Tek
poneki put bi obicnog, radnog dana, ali samo po mraku, sisao sa planine
da uzme cistu preobuku, pa bi se jos pre izlaska sunca vracao na Taru.
Zimske dane provodio je sam, izbegavajuci bilo kakvo drustvo.
U dugim januarskim i februarskim vecerima izlazio bi iz kuce u duge
setnje do obliznje borove sume, u kojoj je nekada ostajao i po nekoliko
casova.
Kao da nije osecao zimu, niti strah od vukova.
Ovakvo Milosevo ponasanje zabrinjavalo je ostale ukucane, bracu i
sestre, a narocito majku, pa su ga, zbog toga, cesto zapitkivali sta radi u
sumi i kako se ne boji studeni i kurjaka? Na ta pitanja obicno je davao
kratke odgovore: "Da mi je zima - nije, jer me griju zvijezde." Ili: "Nece
me vuci, i oni su bozje ovce."
Voleo je jedino da razgovara sa svojim mnogo mladjim kumom,
tadasnjim bogoslovom, Zaharijem Zaharicem, koji mu je postavljao
slicna pitanja i kritikovao ga sto se ne zeni. Milos bi mu, kao i drugima,
davao iste odgvoore. Govorio bi da je on vencan sa nekim drugim
jedinica nisu imali. Uvidevsi da ce pasti i sam grad Uzice, a samim tim i
da ce njihov mali garnizon biti ugrozen, Nemci su svojim saveznicima
hitno uputili dva tenkovska odreda i jednu kombinovanu eskadrilu
aviona. Zahvaljujuci brzoj pomoci, bugarska 24. divizija posle dugih
svakodnevnih borbi jedva je povratila svoje ranije utvrdjene polozaje na
planini Sarganu, ali uz velike gubitke.
Prolazeci ponovo kroz selo Kremna, vojnici bugarske divizije, zasticeni
nemackim tenkovima, palili su i ubijali sve sto se ispred njih nalazilo.
Posto su se na samom ulazu u ovo selo, u neposrednoj blizini glavnog
puta Uzice - Sarajevo, nalazile kuce Zaharica, Bugari su prvo zapalili taj
zaselak.
U svakom mestaninu Kremana videli su komunistu, a u svakoj seoskoj
kuci "partizansko uporiste".
Usavsi u prostrano dvoriste ovog zaseoka, otpoceli su da pale, pljackaju
i ubijaju sve zivo sto se u kucama i oko njih nalazilo. Tako su, izmedju
ostalih, prvo ubili Djurdja Ocokoljica, ucenika Uzicke uciteljske skole,
inace bliskog rodjaka ove familije, decaka, kome nije bilo ni petnaest
godina.
Kada su kuce izgorele i od njih ostale samo zidine, nekoliko bugarskih
podoficira seli su u nemacke tenkove, koje su bili doterali do samih ovih
zgarista. U neshvatljivom besu, upravili su topovske cevi tenkova na ove
zidine i gadjali ih sve dok i temelje vec unistenih zgrada nisu sravnili sa
zemljom.
Nije bila postedjena ni kremanska bogomolja, zvana "Celija", u kojoj su
svestenici, clanovi porodice Zaharica, zavetno, cuvali delove Vrutoskog
jevandjelja i niz drugih vrednih i za nasu nacionalnu kulturu znacajnih,
neispitanih retkih knjiga.
Na ovo Tarabicevo vidjenje buducnosti podsetio nas je, 1950. godine,
ugledni kremanski domacin, Dragutin Djurdjic, koji je u tim burnim
danima okupatorskog vandalizma, silom prilika, bio predsednik
kremanske opstine.
Zgrazavajuci se nad ovim nedelima, Djurdjic je hrabro istupio pred
bugarskog generala i demonstrativno podneo ostavku na svoj polozaj.
Komandanta ove divizije, generala Simova, iznenadila je hrabrost i
odlucnost jednog obicnog srpskog seljaka, pa je preko Djurdjica poceo
detaljno da se raspituje o postupcima svojih vojnika. Kada mu je ovaj
hrabri covek objasnio da njegovi vojnici nisu postovali ni cuvenu
kremansku bogomolju "Celiju" i da ce sve one koji su to ucinili stici
prokletstvo i sudbonosna rec kremanskih vizionara, general ga je
uplaseno pogledao i preko svog adjutanta naredio da dalje paljevine i
ubijanja prestanu.
Tada se tu zatekao i jedan bugarski oficir, koji je Djurdjicu predstavljen
kao bivsi predsednik sofijske opstine, a koji je svom generalu, tom
prilikom, rekao da odlicno poznaje sadrzaj kremanskog prorocanstva,
citirajuci, gotovo doslovno, izvesna njegova poglavlja.
Naravno, sve je bilo kasno. Desetine nevinih ljudi vec je bilo poubijano,
a mnogi seoski domovi spaljeni. U tom vihoru, zauvek je nestalo mnogo
divnih ljudi ovog planinskog kraja, dok su polumrtvu protinu unuku,
mladu seosku uciteljicu Milicu Jeremic, seljaci krisom, nocu, dopremili do
uzicke bolnice.
Vizija ovog dogadjaja, koji je Mitar Tarabic predvideo sezdesetih godina
proslog veka, iznenadjuje preciznoscu detalja njegovih opisa.
Cini se da ova identifikacija bugarskih okupatora kao "brace", koja su
postala "nebraca" poseduje prizvuk gorke aluzije na ondasnje veoma
izrazene tendencije idealizacije panslavizma. Navedena Mitrova poruka
zvuci kao podmseh ovom verovanju. Opis "gvozdenih kola" u potpunosti
odgovara pojavi tenkova. U vezi s tim ne moze se ni pomisliti da je ovaj
nepismeni kremanski seljak mogao bilo sta da nasluti o tom ubilackom
izumu nauke tadasnjih dana. Tada, kada se nije znalo ni za automobil...
. . .
Dok je bio dete, Milos Tarabic se ni po cemu nije razlikovao od ostale
dece ovoga kraja. Tek kasnije, u decastvu, primecivali su kako cuti,
izdvaja se od seoskih drugova, zatvara u sebe i udaljava cak i od svoje
blize porodice. U letnjim mesecima najradije je bivao sa velikim stadom
ovaca, gore, na planini Tari. U Kremna ne bi silazio ni kada su najveci
praznici, prilikom kojih se okupljalo citavo selo, narocito mladi. Tek
poneki put bi obicnog, radnog dana, ali samo po mraku, sisao sa planine
da uzme cistu preobuku, pa bi se jos pre izlaska sunca vracao na Taru.
Zimske dane provodio je sam, izbegavajuci bilo kakvo drustvo.
U dugim januarskim i februarskim vecerima izlazio bi iz kuce u duge
setnje do obliznje borove sume, u kojoj je nekada ostajao i po nekoliko
casova.
Kao da nije osecao zimu, niti strah od vukova.
Ovakvo Milosevo ponasanje zabrinjavalo je ostale ukucane, bracu i
sestre, a narocito majku, pa su ga, zbog toga, cesto zapitkivali sta radi u
sumi i kako se ne boji studeni i kurjaka? Na ta pitanja obicno je davao
kratke odgovore: "Da mi je zima - nije, jer me griju zvijezde." Ili: "Nece
me vuci, i oni su bozje ovce."
Voleo je jedino da razgovara sa svojim mnogo mladjim kumom,
tadasnjim bogoslovom, Zaharijem Zaharicem, koji mu je postavljao
slicna pitanja i kritikovao ga sto se ne zeni. Milos bi mu, kao i drugima,
davao iste odgvoore. Govorio bi da je on vencan sa nekim drugim
korkanj
Ističe se
- Poruka
- 2.464
carstvom, koje nije ovozemaljsko, te tako nece ni Bogu da kvari red.
Na pitanje mladog Zaharija zasto toliko vremena provodi sam u sumi,
Milos bi odgovorio:
"Vidis, moj kume, Zarija, ja ti tamo u gori gledam...Gledam, sve vidim i
cujem...Tako doznajem sta ce biti sa svima nama, ovijem narodom i
ostalim svijetom...Kako ja to sve gledam i cujem, ne umijem ti ovijem
jezikom objasniti...Ne znam koju rijec da nadjem."
Inace, ko ga ne zna, ne bi ga ni po cemu razlikovao od ostalih ljudi. Iako
gorstak, imao je neobicno blag izraz lica, ali istovremeno i odlucan.
Ostavljao je utisak veoma bistrog coveka, a vazio je za najvrednijeg u
selu. Ono sto su ostali seljani radili po nekoliko casova, Milos je bio u
stanju da zavrsi za nepun cas.
. . .
Kada je Milos Tarabic navrsio dvadeset godina, primeceni su prvi vidniji
znaci njegovih prekognistickih sposobnosti.
Prvo predvidjanje bilo je - sopstvena smrt.
Tacno je prevideo i godinu svoje smrti, rekavsi to majci koja ga je cesto
molila da se zeni.
"Cujes li ti, majko...Nemoj me cerati da se zenim! Ja se zeniti necu.
Kada budnem navrsijo cetrdeset pet godina zivota, ondakar ces me
ukopati, a zeniti me nikada neces."
Zbog te njegove odlucnosti da se ne zeni bila je veoma nesrecna
njegova sestra Bosa, kojoj je jednom ljutito odgovorio:
"Ja se Boso, zeniti necu, a ti ces se udati. I udaces se dobro. Dobices i
djecu, ali ce ti sve najmilije pomrijeti u cvijetu mladosti. Ondakar ces se
sjetiti mene pa ces reci: 'E, jadna Boso, kamo lijepe srece da se nikad
nijesam ni udavala'."
Ovo Milosevo predvidjanje sopstvene smrti i sudbine njegove sestre
Bose u potpunosti se obistinilo.
- Umro je na svoj rodjendan, 6. februara 1854. godine, pozivevsi, kako
je i kazao, tacno cetrdeset pet godina.
- Nekoliko godina posle njegove smrti, Bosi su poumirala sva deca. Ne
mogavsi da prezivi ovu nesrecu, umrla je i sama po smrti poslednjeg,
petog deteta. Njena lepa i imucna kuca ubrzo je zarasla u korov.
. . .
Cuvsi za prorokovanje Milosa Tarabica, koje mu zbog predvidjanja
propasti dinastije Obrenovica nije bilo po volji, serdar posalje u Kremna
dvojicu svojih konjanika da ovog vidovnjaka strazarno sprovedu u
Cajetinu i da ga tu zatvore.
Posle nekoliko dana tamnovanja, serdar iznenada pozva Milosa Tarabica
na razgovor, pa ga upita sta zna da mu prorekne o njegovoj sudbini.
- Nista dobro, Gospodaru. Ti ces umrijeti od gladi - odgovori mu Milos.
Da bi omalovazio Tarabica, jer mu ovaj bese izrekao lose prorocanstvo
pred citavom njegovom svitom, osioni velmoza se stade smejati, pa mu
rece:
- E, kada si takav bozji coek i prorok, pogledaj dolje u avliju! Vidis li
tamo onu suzdrebnu kobilu?
- Vidim - odgovori Milos.
- Deder mi onda proreci kakvo ce zdrijebe ona ozdrijebiti? Musko, jal
zensko? Ako ne pogodis, ode ti glava - zapreti serdar.
- Gospodaru, ova kobila ozdrebice zensko zdrijebe, koje ce imati kracu
zadnju desnu nogu. Ako tako ne budne, slobodno mi skini glavu.
Iznenadjen ovakvom sigurnoscu Milosevog odgovora, Micic naredi
svojim slugama da ovu kobilu ubiju i raspore. Tako i ucinise. I, kada
zdrebe bi izvuceno iz njene utrobe, svi ugledase zensko mladunce s
kracom zadnjom desnom nogom.
. . .
Kada je 1842. godine doslo do dinastijske promene, Jovan Micic krenu
sa svojom gardom ka Kragujevcu da brani kneza Milosa Obrenovica. Na
tom putu ga uhvate, vezu i sprovedu u Beograd. Iz Beograda je, sav u
okovima, sproveden u Gurgusovacku kulu, u kojoj je umro od gladi 27.
decembra 1844. godine.
. . .
"Bas tih godina", kazivao je prota Zaharije, "kada u Srbiji to niko nije
mogao ni slutiti, kum Milos mi se poveri, da ce iz zemlje otici nas knjaz
Aleksandar Karadjordjevic.
Ja se samo nasmijem na ove njegove rijeci, te mu reknem: - Hajde,
bogati, Milosu, a ko ce onda doci da vlada ovijem narodom?
- Stari knjaz Milos - odgovori on.
- Kako stari knjaz, kume? Zar ne znas da je on umro i da je sahranjen u
Na pitanje mladog Zaharija zasto toliko vremena provodi sam u sumi,
Milos bi odgovorio:
"Vidis, moj kume, Zarija, ja ti tamo u gori gledam...Gledam, sve vidim i
cujem...Tako doznajem sta ce biti sa svima nama, ovijem narodom i
ostalim svijetom...Kako ja to sve gledam i cujem, ne umijem ti ovijem
jezikom objasniti...Ne znam koju rijec da nadjem."
Inace, ko ga ne zna, ne bi ga ni po cemu razlikovao od ostalih ljudi. Iako
gorstak, imao je neobicno blag izraz lica, ali istovremeno i odlucan.
Ostavljao je utisak veoma bistrog coveka, a vazio je za najvrednijeg u
selu. Ono sto su ostali seljani radili po nekoliko casova, Milos je bio u
stanju da zavrsi za nepun cas.
. . .
Kada je Milos Tarabic navrsio dvadeset godina, primeceni su prvi vidniji
znaci njegovih prekognistickih sposobnosti.
Prvo predvidjanje bilo je - sopstvena smrt.
Tacno je prevideo i godinu svoje smrti, rekavsi to majci koja ga je cesto
molila da se zeni.
"Cujes li ti, majko...Nemoj me cerati da se zenim! Ja se zeniti necu.
Kada budnem navrsijo cetrdeset pet godina zivota, ondakar ces me
ukopati, a zeniti me nikada neces."
Zbog te njegove odlucnosti da se ne zeni bila je veoma nesrecna
njegova sestra Bosa, kojoj je jednom ljutito odgovorio:
"Ja se Boso, zeniti necu, a ti ces se udati. I udaces se dobro. Dobices i
djecu, ali ce ti sve najmilije pomrijeti u cvijetu mladosti. Ondakar ces se
sjetiti mene pa ces reci: 'E, jadna Boso, kamo lijepe srece da se nikad
nijesam ni udavala'."
Ovo Milosevo predvidjanje sopstvene smrti i sudbine njegove sestre
Bose u potpunosti se obistinilo.
- Umro je na svoj rodjendan, 6. februara 1854. godine, pozivevsi, kako
je i kazao, tacno cetrdeset pet godina.
- Nekoliko godina posle njegove smrti, Bosi su poumirala sva deca. Ne
mogavsi da prezivi ovu nesrecu, umrla je i sama po smrti poslednjeg,
petog deteta. Njena lepa i imucna kuca ubrzo je zarasla u korov.
. . .
Cuvsi za prorokovanje Milosa Tarabica, koje mu zbog predvidjanja
propasti dinastije Obrenovica nije bilo po volji, serdar posalje u Kremna
dvojicu svojih konjanika da ovog vidovnjaka strazarno sprovedu u
Cajetinu i da ga tu zatvore.
Posle nekoliko dana tamnovanja, serdar iznenada pozva Milosa Tarabica
na razgovor, pa ga upita sta zna da mu prorekne o njegovoj sudbini.
- Nista dobro, Gospodaru. Ti ces umrijeti od gladi - odgovori mu Milos.
Da bi omalovazio Tarabica, jer mu ovaj bese izrekao lose prorocanstvo
pred citavom njegovom svitom, osioni velmoza se stade smejati, pa mu
rece:
- E, kada si takav bozji coek i prorok, pogledaj dolje u avliju! Vidis li
tamo onu suzdrebnu kobilu?
- Vidim - odgovori Milos.
- Deder mi onda proreci kakvo ce zdrijebe ona ozdrijebiti? Musko, jal
zensko? Ako ne pogodis, ode ti glava - zapreti serdar.
- Gospodaru, ova kobila ozdrebice zensko zdrijebe, koje ce imati kracu
zadnju desnu nogu. Ako tako ne budne, slobodno mi skini glavu.
Iznenadjen ovakvom sigurnoscu Milosevog odgovora, Micic naredi
svojim slugama da ovu kobilu ubiju i raspore. Tako i ucinise. I, kada
zdrebe bi izvuceno iz njene utrobe, svi ugledase zensko mladunce s
kracom zadnjom desnom nogom.
. . .
Kada je 1842. godine doslo do dinastijske promene, Jovan Micic krenu
sa svojom gardom ka Kragujevcu da brani kneza Milosa Obrenovica. Na
tom putu ga uhvate, vezu i sprovedu u Beograd. Iz Beograda je, sav u
okovima, sproveden u Gurgusovacku kulu, u kojoj je umro od gladi 27.
decembra 1844. godine.
. . .
"Bas tih godina", kazivao je prota Zaharije, "kada u Srbiji to niko nije
mogao ni slutiti, kum Milos mi se poveri, da ce iz zemlje otici nas knjaz
Aleksandar Karadjordjevic.
Ja se samo nasmijem na ove njegove rijeci, te mu reknem: - Hajde,
bogati, Milosu, a ko ce onda doci da vlada ovijem narodom?
- Stari knjaz Milos - odgovori on.
- Kako stari knjaz, kume? Zar ne znas da je on umro i da je sahranjen u
korkanj
Ističe se
- Poruka
- 2.464
Rumunjskoj?
- E, kume, Zarija, nije umro, nego je ziv."
- Ne avetaj, kume, nego govori i zbori ko i ostali pametni iksani! Znas li
ti, nesretnice moj, da sam u novinama licno citao i procitao i da u njima
lijepo pise da je stari knjaz mrtav.
- Ne ljuti se kume - mirno me opomenu Milos i ne vjeruj tijem tvojim
novincugama, nego me cuj sta cu ti reci. Stari knjaz ce doci u Srbiju da
vlada, pa makar bio i mrtav, kako ti kazes da jeste.
"I zaista," pricao je kasnije prota Zaharije, kroz koju godinu se pokaza
tacnim da su vesti o smrti starog knjaza Milosa Obrenovica bile namerno
proturene, te on 1858. godine ponovo dodje na presto Srbije. Ovo
prorokovanje moga kuma, Milosa Tarabica, bijah poverio samo dvojici
ljudi, i to mom kumu proti Milanu Djuricu i pobratimu proti Gavrilu
Popovicu. Jes, bogme, da smo se sva trojica vaskoliko iznenadili, kada
se te 1858. godine ove reci Miloseve obistinise..."
. . .
"Sjedao sam pod orahom u mojoj avliji i uzivo u toploti prvijeh jesenskih
dana. Bijah prilicno umoran te onako, sjedeci na klupi, zaspah...U taj
mah, odjedanput, banu kum Milos Tarabic. Ja sam dobro znao da je on
umro jos prije cetiri godine, ali se potpuno svjesno prepustih ovom
snijevanju, da vidim sta ce se iz toga ishoditi te ga, u snu, zapitah:
- Otkud ti, kume?
- Ja doso da ti kazem neke vijesti - odgovori on.
- Kazuj, ionako za poslednjih deset dana ne procitah nikakve novine!
- Nista nemoj vjerovati tim tvojim novinetima, vec meni - vazno ce
Milos. - Zar te tvoje novincuge nijesu pisale da je stari knjaz umro, a on,
hvala Bogu, zdrav i ziv!
- Pa jes, kume, imas pravo - potvrdih ja, sjetivsi se da su se sva
njegova kazivanja o knjazu, odista, obistinila.
- E, sadeve cuj moj kume Zarija - rece, pa zatim upita: - Bogati, koji je
danaske dan i godina?
- Cetrnajesti, deveti mjesec 1858. lj. g.
- Ma, sta rece, cetrnajesti deveti mjesec, kao da o necemu razmislja,
stade on da ponavlja moje rijeci. Poslje ce jopet reci:
- Vidi, kume, stari knjaz nece vladati ni pune dvije godine i umrijece
ovog istog dna, 1860. godine. Umrijece cestito i lijepo od svoje smrti i
starosti.
Zatim ga polako nestade iz mog sna, pa se namah opet pojavi i rece:
- Kume, sve ono sto ti rekoh je prava bozja istina.
Ja se uskoro probudih, te mi se u jednom trenu ucini da sam, uistinu,
razgovarao sa pokojnim Milosem, ali se poslije sjetih da je to bio sam
san.
Kroz koji dan sidjoh u Uzice te o ovome kazivah svome kumu proti
Milanu Djuricu i pobratimu proti Gavrilu Popovicu.
Poslije dvije godine, tacno na dan 14. septembra 1860. godine, slucajno
bijah u Uzicu te sa svojim kumom Milanom i pobrom Gavrom sedjeh
pred Drndovom kafanom, kada, eto policijskog pristava koji nam donese
vijest da je stari knjaz umro danaske prije podne i da im je to iz
Beograda, zvanicno, u nacelstvo, javljeno. Sva trojica, sjetivsi se
mojega sna, uglas zapitasmo: "Koji je danaske dan u godini", a on
kratko odgovori: "cetrnajesti septembar!". Mi se samo zgledasmo."
. . .
Osim ovih, Milos Tarabic je proti kazivao i druga svoja prorocanstva,
koja su se obistinila pedeset i sedamdeset godina posle njegove smrti
(umro je 1854. godine). Tako je predvideo, kako navodi prota:
"Na prestolje Srbije ponovo ce doci potomci Cernoga Djordjija. Oni ce
vladati Srbijom neko vrijeme, a zatim ce nastupiti veliki ratovi. Ratovace
se iz godine u godinu.
Prvo ce Srbija objaviti rat Turskoj i oslobodice skoro cijelo Dusanovo
carstvo. I taman kade postane velikacka drzava, udarice na nju Svabo
sa joste nekijem jevropskim silama. Bice veliki pomor u narodu, te se
nece znati sta je gore - jal tolike pogibije vojske, jal tolike bolescine."
- Mogu ti kazati - govorio je Milos svome kumu - da ce Srbija biti pune
tri godine u mraku. No, to nece biti rat samo Srbijin. Sve zemaljske sile
udarice jedna na druge. U Kremna ce doci takvi pomor da ce skoro sve
kuce biti zavijene u crno. Bolest sto ce ovladati ovijem krajem bice
mlogo opasnija od dusmanske vojske, koja se ovdekar i dolje u Uzicu
bude nastanila. Jopet ce iz svega toga nasa Srbija kao pobjednik izici.
Uzece cijelu Bosnu i Hercegovinu i druge zemlje dje nasi zive. Tako ce
svudje biti nase dje imade nase kuce.
Nece dugo potrajati i Srbija ce postati carevina, jer Austrije i Turske vise
biti nece. Bice ih, ali ce biti malene ko nekoliko zrna gr u prepunoj casi.
- E, kume, Zarija, nije umro, nego je ziv."
- Ne avetaj, kume, nego govori i zbori ko i ostali pametni iksani! Znas li
ti, nesretnice moj, da sam u novinama licno citao i procitao i da u njima
lijepo pise da je stari knjaz mrtav.
- Ne ljuti se kume - mirno me opomenu Milos i ne vjeruj tijem tvojim
novincugama, nego me cuj sta cu ti reci. Stari knjaz ce doci u Srbiju da
vlada, pa makar bio i mrtav, kako ti kazes da jeste.
"I zaista," pricao je kasnije prota Zaharije, kroz koju godinu se pokaza
tacnim da su vesti o smrti starog knjaza Milosa Obrenovica bile namerno
proturene, te on 1858. godine ponovo dodje na presto Srbije. Ovo
prorokovanje moga kuma, Milosa Tarabica, bijah poverio samo dvojici
ljudi, i to mom kumu proti Milanu Djuricu i pobratimu proti Gavrilu
Popovicu. Jes, bogme, da smo se sva trojica vaskoliko iznenadili, kada
se te 1858. godine ove reci Miloseve obistinise..."
. . .
"Sjedao sam pod orahom u mojoj avliji i uzivo u toploti prvijeh jesenskih
dana. Bijah prilicno umoran te onako, sjedeci na klupi, zaspah...U taj
mah, odjedanput, banu kum Milos Tarabic. Ja sam dobro znao da je on
umro jos prije cetiri godine, ali se potpuno svjesno prepustih ovom
snijevanju, da vidim sta ce se iz toga ishoditi te ga, u snu, zapitah:
- Otkud ti, kume?
- Ja doso da ti kazem neke vijesti - odgovori on.
- Kazuj, ionako za poslednjih deset dana ne procitah nikakve novine!
- Nista nemoj vjerovati tim tvojim novinetima, vec meni - vazno ce
Milos. - Zar te tvoje novincuge nijesu pisale da je stari knjaz umro, a on,
hvala Bogu, zdrav i ziv!
- Pa jes, kume, imas pravo - potvrdih ja, sjetivsi se da su se sva
njegova kazivanja o knjazu, odista, obistinila.
- E, sadeve cuj moj kume Zarija - rece, pa zatim upita: - Bogati, koji je
danaske dan i godina?
- Cetrnajesti, deveti mjesec 1858. lj. g.
- Ma, sta rece, cetrnajesti deveti mjesec, kao da o necemu razmislja,
stade on da ponavlja moje rijeci. Poslje ce jopet reci:
- Vidi, kume, stari knjaz nece vladati ni pune dvije godine i umrijece
ovog istog dna, 1860. godine. Umrijece cestito i lijepo od svoje smrti i
starosti.
Zatim ga polako nestade iz mog sna, pa se namah opet pojavi i rece:
- Kume, sve ono sto ti rekoh je prava bozja istina.
Ja se uskoro probudih, te mi se u jednom trenu ucini da sam, uistinu,
razgovarao sa pokojnim Milosem, ali se poslije sjetih da je to bio sam
san.
Kroz koji dan sidjoh u Uzice te o ovome kazivah svome kumu proti
Milanu Djuricu i pobratimu proti Gavrilu Popovicu.
Poslije dvije godine, tacno na dan 14. septembra 1860. godine, slucajno
bijah u Uzicu te sa svojim kumom Milanom i pobrom Gavrom sedjeh
pred Drndovom kafanom, kada, eto policijskog pristava koji nam donese
vijest da je stari knjaz umro danaske prije podne i da im je to iz
Beograda, zvanicno, u nacelstvo, javljeno. Sva trojica, sjetivsi se
mojega sna, uglas zapitasmo: "Koji je danaske dan u godini", a on
kratko odgovori: "cetrnajesti septembar!". Mi se samo zgledasmo."
. . .
Osim ovih, Milos Tarabic je proti kazivao i druga svoja prorocanstva,
koja su se obistinila pedeset i sedamdeset godina posle njegove smrti
(umro je 1854. godine). Tako je predvideo, kako navodi prota:
"Na prestolje Srbije ponovo ce doci potomci Cernoga Djordjija. Oni ce
vladati Srbijom neko vrijeme, a zatim ce nastupiti veliki ratovi. Ratovace
se iz godine u godinu.
Prvo ce Srbija objaviti rat Turskoj i oslobodice skoro cijelo Dusanovo
carstvo. I taman kade postane velikacka drzava, udarice na nju Svabo
sa joste nekijem jevropskim silama. Bice veliki pomor u narodu, te se
nece znati sta je gore - jal tolike pogibije vojske, jal tolike bolescine."
- Mogu ti kazati - govorio je Milos svome kumu - da ce Srbija biti pune
tri godine u mraku. No, to nece biti rat samo Srbijin. Sve zemaljske sile
udarice jedna na druge. U Kremna ce doci takvi pomor da ce skoro sve
kuce biti zavijene u crno. Bolest sto ce ovladati ovijem krajem bice
mlogo opasnija od dusmanske vojske, koja se ovdekar i dolje u Uzicu
bude nastanila. Jopet ce iz svega toga nasa Srbija kao pobjednik izici.
Uzece cijelu Bosnu i Hercegovinu i druge zemlje dje nasi zive. Tako ce
svudje biti nase dje imade nase kuce.
Nece dugo potrajati i Srbija ce postati carevina, jer Austrije i Turske vise
biti nece. Bice ih, ali ce biti malene ko nekoliko zrna gr u prepunoj casi.
korkanj
Ističe se
- Poruka
- 2.464
Prema pricanju samog prote Zaharija i mnogih starijih Uzicana, Tarabic
mu je rekao sledece:
"U onoj godini u kojoj ce biti kraj ovog velikackog svjetskog pomora
(prvog svetskog rata, prim. autora), ti ces kume umrijeti. Oba ova rata,
onaj kade smo ratovali samo sa Turcima i ovaj u kome je ratovao citav
svijet<Zanimljivo je da Milos Tarabic, kada govori o ovim ratovima, bez
obzira sto prorice daleku buducnost upotrebljava narativno proslo
vreme. Prim. autora.>, odnijece ti dvoje unucadi. Jedno prije, a drugo
poslije tvoje smrti. Od tvoje cijele vamilije u tom ratu ce poginuti jos
cetvoro."
I ova vizija Milosa Tarabica se, zaista, ispunila:
- U balkanskom ratu poginuo je junackom smrcu protin unuk, aktivni
pesadijski porucnik Qubisa Popovic, a posle protine smrti, u sam osvit
slobode, u Uzicu, umrla je omiljena Zaharijeva unuka, Julija Kulic,
svrseni maturant Beogradske uciteljske skole. Od ostale protine familije,
u prvom svetskom ratu poginuli su: Mirko Popovic, profesor Uzicke
gimnazije, Vlajko Jeremic, svestenik, Kosta Jeremic, svrseni
preparandista, i Grujica Jeremic, student prava.
. . .
Zdrav i krepak ratar, koji je toga jutra pred smrt kosio livadu ispred
kuce, zatrazi od svog kuma, prote Zaharija Zaharica, da ga zivog i
zdravog opoje, jer mu u predvecerje "valja mrijeti". Rece: "Tako mi je
kazato", i tako bi.
. . .
"Jednoga dana dodje do mene moja kuma, Mitrova zena, te mi se
povjeri da se njezin covjek u gluvo doba noci oblaci, obuva, izlazi
napolje i u kucu uvodi nekakvog svijetlog popa. Ka s njime nasamo
ostane, ondakar zakljucava vrata od sobe te sjedeci kraj ognjista nesto
pricaju, ali nista ne jedu niti piju...
Mene ova kumina prica podstace te nedje uoci Jovandana zaokupim ja
Mitra da mi kazuje s kim se to popom nocu sastaje i razgovara. Tada mi
on, ko na nekoj ispovijedi, ovo isprica:
- To je, kume, bilo sadevo, oko Bozica. Cujem je da neko u pola udara
stapom o vratnice, te nako, napola obucen, izadjem napolje. Ne vidjeh
nikog pa posmislih da me uvo omanulo, te taman misljah da se vratim u
kucu, kad se iz mrklog mraka oglasi jedan glas, koji mi kaza:
- Ne boj se, Mitre, ja sam!...
Okrenuh se, kada tamo, kod kucera, stoji prilika coeka, pa podje pravo k
meni. Prepadoh se, a on ko da mi razaznaje misli, nako, blago, rece:
- Ne plasi se Mitre...Zar me ne prepoznajes?
- Jok - reknem mu ja.
- Ja sam tvoj stric Milos.
- Ali, ti si umro prije mlogo godina! - reknem mu ja.
- Jesam! No, zar se ne sjecas kad smo za ovcama isli planini da sam ti
reko da cu ti se javiti i poslje moje smrti?
Ja se ondakar sjetih da mi je to davno, odista, kazivo te mu pridjem
blize i prepoznam ga.
Prema protinom kazivanju, on je Mitra, tom prilikom, zamolio da mu sto
vernije opise izgled pokojnog Milosa.
Mitar se, u prvi mah, nekako cudno neckao pa je, posle nekoliko
trenutaka, svome kumu mirno odgovorio:
- Lijepo je izgledo, moj kume Zarija. Na njemu nekakva mantija, a po
njojzi ko da blago svijetle rojevi svitaca, samo nekom neopisanom
svjetloscu. Taka mu je i glava bila...Bijela, a nekako svijetla...Cjelivah
ga u ruku, a ona meka ko da vunu na preslici drzi. Dodirnem ga po
mantiji, a ona isto nako, kadivena. Sve mi se cini da bi rukom kroz
njega mogo proci...
Zbog ovog, nestvarnog opisa, svestenik Zaharije je bio uveren da je
Mitar sve to sanjao ili halucinirao. Tada je izmedju njih zapoceo, prvi put
sumnjicav razgovor:
- Da nijesi ti to sve snijevao, moj Mitrasine?
- Kakvo snijevanje! Snijevam li ja, kume, kad vako, sadevo, s tobom
govorim?
Ja mu na to reknem:
- More biti, Mitre da si nesta, nako u snu, sam sa sobom razgovorao, pa
se i kumi pricinjelo da s nekijem drugim pricas...
- Boze, kume Zarija!...je l' ti to ona moja zenturina rekla da je vidjela
svijetlog popa, kojeg uvodim u kucu i s njim razgovaram?
Ja mu reknem da jeste, a on mi unakrsti:
- E, pa ako je to sve snijevo, nije mogla i ona snijevati isti san?
mu je rekao sledece:
"U onoj godini u kojoj ce biti kraj ovog velikackog svjetskog pomora
(prvog svetskog rata, prim. autora), ti ces kume umrijeti. Oba ova rata,
onaj kade smo ratovali samo sa Turcima i ovaj u kome je ratovao citav
svijet<Zanimljivo je da Milos Tarabic, kada govori o ovim ratovima, bez
obzira sto prorice daleku buducnost upotrebljava narativno proslo
vreme. Prim. autora.>, odnijece ti dvoje unucadi. Jedno prije, a drugo
poslije tvoje smrti. Od tvoje cijele vamilije u tom ratu ce poginuti jos
cetvoro."
I ova vizija Milosa Tarabica se, zaista, ispunila:
- U balkanskom ratu poginuo je junackom smrcu protin unuk, aktivni
pesadijski porucnik Qubisa Popovic, a posle protine smrti, u sam osvit
slobode, u Uzicu, umrla je omiljena Zaharijeva unuka, Julija Kulic,
svrseni maturant Beogradske uciteljske skole. Od ostale protine familije,
u prvom svetskom ratu poginuli su: Mirko Popovic, profesor Uzicke
gimnazije, Vlajko Jeremic, svestenik, Kosta Jeremic, svrseni
preparandista, i Grujica Jeremic, student prava.
. . .
Zdrav i krepak ratar, koji je toga jutra pred smrt kosio livadu ispred
kuce, zatrazi od svog kuma, prote Zaharija Zaharica, da ga zivog i
zdravog opoje, jer mu u predvecerje "valja mrijeti". Rece: "Tako mi je
kazato", i tako bi.
. . .
"Jednoga dana dodje do mene moja kuma, Mitrova zena, te mi se
povjeri da se njezin covjek u gluvo doba noci oblaci, obuva, izlazi
napolje i u kucu uvodi nekakvog svijetlog popa. Ka s njime nasamo
ostane, ondakar zakljucava vrata od sobe te sjedeci kraj ognjista nesto
pricaju, ali nista ne jedu niti piju...
Mene ova kumina prica podstace te nedje uoci Jovandana zaokupim ja
Mitra da mi kazuje s kim se to popom nocu sastaje i razgovara. Tada mi
on, ko na nekoj ispovijedi, ovo isprica:
- To je, kume, bilo sadevo, oko Bozica. Cujem je da neko u pola udara
stapom o vratnice, te nako, napola obucen, izadjem napolje. Ne vidjeh
nikog pa posmislih da me uvo omanulo, te taman misljah da se vratim u
kucu, kad se iz mrklog mraka oglasi jedan glas, koji mi kaza:
- Ne boj se, Mitre, ja sam!...
Okrenuh se, kada tamo, kod kucera, stoji prilika coeka, pa podje pravo k
meni. Prepadoh se, a on ko da mi razaznaje misli, nako, blago, rece:
- Ne plasi se Mitre...Zar me ne prepoznajes?
- Jok - reknem mu ja.
- Ja sam tvoj stric Milos.
- Ali, ti si umro prije mlogo godina! - reknem mu ja.
- Jesam! No, zar se ne sjecas kad smo za ovcama isli planini da sam ti
reko da cu ti se javiti i poslje moje smrti?
Ja se ondakar sjetih da mi je to davno, odista, kazivo te mu pridjem
blize i prepoznam ga.
Prema protinom kazivanju, on je Mitra, tom prilikom, zamolio da mu sto
vernije opise izgled pokojnog Milosa.
Mitar se, u prvi mah, nekako cudno neckao pa je, posle nekoliko
trenutaka, svome kumu mirno odgovorio:
- Lijepo je izgledo, moj kume Zarija. Na njemu nekakva mantija, a po
njojzi ko da blago svijetle rojevi svitaca, samo nekom neopisanom
svjetloscu. Taka mu je i glava bila...Bijela, a nekako svijetla...Cjelivah
ga u ruku, a ona meka ko da vunu na preslici drzi. Dodirnem ga po
mantiji, a ona isto nako, kadivena. Sve mi se cini da bi rukom kroz
njega mogo proci...
Zbog ovog, nestvarnog opisa, svestenik Zaharije je bio uveren da je
Mitar sve to sanjao ili halucinirao. Tada je izmedju njih zapoceo, prvi put
sumnjicav razgovor:
- Da nijesi ti to sve snijevao, moj Mitrasine?
- Kakvo snijevanje! Snijevam li ja, kume, kad vako, sadevo, s tobom
govorim?
Ja mu na to reknem:
- More biti, Mitre da si nesta, nako u snu, sam sa sobom razgovorao, pa
se i kumi pricinjelo da s nekijem drugim pricas...
- Boze, kume Zarija!...je l' ti to ona moja zenturina rekla da je vidjela
svijetlog popa, kojeg uvodim u kucu i s njim razgovaram?
Ja mu reknem da jeste, a on mi unakrsti:
- E, pa ako je to sve snijevo, nije mogla i ona snijevati isti san?
korkanj
Ističe se
- Poruka
- 2.464
- Dobro, kume Mitre, a kako on ode od tebe i sta rece?
- Rece da ce se jopet javljati i od ondaj mi se javi joste nekoliko puta.
Poslje mi kaza da je vrijeme da se rastanemo te ja izidjoh u avliju da ga
ispratim...Tako, polako, dodjosmo do kucera, a njegova se prilika
zaplasti k'o plast sijena i tako ga, nekako, nestade...
- Kako? - jopet ga priupitah.
- Pa, ne umijem da ti to objasnim ovijem, ljudskim rijecima, jerbo sto
godj da ti recem, jopet nece biti onako kako je u istinu bilo.
Ja ga zamolim da to pokaze kako zna, a on mi ondakar rece:
- Nekako se zgrudva te postade ko grudva snijega... Sjajna i ko zlatna.
Jal' grudva, jal casa, to ti ne umijem iskazati...Poslje, to polece u nebo i
meni se cinjase da ode medju same zvijezde.
. . .
Dvadeset devetog maja 1868. godine zabelezeno je u Uzicu Mitrovo
frapantno vidjenje ubistva kneza Mihaila Obrenovica.
Mitar se tog dana nasao u ovom gradu, nekim svojim poslom. Varos je
vrvela od mnostva gradjana, a narocito seljaka, jer je bio pazarni dan. U
drustvu svojih Kremanaca i nekoliko prijatelja iz sela Bioske i Stapara,
on se nadje na glavnom uzickom, varoskom raskrscu, zvanom
"Megdan". Kao i obicno, pricali su i raspitivali se koji trgovac daje
najvise voska, soli i secera za njihovu vunu i jagnjece koze.
Bez ikakvog povoda, Tarabic se izdvoji od svog drustva, popevsi se na
sam vrh jedne kupaste gomile kamenja, koja se tu nalazila zbog
popravke kaldrme na glavnoj carsijskoj ulici.
Na vrhu postoja nekoliko trenutaka bez reci. Ne izusti ni glasa, niti
zacudjenim prijateljima objasni ovaj svoj postupak.
Svi ga zacudjeno gledahu, kad on iznenada, viknu:
"Kuku narode! Izgubismo knjaza! Eno, vidim kako se bori sa
zivotom!...Ubise knjaza! Ubise knjaza!"
Dok je ovo izvikivao, oko njega se okupi mnostvo ljudi. Svi su se krstili i
sa strahom, nemo zagledali jedan u drugog, verujuci da je Mitar
poludeo.
Proslo je desetak minuta otkako je on, neprestano, jadikovao za knezom
Mihailom, kad se na "Megdanu" pojavi poveca grupa pandura, koja ga
jedva savlada i svezanog povede u okruzni zatvor.
"Ama, sta vam je ljudi", bunio se Mitar. "Sta to radite sa mnom? Zar ne
vidite kako nam dusmani ubijaju knjaza?!"
Za to vreme u Beogradu, Garasanin je jurio u karucama, od Knjazevog
konaka u Topcideru ka Narodnoj skupstini u centru grada, dok je u
uzickoj apsani, ni kriv ni duzan, camio Mitar Tarabic.
Molio je apsandzije i kljucare varoskog zatvora da ga puste. Uzalud!
Njegova "krivica" bila je samo u tome sto je iz dalekog Uzica, svojim
ocima sagledao kosutnjacku tragediju, u kojoj je, na najsvirepiji nacin,
ubijen knez Mihailo Obrenovic, a mladi knezev adjutant, Garasaninov
sin, smrtno ranjen.
Objasnjavao je pandurima da je, pored knezevog ropca, cuo i vapaje
nekih zena i video kako gine jedna od njih, ali nije imao ko da ga slusa.
Sve je bilo uzaludno. Mitru niko nije verovao ni jednu jedinu rec...
Tek sutradan, kada su ga, u prisustvu okruznog nacelnika, zapitali
otkuda i kako je sa te daljine mogao da u samom momentu masakra u
Kosutnjaku sve to dozna, Mitar im je odgovorio da se, odjednom, pred
njegovim ocima ukazala jasna slika knezeve pogibije.
. . .
Mesec dana pre nego sto ce knez poginuti u Kosutnjaku, Mitar se sa
kumom Zaharijem vracao iz Uzica u Kremna. S njima u drustvu bio je i
Miljko Milosavljevic, ugledni domacin iz sela Bioske, veliki prijatelj prote
Zaharija Zaharica. Jasuci nekoliko metara iza njih, Tarabic, odjednom,
obode svog konja i nadje se pored svojih saputnika rekavsi im:
- Qudi, sceo bi nesto da vam recem!
- Kazi sta? - zapitase Zaharije i Miljko.
Mitar dojaha do Zaharija i blago ga uhvati za bradu, pa mu se ponovo
obrati:
- Evo, vidite li! Knjazev zivot je tanji od bilo koje dlake na ovoj kumovoj
bradi. Njemu duga nema vijeka.
- Hajde, bogati, Mitre, otkuda ti to pade na pamet, kad je knjaz, Bogu
hvala, ziv i zdrav ko dren - u jedan mah, uzvratise prota i Miljko.
- Tako mi je kazato - uobicajeno odgovori Mitar, pa zatim, kao da se
pravda, otpoce da objasnjava:
- Znam ja ljudi da je knjaz ziv i zdrav. Znadem i da nece umrijeti od
bolesti.
- Rece da ce se jopet javljati i od ondaj mi se javi joste nekoliko puta.
Poslje mi kaza da je vrijeme da se rastanemo te ja izidjoh u avliju da ga
ispratim...Tako, polako, dodjosmo do kucera, a njegova se prilika
zaplasti k'o plast sijena i tako ga, nekako, nestade...
- Kako? - jopet ga priupitah.
- Pa, ne umijem da ti to objasnim ovijem, ljudskim rijecima, jerbo sto
godj da ti recem, jopet nece biti onako kako je u istinu bilo.
Ja ga zamolim da to pokaze kako zna, a on mi ondakar rece:
- Nekako se zgrudva te postade ko grudva snijega... Sjajna i ko zlatna.
Jal' grudva, jal casa, to ti ne umijem iskazati...Poslje, to polece u nebo i
meni se cinjase da ode medju same zvijezde.
. . .
Dvadeset devetog maja 1868. godine zabelezeno je u Uzicu Mitrovo
frapantno vidjenje ubistva kneza Mihaila Obrenovica.
Mitar se tog dana nasao u ovom gradu, nekim svojim poslom. Varos je
vrvela od mnostva gradjana, a narocito seljaka, jer je bio pazarni dan. U
drustvu svojih Kremanaca i nekoliko prijatelja iz sela Bioske i Stapara,
on se nadje na glavnom uzickom, varoskom raskrscu, zvanom
"Megdan". Kao i obicno, pricali su i raspitivali se koji trgovac daje
najvise voska, soli i secera za njihovu vunu i jagnjece koze.
Bez ikakvog povoda, Tarabic se izdvoji od svog drustva, popevsi se na
sam vrh jedne kupaste gomile kamenja, koja se tu nalazila zbog
popravke kaldrme na glavnoj carsijskoj ulici.
Na vrhu postoja nekoliko trenutaka bez reci. Ne izusti ni glasa, niti
zacudjenim prijateljima objasni ovaj svoj postupak.
Svi ga zacudjeno gledahu, kad on iznenada, viknu:
"Kuku narode! Izgubismo knjaza! Eno, vidim kako se bori sa
zivotom!...Ubise knjaza! Ubise knjaza!"
Dok je ovo izvikivao, oko njega se okupi mnostvo ljudi. Svi su se krstili i
sa strahom, nemo zagledali jedan u drugog, verujuci da je Mitar
poludeo.
Proslo je desetak minuta otkako je on, neprestano, jadikovao za knezom
Mihailom, kad se na "Megdanu" pojavi poveca grupa pandura, koja ga
jedva savlada i svezanog povede u okruzni zatvor.
"Ama, sta vam je ljudi", bunio se Mitar. "Sta to radite sa mnom? Zar ne
vidite kako nam dusmani ubijaju knjaza?!"
Za to vreme u Beogradu, Garasanin je jurio u karucama, od Knjazevog
konaka u Topcideru ka Narodnoj skupstini u centru grada, dok je u
uzickoj apsani, ni kriv ni duzan, camio Mitar Tarabic.
Molio je apsandzije i kljucare varoskog zatvora da ga puste. Uzalud!
Njegova "krivica" bila je samo u tome sto je iz dalekog Uzica, svojim
ocima sagledao kosutnjacku tragediju, u kojoj je, na najsvirepiji nacin,
ubijen knez Mihailo Obrenovic, a mladi knezev adjutant, Garasaninov
sin, smrtno ranjen.
Objasnjavao je pandurima da je, pored knezevog ropca, cuo i vapaje
nekih zena i video kako gine jedna od njih, ali nije imao ko da ga slusa.
Sve je bilo uzaludno. Mitru niko nije verovao ni jednu jedinu rec...
Tek sutradan, kada su ga, u prisustvu okruznog nacelnika, zapitali
otkuda i kako je sa te daljine mogao da u samom momentu masakra u
Kosutnjaku sve to dozna, Mitar im je odgovorio da se, odjednom, pred
njegovim ocima ukazala jasna slika knezeve pogibije.
. . .
Mesec dana pre nego sto ce knez poginuti u Kosutnjaku, Mitar se sa
kumom Zaharijem vracao iz Uzica u Kremna. S njima u drustvu bio je i
Miljko Milosavljevic, ugledni domacin iz sela Bioske, veliki prijatelj prote
Zaharija Zaharica. Jasuci nekoliko metara iza njih, Tarabic, odjednom,
obode svog konja i nadje se pored svojih saputnika rekavsi im:
- Qudi, sceo bi nesto da vam recem!
- Kazi sta? - zapitase Zaharije i Miljko.
Mitar dojaha do Zaharija i blago ga uhvati za bradu, pa mu se ponovo
obrati:
- Evo, vidite li! Knjazev zivot je tanji od bilo koje dlake na ovoj kumovoj
bradi. Njemu duga nema vijeka.
- Hajde, bogati, Mitre, otkuda ti to pade na pamet, kad je knjaz, Bogu
hvala, ziv i zdrav ko dren - u jedan mah, uzvratise prota i Miljko.
- Tako mi je kazato - uobicajeno odgovori Mitar, pa zatim, kao da se
pravda, otpoce da objasnjava:
- Znam ja ljudi da je knjaz ziv i zdrav. Znadem i da nece umrijeti od
bolesti.
korkanj
Ističe se
- Poruka
- 2.464
- Nego od cega ce?
- Od dusmanske ruke iz naroda svog! Sve cu ja to vidjeti onoga dana i
onoga casa kade se to bude zbilo.
- O, ho, kumasine, znaci skoro ces u Biograd - nasali se s njim Zaharije.
- Ma kakav Biograd, kume, Zarija, niti bi tamo znao poci, niti doci, samo
mi je kazato da cu ja tu nesrecu vidjeti, ma dje bijo i ma dje se nalazijo!
Nekoliko dana pred knezevu pogibiju, uzicki prota Milan Djuric navrati
kod svoga kuma prote Zaharija u Kremna. S njim u drustvu u Zaharice
dodje njihov zajednicki prijatelj, Zaharijev pobratim, takodje uzicki
prota, Gavrilo Popovic.
Svestenik Gavro je, inace, bio rodjeni brat uzickog uglednog politicara
Alekse Dj. Popovica, prvaka takozvanih "Takovaca" - pristalica dinastije
Obrenovica. Ovom pravom narodnom svesteniku nije nista smetalo da
prijateljuje sa popovima Djuricem i Zaharicem, koje smatrahu kao
ortodoksne karadjordjevicevce.
Tom prilikom prota Zaharije poveri ovoj dvojici svestenika sta mu je
Mitar Tarabic pre dvadeset pet dana rekao o sudbini kneza Mihaila
Obrenovica.
Nije proslo ni nedelju dana od ovog susreta u Kremnima, kada je sama
srpska vlada iz Beograda zvanicno potvrdila vest o svirepom ubistvu
omiljenog vladara Knezevine Srbije. Tada je kod ove trojice svestenika
cudjenje dostiglo vrhunac, jer su se uverili da su se reci Mitra Tarabica,
koje je iskazao pred protom i Miljkom Milosavljevicem, u potpunosti
obistinile.
Vapaj na uzickoj pijaci potvrdio je tragicnu istinitost kosutnjackog
masakra.
. . .
Mladi knez Milan Obrenovic slusao je jos za vreme namesnicke
vladavine, dok je bio nepunoletan, price o "crnom prorocanstvu", kako
su tada zvali vidjenja kremanskih proroka.
Kada je postao punoletan, obrati se svome ministru finansija Cedomilju
Mijatovicu, coveku koji je, nasuprot drugim knezevim ministrima, cvrsto
verovao u ishode kazivanja kremanskih proroka.
Zainteresovan za sudbinu dinastije, on jednoga dana naredi svom
ministru da organizuje direktan susret sa prorokom Mitrom Tarabicem,
jer mu stric Milos bese umro, ima vec gotovo dvadeset godina.
Preko uzickog okruznog nacelstva udesise da Mitra Tarabica dovedu
knezu, ali da on ne zna s kim ce razgovarati. Reci ce mu da ponese
katrana i luca koliko god moze, jer ce ga u jednom gradu na Moravi
cekati jedan mladi trgovac koji tu robu dobro placa.
Od Zlatibora su, inace, karavanski putevi vodili dolinom Morave, pa Mitar
nije imao sta da posumnja. Znao je da ovim pravcem idu sve kiridzije
zlatiborskog kraja.
U tom gradu na Moravi, cije se ime nije moglo tacno utvrditi, cekao je
preruseni knez Milan, okruzen svojim takodje prerusenim pomocnicima,
"ortacima" u ovom poslu. Za ovu priliku knez se cak i maskirao, kako bi
sakrio svoje mlade godine.
Milanu Obrenovicu, odlicnom "glumcu", nije bilo tesko da se sazivi sa
ovom ulogom od koje je mnogo ocekivao.
Susret se odigrao u jednoj zasebnoj prostoriji neke kafane na periferiji
grada, blize karavanskom putu. Qudi Cedomilja Mijatovica su se potrudili
da kafana bude poluprazna.
Milan sede za jedan sporedan sto, a ostali se okupise oko drugog
glavnog stola, za kojim je trebalo da se izvrsi ova pogodba. Za Mitra su
svi bili trgovci lucem i katranom.
Pre nego sto ce pozvati Mitra u kafanu, pridje mu jedan od "trgovaca" i
rece:
- Deder da vidim tvoj luc. Ima jedan sto hoce da ti ga otkupi.
Mitar je to i ocekivao, i uputio se u kafanu. Ali, kada se vrata otvorise,
on ne podje ka glavnom stolu, vec ka onome gde je sedeo preruseni
srpski vladalac knez Milan Obrenovic.
Cim ga ugleda, Mitar se do zemlje pokloni.
- Sta nam se klanjas - povikase "trgovci".
- Ne klanjam se ja vama, vec se klanjam knezu Srbije - odgovori Mitar
bez dvoumljenja.
Kada videse sta bi, svi se cudom zacudise, a Mitar na to uzvrati:
- Gospodaru, ja se cudim, kako ovi ljudi ne vide da ti kruna svijetli oko
glave?
Knez ga onda odmah pozva za sto, a on odgovori:
- Dje ja mogu za tvoj sto, gospodaru, kad sam ja obican seljak, osim
ako ti naredjujes?
- Od dusmanske ruke iz naroda svog! Sve cu ja to vidjeti onoga dana i
onoga casa kade se to bude zbilo.
- O, ho, kumasine, znaci skoro ces u Biograd - nasali se s njim Zaharije.
- Ma kakav Biograd, kume, Zarija, niti bi tamo znao poci, niti doci, samo
mi je kazato da cu ja tu nesrecu vidjeti, ma dje bijo i ma dje se nalazijo!
Nekoliko dana pred knezevu pogibiju, uzicki prota Milan Djuric navrati
kod svoga kuma prote Zaharija u Kremna. S njim u drustvu u Zaharice
dodje njihov zajednicki prijatelj, Zaharijev pobratim, takodje uzicki
prota, Gavrilo Popovic.
Svestenik Gavro je, inace, bio rodjeni brat uzickog uglednog politicara
Alekse Dj. Popovica, prvaka takozvanih "Takovaca" - pristalica dinastije
Obrenovica. Ovom pravom narodnom svesteniku nije nista smetalo da
prijateljuje sa popovima Djuricem i Zaharicem, koje smatrahu kao
ortodoksne karadjordjevicevce.
Tom prilikom prota Zaharije poveri ovoj dvojici svestenika sta mu je
Mitar Tarabic pre dvadeset pet dana rekao o sudbini kneza Mihaila
Obrenovica.
Nije proslo ni nedelju dana od ovog susreta u Kremnima, kada je sama
srpska vlada iz Beograda zvanicno potvrdila vest o svirepom ubistvu
omiljenog vladara Knezevine Srbije. Tada je kod ove trojice svestenika
cudjenje dostiglo vrhunac, jer su se uverili da su se reci Mitra Tarabica,
koje je iskazao pred protom i Miljkom Milosavljevicem, u potpunosti
obistinile.
Vapaj na uzickoj pijaci potvrdio je tragicnu istinitost kosutnjackog
masakra.
. . .
Mladi knez Milan Obrenovic slusao je jos za vreme namesnicke
vladavine, dok je bio nepunoletan, price o "crnom prorocanstvu", kako
su tada zvali vidjenja kremanskih proroka.
Kada je postao punoletan, obrati se svome ministru finansija Cedomilju
Mijatovicu, coveku koji je, nasuprot drugim knezevim ministrima, cvrsto
verovao u ishode kazivanja kremanskih proroka.
Zainteresovan za sudbinu dinastije, on jednoga dana naredi svom
ministru da organizuje direktan susret sa prorokom Mitrom Tarabicem,
jer mu stric Milos bese umro, ima vec gotovo dvadeset godina.
Preko uzickog okruznog nacelstva udesise da Mitra Tarabica dovedu
knezu, ali da on ne zna s kim ce razgovarati. Reci ce mu da ponese
katrana i luca koliko god moze, jer ce ga u jednom gradu na Moravi
cekati jedan mladi trgovac koji tu robu dobro placa.
Od Zlatibora su, inace, karavanski putevi vodili dolinom Morave, pa Mitar
nije imao sta da posumnja. Znao je da ovim pravcem idu sve kiridzije
zlatiborskog kraja.
U tom gradu na Moravi, cije se ime nije moglo tacno utvrditi, cekao je
preruseni knez Milan, okruzen svojim takodje prerusenim pomocnicima,
"ortacima" u ovom poslu. Za ovu priliku knez se cak i maskirao, kako bi
sakrio svoje mlade godine.
Milanu Obrenovicu, odlicnom "glumcu", nije bilo tesko da se sazivi sa
ovom ulogom od koje je mnogo ocekivao.
Susret se odigrao u jednoj zasebnoj prostoriji neke kafane na periferiji
grada, blize karavanskom putu. Qudi Cedomilja Mijatovica su se potrudili
da kafana bude poluprazna.
Milan sede za jedan sporedan sto, a ostali se okupise oko drugog
glavnog stola, za kojim je trebalo da se izvrsi ova pogodba. Za Mitra su
svi bili trgovci lucem i katranom.
Pre nego sto ce pozvati Mitra u kafanu, pridje mu jedan od "trgovaca" i
rece:
- Deder da vidim tvoj luc. Ima jedan sto hoce da ti ga otkupi.
Mitar je to i ocekivao, i uputio se u kafanu. Ali, kada se vrata otvorise,
on ne podje ka glavnom stolu, vec ka onome gde je sedeo preruseni
srpski vladalac knez Milan Obrenovic.
Cim ga ugleda, Mitar se do zemlje pokloni.
- Sta nam se klanjas - povikase "trgovci".
- Ne klanjam se ja vama, vec se klanjam knezu Srbije - odgovori Mitar
bez dvoumljenja.
Kada videse sta bi, svi se cudom zacudise, a Mitar na to uzvrati:
- Gospodaru, ja se cudim, kako ovi ljudi ne vide da ti kruna svijetli oko
glave?
Knez ga onda odmah pozva za sto, a on odgovori:
- Dje ja mogu za tvoj sto, gospodaru, kad sam ja obican seljak, osim
ako ti naredjujes?
korkanj
Ističe se
- Poruka
- 2.464
- Nisi ti obican covek, moj Tarabicu, kad si mogao mene ovakvog
prepoznati.
I tako, Mitar sede za sto sa vladarom Srbije toga vremena. Licem u lice,
dim uz dim.
I poce razgovor.
- Ti si prorekao ubistvo moga strica Mihaila. I zaista se tako i dogodilo?
- Jesam, gospodaru!
- Hoces li i meni reci moju sudbinu?
- Nemoj gospodaru, ne valja! Sve me drugo pitaj, samo o tome nemoj!
- Hocu da mi kazes!
- Nemoj gospodaru, nije dobro!
- Ocu da mi kazes!!
- Ako mi ti, gospodaru, naredjujes, neka tako i bude!
- Naredjujem!
Mitar mu tada rece da ce se ozeniti lepom i mladom zenom, plemenitog
roda, i da ce s njom imati jedno musko dete.
Onda pogleda na grad i rece knezu: - Odavde ces, gospodaru, sa Nisom
razgovarati.
Knez mu uzvrati:
- Kako ja sa Nisom mogu razgovarati, kada je Nis u turskoj carevini?
Tada mu Mitar rece:
- Nece proci ni nekoliko godina, a ti ces na bijelom konju uci u Nis i
osloboditi sve nase krajeve, dje god srpske kuce bude bilo.
- Ali ti, Mitre, rece da me crne stvari cekaju?
- Rekoh, gospodaru!
I onda mu rece da ce u svojim najboljim godinama biti prognan iz Srbije
i da ce umreti u tudjoj zemlji, a da Srbiju nikad vise nece
videti...Umrece bez zene sa kojom ce kratko vremena ziveti.
Sutradan odoh do sela. Rucah u Moljkovicima te se oko cetiri sahata
uputim kuci. Cim dodjoh kade tamo zatekoh kumu, Mitrovu zenu.
Vidim da je nesto zabrinuta i da s nestrpljenjem ceka moj dolazak.
Pitam kako su sa zdravljem i da neko moze biti nije bolestan, a ona mi
odgovori da su svi, Bogu hvala, zdravo i dobro.
Ondak ja zapitam sto je tako snuzdena, te ce mi kuma na to reci da je
takva zbog Mitra, jerbo je on naumio da "danaske mre"...
- Kako da mre? - upitah - kad je zdrav ko dren?
- Ne znam, samo mi je reko da danaske treba da mre, jerbo mu je tako
kazato. Otpratio me tebi da dodjes kod njega da ga ispovijedis i da ga
opojes.
Mene ovo zainteresova te ponovo uskocim na konja i tako se sa svojom
kumom nadjoh u Tarabicima.
Kade tamo stigosmo, opazim ja Mitra kako kosi travu ispred kuce, a svi
se Tarabici okupili oko njega te ga pogledaju kao neko cudo. Cim me
videse, okupise se oko mene pa mi, skoro sapatom, rekose da je Mitar,
Boze prosti, poludio, jerbo svima njima prica kako ce danaske umrijeti.
Ja se iznenadim te u prvi mah pomislim da je, odista, pomanito kade
vako zdrav moze da govori o svojoj smrti. Kad me ugleda, on k'o da mi
procita misli, stade pred mene pa mi rece:
- Nijesam ja kume ni manit ni cakarast. Nista nemoj da se cudis, jerbo
je meni sudjeno da danaske mrem. Zato sam te i zvao da dodjes da me
ispovijedis i da me opojes da na onaj svijet ne idem gresan.
Na to mu odgovorim da ga ispovijediti mogu, ali da zivog covjeka opojati
ne mogu, a on ce mi tada kazati:
_ Kume, u zivotu te ni za sta nijesam molio, sem za ovo za koje te
sadevo molim. Nije grijeh, moj kume Zarija, opojati ziva coeka kad je
taj coek sporazuman s Bogom i kade mu je ona sila rekla da mu valja
mrijeti...Nista ti, kume Zarija, zbog toga neces uvrijediti Boga.
Iznenadih se kad cuh da Mitar potpuno trezan i pametan vako govori, te
nemadoh kud, nego ga prvo ispovijedih, a poslje opojah.
Za vrijeme opojanja on, iza kuce, ko da je mrtav, leze na golu zemlju, te
tako ja zavrsih i taj sveti cin.
Vec sunce bijase zalazilo pa mi valjade polaziti kuci. Sve to vrijeme Mitar
bi sa mnom. Veseo i zdrav, a ja namjerno ne htjedoh da ga pitam o
prepoznati.
I tako, Mitar sede za sto sa vladarom Srbije toga vremena. Licem u lice,
dim uz dim.
I poce razgovor.
- Ti si prorekao ubistvo moga strica Mihaila. I zaista se tako i dogodilo?
- Jesam, gospodaru!
- Hoces li i meni reci moju sudbinu?
- Nemoj gospodaru, ne valja! Sve me drugo pitaj, samo o tome nemoj!
- Hocu da mi kazes!
- Nemoj gospodaru, nije dobro!
- Ocu da mi kazes!!
- Ako mi ti, gospodaru, naredjujes, neka tako i bude!
- Naredjujem!
Mitar mu tada rece da ce se ozeniti lepom i mladom zenom, plemenitog
roda, i da ce s njom imati jedno musko dete.
Onda pogleda na grad i rece knezu: - Odavde ces, gospodaru, sa Nisom
razgovarati.
Knez mu uzvrati:
- Kako ja sa Nisom mogu razgovarati, kada je Nis u turskoj carevini?
Tada mu Mitar rece:
- Nece proci ni nekoliko godina, a ti ces na bijelom konju uci u Nis i
osloboditi sve nase krajeve, dje god srpske kuce bude bilo.
- Ali ti, Mitre, rece da me crne stvari cekaju?
- Rekoh, gospodaru!
I onda mu rece da ce u svojim najboljim godinama biti prognan iz Srbije
i da ce umreti u tudjoj zemlji, a da Srbiju nikad vise nece
videti...Umrece bez zene sa kojom ce kratko vremena ziveti.
Sutradan odoh do sela. Rucah u Moljkovicima te se oko cetiri sahata
uputim kuci. Cim dodjoh kade tamo zatekoh kumu, Mitrovu zenu.
Vidim da je nesto zabrinuta i da s nestrpljenjem ceka moj dolazak.
Pitam kako su sa zdravljem i da neko moze biti nije bolestan, a ona mi
odgovori da su svi, Bogu hvala, zdravo i dobro.
Ondak ja zapitam sto je tako snuzdena, te ce mi kuma na to reci da je
takva zbog Mitra, jerbo je on naumio da "danaske mre"...
- Kako da mre? - upitah - kad je zdrav ko dren?
- Ne znam, samo mi je reko da danaske treba da mre, jerbo mu je tako
kazato. Otpratio me tebi da dodjes kod njega da ga ispovijedis i da ga
opojes.
Mene ovo zainteresova te ponovo uskocim na konja i tako se sa svojom
kumom nadjoh u Tarabicima.
Kade tamo stigosmo, opazim ja Mitra kako kosi travu ispred kuce, a svi
se Tarabici okupili oko njega te ga pogledaju kao neko cudo. Cim me
videse, okupise se oko mene pa mi, skoro sapatom, rekose da je Mitar,
Boze prosti, poludio, jerbo svima njima prica kako ce danaske umrijeti.
Ja se iznenadim te u prvi mah pomislim da je, odista, pomanito kade
vako zdrav moze da govori o svojoj smrti. Kad me ugleda, on k'o da mi
procita misli, stade pred mene pa mi rece:
- Nijesam ja kume ni manit ni cakarast. Nista nemoj da se cudis, jerbo
je meni sudjeno da danaske mrem. Zato sam te i zvao da dodjes da me
ispovijedis i da me opojes da na onaj svijet ne idem gresan.
Na to mu odgovorim da ga ispovijediti mogu, ali da zivog covjeka opojati
ne mogu, a on ce mi tada kazati:
_ Kume, u zivotu te ni za sta nijesam molio, sem za ovo za koje te
sadevo molim. Nije grijeh, moj kume Zarija, opojati ziva coeka kad je
taj coek sporazuman s Bogom i kade mu je ona sila rekla da mu valja
mrijeti...Nista ti, kume Zarija, zbog toga neces uvrijediti Boga.
Iznenadih se kad cuh da Mitar potpuno trezan i pametan vako govori, te
nemadoh kud, nego ga prvo ispovijedih, a poslje opojah.
Za vrijeme opojanja on, iza kuce, ko da je mrtav, leze na golu zemlju, te
tako ja zavrsih i taj sveti cin.
Vec sunce bijase zalazilo pa mi valjade polaziti kuci. Sve to vrijeme Mitar
bi sa mnom. Veseo i zdrav, a ja namjerno ne htjedoh da ga pitam o
korkanj
Ističe se
- Poruka
- 2.464
smrti, povjerovavsi da je se o tome sam nesto prebacio i previdjeo.
Sa svima se rukovah te, k'o obicno, i Mitru pruzih ruku, kad me on,
iznenada, zagrli i poljubi u oba obraza. Primjetih da mu u oku iskre suze.
Potom pojahah konja i podjoh kasom preko livade.
Okrenuh se i spazih kako na kraju ograde od njihovijeh kuca stoji Mitar i
kako mi mase rukom. Tako mi se, moze biti, ucinjelo, on tada izgledase
nekako sjetno i radosno, u isti mah.
Tek sto bijah dojahao do Glavicica<brdasca u blizini Zaharica kuca.
Prim. autora.>, kade me u galopu sustize Mitrov sinovac, mladi Milan, i
rece da je Mitar, iz cista mira, umro, poslje cetvrt sahata od moga
odlaska iz Tarabica."
. . .
Milan Tarabic je bio veoma ugledan kremanski domacin, poznat kao
bogat drvarski trgovac<Mitar je, svojevremeno, prorekao sinovcu Milanu
da ce se obogatiti "uz pomoc gore", sto znaci trgovinom drvnom
gradjom. Prim. autora.> i dugogodisnji predsednik Kremanske opstine.
Za svoje vreme bio je vrlo obrazovan covek i veliki propagator
trezvenjastva u tom kraju. Umro je u dubokoj starosti, nekoliko godina
posle drugog svetskog rata.
Prilikom susreta s njim 1950. godine ispricao nam je niz detalja u vezi sa
smrcu svoga strica Mitra:
"Bejase lijep majski dan. Sunce upeklo kao usred ljeta. Ja stajah ispred
nasih stala, a malo podalje od mene zacuh zvonak zvuk kose.
Zadjem iza kuce i vidim strika Mitra kako kosi nabujalu travu na onoj
livadi do same nase avlije. Malo se zastidim sto se sam nisam sjetio da
to ucinim, te se ponudim da ga odmijenim, a on mi na to rece: - Neka,
bogati, dijete, jos je u meni snage. Bog je dao, a kada dodje sudjeni
cas, Bog ce je i uzeti.
Nista po njemu nisam primetio da je neveseo i da ce umrijeti. Stavise,
izgledase krepak i vrlo razgovoran, pa mi se opet obrati:
- Vidim te juce kako si rasirio neke novincuge te ih tolkujes i citas.
Bogati, sta to toliko ima u njima vazno da si se sav u njih udubio?
Ja mu na to objasnim sta sam procitao u tim novinama, doduse, prilicno
bajatim, a on mi na sva ta objasnjenja odgovori:
- Nista te novincuge ne znaju i sve sto ih citaju samo zaludjuju i varaju.
Pravu istinu, ovdje, u ovome selu, samo ja znam...No, tebi bi bolje bilo
da o necemu drugom razmisljas, a ne o tijem novinetima!
- O cemu? - zapitah ja.
- O tome, u ime Boga, kakvu ces djevojku i iz koje kuce dovesti! Ne
znas ti da ce ovdje i po svijem varosima crne guje <pod "crnim gujama"
Mitar je video buduce vodovodne cevi. Prim. autora.> iz zemlje svu vodu
popiti, te rijeke i potoci nece biti vaki kakvi su sadevo da ti je prava
bozija milina da ih gledas. Eto, razmisljaj i o tome, te gledaj da to
sprijecis!
Bejase me sramota da o svemu tome govorim s njim kao starijim
covekom, a narocito o devojci, te se ponovo vratih stali da posvrsavam
neke poslove oko nasih konja.
Ne prodje ni jedan sat, a ja zacujem kako striko Mitar glasno doziva
strinu. Pogledam niz livadu i vidim da je skoro cijela pokosena, samo mu
ostalo da pokosi jos jedno malo parce. Spazim strinu kako hita prema
njemu, a on se, rekao bih, nekako seretski, smijulji na nju.
Kad mu ona pridje, dugo su nesto razgovarali, a zatim strina poce
glasno da kuka, narice i da se krsti. Vidim, on je umiruje, koseci i dalje
ono nepokoseno parce livade.
U tome se ona povrati kucama, a sve se gruva u prsa i glasno narice.
Svi se okupismo oko nje, te nam ona, u prvi mah, rece da je striko Mitar
umro.
- Kako umro? - zapitasmo mi - kad ga evo ziva i zdrava na livadi?!
- Ma nije umro, - odgovori nam ona - ali kazo da ce sadevo umrijeti...
Meni nalozi da joj osedlam konja da odjase u Zaharice, da bi zovnula
kuma Zariju da ga ispovedi i opoje. Tako i ucinim, te pred nju dovedem
konja Bidza, koga sam maloprije otimario.
Iskreno receno, mi svi pomislismo da je striko Mitar malo siso s uma, ali,
on sve to vreme sedi sa nama i gleda nas onim pametnim ocima,
govoreci:
- Sta vam je ljudi? Ne igra mecka pred vama, da me ovako gledate ko u
neko cudo!
Malo posle nam se obrati ovim recima:
- Idite svaki za svojijem poslom, a ja sam sve svoje poslove danaske
zavrsio, samo jos ovaj sa crkvom da zavrsim i da miran idem pred Boga.
Niko nije hteo da odstupi od njega, vec ga nekako svi sa interesovanjem
zagledasmo, dok se on na sve nas samo blago osmehivao, govoreci nam
Sa svima se rukovah te, k'o obicno, i Mitru pruzih ruku, kad me on,
iznenada, zagrli i poljubi u oba obraza. Primjetih da mu u oku iskre suze.
Potom pojahah konja i podjoh kasom preko livade.
Okrenuh se i spazih kako na kraju ograde od njihovijeh kuca stoji Mitar i
kako mi mase rukom. Tako mi se, moze biti, ucinjelo, on tada izgledase
nekako sjetno i radosno, u isti mah.
Tek sto bijah dojahao do Glavicica<brdasca u blizini Zaharica kuca.
Prim. autora.>, kade me u galopu sustize Mitrov sinovac, mladi Milan, i
rece da je Mitar, iz cista mira, umro, poslje cetvrt sahata od moga
odlaska iz Tarabica."
. . .
Milan Tarabic je bio veoma ugledan kremanski domacin, poznat kao
bogat drvarski trgovac<Mitar je, svojevremeno, prorekao sinovcu Milanu
da ce se obogatiti "uz pomoc gore", sto znaci trgovinom drvnom
gradjom. Prim. autora.> i dugogodisnji predsednik Kremanske opstine.
Za svoje vreme bio je vrlo obrazovan covek i veliki propagator
trezvenjastva u tom kraju. Umro je u dubokoj starosti, nekoliko godina
posle drugog svetskog rata.
Prilikom susreta s njim 1950. godine ispricao nam je niz detalja u vezi sa
smrcu svoga strica Mitra:
"Bejase lijep majski dan. Sunce upeklo kao usred ljeta. Ja stajah ispred
nasih stala, a malo podalje od mene zacuh zvonak zvuk kose.
Zadjem iza kuce i vidim strika Mitra kako kosi nabujalu travu na onoj
livadi do same nase avlije. Malo se zastidim sto se sam nisam sjetio da
to ucinim, te se ponudim da ga odmijenim, a on mi na to rece: - Neka,
bogati, dijete, jos je u meni snage. Bog je dao, a kada dodje sudjeni
cas, Bog ce je i uzeti.
Nista po njemu nisam primetio da je neveseo i da ce umrijeti. Stavise,
izgledase krepak i vrlo razgovoran, pa mi se opet obrati:
- Vidim te juce kako si rasirio neke novincuge te ih tolkujes i citas.
Bogati, sta to toliko ima u njima vazno da si se sav u njih udubio?
Ja mu na to objasnim sta sam procitao u tim novinama, doduse, prilicno
bajatim, a on mi na sva ta objasnjenja odgovori:
- Nista te novincuge ne znaju i sve sto ih citaju samo zaludjuju i varaju.
Pravu istinu, ovdje, u ovome selu, samo ja znam...No, tebi bi bolje bilo
da o necemu drugom razmisljas, a ne o tijem novinetima!
- O cemu? - zapitah ja.
- O tome, u ime Boga, kakvu ces djevojku i iz koje kuce dovesti! Ne
znas ti da ce ovdje i po svijem varosima crne guje <pod "crnim gujama"
Mitar je video buduce vodovodne cevi. Prim. autora.> iz zemlje svu vodu
popiti, te rijeke i potoci nece biti vaki kakvi su sadevo da ti je prava
bozija milina da ih gledas. Eto, razmisljaj i o tome, te gledaj da to
sprijecis!
Bejase me sramota da o svemu tome govorim s njim kao starijim
covekom, a narocito o devojci, te se ponovo vratih stali da posvrsavam
neke poslove oko nasih konja.
Ne prodje ni jedan sat, a ja zacujem kako striko Mitar glasno doziva
strinu. Pogledam niz livadu i vidim da je skoro cijela pokosena, samo mu
ostalo da pokosi jos jedno malo parce. Spazim strinu kako hita prema
njemu, a on se, rekao bih, nekako seretski, smijulji na nju.
Kad mu ona pridje, dugo su nesto razgovarali, a zatim strina poce
glasno da kuka, narice i da se krsti. Vidim, on je umiruje, koseci i dalje
ono nepokoseno parce livade.
U tome se ona povrati kucama, a sve se gruva u prsa i glasno narice.
Svi se okupismo oko nje, te nam ona, u prvi mah, rece da je striko Mitar
umro.
- Kako umro? - zapitasmo mi - kad ga evo ziva i zdrava na livadi?!
- Ma nije umro, - odgovori nam ona - ali kazo da ce sadevo umrijeti...
Meni nalozi da joj osedlam konja da odjase u Zaharice, da bi zovnula
kuma Zariju da ga ispovedi i opoje. Tako i ucinim, te pred nju dovedem
konja Bidza, koga sam maloprije otimario.
Iskreno receno, mi svi pomislismo da je striko Mitar malo siso s uma, ali,
on sve to vreme sedi sa nama i gleda nas onim pametnim ocima,
govoreci:
- Sta vam je ljudi? Ne igra mecka pred vama, da me ovako gledate ko u
neko cudo!
Malo posle nam se obrati ovim recima:
- Idite svaki za svojijem poslom, a ja sam sve svoje poslove danaske
zavrsio, samo jos ovaj sa crkvom da zavrsim i da miran idem pred Boga.
Niko nije hteo da odstupi od njega, vec ga nekako svi sa interesovanjem
zagledasmo, dok se on na sve nas samo blago osmehivao, govoreci nam
korkanj
Ističe se
- Poruka
- 2.464
da nista ne brinemo i da ce i posle njegove smrti biti sve kako treba da
bude.
- Zivjece Tarabici dok god postoji ovoga svijeta, pa ne treba niko da se
zalosti sto cu ja danaske mrijeti - umirivao nas je on.
Ne potraja dugo vremena, kad eto ti strine i kuma Zarije sa krstom i
epitrahiljom. Striko usta sa tronosca i poljubi se sa kumom. Zatim se
njih dvojica odvojise od svih nas i podjose dalje put livade koju je on
malocas svu pokosio.
Video sam da se o necem vrlo zivo raspravljaju, ali niko od nas nije
mogao da razabere nijednu rec. Posle videsmo kako striko Mitar kleknu
ispred kuma Zarija, a ovaj ga poskropi bosiokom i prekrsti srebrnim
krstom.
U tom klececem stavu, dolje na livadi, Mitar je nesto dugo, sapatom,
pricao pop Zariji, te posle doznasmo da se ispovedao.
Zatim obojica podjose porema kucama. Izmedju njih ponovo nasta
nekakava rasprava. No, ni ovoga puta mi ne cusmo o cemu su to tako
zustro razgovarali. Udjose u kucu i kroz prozor videh kako strina
raspremi seciju. Medjutim, ja kao da cuh da joj Mitar rece da to ne treba
da cini. Tada videh kako kum i on izadjose iz kuce na livadu na koju
striko leze i ukruti se kao da je mrtav. Kad mu kum Zarija ocita molitvu,
on mirno ustade kao da nista nije ni bilo te, zajedno, sa kumom, sede za
sovru, ali nista ne okusi.
Vec se hvatao prvi sumrak i kum Zarija se oprosti sa strinom. S njim do
na kraj avlije idjase striko Mitar. Tu se njih dvojica izljubise, i kad kum
zakasa konja, on jos dugo stajase kraj ograde, masuci rukom pop Zariji,
sve dotle dok se ovaj ne izgubi sa vidika.
Posle se mirno povrati kuci te leze na onu seciju. Mi svi za njim
podjosmo u sobu, ali nas on otera. Pored njega osta samo strina...
Nije potrajalo ni nekoliko minuta kad se zacu njena kuknjava i mi se svi,
zaista, uvjerismo da je Mitar odistinski umro. Ja osedlam najboljeg konja
Sultu, te galopirajuci stignem kuma Zariju kod Glavicica i saopstim mu
vest o smrti strika Mitra.
Kum Zarija mi, tom prilikom, rece kako ga je stric Mitar toga dana molio
da ga ispovedi i opoje..."
. . .
Kao i vizija ubistva kraljice Drage i kralja Aleksandra Obrenovica, tako
se i ona o ponovnom dolasku Karadjordjevica na presto Srbje obistinila.
O tome prota Zaharije prica, bas onako kako mu je sam Mitar ispricao:
"Po ubistvu kraljice i kralj doci ce loza Karadjordjevica da vlada, ali ce,
potom, nastati krvavi ratovi. Zatim ce jopet doci ono nevrijeme kad ce
zima biti kao ljeto, a ljeto biti kao zima. Tada ce nastati rat sa Turcima.
Na Turke ce udariti cetiri hriscanske drzave i nasa carinarnica bice na
Limu. Tada cemo osvojiti i osvijetiti Kosovo...
Uskoro poslje toga nastace Veliki rat u kojem ce se silna krv prolivati.
Kad bi sva ova krv rijekom potekla valjala bi kamen od tri oke. Na nasu
zemlju navalice tri puta silnija vojska preko rijeke i preci ce ih. Ta ce
vojska upropastiti one krajeve kroz koje budne prolazila. Zaci ce daleko
u nasu zemlju...Bice teskijeh dana...
Nasa vojska ce popustiti, ali ce najedanput na njeno celo doci pametan
coek na konju vrancu, koji ce znati s njom upravljati, pa ce reci:
"Naprijed, narode, srpska braco!" Vojska ce tada ozivjeti. Povratice se
duh u njoj i ona ce pojuriti dusmanina preko tijeh rijeka. Neprijatelj ce
doci do Maljena i Bukova. Sumadija ce najvise pretrpjeti.
Za nase selo ne treba straovati. Ovdje, u ovijem krajevima, puska nece
puknuti, ali ako neprijateljska vojska prodje, nece cinjeti nikakvo
zlo...Poslje toga, nasa vojska zauzece nesto Bosne i zaustaviti se do
Drine. Tako ce cuprija u Visegradu biti pola nasa, a pola njiova. Mi cemo
tamo cekati".
Tih ratnih dana, 1915. godine, doslo je u Kremnima do susreta izmedju
prote Zaharija i dr Radovana Kazimirovica, koji ce kasnije objaviti knjigu
u kojoj ce izneti utiske o ovom susretu.
Tada je prota ispricao dr Kazimirovicu neka saznanja o ovom delu
Tarabicevog prorocanstva:
"Ovdje, u ovoj sobi, u kojoj vi sada sjedite, dragi doktore, tu je austrijski
djeneral nocivao i odatle naredbe svojoj vojsci izdavao. Meni su ocerali
dva vola i dvije krave, vina na pedeset, a rakije na dvadeset metara, ali
mi stvari nista nijesu dirali niti odnosili. Samo su mog unuka Ceda pusku
sobom uzeli.
Tu, u basci, imamo i crkvenu kapelu, te iz nje, takodje, nista nijesu
odnijeli...Dakle, ono sto su uzimali, uzimali su za jelo i pice, ali pustosili
nijesu...Sve u svemu, dobro je bilo..."
Detaljnije o samoj propasti Srbije u prvom svetskom ratu govorio je i
pokojni Dimitrije-Mira Karic, muz protine najmladje kcerke Drage.
Njemu je, kao bliskom clanu svoje familije, prota Zaharije poverio ova
vidjenja Mitra Tarabica:
"Tri ljeta, kume Zarija, Srbija ce biti u mraku, te cemo tri Svete Trojice
provesti pod dusmanskom vlascu. To ce se zgoditi vako: od severa ce
udariti neka velika sila te ce nas ona gaziti i pregaziti. Zemlja ce nam biti
bude.
- Zivjece Tarabici dok god postoji ovoga svijeta, pa ne treba niko da se
zalosti sto cu ja danaske mrijeti - umirivao nas je on.
Ne potraja dugo vremena, kad eto ti strine i kuma Zarije sa krstom i
epitrahiljom. Striko usta sa tronosca i poljubi se sa kumom. Zatim se
njih dvojica odvojise od svih nas i podjose dalje put livade koju je on
malocas svu pokosio.
Video sam da se o necem vrlo zivo raspravljaju, ali niko od nas nije
mogao da razabere nijednu rec. Posle videsmo kako striko Mitar kleknu
ispred kuma Zarija, a ovaj ga poskropi bosiokom i prekrsti srebrnim
krstom.
U tom klececem stavu, dolje na livadi, Mitar je nesto dugo, sapatom,
pricao pop Zariji, te posle doznasmo da se ispovedao.
Zatim obojica podjose porema kucama. Izmedju njih ponovo nasta
nekakava rasprava. No, ni ovoga puta mi ne cusmo o cemu su to tako
zustro razgovarali. Udjose u kucu i kroz prozor videh kako strina
raspremi seciju. Medjutim, ja kao da cuh da joj Mitar rece da to ne treba
da cini. Tada videh kako kum i on izadjose iz kuce na livadu na koju
striko leze i ukruti se kao da je mrtav. Kad mu kum Zarija ocita molitvu,
on mirno ustade kao da nista nije ni bilo te, zajedno, sa kumom, sede za
sovru, ali nista ne okusi.
Vec se hvatao prvi sumrak i kum Zarija se oprosti sa strinom. S njim do
na kraj avlije idjase striko Mitar. Tu se njih dvojica izljubise, i kad kum
zakasa konja, on jos dugo stajase kraj ograde, masuci rukom pop Zariji,
sve dotle dok se ovaj ne izgubi sa vidika.
Posle se mirno povrati kuci te leze na onu seciju. Mi svi za njim
podjosmo u sobu, ali nas on otera. Pored njega osta samo strina...
Nije potrajalo ni nekoliko minuta kad se zacu njena kuknjava i mi se svi,
zaista, uvjerismo da je Mitar odistinski umro. Ja osedlam najboljeg konja
Sultu, te galopirajuci stignem kuma Zariju kod Glavicica i saopstim mu
vest o smrti strika Mitra.
Kum Zarija mi, tom prilikom, rece kako ga je stric Mitar toga dana molio
da ga ispovedi i opoje..."
. . .
Kao i vizija ubistva kraljice Drage i kralja Aleksandra Obrenovica, tako
se i ona o ponovnom dolasku Karadjordjevica na presto Srbje obistinila.
O tome prota Zaharije prica, bas onako kako mu je sam Mitar ispricao:
"Po ubistvu kraljice i kralj doci ce loza Karadjordjevica da vlada, ali ce,
potom, nastati krvavi ratovi. Zatim ce jopet doci ono nevrijeme kad ce
zima biti kao ljeto, a ljeto biti kao zima. Tada ce nastati rat sa Turcima.
Na Turke ce udariti cetiri hriscanske drzave i nasa carinarnica bice na
Limu. Tada cemo osvojiti i osvijetiti Kosovo...
Uskoro poslje toga nastace Veliki rat u kojem ce se silna krv prolivati.
Kad bi sva ova krv rijekom potekla valjala bi kamen od tri oke. Na nasu
zemlju navalice tri puta silnija vojska preko rijeke i preci ce ih. Ta ce
vojska upropastiti one krajeve kroz koje budne prolazila. Zaci ce daleko
u nasu zemlju...Bice teskijeh dana...
Nasa vojska ce popustiti, ali ce najedanput na njeno celo doci pametan
coek na konju vrancu, koji ce znati s njom upravljati, pa ce reci:
"Naprijed, narode, srpska braco!" Vojska ce tada ozivjeti. Povratice se
duh u njoj i ona ce pojuriti dusmanina preko tijeh rijeka. Neprijatelj ce
doci do Maljena i Bukova. Sumadija ce najvise pretrpjeti.
Za nase selo ne treba straovati. Ovdje, u ovijem krajevima, puska nece
puknuti, ali ako neprijateljska vojska prodje, nece cinjeti nikakvo
zlo...Poslje toga, nasa vojska zauzece nesto Bosne i zaustaviti se do
Drine. Tako ce cuprija u Visegradu biti pola nasa, a pola njiova. Mi cemo
tamo cekati".
Tih ratnih dana, 1915. godine, doslo je u Kremnima do susreta izmedju
prote Zaharija i dr Radovana Kazimirovica, koji ce kasnije objaviti knjigu
u kojoj ce izneti utiske o ovom susretu.
Tada je prota ispricao dr Kazimirovicu neka saznanja o ovom delu
Tarabicevog prorocanstva:
"Ovdje, u ovoj sobi, u kojoj vi sada sjedite, dragi doktore, tu je austrijski
djeneral nocivao i odatle naredbe svojoj vojsci izdavao. Meni su ocerali
dva vola i dvije krave, vina na pedeset, a rakije na dvadeset metara, ali
mi stvari nista nijesu dirali niti odnosili. Samo su mog unuka Ceda pusku
sobom uzeli.
Tu, u basci, imamo i crkvenu kapelu, te iz nje, takodje, nista nijesu
odnijeli...Dakle, ono sto su uzimali, uzimali su za jelo i pice, ali pustosili
nijesu...Sve u svemu, dobro je bilo..."
Detaljnije o samoj propasti Srbije u prvom svetskom ratu govorio je i
pokojni Dimitrije-Mira Karic, muz protine najmladje kcerke Drage.
Njemu je, kao bliskom clanu svoje familije, prota Zaharije poverio ova
vidjenja Mitra Tarabica:
"Tri ljeta, kume Zarija, Srbija ce biti u mraku, te cemo tri Svete Trojice
provesti pod dusmanskom vlascu. To ce se zgoditi vako: od severa ce
udariti neka velika sila te ce nas ona gaziti i pregaziti. Zemlja ce nam biti
korkanj
Ističe se
- Poruka
- 2.464
pusta. Umirace se od gladi i raznijeh bolesti.,
Za to vrijeme nasa vojska bice u tudjini. Prvo ce biti na jednom mjestu
opasanom morima sa svijeh strana. Kad budne svoje rane izvidala,
ondakar ce od prijatelja dobiti hrane i dzebane, te ce ponovo preko
tudjijeh mora doploviti do nasijeh granica. Kad tu dodje, zaposednuce
gore i dolove, te ce ponovo jurisati ka Srbiji i oslobodice ne samo nase,
nego i sve one predele u kojima zive nasa braca.
Jos jedno cu ti reci, kume, dusmanska vojska uci ce u Kremna tacno na
Lucindan, a iz Kremana ce izaci poslije tri godine jopet na dan tvoje
krsne slave, sto ce reci na praznik Svetoga Oca Luke".
- Sve ove vizije Mitra Tarabica u potpunosti su se ispunile i to ovim
redosledom:
Dvadeset devetog maja hiljadu devesto trece godine, umesto
Obrenovica, na vladarski presto Srbije dosla je dinastija Karadjordjevica.
- Nije proslo mnogo, svega devet godina, a Srbija je zaratila sa
Turskom, 1912. godine, zavrsivsi ovaj sukob u svoju korist.
- Posle ovog rata carinarnica Srbije je bila tacno na Limu, odnosno
prema onim oblastima Bosne i Sandzaka, koje je drzala Austrougarska
imperija.
- Posle ovog rata sa Turskom, tako reci bez predaha, nastaje prvi svetski
rat u kome Austrougarska sa najvecim ratnim potencijalom krece na
Srbiju i zauzima njene severne i neke centralne oblasti. Ali, zaista, dolazi
"covek na vrancu", generac Zivojin Misic, koji vestim komandovanjem i
licnim primerom junastva, proteruje neprijatelja sa okupirane teritorije
Srbije.
- Austrijanci su bili u veoma teskoj situaciji, pa su zamolili svog
saveznika Nemacku za pomoc. Tako su Nemci, "sila sa severa", uputili
na Srbiju svoju armiju, pod komandom svog feldmarsala fon
Mekenzena.
- Srpska vojska pod udarom ove snazne sile odstupa kroz Albaniju i
odlazi na pregrupisavanje i oporavak na Krf.
- Sa Krfa, nasa vojska, krece u Solun da bi, zajedno sa saveznickim
armijama, obrazovala solunski front.
- Potpomognuta saveznicima, srpska vojska stupa u ofanzivu i, iz bitke u
bitku, konacno pobedjuje Bugare, Austrijance i Nemce.
- Posle teskih borbi, Srbija oslobadja ne samo svoju teritoriju vec i sve
one zemlje u kojima je vekovima pod tudjinskom vlascu, ziveo nas
jugoslovenski zivalj.
- Sto se tice oslobodjenja sela Kremana, poznato je da je ovo selo
okupirano na sam dan krsne slave svestenika Zaharija te je, posle tri
godine ropstva, oslobodjeno na praznik istog svetitelja, to jest, na
Lucindan, bas onako kako je i rekao protin kum Mitar Tarabic.
Mitrovo vidjenje austrijske okupacije ovih krajeva pokazalo se tacnim -
tudjinska vojska na podrucju sela Kremna nije vrsila nikakva zlodela.
Sem oduzimanja hrane, drugih kradja i otimacina nije bilo.
Predvidjanje ostalih nedaca se, takodje, u potpunosti obistinilo, jer su se
pojavile razne bolesti, od kojih je narod najvise stradao. Mnoge zivote u
Srbiji odnela je glad i haranje pegavog i trbusnog tifusa. Bolesti su
pogadjale ne samo ljude, vec i stoku. Tako je, za te tri godine
neprijateljske okupacije, u citavom uzickom kraju vladala nestasica
hrane, cije su se posledice osecale jos dugo posle oslobodjenja Srbije.
. . .
Svaka legenda sadrzi i nesto istine, kao i ova koja govori o nastanku
predanja oko izgradnje kremanske crkve.
A evo kako je ona nastala, sta su o ovom seoskom hramu izrekli
kremanski vidovnjaci, a prota Zaharije pribelezio:
"Kume Zarija, Kremna dugo nece imati svoje crkve."
"I ti i tvoji potomci dugo cete sluziti sluzbu u Bioski i ovdje kod ove
Celije."
"Ti ces umrijeti, a crkve u Kremnima neces docekati."
"Umrijece ti sin, sinovac, i unuk, ali ni oni nece u kremanskoj crkvi
molitve ocitati."
"Kade tvoji praunuci budnu zivi i veseli, nijedan od njih nece ovdje
zivjeti. Sici ce dolje u Uzice, pa ce se odande, sem nekoliko njih, raseliti
daleko, cak do Biograda i po vas cijelome ovom zemaljskom saru."
"Tek izmedju dva velikacka rata, kada mir medju ljudima budne trno ko
ziza dogorjele svijece, Kremanci ce otpoceti sa zidanjem crkve te jos
malo da budnu gotovi pa ce stati. Sprijecice ih rat."
Ondakar tijeh godina, sem jednoga tvojega praunuka, niko od tvojih pop
nece biti. No, taj tvoj praunuk, koji se budne zapopio, nece ovdje
zivjeti."
"U Kremna ce ondakar doci jedan pop roda vladicanskog i pod njegovom
Za to vrijeme nasa vojska bice u tudjini. Prvo ce biti na jednom mjestu
opasanom morima sa svijeh strana. Kad budne svoje rane izvidala,
ondakar ce od prijatelja dobiti hrane i dzebane, te ce ponovo preko
tudjijeh mora doploviti do nasijeh granica. Kad tu dodje, zaposednuce
gore i dolove, te ce ponovo jurisati ka Srbiji i oslobodice ne samo nase,
nego i sve one predele u kojima zive nasa braca.
Jos jedno cu ti reci, kume, dusmanska vojska uci ce u Kremna tacno na
Lucindan, a iz Kremana ce izaci poslije tri godine jopet na dan tvoje
krsne slave, sto ce reci na praznik Svetoga Oca Luke".
- Sve ove vizije Mitra Tarabica u potpunosti su se ispunile i to ovim
redosledom:
Dvadeset devetog maja hiljadu devesto trece godine, umesto
Obrenovica, na vladarski presto Srbije dosla je dinastija Karadjordjevica.
- Nije proslo mnogo, svega devet godina, a Srbija je zaratila sa
Turskom, 1912. godine, zavrsivsi ovaj sukob u svoju korist.
- Posle ovog rata carinarnica Srbije je bila tacno na Limu, odnosno
prema onim oblastima Bosne i Sandzaka, koje je drzala Austrougarska
imperija.
- Posle ovog rata sa Turskom, tako reci bez predaha, nastaje prvi svetski
rat u kome Austrougarska sa najvecim ratnim potencijalom krece na
Srbiju i zauzima njene severne i neke centralne oblasti. Ali, zaista, dolazi
"covek na vrancu", generac Zivojin Misic, koji vestim komandovanjem i
licnim primerom junastva, proteruje neprijatelja sa okupirane teritorije
Srbije.
- Austrijanci su bili u veoma teskoj situaciji, pa su zamolili svog
saveznika Nemacku za pomoc. Tako su Nemci, "sila sa severa", uputili
na Srbiju svoju armiju, pod komandom svog feldmarsala fon
Mekenzena.
- Srpska vojska pod udarom ove snazne sile odstupa kroz Albaniju i
odlazi na pregrupisavanje i oporavak na Krf.
- Sa Krfa, nasa vojska, krece u Solun da bi, zajedno sa saveznickim
armijama, obrazovala solunski front.
- Potpomognuta saveznicima, srpska vojska stupa u ofanzivu i, iz bitke u
bitku, konacno pobedjuje Bugare, Austrijance i Nemce.
- Posle teskih borbi, Srbija oslobadja ne samo svoju teritoriju vec i sve
one zemlje u kojima je vekovima pod tudjinskom vlascu, ziveo nas
jugoslovenski zivalj.
- Sto se tice oslobodjenja sela Kremana, poznato je da je ovo selo
okupirano na sam dan krsne slave svestenika Zaharija te je, posle tri
godine ropstva, oslobodjeno na praznik istog svetitelja, to jest, na
Lucindan, bas onako kako je i rekao protin kum Mitar Tarabic.
Mitrovo vidjenje austrijske okupacije ovih krajeva pokazalo se tacnim -
tudjinska vojska na podrucju sela Kremna nije vrsila nikakva zlodela.
Sem oduzimanja hrane, drugih kradja i otimacina nije bilo.
Predvidjanje ostalih nedaca se, takodje, u potpunosti obistinilo, jer su se
pojavile razne bolesti, od kojih je narod najvise stradao. Mnoge zivote u
Srbiji odnela je glad i haranje pegavog i trbusnog tifusa. Bolesti su
pogadjale ne samo ljude, vec i stoku. Tako je, za te tri godine
neprijateljske okupacije, u citavom uzickom kraju vladala nestasica
hrane, cije su se posledice osecale jos dugo posle oslobodjenja Srbije.
. . .
Svaka legenda sadrzi i nesto istine, kao i ova koja govori o nastanku
predanja oko izgradnje kremanske crkve.
A evo kako je ona nastala, sta su o ovom seoskom hramu izrekli
kremanski vidovnjaci, a prota Zaharije pribelezio:
"Kume Zarija, Kremna dugo nece imati svoje crkve."
"I ti i tvoji potomci dugo cete sluziti sluzbu u Bioski i ovdje kod ove
Celije."
"Ti ces umrijeti, a crkve u Kremnima neces docekati."
"Umrijece ti sin, sinovac, i unuk, ali ni oni nece u kremanskoj crkvi
molitve ocitati."
"Kade tvoji praunuci budnu zivi i veseli, nijedan od njih nece ovdje
zivjeti. Sici ce dolje u Uzice, pa ce se odande, sem nekoliko njih, raseliti
daleko, cak do Biograda i po vas cijelome ovom zemaljskom saru."
"Tek izmedju dva velikacka rata, kada mir medju ljudima budne trno ko
ziza dogorjele svijece, Kremanci ce otpoceti sa zidanjem crkve te jos
malo da budnu gotovi pa ce stati. Sprijecice ih rat."
Ondakar tijeh godina, sem jednoga tvojega praunuka, niko od tvojih pop
nece biti. No, taj tvoj praunuk, koji se budne zapopio, nece ovdje
zivjeti."
"U Kremna ce ondakar doci jedan pop roda vladicanskog i pod njegovom
korkanj
Ističe se
- Poruka
- 2.464
ce se sluzbom crkva dici."
"Bice ona i gotova, ali zadugo jopet nece biti prave crkve...Bice je tek
ondakar kade se u onijem godinama usred bijela dana taj dan budne
pretvorio u noc."
To je sve sto su o kremanskoj crkvi izrekli Milos i Mitar Tarabic. Sve
drugo moze se pripisati mastovitosti naroda ovoga kraja.
Koliko su te njihove vizije bile tacne uvericemo se sagledavanjem ishoda
ovih poruka:
- Cinjenica je da selo Kremna nije imalo svoju crkvu skoro vise od dva
veka, odnosno od doseljavanja familija na ovo podrucje, pa sve do
danasnjih dana.
Tacno je da su svi svestenici iz familije Zaharica sluzili sluzbu u
biostanskoj i staparskoj crkvi, kao i u kremanskoj bogomolji zvanoj
"Celija".
Prota Zaharije je umro, a crkva u Kremnima nije bila podignuta.
Umrli su protin sin Kosta i sinovac protojerej Radovan, sluzeci sluzbu u
Biosci i u "Celiji".
Kao mlad svestenik umro je u Kremnima 1931. godije i unuk prote
Zaharija, Djordje Djoko Zaharic.
Mnogi protini praunuci rodjeni su u Kremnima, ali od njih u ovome selu
odavno niko ne zivi. Cim su poodrasli, preselili su se u Uzice. Neki u tom
gradu zive i danas. Medjutim, ima ih gotovo na svim kontinentima, ili
kako su to lepo Tarabici objasnili: "Bice ih po vascijelom zemaljskom
saru..."
- Obistinila se i poruka kremanskih prekognisticara da ce kremanska
crkva poceti da se gradi izmedju dva velika rata. Njena izgradnja je,
zaista, otpocela tacno u sumrak mira, 1938. godine, uoci izbijanja
drugog svetskog sukoba, "kade mir budne trno ko ziza ove dogorjele
svijece..."
- Uoci drugog svetskog rata, od toliko svestenika u familiji Zaharic ostao
je samo jedan. Bio je to protin praunuk Stjepan Dj. Zaharic, ali ni on
nije sluzbovao u Kremnima, vec u jednom mestu kod Aleksandrovca
zupskog.
Poslednji svestenik iz ove familije, koji je do kraja svog zivota sluzbovao
u Kremnima, bio je Zaharijev sinovac Radovan, koji je tu i umro 1935.
godine. Njegovom smrcu, dok je jos praunuk Stjepan bio na skolovanju,
svestenicko mesto bilo je upraznjeno pa je za kremanskog paroha
rukopolozen mladi svestenik Vukoje Cvijovic, rodom iz uzickog sela
Dreznika.
Ovaj svestenik bio je rodjeni sinovac vladike Josipa Cvijovica pa je,
samim tim, i poruka Milosa i Mitra u potpunosti realizovana: "a tada ce
doci jedan pop od roda vladicanskoga..."
- Gradjenje crkve je zavrseno 1941. godine u martu mesecu, uoci
aprilskog rata. Trebalo je da se obave samo unutrasnji radovi, ikonostas
i ostalo. Ulaskom Jugoslavije u rat, ti radovi su stali. Za vreme okupacije
1942. godine bilo je zakazano osvecenje crkve, ali iznenadnim
nemackim hapsenjem zickog vladike Nikolaja Velimirovica taj svecani cin
je odlozen.
Posle oslobodjenja dugo se cekalo na osvecenje ove kremanske
bogomolje. U sustini, nedostajala su novcana sredstva za dovrsenje
ikonopisa. Osvecenje je najzad odrzano sezdesetih godina i to bas u
onoj godini u kojoj se dan pretvorio u noc, onda kada je nastupilo
poznato pomracenje sunca.
. . .
Pojavice se ljudi sa zvijezdom na celu. I vladace Uzicem i ovijem
krajevima ravno 73 dana, te ce poslje, pred dusmanskom silom, otici
preko Drine, Uvca i Lima. Kade se to budne zbilo pojavice se velika glad
i zlo pa ce Srbi ratovati, klati se i ubijati jedni druge...
. .
- Savrseno vidjenje postanka i kraja Uzicke Republike iz 1941. godine i
pojave "ljudi sa zvijezdom na celu", odnosno partizana, opisano je do
detalja koji zbunjuju. Predvidjanje da ce Uzicka Republika trajati isto
onoliko dana, koliko je 1941. godine, zaista, i trajala. I to se ostvarilo
gotovo hronometarski tacno...
. . .
"Ondakar ce biti mir, a citavim svijetom iznici ce nove drzave, crne,
bijele, crvene i zute. Izabrace se jedan izborni sud, te nece dati da ljudi
ratuju jedni protivu drugih. Taj izborni sud ce biti nad svijem carevima.
Tamo dje se rat pojavi, Sud ce presudjivati i zavoditi ljubav i slogu,
umesto omraze i klanja. Taj koji budne dozivio to vrijeme, bice srecan i
presecan.
Proci ce podosta godina pa ce neki carevi, mali i velikacki, prestati da
postivaju taj Sud, ali ce jopet imati obzira prema njemu, bar rijecima. A
pri tom ce raditi ono sto im je volja..."
. . .
"Poslje drugog velikackog rata ljudi takom silom nece ratovati za dugo
"Bice ona i gotova, ali zadugo jopet nece biti prave crkve...Bice je tek
ondakar kade se u onijem godinama usred bijela dana taj dan budne
pretvorio u noc."
To je sve sto su o kremanskoj crkvi izrekli Milos i Mitar Tarabic. Sve
drugo moze se pripisati mastovitosti naroda ovoga kraja.
Koliko su te njihove vizije bile tacne uvericemo se sagledavanjem ishoda
ovih poruka:
- Cinjenica je da selo Kremna nije imalo svoju crkvu skoro vise od dva
veka, odnosno od doseljavanja familija na ovo podrucje, pa sve do
danasnjih dana.
Tacno je da su svi svestenici iz familije Zaharica sluzili sluzbu u
biostanskoj i staparskoj crkvi, kao i u kremanskoj bogomolji zvanoj
"Celija".
Prota Zaharije je umro, a crkva u Kremnima nije bila podignuta.
Umrli su protin sin Kosta i sinovac protojerej Radovan, sluzeci sluzbu u
Biosci i u "Celiji".
Kao mlad svestenik umro je u Kremnima 1931. godije i unuk prote
Zaharija, Djordje Djoko Zaharic.
Mnogi protini praunuci rodjeni su u Kremnima, ali od njih u ovome selu
odavno niko ne zivi. Cim su poodrasli, preselili su se u Uzice. Neki u tom
gradu zive i danas. Medjutim, ima ih gotovo na svim kontinentima, ili
kako su to lepo Tarabici objasnili: "Bice ih po vascijelom zemaljskom
saru..."
- Obistinila se i poruka kremanskih prekognisticara da ce kremanska
crkva poceti da se gradi izmedju dva velika rata. Njena izgradnja je,
zaista, otpocela tacno u sumrak mira, 1938. godine, uoci izbijanja
drugog svetskog sukoba, "kade mir budne trno ko ziza ove dogorjele
svijece..."
- Uoci drugog svetskog rata, od toliko svestenika u familiji Zaharic ostao
je samo jedan. Bio je to protin praunuk Stjepan Dj. Zaharic, ali ni on
nije sluzbovao u Kremnima, vec u jednom mestu kod Aleksandrovca
zupskog.
Poslednji svestenik iz ove familije, koji je do kraja svog zivota sluzbovao
u Kremnima, bio je Zaharijev sinovac Radovan, koji je tu i umro 1935.
godine. Njegovom smrcu, dok je jos praunuk Stjepan bio na skolovanju,
svestenicko mesto bilo je upraznjeno pa je za kremanskog paroha
rukopolozen mladi svestenik Vukoje Cvijovic, rodom iz uzickog sela
Dreznika.
Ovaj svestenik bio je rodjeni sinovac vladike Josipa Cvijovica pa je,
samim tim, i poruka Milosa i Mitra u potpunosti realizovana: "a tada ce
doci jedan pop od roda vladicanskoga..."
- Gradjenje crkve je zavrseno 1941. godine u martu mesecu, uoci
aprilskog rata. Trebalo je da se obave samo unutrasnji radovi, ikonostas
i ostalo. Ulaskom Jugoslavije u rat, ti radovi su stali. Za vreme okupacije
1942. godine bilo je zakazano osvecenje crkve, ali iznenadnim
nemackim hapsenjem zickog vladike Nikolaja Velimirovica taj svecani cin
je odlozen.
Posle oslobodjenja dugo se cekalo na osvecenje ove kremanske
bogomolje. U sustini, nedostajala su novcana sredstva za dovrsenje
ikonopisa. Osvecenje je najzad odrzano sezdesetih godina i to bas u
onoj godini u kojoj se dan pretvorio u noc, onda kada je nastupilo
poznato pomracenje sunca.
. . .
Pojavice se ljudi sa zvijezdom na celu. I vladace Uzicem i ovijem
krajevima ravno 73 dana, te ce poslje, pred dusmanskom silom, otici
preko Drine, Uvca i Lima. Kade se to budne zbilo pojavice se velika glad
i zlo pa ce Srbi ratovati, klati se i ubijati jedni druge...
. .
- Savrseno vidjenje postanka i kraja Uzicke Republike iz 1941. godine i
pojave "ljudi sa zvijezdom na celu", odnosno partizana, opisano je do
detalja koji zbunjuju. Predvidjanje da ce Uzicka Republika trajati isto
onoliko dana, koliko je 1941. godine, zaista, i trajala. I to se ostvarilo
gotovo hronometarski tacno...
. . .
"Ondakar ce biti mir, a citavim svijetom iznici ce nove drzave, crne,
bijele, crvene i zute. Izabrace se jedan izborni sud, te nece dati da ljudi
ratuju jedni protivu drugih. Taj izborni sud ce biti nad svijem carevima.
Tamo dje se rat pojavi, Sud ce presudjivati i zavoditi ljubav i slogu,
umesto omraze i klanja. Taj koji budne dozivio to vrijeme, bice srecan i
presecan.
Proci ce podosta godina pa ce neki carevi, mali i velikacki, prestati da
postivaju taj Sud, ali ce jopet imati obzira prema njemu, bar rijecima. A
pri tom ce raditi ono sto im je volja..."
. . .
"Poslje drugog velikackog rata ljudi takom silom nece ratovati za dugo
korkanj
Ističe se
- Poruka
- 2.464
vremena...Bice ratova, ali nekako malijeh;
jopet ce ginuti hiljade i hiljade ljudi, ali u tijem malijem ratovima, ali
velikackog rata joste nece biti;
bice nekoliko ratova blizu carstva judejskoga, pa ce, malo pomalo i tamo
nastupiti mir;
u tijem ratovima ratovace brat protivu brata, pa ce se poslje miriti i
grliti, ali ce ostati omraza u njima samima;
sve te ratove i bune cinice velikacka carstva od svoje ciste zlobe i
pakosti, a oni sto budnu ratovali ubijace jedni druge zbog svoje manite
pameti."
. . .
"Vrijeme mira i izobilja trajace dugo. Rodice se mlogo koljena koja ce
zivjeti i umrijeti u miru, a da rat budnu doznavali samo preko mudrijeh
knjiga, rijeci i raznijeh prikaza..."
"...Nasa carevina ce ojacati i dje se god budne culo ime nase, svi ce nas
cijeniti i voljeti. Narod ce jesti samo senicni ljeb, a kukuruzni kade se
uzeli. Svi ljudi ce se voziti kolima brez volova a ta ce kola sama od sebe
ici. Vuda i svuda, ljudi ce nebom putovati, pa ce odozgor sa neba
pogledati dolje, ko da su se na dva Rujna i dvije Tare popeli..."
"...Dolje, u Uzicu, i svudje po ovijem brdima, iznici ce mnoge fabrike, pa
ce ljudi zemlju napustiti i u njima raditi. Bice im lijepo duga vremena, ali
ce se poslje, jopet, zemlje sjetiti, pa ce od nje svoje vabrike praviti".
. . .
"Mitar mi je svasta kazivo, te je rekao da ce coek plavijeh ociju, a sa
zvijezdom na celu prekinuti ljubav sa nasom pravoslavnom bracom,
Rusima. On nece njima biti zahvalan ni za to sto sijedi na nasemu
prestolju, na koji su ga oni ustolicili i popeli. Nastace velikacka omraza
izmedju naske i Rusa. Pasce krv u nama samima. No, te ce se rane lako
preboljeti i mi cemo se jopet sa Rusima izmiriti, ali nikad iskreno, nego
onako, na rijeci i govoru, da nas drugi ne bi razumjeli, kako jedni druge
pritvorujemo i lazemo".
. . .
"Srbija ce najbolje zivjeti kada se na njeno prestolje popne coek plavijeh
ociju, na bijelome konju, koji budne u Srbiju dosao i doneo neku novu
vjeru. Taj sto se na nase prestolje popne, bice dugovjecan i krepak, te
ce umrijeti oko svoje stote godine. On ce voljeti mnogo da lovi, te ce u
jednome lovu, nehotice pasti sa svoga konja bijelca i nogu izgubiti. Od
toga gubitka noge ce i umrijeti, a ne od starosti svoje.
Poslje njega, doci ce da vlada nasom carevinom nekakva komisija, ali
vise nece biti nako kako je bilo."
. . .
"Iako ce u nasoj carevini ljudi zaboraviti na glad i cemer i u velikackom
rahatluku zivjeti, brat ce s bratom mrziti i zlo jedan drugom misljeti.
Na nasijem granicama i preko njih pojavice se novi narod. Rasce ti ljudi
iz zemlje, ko trava na livadi poslje velikoga dazda, a bice vredni i
posteni, te ce na nasu mrziju odgovoriti svojom pamecu. Oni ce paziti
jedni druge, ko da su svi braca rodjena. Mi, jopet, od svoje manite
pameti misljecemo da sve znamo i umijemo, te cemo onaj narod krstiti
nekom novom vjerom koja se budne u nas pojavila, ali svo to krstenje
nase zalud ce biti, jerbo ce svi ljudi toga novoga naroda vjerovati samo
u sebe i ni u koga vise. Velikacki belaj ce nastati oko toga, jerbo ce taj
narod junacan biti.
Mlogo ljeta potrajace taj belaj, ali niko nista ucinjeti ne more, jerbo ce
taj narod nicati svuda kao trava. Jedan koji se budne rodio mnogo ljeta
poslje tebe, bice cestit i uman, te ce se s tijem narodom u miru
razgraniciti. Mi cemo ondakar u slozi zivjeti - oni tamo, mi vodje
i tamo. Taj koji budne cinio to razgranicenje i bice i ko nece biti tvoj
rod."
. . .
"Kada Drina kod Bajine Basce budne premoscena na dva mjesta i kada
potekne uz Taru, a u istom danu se poklope Veliki petak i Djurdjevdan -
tih godina ce nastupiti nekakav velikacki belaj".<*Belaj, rec turskog
porekla. Oznacava pojam zla. Prim. autora>
. .
Docekali smo da Drina, bas kod Bajine Baste, bude "premoscena na dva
mjesta", spajajuci obale Bosne i Srbije, izgradnjom dva gigantska
hidroenergetska objekta.
Zavrsetkom druge reverzibilne brane "Perucac 2" dogodilo se cudo!
Drina je potekla uz planinu Taru, puneci veliko akumulaciono jezero, na
visinskoj razlici od nekoliko stotina metara.
. .
I trece, zacudjujuce kazivanje da ce Djurdjevdan pasti na Veliki petak,
obistinilo se 1983.godine. U crkvenom kalendaru za prostu 1983. godinu
moglo se procitati da su se sestog maja "poklopili" Djurdjevdan i Veliki
jopet ce ginuti hiljade i hiljade ljudi, ali u tijem malijem ratovima, ali
velikackog rata joste nece biti;
bice nekoliko ratova blizu carstva judejskoga, pa ce, malo pomalo i tamo
nastupiti mir;
u tijem ratovima ratovace brat protivu brata, pa ce se poslje miriti i
grliti, ali ce ostati omraza u njima samima;
sve te ratove i bune cinice velikacka carstva od svoje ciste zlobe i
pakosti, a oni sto budnu ratovali ubijace jedni druge zbog svoje manite
pameti."
. . .
"Vrijeme mira i izobilja trajace dugo. Rodice se mlogo koljena koja ce
zivjeti i umrijeti u miru, a da rat budnu doznavali samo preko mudrijeh
knjiga, rijeci i raznijeh prikaza..."
"...Nasa carevina ce ojacati i dje se god budne culo ime nase, svi ce nas
cijeniti i voljeti. Narod ce jesti samo senicni ljeb, a kukuruzni kade se
uzeli. Svi ljudi ce se voziti kolima brez volova a ta ce kola sama od sebe
ici. Vuda i svuda, ljudi ce nebom putovati, pa ce odozgor sa neba
pogledati dolje, ko da su se na dva Rujna i dvije Tare popeli..."
"...Dolje, u Uzicu, i svudje po ovijem brdima, iznici ce mnoge fabrike, pa
ce ljudi zemlju napustiti i u njima raditi. Bice im lijepo duga vremena, ali
ce se poslje, jopet, zemlje sjetiti, pa ce od nje svoje vabrike praviti".
. . .
"Mitar mi je svasta kazivo, te je rekao da ce coek plavijeh ociju, a sa
zvijezdom na celu prekinuti ljubav sa nasom pravoslavnom bracom,
Rusima. On nece njima biti zahvalan ni za to sto sijedi na nasemu
prestolju, na koji su ga oni ustolicili i popeli. Nastace velikacka omraza
izmedju naske i Rusa. Pasce krv u nama samima. No, te ce se rane lako
preboljeti i mi cemo se jopet sa Rusima izmiriti, ali nikad iskreno, nego
onako, na rijeci i govoru, da nas drugi ne bi razumjeli, kako jedni druge
pritvorujemo i lazemo".
. . .
"Srbija ce najbolje zivjeti kada se na njeno prestolje popne coek plavijeh
ociju, na bijelome konju, koji budne u Srbiju dosao i doneo neku novu
vjeru. Taj sto se na nase prestolje popne, bice dugovjecan i krepak, te
ce umrijeti oko svoje stote godine. On ce voljeti mnogo da lovi, te ce u
jednome lovu, nehotice pasti sa svoga konja bijelca i nogu izgubiti. Od
toga gubitka noge ce i umrijeti, a ne od starosti svoje.
Poslje njega, doci ce da vlada nasom carevinom nekakva komisija, ali
vise nece biti nako kako je bilo."
. . .
"Iako ce u nasoj carevini ljudi zaboraviti na glad i cemer i u velikackom
rahatluku zivjeti, brat ce s bratom mrziti i zlo jedan drugom misljeti.
Na nasijem granicama i preko njih pojavice se novi narod. Rasce ti ljudi
iz zemlje, ko trava na livadi poslje velikoga dazda, a bice vredni i
posteni, te ce na nasu mrziju odgovoriti svojom pamecu. Oni ce paziti
jedni druge, ko da su svi braca rodjena. Mi, jopet, od svoje manite
pameti misljecemo da sve znamo i umijemo, te cemo onaj narod krstiti
nekom novom vjerom koja se budne u nas pojavila, ali svo to krstenje
nase zalud ce biti, jerbo ce svi ljudi toga novoga naroda vjerovati samo
u sebe i ni u koga vise. Velikacki belaj ce nastati oko toga, jerbo ce taj
narod junacan biti.
Mlogo ljeta potrajace taj belaj, ali niko nista ucinjeti ne more, jerbo ce
taj narod nicati svuda kao trava. Jedan koji se budne rodio mnogo ljeta
poslje tebe, bice cestit i uman, te ce se s tijem narodom u miru
razgraniciti. Mi cemo ondakar u slozi zivjeti - oni tamo, mi vodje
i tamo. Taj koji budne cinio to razgranicenje i bice i ko nece biti tvoj
rod."
. . .
"Kada Drina kod Bajine Basce budne premoscena na dva mjesta i kada
potekne uz Taru, a u istom danu se poklope Veliki petak i Djurdjevdan -
tih godina ce nastupiti nekakav velikacki belaj".<*Belaj, rec turskog
porekla. Oznacava pojam zla. Prim. autora>
. .
Docekali smo da Drina, bas kod Bajine Baste, bude "premoscena na dva
mjesta", spajajuci obale Bosne i Srbije, izgradnjom dva gigantska
hidroenergetska objekta.
Zavrsetkom druge reverzibilne brane "Perucac 2" dogodilo se cudo!
Drina je potekla uz planinu Taru, puneci veliko akumulaciono jezero, na
visinskoj razlici od nekoliko stotina metara.
. .
I trece, zacudjujuce kazivanje da ce Djurdjevdan pasti na Veliki petak,
obistinilo se 1983.godine. U crkvenom kalendaru za prostu 1983. godinu
moglo se procitati da su se sestog maja "poklopili" Djurdjevdan i Veliki
korkanj
Ističe se
- Poruka
- 2.464
petak.
. .
Ostaje da se vidi kakav to "belaj" treba da nastane kada se ova tri cuda
dogode, a dogodila su se.
. . .
"Cijelijem svijetom vladace neka bolescina te niko umijeti nece da joj
rane izvida; svi ce kazivati ja znadem, ja znadem, jerbo sam ucen i
naucen, a niko nista znati nece.
Lutace ljudi sa mislima okolo i naokolo, a nikako nece moci da nadju
pravi lijek, a on ce Bozijom pomocu biti svudje oko njih i u njima
samima.
Napravice coek sanduk i u njemu ce biti neko sokocalo sa prikazama, a
da nece umijeti sa mnom mrtvim da besjedi, brez obzira sto ce to
sokocalo biti blizu ovome drugome svijetu ko vlas do vlasi kose na
svijem ljudskim glavama.
Uz pomoc toga sanduka sa sokocalom coek ce moci da vidi sta se svudje
na ovome zemaljskome saru cini.
Moci ce odavle iz Kremana da vidi sta se tamo iza sedam gora i sedam
mora cini, a da za mene raba bozijeg, sto vas vako u snu i javi mrtav
pohodim i sto sam vam vako blizu nece htjeti ni da zna, ni da sazna.
Busice ljudi bunare u zemlji i iz njija vaditi zlato koje ce sve okretati te
im davati svijetlost, hitrinu i snagu, a zemlje ce tugom proplakati jer ce
na njojzi samoj biti mlogo vise zlata i svijetlosti, no u utrobi njenoj.
Boljece je rane od tijeh rupetina.
Umjestio da kose i plaste ljudi ce kopati svudje, dje treba i dje ne treba,
a te ce sile biti svudje oko njih, samo sto nece umijeti da zbori i da im
kazuje: "Daj, uzmite me, zar ne vidite da sam tuj, svudje oko vas. Tek
poslje mnogo ljeta, ljudi ce se sjetiti ove sile prave, pa ce vidjeti kakvu
su ludost cinjeli sa tijem svojim rupetinama. Bice te sile i u samijem
ljudima, ali ce proci podosta vremena da je oni doznaju i upotrebe. Tako
ce covjek zivjeti dugo, mlogo dugo, a da nece umijeti da sam sebe
pozna. Bice mlogo raznijeh mudraca koji ce preko svojijeh knjiga misljeti
da sve znaju i da sve umiju. Oni ce biti velikacka prepreka da se do
ovijeh doznanja dodje, a kade se sve to dozna i spozna, ondakar ce ljudi
uvidjeti u kakvoj su zabludi bili, slusajuci ove njiove mudrace.,. Kad se
to budne zgodilo, ljudi ce se kajati sto to prije nijesu doznali, jerbo je to
doznanje sasvijem prosto.
Radice ljudi jos svakojakih gluposti, pa ce misljeti da sve znaju i umiju,
a znati nista nece.
Pojavice se mudraci na Istoku pa ce njiova pamet preci sva mora i sve
medje, a ljudi jopet nece zadugo vjerovati ni ovoj mudrosti, pa ce ovu
istinu istinsku oglasavati za laz.
Necastivog biti nece u njiovim dusama nego necega mlogo zgoreg od
necastivog. Oni ce vjerovati da je sva ta njiova omama istina prava, a
nje u njiovijem glavama biti nece.
I kod naske ce biti ko u citavom svijetu. Ljudi ce omrznuti vazduh i ovaj
boziji dah i svu boziju ljepotu pa ce bjezati u smrad. Niko ih nece tamo
goniti, nego ce oni to sami, od svoje volje, cinjeti.
Ovdje u ovijem nasijem Kremnima mloge ce njive zalivadjene biti, a
mloga ognjista ugasena pa ce oni sto su otisli jopet vamo dolaziti da se
lijece, da se nadisu vazduha i da ozdrave.
Niko nece htjeti, ni moci, da im kazuje da tuj, u ovome rajskome
mjestu, mogu cupove sa zezenim zlatom napuniti, a i da im neko
kazuje, zar bi ga oni slusali i culi.
U Srbiji neces moci da razlikujes koje je musko, a koje je zensko
celjade. Svi ce iste aljine nositi. Ta nesreca ce nam doci sa drugijeh
strana, ali ce se kod nas najvise zadrzati. Vidjece se mladozenja i mlada,
a niko nece znati koje je od njih dvoje nevesnik, a ko nevjesta.
Narod ce izglupiti i glupiti sve vise. Radjace se ljudi, a da ne znaju ko im
je djed i pradjed. Ljudi ce misljeti da sve znaju, a nista znati nece.
Srbi ce se odvajati jedni od drugijeh, pa ce sve govoriti: "Ja nijesam
Srbin, ja nijesam Srbin. Necastivi ce uci u ovaj narod i u posteljku legati
sa srpskijem sestrama, majkama i zenama. Praveci im taku djecu da
medju Srbima, otkako je vijeka i svijeta goreg roda biti nece. Radjace se
sve sami sinji kukavac, a da niko nece u snazi biti da rodi pravoga
junaka.
Naske kao da jedno vrijeme u ovijem nasijem predjelima nece ni biti, ni
postojati. Otici cemo nedje na sjevernu stranu, te cemo poslje vidjeti
kaku smo glupost ucinjeli i jopet cemo se vamo vratiti. Kada se vamo
budneno vratili, jopet cemo u svoju pamet doci, te cemo necastivog
ocerati da ga vise nikad, u ime bozije, ne vidimo.
Medju ljudima u jednome narodu tamo na sjeveru ko iz vode iznici ce
jedan mali coek pa ce ljude uciti ljubavi i druzeljublju, ali i on ce imati
mlogo pritvorica i juda i bice cas gore, cas dolje. Niko od tijeh pritvorica
nece htjeti da sazna sta je to prava ljudska milost, no ostace njegove
mudracke knjige, a i sve rijeci kojima on budne zborio pa ce ljudi vidjeti
u kolikoj su zabludi bili. Vidjece da su se ko zene svadjali ni oko sta i ni
za sta."
. . .
. .
Ostaje da se vidi kakav to "belaj" treba da nastane kada se ova tri cuda
dogode, a dogodila su se.
. . .
"Cijelijem svijetom vladace neka bolescina te niko umijeti nece da joj
rane izvida; svi ce kazivati ja znadem, ja znadem, jerbo sam ucen i
naucen, a niko nista znati nece.
Lutace ljudi sa mislima okolo i naokolo, a nikako nece moci da nadju
pravi lijek, a on ce Bozijom pomocu biti svudje oko njih i u njima
samima.
Napravice coek sanduk i u njemu ce biti neko sokocalo sa prikazama, a
da nece umijeti sa mnom mrtvim da besjedi, brez obzira sto ce to
sokocalo biti blizu ovome drugome svijetu ko vlas do vlasi kose na
svijem ljudskim glavama.
Uz pomoc toga sanduka sa sokocalom coek ce moci da vidi sta se svudje
na ovome zemaljskome saru cini.
Moci ce odavle iz Kremana da vidi sta se tamo iza sedam gora i sedam
mora cini, a da za mene raba bozijeg, sto vas vako u snu i javi mrtav
pohodim i sto sam vam vako blizu nece htjeti ni da zna, ni da sazna.
Busice ljudi bunare u zemlji i iz njija vaditi zlato koje ce sve okretati te
im davati svijetlost, hitrinu i snagu, a zemlje ce tugom proplakati jer ce
na njojzi samoj biti mlogo vise zlata i svijetlosti, no u utrobi njenoj.
Boljece je rane od tijeh rupetina.
Umjestio da kose i plaste ljudi ce kopati svudje, dje treba i dje ne treba,
a te ce sile biti svudje oko njih, samo sto nece umijeti da zbori i da im
kazuje: "Daj, uzmite me, zar ne vidite da sam tuj, svudje oko vas. Tek
poslje mnogo ljeta, ljudi ce se sjetiti ove sile prave, pa ce vidjeti kakvu
su ludost cinjeli sa tijem svojim rupetinama. Bice te sile i u samijem
ljudima, ali ce proci podosta vremena da je oni doznaju i upotrebe. Tako
ce covjek zivjeti dugo, mlogo dugo, a da nece umijeti da sam sebe
pozna. Bice mlogo raznijeh mudraca koji ce preko svojijeh knjiga misljeti
da sve znaju i da sve umiju. Oni ce biti velikacka prepreka da se do
ovijeh doznanja dodje, a kade se sve to dozna i spozna, ondakar ce ljudi
uvidjeti u kakvoj su zabludi bili, slusajuci ove njiove mudrace.,. Kad se
to budne zgodilo, ljudi ce se kajati sto to prije nijesu doznali, jerbo je to
doznanje sasvijem prosto.
Radice ljudi jos svakojakih gluposti, pa ce misljeti da sve znaju i umiju,
a znati nista nece.
Pojavice se mudraci na Istoku pa ce njiova pamet preci sva mora i sve
medje, a ljudi jopet nece zadugo vjerovati ni ovoj mudrosti, pa ce ovu
istinu istinsku oglasavati za laz.
Necastivog biti nece u njiovim dusama nego necega mlogo zgoreg od
necastivog. Oni ce vjerovati da je sva ta njiova omama istina prava, a
nje u njiovijem glavama biti nece.
I kod naske ce biti ko u citavom svijetu. Ljudi ce omrznuti vazduh i ovaj
boziji dah i svu boziju ljepotu pa ce bjezati u smrad. Niko ih nece tamo
goniti, nego ce oni to sami, od svoje volje, cinjeti.
Ovdje u ovijem nasijem Kremnima mloge ce njive zalivadjene biti, a
mloga ognjista ugasena pa ce oni sto su otisli jopet vamo dolaziti da se
lijece, da se nadisu vazduha i da ozdrave.
Niko nece htjeti, ni moci, da im kazuje da tuj, u ovome rajskome
mjestu, mogu cupove sa zezenim zlatom napuniti, a i da im neko
kazuje, zar bi ga oni slusali i culi.
U Srbiji neces moci da razlikujes koje je musko, a koje je zensko
celjade. Svi ce iste aljine nositi. Ta nesreca ce nam doci sa drugijeh
strana, ali ce se kod nas najvise zadrzati. Vidjece se mladozenja i mlada,
a niko nece znati koje je od njih dvoje nevesnik, a ko nevjesta.
Narod ce izglupiti i glupiti sve vise. Radjace se ljudi, a da ne znaju ko im
je djed i pradjed. Ljudi ce misljeti da sve znaju, a nista znati nece.
Srbi ce se odvajati jedni od drugijeh, pa ce sve govoriti: "Ja nijesam
Srbin, ja nijesam Srbin. Necastivi ce uci u ovaj narod i u posteljku legati
sa srpskijem sestrama, majkama i zenama. Praveci im taku djecu da
medju Srbima, otkako je vijeka i svijeta goreg roda biti nece. Radjace se
sve sami sinji kukavac, a da niko nece u snazi biti da rodi pravoga
junaka.
Naske kao da jedno vrijeme u ovijem nasijem predjelima nece ni biti, ni
postojati. Otici cemo nedje na sjevernu stranu, te cemo poslje vidjeti
kaku smo glupost ucinjeli i jopet cemo se vamo vratiti. Kada se vamo
budneno vratili, jopet cemo u svoju pamet doci, te cemo necastivog
ocerati da ga vise nikad, u ime bozije, ne vidimo.
Medju ljudima u jednome narodu tamo na sjeveru ko iz vode iznici ce
jedan mali coek pa ce ljude uciti ljubavi i druzeljublju, ali i on ce imati
mlogo pritvorica i juda i bice cas gore, cas dolje. Niko od tijeh pritvorica
nece htjeti da sazna sta je to prava ljudska milost, no ostace njegove
mudracke knjige, a i sve rijeci kojima on budne zborio pa ce ljudi vidjeti
u kolikoj su zabludi bili. Vidjece da su se ko zene svadjali ni oko sta i ni
za sta."
. . .