Добарадан! - Добардан!
И то је, углавном, све.
Била пре једна баба што је стално долазила да позајмљује ''пет иљаада'', тако годинама...ал се, фала богу, одселила...
Има сад једна, фали јој неки андрак, стално долази да позајмљује цигарете, и сваки пут јој кажем да не пушим и да немам цигарета у кући, а она опет... Понекад зауставља људе на ходнику и прича им о својим визијама...
Има једна наџак-баба у приземљу којој је једини смисао живота да псује децу и да се прегања са њима. Не говори са пола комшилука и стално је нешто ''антипротивна''...
Био један деда што је сакупљао сав градски шљам код себе у стану, стално теревенке...ал је пао са спрата...
Био пре један што је дркао на прозору, ал се одселио.
Били неки са доберманом, који је полудео од тога што су га држали затовреног у малом стану, па им напао дете те су морали да га убију (мислим - добермана!).
Е, они су кували на лоју а сва испарења право код мене у прозор...фууј...
Била и једна коју су звали ''дежурне очи насеља'', која је знала да пренесе да сам се вратила из града у 1 сат и 13 минута са неким типом високим око 185, у жутој јакни и са младежом изнад леве обрве...
Био један што се напио, па заспао, а цигаретом запалио јорган, па су нас евакуисали ватрогасци...
Био и један пешко што је прво био нормалан и стално доводио неке дечарце...а после је одлепио и почео да спопада људе по мраку па га сместили у Вршац...
Био неки старији брачни пар што су се често свађали и бацали ствари кроз прозор, па ми, деца, скупљали испред... Једном су побацали сва еротска љубавна писма које јој је писао из војске, па смо се наслађивали његовим описима њених дојки...
И тако... мој комшилук чине стварно фини људи.