Smijesno. Povjerovao bi u to da nisam citao Stojana Novakovica po tom pitanju. Po njemu, "vecina (sveukupnog) srpskog naroda je govorila ijekavicu" u Vukovo vrijeme (Novakovic to daje kao i glavni razlog zasto je Vuk izabrao stokavsku ijekavicu tj. juzni govor) . U samoj Srbiji, tada, jos uvijek polovina naroda je govorila ijekavicu. Onda tu je djelo Knezevina Srbija, od Milana Milicevica,dje se takodje navodi da, u drugoj polovini 19. vijeka kad je studija objavljena, u Srbiji je jos uvijek puno ijekavaca, ali po njegovim rjecima "ijekavica posustaje" jer je ekavica jezik knjizevnika, vojske, administracije, skolstva itd. On dalje navodi da iako roditelji i babe i djedovi govore ijekavski, djeca vec pricaju mjesano ijekavski i ekavski, a cesto i samo ekavski.. Dalje, tu su i Cvijiceva istrazivanja. Znam da ti ovo bas ne pogoduje, ali tako je i srecom su to sposobni ljudi u svije vrijeme zabiljezili.
Ти изгледа настављаш са својим будалаштинама, само овај пут си мало обазривији него ономад кад си одвалио како је екавица постала књижевни говор тек пошто ју је промовисао Стојан Новаковић 1885, а ја ти на то потурио под нос Устав Књажества Србије из чини ми се 1869, писан чистом екавицом. Тада си заћутао, а сада се ево поново јављаш са истом причом, невероватно.
Вук је изабрао "јужно нарјечје", тј. не он, него су изабрали они који су вукли конце иза њега, и то је верификовано бечким договором, где дословце пише да "јужно нарјечје има бити књижевно јер највећи дио нашега народа тако говори".
Наравно, ово "нашега народа" није подразумевало Србе, већ су Срби угурани у пројекте Загреба и Беча, па је и сам језик ок окога је био постигнут бечки договор остао безимен, као што је остао безимен и народ који га говори, као што рекох, споменут је као "наш народ", какве ли ироније.
И ето, отада је и почело затурање српског имена језика које траје све до дана данашњег.
Дакле, Стојан Новаковић није део приче о "нашему народу", већ је то део бечког договора. А за разлику од тог неименованог нашег народа, српски народ у Србији је у огромној већини говорио и писао српским језиком, и то екавицом, и ја сам ти, као што рекох, показивао и оригиналне документе из тог времена, постоје нпр. новине итд..
Они крајеви који су били ијекавски остали су то до данас, поготово по селима, и тај изговор је на нивоу Србије увек био маргиналан.
Понављам, проглашавање ијекавице за једини стандард заједничког безименог језика је било подилажење Хрватима јер су Беч и Загреб диктирали причу на коју је на крају и Србија налегла, додуше не сасвим, пошто је очигледно било идиотски да дијаспора намеће матици изговор, бечки договор је у Србији претрпео мале измене на терену, наиме, уведена је и екавица као стандард, па смо тако дошли до ситуације коју имамо и данас, српски језик је подељен језик, језик који има два стандардна изговора, што нема ниједан језик на свету, осим, стицајем несрећних околности, норвешког..
