Kralj Petar I Karadjordjevic

[Jovkesrbin]

Zasto nije izasao jos neki apoen od 5 dinara ? Gde su kovane kovanice sa apoenima od 1 i 2 dinara iz 1915 posto je bio rat ? Kome se pripisuje remek delo nase najlepse kovanice, 5 dinara iz 1904 ? Zasto je na kovanicama iz 1915 revers asimetrican u odnosu na avers a na kovanicama iz 1904 i 1912 nije ?
Izvinjavam se sto nisam isao hronoloski, isao sam kako su mi pitanja padala na pamet, ovo me vrlo zanima, voleo bih da prodiskutujemo o ovome i da cujem kako strucna tako i misljenja numizmaticara pocetnika...
Pozdrav

 

[Kuki2006]

Zasto nije izasao jos neki apoen od 5 dinara ? Gde su kovane kovanice sa apoenima od 1 i 2 dinara iz 1915 posto je bio rat ? Kome se pripisuje remek delo nase najlepse kovanice, 5 dinara iz 1904 ? Zasto je na kovanicama iz 1915 revers asimetrican u odnosu na avers a na kovanicama iz 1904 i 1912 nije ?
Izvinjavam se sto nisam isao hronoloski, isao sam kako su mi pitanja padala na pamet, ovo me vrlo zanima, voleo bih da prodiskutujemo o ovome i da cujem kako strucna tako i misljenja numizmaticara pocetnika...
Pozdrav

Ако ме сећање не вара (немам "Мандића" при руци) 1915 је кована у Паризу, те отуда и "асиметричан аверс/реверс", познат и као "латинско ковање".
Претходна издања су кована у Аустро-Угарској те отуда "симетричан аверс/реверс" илити "германско ковање".

Што се петодинарке ("двоглавца") тиче могу само да претпоставим да су за свакодневну употребу папирне банкноте биле много практичније (а свакако јефтиније за штампање) те да није било много потребе за новим петодинаркама. Уосталом и дизајн (Карађорђе + Петар Први) као и релативно мали "тираж" сугеришу да је више била у питању јубиларна кованица (1804-1904), намењена вероватно и утврђивању престижа нове династије, него што је била намењена нормалној циркулацији.

Да су Обреновићи остали на власти, претпостављам да би нову петодинарку видели тек 1915, на стогодишњицу другог српског устанка.

 

[Jovkesrbin]

Ако ме сећање не вара (немам "Мандића" при руци) 1915 је кована у Паризу, те отуда и "асиметричан аверс/реверс", познат и као "латинско ковање".
Претходна издања су кована у Аустро-Угарској те отуда "симетричан аверс/реверс" илити "германско ковање".

Што се петодинарке ("двоглавца") тиче могу само да претпоставим да су за свакодневну употребу папирне банкноте биле много практичније (а свакако јефтиније за штампање) те да није било много потребе за новим петодинаркама. Уосталом и дизајн (Карађорђе + Петар Први) као и релативно мали "тираж" сугеришу да је више била у питању јубиларна кованица (1804-1904), намењена вероватно и утврђивању престижа нове династије, него што је била намењена нормалној циркулацији.

Да су Обреновићи остали на власти, претпостављам да би нову петодинарку видели тек 1915, на стогодишњицу другог српског устанка.

Konanco post na ovoj temi !
Kuki, hvala veliko na opsirnom opisu...

 

[D U K Lj A N I N]

Podsjećanje

Kralju Petru Karađorđeviću zabranjen dolazak na Cetinje

Svečana proslava knjaževog jubileja, 50 godina vladavine i proglašenje kralja na Cetinju, bio je događaj koji je izazvao veliko interesovanje u Evropi. Mala balkanska knjaževina i njen suveren uživali su veliki ugled kod evropskih dvorova. Proslava jubileja zavrijedila je pažnju evropske i šire javnosti, što je davalo poseban pečat ugledu Crne Gore. Knjažev zet kralj Srbije Petar Karađorđević nije prisustvovao proslavi na kojoj je bilo predstavnika evropskih dvorova kao i knjažev zet italijanski kralj Viktor Emanuelo Treći, te bugarski kralj Ferdinand. Nedolazak kralja Petra Karađorđevića koga je zastupao prestolonasljednik Aleksandar, inače knjažev unuk prethodila je sjednica Ministarskog savjeta održana u Beogradu, pod kraljevim predsjedavanjem. Sjednica je bila burna, prisustvovali su svi ministri koji su se zatekli u Beograd. Kralj Petar Karađorđević je na sjednici izrazio želju da lično dođe na Cetinje i lično čestita knjazu jubilej. Knjaževoj želji nije udovoljeno, pa je umjesto kralja Petra na Cetinju otputovao predstolonasljednik Aleksandr i knjeginja Jelena, unuka kralja Nikole. Obavještenje sa sjednice Ministarskog savjeta objavila je hrvatska Korenspodencija koja izlazi u Beču. Cetinjski Vjesnik 20. maja 1910. prenosi obavještenje iz hrvatske Korenspodencije koje glasi:

Jedna Ministarska sjednica. Hrvatski Korespondet koji u Beču izlazi donio je ovo saopštenje: "U prošlu nedjelju držala se u Biogradu Ministarska sjednica pod predsjedništvom Kraljevim (Petar). Prisutni su bili svi ministri koji su bili u Biogradu. Sjednica je bila burna. Vijećalo se između ostalog i o tome ko da ide na Cetinje da čestita knjazu Nikoli jubilej. Kralj (Petar) je izrazio želju da lično ide na Cetinje i lično čestita knjazu jubilej. Ministar predsjednik (vlade) Nikola Pašić koji o izmirenju Srabije sa Crnom Gorom neće ni da čuje ustao je protiv želje kraljeve i izjavio da će u slučaju da kralj (Petar) ostane pri svome (da ide na Cetinje) podnijeti odmah ostavku. U dugom govoru objašnjavao je ministar predsjednik (Pašić) svoje gledište i kako iza vladinih kulisa tvrde obrlatio je kralja Petra i primorao ga da se odrekne od puta na Cetinje da prisustvuje jubilanim svečanostima knjaza Nikole.

M.Ž.

http://www.pobjeda.co.me/citanje.php?datum=2011-03-14&id=203614

 

[jevdokan]

Podsjećanje

Kralju Petru Karađorđeviću zabranjen dolazak na Cetinje

Svečana proslava knjaževog jubileja, 50 godina vladavine i proglašenje kralja na Cetinju, bio je događaj koji je izazvao veliko interesovanje u Evropi. Mala balkanska knjaževina i njen suveren uživali su veliki ugled kod evropskih dvorova. Proslava jubileja zavrijedila je pažnju evropske i šire javnosti, što je davalo poseban pečat ugledu Crne Gore. Knjažev zet kralj Srbije Petar Karađorđević nije prisustvovao proslavi na kojoj je bilo predstavnika evropskih dvorova kao i knjažev zet italijanski kralj Viktor Emanuelo Treći, te bugarski kralj Ferdinand. Nedolazak kralja Petra Karađorđevića koga je zastupao prestolonasljednik Aleksandar, inače knjažev unuk prethodila je sjednica Ministarskog savjeta održana u Beogradu, pod kraljevim predsjedavanjem. Sjednica je bila burna, prisustvovali su svi ministri koji su se zatekli u Beograd. Kralj Petar Karađorđević je na sjednici izrazio želju da lično dođe na Cetinje i lično čestita knjazu jubilej. Knjaževoj želji nije udovoljeno, pa je umjesto kralja Petra na Cetinju otputovao predstolonasljednik Aleksandr i knjeginja Jelena, unuka kralja Nikole. Obavještenje sa sjednice Ministarskog savjeta objavila je hrvatska Korenspodencija koja izlazi u Beču. Cetinjski Vjesnik 20. maja 1910. prenosi obavještenje iz hrvatske Korenspodencije koje glasi:

Jedna Ministarska sjednica. Hrvatski Korespondet koji u Beču izlazi donio je ovo saopštenje: "U prošlu nedjelju držala se u Biogradu Ministarska sjednica pod predsjedništvom Kraljevim (Petar). Prisutni su bili svi ministri koji su bili u Biogradu. Sjednica je bila burna. Vijećalo se između ostalog i o tome ko da ide na Cetinje da čestita knjazu Nikoli jubilej. Kralj (Petar) je izrazio želju da lično ide na Cetinje i lično čestita knjazu jubilej. Ministar predsjednik (vlade) Nikola Pašić koji o izmirenju Srabije sa Crnom Gorom neće ni da čuje ustao je protiv želje kraljeve i izjavio da će u slučaju da kralj (Petar) ostane pri svome (da ide na Cetinje) podnijeti odmah ostavku. U dugom govoru objašnjavao je ministar predsjednik (Pašić) svoje gledište i kako iza vladinih kulisa tvrde obrlatio je kralja Petra i primorao ga da se odrekne od puta na Cetinje da prisustvuje jubilanim svečanostima knjaza Nikole.

M.Ž.

http://www.pobjeda.co.me/citanje.php?datum=2011-03-14&id=203614

D U K Lj A N I N, nema te, ba na svijest. Ovaj clanak je za pdf Istorija, ili eventualno Politika. Nije mu mesto na pdf Numizmatika i notafilija. Ako hoces da se bavis politiukom, na Krsti nema problema, ali ne na pdf Numizmatika i notafilija.
Bez veze i potrebe zagadjujes ovu temu.