Мишкони
Legenda
- Poruka
- 56.498
O podvizima srpskog kralja i njegove vojske pisali su i ljudi od pera. Francuski pesnik Edmond Rostan, pisac o herojskim podvizima Sirana de Beržeraka, nadahnut hrabrošću kralja Petra Prvog prilikom povlačenja kroz Albaniju, napisao je i objavio pesmu ''Četiri vola kralja Petra'', koju je na srpski jezik preveo Milutin Bojić, pesnik ''Plave grobnice''. Rostanova pesma je već na Solunskom frontu bila borbeno nadahnuće srpskim vojnicima.
Едмон Ростан
Краљ-Петрова
четири вола
(1916)
То Петар Први, из Србије
старе
Одлази седећи на остатку
каре,
Волови вуку кола та.
Краљ Петар иде, јер ићи
мора,
Преко бусења, стења
и гора.
Тајанствен пред њим стоји
пут.
Са штапом, само у свом
мундиру
Он иде мору, изгнанству,
миру.
Иде у бајке речне кут.
Четири вола, с јармом
у луку,
Раоник славе, херојства
вуку,
Но унук Карађорђа, лав,
Да се са бојног поља
ишчупа
Четири вола морају скупа
Да употребе напор сав.
Србин, песник, ратник што
створи
Да земља пева, да барут
збори,
Да Петра Првог, борца тог
Осветли душу, створи
за њега,
та кола, спојив остатак
спрега
С остатком задњим топа
свог.
Песма ће исплест ореол
му цветан.
Поносан ко вођа, као пастир
сетан.
Како је велик изгнаник тај
(Препевао с француског Милутин Бојић)
Едмон Ростан
Краљ-Петрова
четири вола
(1916)
То Петар Први, из Србије
старе
Одлази седећи на остатку
каре,
Волови вуку кола та.
Краљ Петар иде, јер ићи
мора,
Преко бусења, стења
и гора.
Тајанствен пред њим стоји
пут.
Са штапом, само у свом
мундиру
Он иде мору, изгнанству,
миру.
Иде у бајке речне кут.
Четири вола, с јармом
у луку,
Раоник славе, херојства
вуку,
Но унук Карађорђа, лав,
Да се са бојног поља
ишчупа
Четири вола морају скупа
Да употребе напор сав.
Србин, песник, ратник што
створи
Да земља пева, да барут
збори,
Да Петра Првог, борца тог
Осветли душу, створи
за њега,
та кола, спојив остатак
спрега
С остатком задњим топа
свог.
Песма ће исплест ореол
му цветан.
Поносан ко вођа, као пастир
сетан.
Како је велик изгнаник тај
(Препевао с француског Милутин Бојић)
Не, не, читао сам његов опис конкртено Драгиног лица где помиње некакав ''издужени нос са затупастим крајем'', и описује је некако чудно, а слика покојне Краљице говори нешто сасвим супротно. Иначе, волим Јовановића, као лик је занимљив. Па те силне револуције 20.ог века јесу нажалост однеле многе животе, само и монархија је умела да претар са социјалним разликама и неправдама, зато су се ваљда и дешавале те крваве револуције.