Гамбино
Elita
- Poruka
- 18.753
Краљ Александар I Карађорђевић, страдао је 9. октобра 1934. године не толико од усташко-бугарашке прашинарске руке, колико од налогодавачке руке оних којима је засметало то што је Александар коначно хтео да реши хрватско питање (разбијањем Југославије око које се толико нећкао пре 1918. па је грлио потом, па хтео да је разбије пред Прибићевићем, па је опет волео 1929...). Дакле хтео је да учврсти државу и да се тако очврснут и лишен хрватског терета окрене економски Немачкој (1933. и 1934. Краљевина највише извози у Немачку).
Грешка је била што је Мештровићу и француском амбасадору пред пут у Марсеј задрто рекао да је готово са Југославијом, да има да вади Мачека из затвора и да са њим реши хрватско питање, да коначно удари међе између нас и Хрвата. Када су ова двојица ово повезала са окретањем Београда Немачкој, знали су колико је сати. Француз као антигерман, а Мештровић као масон.
Француска није хтела да изгуби нас у свом плану обуздавања Немачке, а Британији се никако није свиђала јасно омеђена Србија, проширена у односу на 1914, јер је њихова елита увек више била за то да се ''Срби византијског наслеђа'' смешају са ''културно узвишенијим римокатолицима Хрватске'' (копирајт Ситон-Вотсон и остали масони-глобалисти).
Оно што се сигурно зна такође, то је да је Хитлер већ 1933. затворио све усташке ћелије и новине које су тада радиле на тлу Немачке.
Одатле онако срамно ниске мере безбедности у Марсеју и затворени француски архиви до дан данас.
Тако је Александар платио главом своје југословенске заблуде, које он није ни измислио нити их највише пропагирао и за које је више пута у току живота имао разних дилема, док су се многи други које ми Срби данас никако не доводимо у питање држали Југославије увек и свуда као пијани плота.
Нека је лака земља краљу Александру!
Марко Пејковић
Грешка је била што је Мештровићу и француском амбасадору пред пут у Марсеј задрто рекао да је готово са Југославијом, да има да вади Мачека из затвора и да са њим реши хрватско питање, да коначно удари међе између нас и Хрвата. Када су ова двојица ово повезала са окретањем Београда Немачкој, знали су колико је сати. Француз као антигерман, а Мештровић као масон.
Француска није хтела да изгуби нас у свом плану обуздавања Немачке, а Британији се никако није свиђала јасно омеђена Србија, проширена у односу на 1914, јер је њихова елита увек више била за то да се ''Срби византијског наслеђа'' смешају са ''културно узвишенијим римокатолицима Хрватске'' (копирајт Ситон-Вотсон и остали масони-глобалисти).
Оно што се сигурно зна такође, то је да је Хитлер већ 1933. затворио све усташке ћелије и новине које су тада радиле на тлу Немачке.
Одатле онако срамно ниске мере безбедности у Марсеју и затворени француски архиви до дан данас.
Тако је Александар платио главом своје југословенске заблуде, које он није ни измислио нити их највише пропагирао и за које је више пута у току живота имао разних дилема, док су се многи други које ми Срби данас никако не доводимо у питање држали Југославије увек и свуда као пијани плота.
Нека је лака земља краљу Александру!
Марко Пејковић
