Косовка битка

[vujadin]

Da je bio dobar politicar, udruzio bi se sa Muratom i osvojili bi Evropu.

A ne bi mu izginulo 80% muskog stanovnistva u jednom boju koji je jos pre pocetka bio odlucen.

Da se Vuk Brankovic nije povukao - svi bi izginuli.

Eto, toliko je Lazar bio pametan.

А са таквим резонирањем показујеш колико си и ти.

 

[Klaudije II Gotski]

Ima u svemu tome nesto misteriozmo, nelogicno i netacno...

Nakon kosovskog boja Lazareva cerka Olivera je otisla u harem Bajazita, a knjeginja Milica je odrzavala, reklo bi se, veoma prisne i intimne odnose sa ubicom svog muza...

To se vidi po tome da joj je Bajazit cinio mnoge ustupke...Nema ni traga mrznji ili nekom zeljom za osvetom....Na protiv....Svuda se vidi samo ljubav i paznja....

1402 kod Angore Srefan je na sve nacine, izlazuci svoj zivot najvecoj opasnosti, pokusavao da spase Bajazita, ali Bajazit se nije dao spasti....

Nakon zarobljavanja Bajazita, u turskoj carevini VISE NIJE POSTOJALA VLAST....

Jedina realna snaga je bio Stefan sa srpskim plemicima.....Bajazitova deca su bila jos nezrela i pocinjkala su borbu za vlast u kojoj su dva brata Hrebeljanovica ucestvovala na raznim stranama....

Cak je Stefan zbog vernosti Bajazitu ubio rodjenog brata!


NISU TU BILI SAMO VAZALNI ODNOSI!

Bilo je tu NECEGA VISE, sto je SPC vrlo VREDNO IZBRISALA IZ ISTORIJE....

To je bila VELIKA BLISKOST izmedju srpskog dvore (Milice, Olivere i Stefana) sa Bajazitom....

Veliku ljubav izmedju Olivere i Bajazita je crkva takodje izbrisala iz istorije....


Ostaje jos jedno neodgovoreno pitanje: KADA i KAKO su Turci PONOVO ZAJASILI Srbiju nakon njihovog unistenja kod Angore?

Koliko u tom PONOVNOM DOLASKU Turaka u Srbiju ucesca ima Despot Stefan?

Da li je on SVOJE ORTAKE I PRIJATELJE PUSTIO UNUTRA bez otpora?

Блајбингер, топло саветујем да прво прочиташ нешто озбиљно писано о Стефану Лазаревићу па да се онда вратиш нама овде на форум.

Почни рецимо од књиге Миодрага Пурковића, Кнез и деспот Стефан Лазаревић, Београд 1978.
http://www.scribd.com/doc/102257430/Knez-i-Despot-Stefan-Lazarevic

Заморно је исправљати туђе грешке, посебно оне писане из очигледне злонамерности, колико и из незнања. Нпр. није Стефан погубио свог брата Вука. Вук Лазаревић убијен је 1410. по наређењу Мусе Челебије, једног од претендената на османски престо, код Филипопоља (данашњег Пловдива), далеко од Стефана и Србије и Бајазита који је умро још 1403.

Нису Турци нигде поново долазили. Османски поседи у Европи нису били опустошени после Ангоре, дакле погранична упоришта Османлија попут Скопља или Видина била су залог будуће агресивне политике према хришћанским земљама. Војске крајишких бегова и даље су се издржавале од пљачке и харања хришћанских области. Продор Татара 1402. довео је до бежаније турског/муслиманског становништва из Мале Азије у европске провинције царства (чиме је муслимански елемент у Европи у ствари ојачан после Ангоре). Владар је умро у заробљеништву, али државне и војне структуре, иако уздрмане, могле су и даље да обављају свој посао, невезано за то јесу ли признавале власт Сулејмана, Мусе или Мехмеда.

Ко иоле познаје владавину Бајазита Првог зна да његови односи према хришћанским вазалима нису били нимало идилични. Стефану је два пута висио живот о концу, први пут у Серу у зиму 1393/4. године, где је султан наводно у последњем тренутку одустао од погубљења окупљених хришћанских вазала, други пут у другој половини 1398. када је Стефан морао лично да иде Бајазиту који га је са правом сумњичио да одржава везе са Угрима.

Елем, могао бих тако још, међутим, очекујем да се прво мало едукујеш о овој теми, па да онда разговарамо даље. Ово што си досада написао отприлике је у рангу Трећег ока и таквих знаменитих листова. Узми рецимо књигу коју сам ти препоручио и погледај пажљиво који извор и како говори о "великој љубави Оливере и Бајазита".

Наша сазнања о периоду не црпимо искључиво из српских извора, већ и из византијских (грчких), латинских (млетачких, угарских итд), османских...Да ли то значи да је СПЦ била толико моћна да је могла да очисти архиве, библиотеке и музеје од Париза до Константинопоља и уклони све оно о чему ти нагађаш??? Доста више са теоријама завере.

 

[BLAJBI]

Блајбингер, топло саветујем да прво прочиташ нешто озбиљно писано о Стефану Лазаревићу па да се онда вратиш нама овде на форум.

Почни рецимо од књиге Миодрага Пурковића, Кнез и деспот Стефан Лазаревић, Београд 1978.
http://www.scribd.com/doc/102257430/Knez-i-Despot-Stefan-Lazarevic

Заморно је исправљати туђе грешке, посебно оне писане из очигледне злонамерности, колико и из незнања. Нпр. није Стефан погубио свог брата Вука. Вук Лазаревић убијен је 1410. по наређењу Мусе Челебије, једног од претендената на османски престо, код Филипопоља (данашњег Пловдива), далеко од Стефана и Србије и Бајазита који је умро још 1403.

Нису Турци нигде поново долазили. Османски поседи у Европи нису били опустошени после Ангоре, дакле погранична упоришта Османлија попут Скопља или Видина била су залог будуће агресивне политике према хришћанским земљама. Војске крајишких бегова и даље су се издржавале од пљачке и харања хришћанских области. Продор Татара 1402. довео је до бежаније турског/муслиманског становништва из Мале Азије у европске провинције царства (чиме је муслимански елемент у Европи у ствари ојачан после Ангоре). Владар је умро у заробљеништву, али државне и војне структуре, иако уздрмане, могле су и даље да обављају свој посао, невезано за то јесу ли признавале власт Сулејмана, Мусе или Мехмеда.

Ко иоле познаје владавину Бајазита Првог зна да његови односи према хришћанским вазалима нису били нимало идилични. Стефану је два пута висио живот о концу, први пут у Серу у зиму 1393/4. године, где је султан наводно у последњем тренутку одустао од погубљења окупљених хришћанских вазала, други пут у другој половини 1398. када је Стефан морао лично да иде Бајазиту који га је са правом сумњичио да одржава везе са Угрима.

Елем, могао бих тако још, међутим, очекујем да се прво мало едукујеш о овој теми, па да онда разговарамо даље. Ово што си досада написао отприлике је у рангу Трећег ока и таквих знаменитих листова. Узми рецимо књигу коју сам ти препоручио и погледај пажљиво који извор и како говори о "великој љубави Оливере и Бајазита".

Наша сазнања о периоду не црпимо искључиво из српских извора, већ и из византијских (грчких), латинских (млетачких, угарских итд), османских...Да ли то значи да је СПЦ била толико моћна да је могла да очисти архиве, библиотеке и музеје од Париза до Константинопоља и уклони све оно о чему ти нагађаш??? Доста више са теоријама завере.

Postovani, mene ne zanimaju mnogo KNJIGE, posto su sve do jedne izasle ispod KORUMPIRANE POPOVSKE MANTIJE ili imaju MANIPULATIVNI KARAKTER...

Mene zanima LOGIKA DOGADJAJA koja je u direktnoj suprotnosti od onoga sto knjige pisu.

Sve do kraja dvadestog veka sve knjige su pisale da je Vuk Brankovic bio izdajnik na Kosovu (), a da je Milos Obilic bio junak koji je rasporio cara Murata...

Tek DANAS se, istina vrlo tesko, PROBIJA ISTORIJSKA ISTINA da Vuk nije bio nikakav izdajnik, vec da je SPASAO ONO STO SE MOGLO SPASTI, a da Milos UOPSTE NIJE NI POSTOJAO!

Da je Bajazit iskoristio bitku da ubije i brata i oca....I dograbi vlast...

E, ali posto je Murat bio jako popularan (a brat Jakub nije) nije bilo pametno reci Turcima da ga je ubio Bajazit....vec neki tamo IZMISLJENI srpski junak....(zato i postoji 1001 verzija kako je to Milos ubio Murata, a ni jedna nema neku cvrscu logiku).

A Srbima je naravno ODGOVARALO da imaju jednog takvog epskog junaka, pa su TURSKU SMICALICU oberucke prihvatili...

Da Bajazit nije bio MILOSRDAN prema hriscanima - nakon bitke bi svi POPOVI OMASTILI KOLAC, a hriscanske bogomolje bile pretvorene u dzamije, zar ne?


I mani se jednom tih crkvenih "istorijskih istina".

Pocni da malo razmisljas SVOJOM GLAVOM kako je to ZAISTA MOGLO BITI.

A ne kako ti neko SERVIRA.

 

[Azathoth]

Treba dodati i to da je Blajbinger o svemu ovome pročitao u najnovijoj knjizi Sanje Marinković.

 

[crni lepotan]

Treba dodati i to da je Blajbinger o svemu ovome pročitao u najnovijoj knjizi Sanje Marinković.

Ali treba dodati da je knjiga Marijane Mateus dosta uticala na njegovo shvatanje tog perioda

 

[BLAJBI]

Нису Турци нигде поново долазили. Османски поседи у Европи нису били опустошени после Ангоре, дакле погранична упоришта Османлија попут Скопља или Видина била су залог будуће агресивне политике према хришћанским земљама. Војске крајишких бегова и даље су се издржавале од пљачке и харања хришћанских области. Продор Татара 1402. довео је до бежаније турског/муслиманског становништва из Мале Азије у европске провинције царства (чиме је муслимански елемент у Европи у ствари ојачан после Ангоре). Владар је умро у заробљеништву, али државне и војне структуре, иако уздрмане, могле су и даље да обављају свој посао, невезано за то јесу ли признавале власт Сулејмана, Мусе или Мехмеда.

Ovaj pasus ti je posebono nelogican.

U bici kog Angore je stradalo 80% turskih vojnika.

Razoreni su i opljackani svi veci gradovi.

NIKAKVA STRUKTURA VLASTI VISE NIJE POSTOJALA, a pogotovo ne VOJNA SILA.

JEDINO sto je bilo preostalo od vojne snage bio je Stefan sa Srbima!

Bajazitovi sinovi su predvodili GRUPE, BANDE koje su se borile za preuzimanje vlasti.


Granicna utvrdkenja koja ti pominjes NISU BILA NISTA OZBILJNO jer su ostala bez centralne vlasti...

Njih je Stefan, da je hteo, sve mogao ODUVATI iz jednog poteza!

A zasto nije hteo - to je ono o cemu pricamo.....

Kazes: "Продор Татара 1402. довео је до бежаније турског/муслиманског становништва из Мале Азије у европске провинције царства (чиме је муслимански елемент у Европи у ствари ојачан после Ангоре)"...

Znas li ti da tadasnji prosecan covek nije putovao u zivotu nikada dalje od 20 km od mesta gde je rodjen? I da je za 75 godina zivota primio toliko informacija koliko savremeni covek ZA JEDAN DAN! Nema NI GOVORA o nekim masovnim selidbama ljudi iz Male Azije u Evropu. Selidbe su se tada odvijale DECENIJAMA, VEKOVIMA....Putovali su aristokrate, pustolovi, vojnici....Ali OBICAN SVET - vrlo retko.

Pogotovo sto je Tamerlan opljackao gradove, pobio vojsku i povukao se.

 

[BLAJBI]

Treba dodati i to da je Blajbinger o svemu ovome pročitao u najnovijoj knjizi Sanje Marinković.

Nikad cuo za Sanju Marinkovic.

 

[BLAJBI]

Ali treba dodati da je knjiga Marijane Mateus dosta uticala na njegovo shvatanje tog perioda

Jos pre 30 godina sam govorio da Vuk Brankovic nije bio izdajnik.

Svi su se podsmevali kao sada vi...

Ali, danas VECINA smatra da Vuk nije bio izdajnik.

I ovo sto sada pisem za koju deceniju ce biti istina.

Jer JESTE istina.

 

[crni lepotan]

Jos pre 30 godina sam govorio da Vuk Brankovic nije bio izdajnik.

Svi su se podsmevali kao sada vi...

Ali, danas VECINA smatra da Vuk nije bio izdajnik.

I ovo sto sada pisem za koju deceniju ce biti istina.

Jer JESTE istina.

Vuk je izdajnik samo u pesmama i to se znalo i pre 30 godina, tako da mi nije jasno ko ti se podsmehivao. Ti stvarno živiš u nekom paralelnom univerzumu
Sa druge strane Vuk je nastavio borbu sa Turcima još 3-4 godine nakon Kosovske bitke i nije bio šonja kako ga ti zamišljaš.

 

[BLAJBI]

Vuk je izdajnik samo u pesmama i to se znalo i pre 30 godina, tako da mi nije jasno ko ti se podsmehivao. Ti stvarno živiš u nekom paralelnom univerzumu
Sa druge strane Vuk je nastavio borbu sa Turcima još 3-4 godine nakon Kosovske bitke i nije bio šonja kako ga ti zamišljaš.

E vodis - NIJE SE ZNALO!

99% Srba ga je smatralo za izdajnika.

I danas ga bar 50% Srba smatra za izdajnika.

 

[Klaudije II Gotski]

Значи ти си, не читајући књиге, логиком дошао до тога да Вук Бранковић није био издајник још пре 30 година.

Заиста штета. Да си читао књиге знао би да су исто то независно један од другога утврдили Иларион Руварац још 1887, а Љуба Ковачевић још 1888. године. Наравно на основу историјских извора пошто се Вукова наводна издаја не помиње пре 17. века итд.

Већина сматра, може бити, да је Вук био издајник јер чита колико и ти, рекао бих. Много мудровања, а мало подлоге за све то.

Трудићу се да те у будућности не узнемиравам у твојим зен-мудровањима. Кад ти кажеш да је Тамерлан уништио 80% османске војске код Ангоре, да није било бежања муслиманског становништва преко Босфора и Дарданела ван домашаја Татара, да се Тамерлан одмах повукао итд...онда је то тако. Шта знају тамо неки Дука и други савременици који су живели у 15. веку. Стефан Лазаревић је изгледа имао неко ковертирано наређење од Бајазита (умрлог 1403) да убије брата Вука (убијен 1410), па су мантијаши све то приписали касније сиротом Муси Челебији. Ипак, је СПЦ успела да очисти, сакрије, ревидира итд. све изворе редом од Париза до Константинопоља а и даље.

Живели!!!

 

[BLAJBI]

Значи ти си, не читајући књиге, логиком дошао до тога да Вук Бранковић није био издајник још пре 30 година.

Заиста штета. Да си читао књиге знао би да су исто то независно један од другога утврдили Иларион Руварац још 1887, а Љуба Ковачевић још 1888. године. Наравно на основу историјских извора пошто се Вукова наводна издаја не помиње пре 17. века итд.

Већина сматра, може бити, да је Вук био издајник јер чита колико и ти, рекао бих. Много мудровања, а мало подлоге за све то. Трудићу се да те не узнемиравам у твојим зен-мудровањима. Кад ти кажеш да је Тамерлан уништио 80% османске војске код Ангоре, да није било бежања муслиманског становништва преко Босфора и Дарданела ван домашаја Татара, да се Тамерлан одмах повукао итд...Шта знају тамо неки Дука и други савременици који су живели у 15. веку. Ипак, је СПЦ успела да очисти, сакрије, ревидира итд. све изворе редом од Париза до Константинопоља а и даље.

Живели!!!

A sta kazu srpske epske narodne pesme o Vuku?

 

[crni lepotan]

Jesi li ti učio istoriju ko Čkalja?

 

[Klaudije II Gotski]

A sta kazu srpske epske narodne pesme o Vuku?

Песма није историјски извор у ужем смислу речи. Песма више говори о времену у коме је настала, него о самим догађајима о којима пева. Плус, десетерачке песме су млађе по постанку од ранијих, песама дугог стиха, од бугарштица И то је универзално за епску традицију свугде, не само код Срба.

Иначе, можемо тврдити на основу песме Пропаст царства српскога да су се Мрњавчевићи, који су изгинули 1371. у Маричкој бици устали из гроба да учествују у Косовској бици.

Макош' војску три Мрњавчевића:
бан Угљеша и војвода Гојко
и са њима Вукашине краље:
у свакога триест иљад' војске,
па се бише и секоше с Турци,
осам паша бише и убише;
деветога бити започеше,
погибоше два Мрњавчевића,
бан Угљеша и војвода Гојко,
Вукашин је грдни рана допо,
њега Турци с коњма прегазише,
и њиова сва изгибе војска.


Маче војску ерцеже Степане:
у ерцега млога силна војска,
млога војска, шездесет иљада,
те се бише и секоше с Турци,
девет паша бише и убише;
десетога бити започеше,
ал' погибе ерцеже Степане,
и његова сва изгибе војска.

а ту је и херцег Стефан Вукчић Косача (умро 1466) који је тек почетком 15. века рођен тако да није учествовао у Косовској бици.

 

[crni lepotan]

I to je Blajbinger shvatio, a druga deca su mu se podsmevala podgovorena od strane SPC i SANU

 

[krinka5]

I to je Blajbinger shvatio, a druga deca su mu se podsmevala podgovorena od strane SPC i SANU

Čekaj malo ovo druga deca nije ispravno , u trećem razredu osmoljetke imao je dvadesetak godina ( iz poznatih razloga koji se i sad mogu primetiti malo je zakasnio sa upisom u školu).

 

[Konstantin Veliki]

A sta kazu srpske epske narodne pesme o Vuku?

Mogo bi da potrazis kod koga se prvi put Vuk spominje kao izdajnik, izgleda da se ta prica tek nastala u Osmanskog carstvu.

Mozda zbog muslimanskih Brankovica????

 

[Azathoth]

Ma to je narod pobrkao Kosovsku sa Tripoljskom bitkom.

 

[Klaudije II Gotski]

Ma to je narod pobrkao Kosovsku sa Tripoljskom bitkom.

Генеза Косовске легенде, приче о протагонистима и антагонистима је веома сложена, није баш тако просто. прво се јавља мотив издаје, па разни издајници (нпр. Драгослав Прибишић код Дукиног преводиоца крајем 15/почетком 16. века), па се тек на крају издаја везује за име Вука Бранковића.

Кога интересује шта пишу тамо неке КЊИГЕ нека погледа књигу Радета Михаљчића, Јунаци косовске легенде, Београд 1989. године. Већ сам је стављао на овај форум.
http://www.***********/office/kKn93PQn/Junaci_Kosovske_Legende.html

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ovaj pasus ti je posebono nelogican.

U bici kog Angore je stradalo 80% turskih vojnika.

Razoreni su i opljackani svi veci gradovi.

NIKAKVA STRUKTURA VLASTI VISE NIJE POSTOJALA, a pogotovo ne VOJNA SILA.

JEDINO sto je bilo preostalo od vojne snage bio je Stefan sa Srbima!

Bajazitovi sinovi su predvodili GRUPE, BANDE koje su se borile za preuzimanje vlasti.


Granicna utvrdkenja koja ti pominjes NISU BILA NISTA OZBILJNO jer su ostala bez centralne vlasti...

Njih je Stefan, da je hteo, sve mogao ODUVATI iz jednog poteza!

A zasto nije hteo - to je ono o cemu pricamo.....

Blajbi, bitka kod Angore jeste bila tragična po Osmanlije, ali ona nije izbrisala njihovu vojsku. I nije tačno da nije bilo centralne vlasti; Bajazitovu vojsku uništilo je osipanje.

Evo ti detaljnije:

* Историја Османског царства, прир. Р. Мантран, Clio, Београд 2002, 62. (И. Белдичану)

Dakle, prije desetkovanja osmanske vojske, imamo:
1. mijenjaju stranu Bajzitovi anadolski vazsli, iz turkmenskih emirata u Maloj Aziji - prelaze k Timuru
2. veliki vezir Džandarli Ali-paša povlači cvijet osmanske vojske, njenu glavninu, zajedno sa najstarijim sinom, Sulejmanom, pa čak i janičarskim zapovjednikom, u osmansku prestonicu (Brusu)
3. Mlađi sin sultana Bajazita, sa svojim odredima dezertira takođe i bježi u Amasju
4. Povlači se Isa sa svojima
5. Povlači se Musa sa svojim odredima
6. Sultana izdaju i Srbi, koji pod vođstvom kneza Stefana Lazarevića dezertiraju
7. U posljednjem trenutku, ostaci osmanske vojske bivaju razbijeni i potjerani u bijeg; većina uključiv sultana bude zarobljena

Dakle, nema govora o nikakvom pokolju stravičnome. Bitka je izgubljena osipanjem, a i na samom kraju ostaci ostataka osmanskih snaga nisu bili pobijeni - već odvedeni u zarobljeništvo.
Kao što sam i naglasio, janičarski aga, najstariji sin vladarev i veliki vezir se sa najvećim dijelom osmanske vojske, prebacuju u Evropu - i to baš u susjedstvo Srba.

Knez, sada despot, Stefan Lazarević nije imao nikakve snage da može tek tako da se suprotstavi. Da bismo razumjeli sve, moramo imati u glavi i kontekst:
1) Despot Stefan Lazarević tumara sa očigledno drastično umanjenom vojskom, koja je od Mongola pretrpjela u Aziji stravične gubitke; njegova vojska je bila ponovno ojačana ponajviše zahvaljujući Zećanima, Đurđa II Stracimirovića Balšića.
2) Despot Stefan Lazarević se zaista usprotivljuje Turcima - u Bici kod Tripolja nedaleko od manastira Gračanice, krajem novembra 1402. godine, porazio je tursku vojsku koju je Sulejman poslao, sa jedinicama suparnika mu Đurđa Brankovića, koji se priklonio Sulejmanu u njegovoj namjeri da sačuva Srbiju kao svog vazala (a pak svojoj, da smijeni despota Stefana).
3) Upravo su prošle dvije značajne bitke, prva od kojih je bila katastrofalni poraz, a druga vjerovatno uz drastičnu pomoć, zetskih snaga; nije bilo jednostavno vojnih kapaciteta da se vojno pripremi za neki veći poduhvat - u podijeljenoj mu zemlji, koja je ne samo zavađena između dvije dinastije, Lazarevića i Brankovića, već sada i između braće jedne porodice (despota Stefana i brata mu Vuka). Još, 1403. godine, sve regionalne sile su sklopile sporazume sa Sulejmanom i saradnju, efektivno priznavši ga za Bajazitova nasljednika - Vizantijsko carstvo (!), Đenova, Venecija, Naksos, pa čak i Rodos (viteški red Jovanovaca). To bi značilo da bi Srbija bila potpuno usamljena, bez saveznika, a vjerovatno bi se i glavni pomorci/trgovci, Đenovljani (oni zahvaljujući kojima se Stefan uopšte uspio i vratiti u srpsku domovinu!!!) i Mlečani, svrstali na tursku stranu. Stoga je Stefan prihvatio okolnosti i pridružio se prihvatanju mira sa Sulejmanom i on. Kakvih je ubjeđenja bio međutim, nije ništa sporno - pa već isto godine/početkom iduće (1404), on se približava Ugrima u jednom protuosmanskom savezu.

Što se tiče strukture vlasti, pa upravo je državni sistem koji su izgradili Murat i Bajazit, i omogućio da se poslije jedne decenije bezvlašća i situacije u kojoj bi svaka evropska država bila duže vrijeme rasuta i ne bi se mogla obnoviti - vrati na punu snagu kao da se maltene ništa nije ni dogodilo (i preobrazi u ono moćno islamsko-univerzalističko carstvo koje je poosvajalo cijelu jugoistočnu Evropu u XV stoljeću):

* H. İnalcık, “Ottoman Methods of Conquest”, in The Ottoman Empire: Conquest, Organization and Economy, ed. by H. İnalcık, London: Variorum Reprints 1978, 105.

Kazes: "Продор Татара 1402. довео је до бежаније турског/муслиманског становништва из Мале Азије у европске провинције царства (чиме је муслимански елемент у Европи у ствари ојачан после Ангоре)"...

Znas li ti da tadasnji prosecan covek nije putovao u zivotu nikada dalje od 20 km od mesta gde je rodjen? I da je za 75 godina zivota primio toliko informacija koliko savremeni covek ZA JEDAN DAN! Nema NI GOVORA o nekim masovnim selidbama ljudi iz Male Azije u Evropu. Selidbe su se tada odvijale DECENIJAMA, VEKOVIMA....Putovali su aristokrate, pustolovi, vojnici....Ali OBICAN SVET - vrlo retko.

Pogotovo sto je Tamerlan opljackao gradove, pobio vojsku i povukao se.

Blajbi, to što ti pišeš je suštinski tačno, ali ipak ima govora o jednoj masovnoj seobi po svršetku bitke kod Angore 1402. godine. Turci su bježali, mnogi, kao glavom bez obzira od Mongola - a Rumelija je upravo bila najbezbjednija. Tradicija pisana je tako zabilježena; mislim da se taj podatak nalazi i kod recimo hroničara Ašikpašazadea. Osim toga, već sam ti pojasnio da su Đenovljani svojom flotom preko Bosfora prenijeli na evropsko tlo gro osmanske vojske, zajedno sa budućim pretendentom Sulejmanom i vjerovatno i mnoštvom saputnika, neboraca.

Dozvoli:

* H. İnalcık, Ottoman Methods of Conquest, 128.

O tome da vojska nije bila pobijena, već sam ti objasnio. Gradovi (anadolski) jesu bili porušeni i popljačkani, i to mnogi, ali to ne mijenja ništa bitnije. Mlađi Bajaztov sin Mehmed je u oblasti Amasije i Tokata bio toliko jak, da Tamerlanu nije padalo ni na pamet da makar proba da ga napadne; mada je tu bilo svakako i političkog kalkulisanja ostavljanja Male Azije u isfragmentiranom stanju, kako ne bi bilo jedinstvenog konkurenta na zapadu (oko čega se grdno prevario, jer je državni sistem Osmanskog carstva upravo omogućio njegovu restauraciju, i to relativno govoreći vrlo brzo (za ono vrijeme).

 

[crni lepotan]

Ti mora da si neki SPC agent Sad će tebi Blajbi da objasni da je to sve SPC izmislila

 

[BLAJBI]

Ti mora da si neki SPC agent Sad će tebi Blajbi da objasni da je to sve SPC izmislila

Nema sta da mu objasnjavam, vrlo lepo je covek objasnio i potkrepio citatima svoj stav, bez uvreda, provokacija i podcenjivanja.


A da SPC od UBISTVA cara Dusana vodi svoju poolitiku u kojoj su Srbi UVEK STRADALI - nema nikakve sumnje.

Na tom vecitom stradanju se zasniva doktrina SPC - da Srbe prvo gurne u problem , a zatim ih kao SPASAVA i u tom spasavanju preuzima STVARNU vlast od politicara.

To se lepo vidi i u zadnjim ratovima 1990-2000, pa sve do danas kada je u Srbiji SPC ustvari ta koja ima ISTINSKU VLAST, a ne politicari.

Politicari danas u Srbiji se cine kao marionete koje skakucu slusajuci inostranog gazdu, a crkva je kao nesto u senci, jako ozbiljno, sto sve prati, a politicarima NAREDJUJE sta moraju da urade u odredjenim situacijama i okolnostima.

(Da nije tako ne bi Predsednik Srbije isao kod patrijarha da ga nasavetuje sta treba da uradi u vezi Kosova.)

 

[BLAJBI]

Генеза Косовске легенде, приче о протагонистима и антагонистима је веома сложена, није баш тако просто. прво се јавља мотив издаје, па разни издајници (нпр. Драгослав Прибишић код Дукиног преводиоца крајем 15/почетком 16. века), па се тек на крају издаја везује за име Вука Бранковића.

Кога интересује шта пишу тамо неке КЊИГЕ нека погледа књигу Радета Михаљчића, Јунаци косовске легенде, Београд 1989. године. Већ сам је стављао на овај форум.
http://www.***********/office/kKn93PQn/Junaci_Kosovske_Legende.html

Knjige koje su u Srbiji izdate posle 1988, a u vezi su istorije - SMATRAM ZA NAJOBICNIJI SUND, od A do S.

 

[Konstantin Veliki]

Nema sta da mu objasnjavam, vrlo lepo je covek objasnio i potkrepio citatima svoj stav, bez uvreda, provokacija i podcenjivanja.


A da SPC od UBISTVA cara Dusana vodi svoju poolitiku u kojoj su Srbi UVEK STRADALI - nema nikakve sumnje.
[

Kako moze SPC da vlada Srbima od smrti cara Dusana, kad u to vreme vecinski i nije postojala SPC.

 

[Konstantin Veliki]

Knjige koje su u Srbiji izdate posle 1988, a u vezi su istorije - SMATRAM ZA NAJOBICNIJI SUND, od A do S.

Smesno je to da u Srbiji bas oni koji hocu da oslobode srpsku istoriju miteva, najvise gluposti lupaju.