Постоје писани трагови да је извршен пробој групе српских витезова и да је један од њих усмртио султана Мурата, то је писмо краља Твртка I упућено Фирентицима чији се садржај подудара са садржајем фермана који је Бајазит упутио са посмртним остацима султана Мурата у Брусу где се налази и рука опточена (сребром, златом) и бодеж српског витеза који је усмртио султана Мурата, једино се у старим списима нигде не наводи име храброг српског витеза, тек много касније се појављује под именом Милош Обилић.
Stefan Lazarevic' (1377-1427)
Natpis na kosovskom stubu
Ove rechi napisane bishe na mramornom stubu na Kosovu.
Choveche koji srpskom zemljom stupash,
bilo da si doshljak ili ovdashnji,
ma ko da si i ma shta da si,
kada dodjesh na polje ovo,
koje se zove Kosovo,
po svemu c'esh ugledati puno kostiju mrtvih,
te sa njima i kamenu prirodu,
mene krstoznachnog kao steg,
videc'esh kako posred polja upravno stojim.
Da ne prominesh i da ne previdish
kao neshto zaludno i nishtavno,
no molim te, pridji i priblizhi se meni, o ljubimi,
i razmotri rechi koje ti prenosim,
i iz toga c'esh razumeti zbog kog uzroka
i kako i zashto ja stojim ovde,
jer istinu ti govorim,
nishta manje od zhivoga,
da c'u vam izneti u sushtini sve shto se zbilo.
Ovde negda bejashe veliki samodrzhac,
chudo zemaljsko i riga srpski,
zvani Lazar, knez veliki,
pobozhnosti nepokolebimi stub,
dobrorazumlja puchina i mudrosti dubina,
ognjeni um i zashtitnik stranaca,
hranitelj gladnih i milovanje nishtih,
skrbnih milovanje i uteshitelj,
koji voli sve shto hoc'e Hristos,
kome ide sam po svojoj volji
i sa svima svojim bezbrojnim mnoshtvom,
koliko je pod rukom njegovom.
Muzhevi dobri, muzhevi hrabri,
muzhevi, vaistinu, u rechi i u delu
koji se blistaju kao zvezde svetle,
kao zemlja cvetovima sharenim,
odeveni zlatom i kamenjem dragim ukrasheni,
mnogi konji izabrani i zlatosedlani,
svedivni i krasni konjanici njihovi.
Sveplemenitih i slavnih
kao kakav dobri pastir i zashtitnik,
mudro privodi duhovne jaganjce
da u Hristu dobro skonchaju
i prime muchenja venac
i vishnje slave uchesnici budu.
I tako slozhno veliko bezbrojno mnoshtvo
skupa s dobrim i velikim gospodinom,
dobrom dushom i verom najtvrdjom,
kao na krasnu dvoranu i mnogomirisanu hranu
na neprijatelja se ustremishe
i pravu zmiju zgazishe
i umrtvishe divlju zver i velikog protivnika
i nesitoga ada svejadca,
velim Amurata i sina njegova,
aspidin i gujin porod,
shtene lavovo i vasilskovo,
pa sa njima i ne malo drugih.
O chudesa Bozhijih sudbina,
uhvac'en bi hrabri stradalac
bezakonim agarenskim rukama
i kraj stradanju dobro sam prima
i muchenik Hristov postaje
veliki knez Lazar.
Ne poseche ga niko drugi, o ljubimi,
do sama ruka toga ubice, sina Amuratova,
I sve ovo recheno svrshi se
leta 6897, indikta 12, meseca 15, u dan utorak,
a chas je bio shesti ili sedmi,
ne znam, Bog zna.
