Дан када је Космет горео
Трагичан биланс – девет Срба убијено, више од 4.000 прогнаних, уништено и запаљено више од 35 православних храмова и око хиљаду кућа
рајковић (1951) из Косова Поља, кога су разуларени албански екстремисти, који су рушили све пред собом, будаком ударили у главу и оставили у јарку а потом полили бензином. Страдао је смртно и Ненад Весић (1950) из Липљана, на чију је кућу (као и на осталих 28 које су у ноћи између 17. и 18. марта запаљене), на очиглед Унмика и Кфора, бачена бомба. Док је горео, Албанци су га извукли из куће, ударали секиром, малтретирали и оставили да изгори у пожару. У Гњилану је погинуо Бобан Перић, а у Косовској Митровици од снајперског хица страдао Боривоје Спасојевић (1941). У Косовској Митровици 17. марта страдала је и Јана Тучев (1968). У згради Богословије у Призрену пронађен је леш Драгана Недељковића (1955), а нешто касније пронађен је и угљенисани женски леш који је до данас остао неидентификован. У селу Брајковце у општини Штрпце, пред кућним прагом, убијени су отац и син Добри (1954) и Борко Столић.
Убиство Јовице Ивића
Ништа тог 17. марта није наговештавало да ће се догодити „крваво пролеће”. Ако је ко имао разлога и да крене, онда су то били управо Срби, јер је 15. марта у Чаглавици, надомак Приштине, из кола у покрету, у којима су се налазила три Албанца, пуцано на Јовицу Ивића. Док се враћао се из продавнице, на њега је пуцано из белог „голфа”. У тешком стању пребачен је у болницу у Косовској Митровици.
Већ сутрадан, електронски медији на албанском јављају о наводном утапању тројице албанских дечака у Ибру. Како су извештавали, деца су се удавила бежећи пред псима које су на њих нагнали Срби. Касније се испоставило да су албански медији „били главни хушкачи и подстрекачи мартовског погрома”. Такве оцене дали су представници ОЕБС-а али и представници Унмика јер већ сутрадан Дерек Чепел, портпарол УН полиције демантује те информације али убрзо потом бива смењен.
Наредног дана са јужне стране Ибра у Косовској Митровици ка северу је нагрнуло неколико хиљада разуларених Албанаца. Маса је рушила све пред собом. Пробили су први кордон припадника Кфора и УН полиције која је убрзо стигла на сам мост. Успели су да стигну до половине главне улице у севером делу града, а убрзо се пред мостом обрело и неколико хиљада Срба. Албанци су кренули ка тенковима, оклопним војним возилима а чули су се и пуцњи из аутоматског оружја.
Цео град је био под сузавца и димом од бомби. Убрзо стиже вест о нападима на остале српске средине на Космету. Удара се на Чаглавицу, Лапље Село, Липљане, Обилић, Косово Поље, Призрен, Ђаковицу, Приштину... Разуларена албанска маса скаче на тенкове Кфора, на возила Унмик полиције. Припадници Косовске полицијске службе, Албанци, „оркестрираном” и по договору са својим сународницима пале и руше све што је српско. Истога дана војници Сфора из Босне и Херцеговине пребацују се на територију Косова и Метохије.
КОСОВСКА МИТРОВИЦА – У најгорем етнички мотивисаном сукобу од доласка НАТО-а и УН на Космет лета 1999. године пре годину дана страдало је деветоро, прогнано је више од 4.000 Срба, уништено је око 1.000 кућа, запаљено више од 35 православних храмова, драгуља средњевековне културе.
Коначни биланс, бар по подацима које су дали представници међународних званичника, говоре да је тада 17. и 18. марта на Космету страдало 28 лица, 870 је повређено, а уништена су 72 возила представника УН. У та два дана мартовског погрома горео је цео Космет. Погинуо је Златибор Т
Америчка Марија Бурсаћ
Тога дана, 17. марта на Космету је више од 20.000 припадника снага НАТО-а, али они, како се касније коментарисало, нису желели да помогну српском народу који почиње да се исељава. Исте ноћи без Срба остају Косово Поље, Обилић, Ђаковица, Призрен, Племетина у општини Вучитрн, село Свињаре надомак Косовске Митровице. Албанци, потпомогнути КПС-ом, а наочиглед Кфора руше православне цркве и светиње, поливају бензином све што стигну а оно што није могло да гори настављају да руше будацима и крамповима. Скоро све српске средине на Космету 18. марта биле су у пламену. Поштеђени су били само Срби у Гораждевцу и појединим повратничким селима, а Албанци су се огласили само периодичном рафалном паљбом. У повратничком селу Бијело Поље код Пећи, запаљено је свих 28 повратничких кућа и парохијски дом. Срби су успели да се спасу захваљујући једној Американки која је изашла пред разуларену албанску масу и прво испалила хитац из пиштоља у ваздух, а касније га уперила и ка маси. Тада је страдао и један Албанац. Срби ни до данашњег дана не знају име Американке која их је спасила али су је прозвали Марија Бурсаћ. Кажу да је од тада више нису виђали у своме месту. Чули су да је од страху од одмазде враћена у Америку.
Терор и егзодус настављени су и 18. марта. Више од 4.000 Срба спас је потражило у срединама која Албанци нису нападали. Бројни Срби евакуисани су у базе Кфора, а и данас око 70 Срба живи у немачкој бази Кфора у Призрену. Тада са извештајем излазе и представници Запада оцењујући дводневни мартовски погром као „покушај етничког чишћења”.
Албански политички лидери за тај четвртак, 18. март заказују ванредну седницу косовског парламента и углас траже независност Косова како би се народ смирио.
За годину дана међународна заједница ништа није урадила да се унесрећени Срби врате на своја огњишта, осим декларативне осуде насиља. Подаци говоре да се само око педесет Срба вратило на своја огњишта, али су и даље у страху од новог погрома.
Биљана Радомировић
-----------------------------------------------------------
ЗАХТЕВ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Обележити годишњицу погрома
КОСОВСКА МИТРОВИЦА – Представници Српске православне цркве, Српског националног већа и Заједнице српских општина и насеља Косова и Метохије упутили су позив свим Србима да 17. марта на годишњицу погрома одају пошту убијеним сународницима.
СПЦ, СНВ и Заједница српских општина и насиља упутила је апел свим Србима да 17 марта након одавања помена жртвама погрома потпишу петицију за смену шефа Унмика Сорена Јесен-Петерсена јер је он, како се наводи у саопштењу, „одговоран што албански злочинци нису откривени и кажњени за етнички мотивисане злочине над Србима”.
Помен Србима убијеним у Косовској Митровици, Јани Тучев и Боривоју Спасојевићу биће одржана у цркви Светог Димитрија у северној Косовској Митровици 17. марта у 10 часова.
После помена грађани ће положити цвеће на место њихове погибије. (Бета)
