Српски медији су зло. Често исконструишу наслов, при чеми извуку из контекста и извитопере нечије ријечи што нема везе са оним што је речено или што стоји у тексту.
Као у овом случају;
Pešić: Kakva ostavka, zbog čega? Ja ih nikada ne dajem
А ево што је Пешић рекао;
Da li je razmišljao o ostavci?
"Ja ostavku nikada ne dajem. Zbog čega ostavku? Ja sam ovde došao da uradim ovo što sam uradio i uradio, kad niko nije hteo ja sam to prihvatio. I evo posle Olimpijskih igara niko nije hteo, ja sam to prihvatio jer sam osećao odgovornost prema igračima. Imamo taj dogovor do kraja septembra meseca. Sešćemo, razgovaraćemo, ja sam uvek tu, stojim na raspolaganju svakoj vrsti pomoći. Ostavke... Ovo nije fudbal, ovo je košarka, ostavke se ne daju", objašnjava Kari.
И одмах циљна група укључујући једног свињоглавог ју-тјубера која само наслове чита, крене са малициозношћу: "види ти маторе дртине, не да позицију, не да милионски угвор, па докле више....".
Пешићу уговор или договор како рече истиче до краја септембра и то је то.
Србија ће добити новог селектора. На томе људи у КСС требају почети радити већ данас, већ обавити разговоре са потенцијалним кандидатима. Наравно није лако направити избор ко би био добро рјешење за ту позицију.
Једно је бити тренером у клубу а друго селектором националне селекције. У клубу тренер формира екипу према расположивом буџету и властитој визији који играчи ће најбоље имплементрати његове замисли. Може тог љета довести свих 15 играча као Жељко Обрадовић уочи сезоне 2024/25. Имаш толики буџет, формирај екипу како мислиш да треба.
Селектор националне селекцие то не може, он има играче које има, на њему је да најбоље искористи потенцијал играча којима располаже.
Зато имате пуно тренера, врсних и одличних стручњака који се нису снашли у улози селектора националних селекција.
Истина, Србија има доста широк избор врсних српских кошаркаша. Такву ширину и то на свим позицијама, осим Француске и Њемачке тренутно нико у Европи нема. Млади играчи који долазе и који су се већ доказали међу вршњацима нас увјеравају да ће то нареднх година бити и боље.
Али опет на селектору је да што боље искористи потенцијал играча са којима ће располагати, које има. Немамо Шредера, немамо Ларкина, немамо Франца Вагнера, имамо које имамо, такви су какви су, са својим квалитетима и недостацима. Искористи најбоље то што имаш.
Као што је рецимо Александар Џикић искористио потенцијал грузијских кошаркаша гдје осим можда четворице превладавајју лимитирани играчи.
Да ли су већ у КСС радили на томе, шта послије и ко послије Пешића, да ли су већ процјењивали ко би био добар избор, да ли су могуће већ разговарали са потенцијалним кандидатом, то не могу знати.
Али знам да се то мора што прије учинити. Горку пилулу смо прогутали, долази нови циклус. Задржавати Пешића да још нешто одради, шта ти ја знам прву групну фазу квалификација за СП, је погрешно. Евентуално ако би ту позицију преузео млађи перспективни стручњак задржати га на позицији стручног сарадника, као што већ неколико сезона ради Мута Николић, тренутно у Вршцу.
Но ново рјешење се мора наћи. Што прије. Да ли повјерење дати искуснијем доказаном стручњаку а имамо их, или млађем сручњаку који се већ докаао резултатима, такође их имамо, није лак избор.
Надати се да ће у КСС погодити са избором.