Код нас је омиљена заимација "игра селектора", ту љубитељи кошарке одаберу 12 тако оних за које мисле да су најбољи, но чешће неких 12 омиљених играча, а не ријетко има у клупске обојености. И то је људски, добро је што тога има, и са више пажње шратити наша национална селекција.
Међутим, на велико такмичење не иде 12 најбољих, или оних са највећим рејтингом, већ оних 12 који ће као тим, колектив најбоље функционисати.
Ми смо задњих година добијали селекције које су на папиру имале "јача имена" јер смо имали играче који боље функционишу у колективној игри, и који ће радити оно што треба да екипа боље изгледа. И то је сјајна ствар, имамо захвалне играче који ће се подредити колективу и радити пуно тога корисног, не робују статистици, али колона '+/- и у клубовима и у националној селекцији открива колико су то корисни играчи.
Онда ту је "прва" и "друга" петорка, у европској кошарци и на великим такмичењима, правилније је рећи
стартна петпрка, то не мора бити најбоља, него она која ће боље отворити меч, наметнути ритам, те притиснути ривала да не успостави своју игру, ту је важно у старту извршити агресију на спољну линију, на плеја противника, то значи заборавите Теа у стартној петорци, уосталом задње двије године у ЦСКА никад није започињао мечеве (иако бјеше главни играч, улазио би са клупе), исто и за нашу селекцију на ОИ 2016-е никад није започињао мечеве (започиеао је наравно Пефи Марковић). А тада бјеше на врхунцу и у бољим годинама него данас.
Такође због атлетицизма, чврстине на задњем ЕП мечеве је започињао Бирча, иако је Мачван пуно квалитетније решење и који би улазио касније.
Све то ваља посложити да добро изгледа.
Доста љубитеља кошарке ће фаворизовати екипу коју је предложио форумаш
Inace sto se tice nase reprezentacija mislim da bi ovako trebala da izgleda na SP :
prva petorka :
Teodosic Bogdanovic Bjelica Jokic Marjanovic
druga petorka :
Nedovic Micic Guduric Kalinic Milutinov
i jos Raduljica i verovatno samo oko 12. igraca bice neizvesnosti.
У 11 чак 4 центра? Милутинов и Јокић могу квалитетно покрити по 20-25 минута сваки, не падају у игри, Јокић може повремено (ал повремена јер поз. гдје је кориснији је на центру, против нижих постава а то данас све више сви играју ставити га на "четворку" је суицид) и на поз.4, но опет каква је ту улога Бобија, па још и Радуља, да одигра највише 5 минута, чешће ни толико, да маше пешкиром. Нема лолиге.
Ту ако већ тражимо треће рјешење на некој поз. то може бити специјалиста, играч који ће одиграти чврсту, агресивну одбрану, учинти и по неки груб фаул или ако је спољни неки са брзим шутем са периметра. Наравно добро је имати и трећег плеја.
И Боби и Радуљ нису дефанзивно оријентисани центри, ту им је мана, ту би као трећи центар (тај за тих неколико минута чврсте одбране) боље дошао Огњен Кузмић под условом да одигра на нивоу са ЕП 2017. но бојим се да то није реално.
Бјелица од 2012-е не игра на позицији ниског крила, јесте га у сезони 2017-18 Тибодо гурао повремено на поз.3, но то није то, у овој сезони чешће игра на поз.5 него на поз.3, и у овим годинама и због конституције и због моторике он може одиграти највише пар минута на поз.3, његова позиција је "четворка", а доказао је да може и центре без проблема умртвити.
У овом моменту за нашу селекцију од највеће важности су тројица играча,
Стефан Јовић, Богдан Богдановић и
Немања Бјелица. Играчи одлични у оба правца, за њих и немамо одговарајуће замјене. Како се Пефи повукао, Јовић је од посебне важности, играч који ће притиснути противничкиг плеја, онемоћити да лако пренесе лопту и да почну да врте пик. Зато нам треба здрав Стефан, а доста је ровит задњих година.
Ту ваља имати још поливалентне спољне играче, јаке у оба правца и који ће играти са пуно енергије, имамо их,
Драган Милосављевић, Никола Калинић и
Владимир Лучић. Ту је на центру
Никола Милутинов, јак у оба правца, сјајно гради рекет и наравно
Никола Јокић. У мечу квалификација против Њемачке су се Милутинов и Боби перфектно надопуњавали, вјерујем да би са Јокићем то било и боље.
И на плеју поред поменутог Јовића наравно
Милош Теодосић и
Васа Мицић, задњи опасно напредује.
То су већ десеторица, 7 спољних и 3 у рекету.
Ту би као бек-ап "четворка" идеалан био Милан Мачван, но тешко да ће он бити спреман, и ту се некако намеће
Стефан Бирчевић који је и поред видљивих лимита показао да може бити користан. Мада бих ја лично ту ипак дао предност Јеловцу који је офензивно убојитији. Тешка дилема, мислим да ће Сале предност дати Бирчи.
Још један у рекету би могао бити управо поменути Јеловац (да идемо на СК са 3 "четворке"), тешко да ће тај пети у рекету бити Боби из разлога који сам написао (наравно није искључено), а могуће на СК одемо са 8 спољних, ту се онда намеће
Марко Симоновић који може ускочити и на поз.4, који је и тако ту у комбинацијама, јер ? је колико ће повреде утицати на састав.
Наравно у конкуренцији су и
Немања Недовић и
Марко Гудурић. Недовић би чак могао добити предност (над можда Гагијем Милосављевићем или ако неки од плејева буде повређен) јер сјајно може одмјенити Богдана, играч који својим продорима убрза игру, то итекако треба, но позната је та прича око његове ровитости. И Гудурић опасно напредује. Ту су, обојица у комбинацији, ако се нађу у селекцији на СК биће заслужено.
Тако, то је то, пуно дилема, ваља то све извагати, сагледати, видјети колико ће играчи бити здрави, тежак посао за стручни штаб и Салета, дефинитивно никад не бих пожелио бити селектор надајмо се да ће наши добро изгледати на СК.
)
