Када имамо велико такмичење, имамо те неке ајд да кажем три фазе. Прво иде тај шири списак кандидата за то такмичење. У овом случају Сале је одредио 34 кандидата. Ту наравно има и оних који реално нема шансе да се нађу, али им се стављањем на списак даје до знања да су на радару, да се прате, и рачуна на њих у будућности.
Ту бих лично био додао још Давидовца и Воју Стојановића (нема ту неке разлике имали на списку 34 или 36 играча), чисто да им се да до знања да се прате, награда и за добар финиш сезоне, и да се на њих у будућности рачуна.
Ту је важно држати до неких принципа, Сале је ту више гледао да стави оне (не све, јер се знало да су рецимоТепић и Паунић ту били само да помогну) који су потегли у квалификиацијама, иако се многи наравно неће наћи ни на овом ужем списку.
Друга фаза је то скраћивање списка кандидата, на 16-18, како кад. Који ће и почети припреме. Овај пута је Сале мало пожурио јер је још доста остало до прозивке. Наравно да су могуће корекције. Тако је Сале за ОИ 2016 скратио списак са 24 на 16 играча, а онда је морао извршити корекцију тог списка од 16, вратити Штимца и Бирчевића који су отпали код тог скраћивања и који су у коначници ишли на ОИ. Развој догађаја је тако одредио.
И у току припрема за СП 2014-е смо током припрема имали "корекција", а Рашко Катић је враћен и буквално дигнут са градилишта јер је, како се већ није нашао међу тим камдидатима, наумио да искористи то вријеме да сагради кућу. Што су ти душмани, не дадоше човјеку да заврши кућу.
Имамо и ту трећу фазу, прозивку и припреме репрезентације, и од у овом случају 18, отпашће још 6, и остаће 12 оних који че путовати на СП.
Опет, када су ти кандидати у питању, ту су селектор и стручни штаб који имају најбољи увид, и у могућности ниграча, форму, у њихово здравствено стање, да ли има понашања који ће штетити атмосфери у екипи, кохезији, и ту ваља добро све то сагледати, из свих углова, па и неке наизглед небитне ствари, како ће они као тим на паркету изгледати. И то је зајебан посао.
Ту тежити неком угађању љубитељима спорта, кокертирати са медијима, бирати "омиљеније" код јавности играче, је погубна оријентација.
Сјећам се ЕП 2013-е када је додуше више због нужде ситуације у репрезентацији дебитовао управо Никола Калинић, коментари чуђења "Калинић, еј Калинић?", но показало се већ на СП управо код Салета који му је дао улогу стартера да је тај Калинић итекако употребљив и користан за репрезентацију.
Исти клинац на СП када је дебитовао Стефан Јовић, опет коментари чуђења "Јовић, који Јовић?". Показало се и да тај Јовић може бити употребљив и користан, на задњем ЕП уз Богдана и најважнији играч репрезентације.
На жалост ту су и медији, који воле то све ријалитизовати и загадити. Ту су одмах потрчали да узму изјаву од Калинића јер реално то јесте највеће изненађење што га нема на списку. Роваре ли роваре против српске кошарке. Не треба сумњати да ће и Сале бити на удару медија, и под паљбом малициозних питања. Реално, нема се шта он коме правдати, објашњавати што је дао предност овоме у односу на неког другог, или што је неког изоставио.
Код таквих питања најбоље би било заузети став; "не одговарам на малициозна питања, поставите слиједеће", но наравно да је то немогуће, мораће расипати енергију и емоције и на таква питања, и све то може само загадити амбијент и донијети штету нашој националној селекцији.
Сале и стручни штаб су се за ових 5 година доказали резултатима, али је успостављен, и поред бројних бочних удара, и један здрав амбијент, здрави односи, и добар темељ за будућност српске кошарке.
