Корисне духовне поуке

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
„Кад бисмо видели нашег ангела и колико нам је он близу, никад се не бисмо осећали усамљено. Ми имамо још пријатеља: Јована Претечу, херувиме, серафиме и саму Пресвету Богородицу.“
старац Пајсије Светогорац
 
„Кад кажемо људима да је све дозвољено, онда то није слобода. То је робовање. Да би се кренуло напред, морају се надвладати тешкоће. Навешћемо пример. Ево једног дрвцета. Ми га негујемо, учвршћујемо, подвезујемо конопцем. Не подвезујемо га жицом да га не бисмо оштетили. Зар се не бринемо тако о дрвету? Управо тако и никако другачије. Погледајте детенце. Ми од самог почетка ограничавамо његову слободу. Тек што се зачне а већ је, сирото, ограничено мајчином утробом и остаје тамо девет месеци. Чим се роди, повијају га у пелене и везују, тек што мало поодрасте стављају га у „дубак“, итд. Све је то неопходно да би одрасло. Чини се да га лишавају слободе. Међутим, без тих заштитних мера, детенце би могло да умре већ првог минута.“
старац Пајсије Светогорац
 
Смирени људи су као славуји који се крију по јаругама и сеју сладост у душе људи својом умилном песмом, славећи дању и ноћу Створитеља света, а горди се понашају као кокошке које нервирају свет својим кокодакањем, као да је јаје које су снеле велико као цела наша планета.
старац Пајсије Светогорац
 
„За нас православне пост је дисциплина да постимо од злих мисли, злих сјећања, од злопамћења, мржње, свађе, препирке, од мисли која навлаче мрак на наш ум који треба да је свијетао, као и анђелски, а нарочито треба да се ослободимо од братомржње, од мржње и пакости према онима који другачије мисле, другачије живе, који су друге вјере“, поучавао је Преосвећени владика Јоаникије.
pravoslavie.ru
 
Храна за огањ су дрва; а храна за раздражљивост је високоумље (високо мишљење о себи). Буди дуготрпљив… Дуготрпељивост је прекрасан дар; она изгони раздражљивост, гнев и презир, приводећи душу смиреноумљу. … Не можеш да подносиш увреде? Ћути и смирићеш се. (Св. Јефрем Сирин)
 
Искушења и увреде

Ако је у немогућности да те изнутра заведе, ђаво почиње да те мучи споља - преко људи који су му се предали. Стога буди спреман за ово страдање и очекуј непријатности као госте.

Час ти се приближују похвале, час укори, клевете и тешкоће сваке врсте. Врло је важно прозријети ко изазива буру, и све мирно подносити: непријатељство против одређених људи обраћа се у непријатељство против злога који иза њих стоји и на непријатељство подстиче. Наиђу ли ствари које те жалосте и љуте, обрати се Богу и не дозволи зломе да ти приђе. Не успијеш ли у томе, онда бар ћути док се не савладаш. Тада говори мирно и љубазно са другима.

Не чини им никакве замјерке и не подсјећај их на учињену ти неправду. Моли се само Богу да се рђави утисци у срцу изгладе што је могуће прије. Тако ћеш бити чист пред Богом, који човјека води, корак по корак, преко невоља које очишћавају. Тешко је да без невоља побиједимо своје фарисејско самооправдање.

Снага којом подносиш искушења јесте мјера твоје унутрашње зрелости. Преко ње лако можеш да познаш на којој степеници зрелости стојиш. Ако ономе који те је увриједио не опрасташ цијелог свог живота, буди сигуран да унутрашњи пут уопште ниси ни почео. Ако си био увријеђен, па си увреду тек послије годину дана успио да заборавиш, значи да стојиш на најнижој степеници унутрашњег труда. Уколико даље будеш напредовао у духовном труду, утолико ћеш брзе моћи да опрашташ нанесене ти увреде: послије једног мјесеца, једне недеље или једног дана.

А како се у таквим случајевима понаша онај ко је Богом просвећен? Он гледа стријелу увреде која лети према њему и покрива се именом Божијиим као оклопом. Увреда се одбија од

њега и не оставља не најмању огреботину. Ако си дотле стигао, можеш сматрати да си узнапредовао у духовном животу.

Међутим, никад не губи најважније из вида: Бог допушта искушење или да би те пробао, или да би сазреле твоје духовне снаге. Стога, прими искушење мирно и поднеси га спокојно, без мржње према твојим увредиоцима. Сјећај се да метал долази у топионицу да би се одвојио од шљаке. Тако се и ти претапаш да би доспио до више чистоте. Поднеси све чувајући унутрашњи мир и љубав Божију, призивајући Господа у помоћ како би кушача удаљио од себе.

(Преподобни Нил Сорски)
 
Верујемо да ће вам ова прича о старцу Гаврилу Грузијском помоћи да схватите шта пост заправо значи.
„Питао сам старца Гаврила како да постим, нисам слутио тада шта ће ми рећи. Када сам га то питао он ме је погледао, ћутао неко време, а онда ме повео у страну да нико не чује. Испричао ми је цео мој живот, све моје грехове које сам учинио од детињства, као да је био поред мене.
Био сам јако потресен. Запрепашћен. Почео сам да плачем. Када сам се прибрао опет смо сели, старац је био јако благ и тешио ме.
Онда је донео неко послужење и рекао: „Ајде узми, послужи се мало.“ Онако узнемирен рекао сам: „Оче, не могу сад ништа да једем.“
Старац Гаврило је тада одложио послужавник и рекао: „Ето дете моје, то је пост. Кад видиш своје грехове, па од бола не можеш да једеш.“
 
Кажеш да постиш. Увери ме у то својим делима. А која су то дела? Ако видиш сиромаха, удели му милостињу. Ако се нађеш са непријатељем својим, измири се са њим. Видиш ли на улици неко лепо лице, одврати свој поглед од њега. Дакле, не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама и свим удовима тела. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе. Ноге нека посте тако што нећи ходити путевима греха. Очи нека посте тако што страсно неће посматрати лепа лица нити у зависти гледати на добра других људи. Кажеш да не једеш месо. Али, чувај се да не гуташ похотљиво очима оно што видиш око себе. Пости и слухом својим не слушајући оговарања и сплетке. Устима и језиком својим пости и уздржавај се од ружних речи и шала. Каква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а уједамо и прождиремо своје ближње.

Свети Јован Златоусти
 
Св. Јован Касијан о посту рече: „Ми не треба да верујемо да је нама, за постизање савршенства срца и чистоте тела, довољан само пост који се састоји у уздржању од видљивих јела. Не, њему треба придодати још и пост душе. Јер, и она има своја штетна јела… Свака похота и блуђење непостојаног срца јесте нека паша душе на својеврсном пасишту које је храни штетним јелима, и која је чине непричесном небесног хлеба и тврде хране. Уздржавајући се од свега тога у нашем светом пошћењу, сразмерно својим силама, учинићемо сврсисходним и доброплодним и држање телесног поста. Јер, напрезање тела које је сједињено са скрушеношћу духа представља најпријатнију жртву Богу: оно ће у чистим и лепо украшеним скривницама срца изградити обиталиште достојно Његове светости. Међутим, ако ми, постећи телесно, будемо ухваћени у мрежу најпогубнијих душевних страсти, изнуравање тела нам веће донети никакве користи.“
 
„Почнимо време поста припремивши се за духовне подвиге. Очистимо душу, очистимо тело. Уздржавајмо се како од хране, тако и од свих страсти, наслађујући се врлинама духа да би се усавршавајући се у њима са љубављу, сви удостојили да у духовној радости видимо најчасније страдање Христа Бога и Свето васкрсење.ˮ
 
Почиње пост.

То значи: мислимо само о својим недостацима. О људима које смо повриједили. О лошим странама нашег карактера.

Храна више није тема. Једе ли се ово или оно. Поента је да се изузмемо, избацимо из робовања стомаку а не да умјесто мрсног стомакоугађања кренемо са питањима да ли је супа од сипе на уљу или води.

Побожност више није тема. Побожност није свеопште необавезујуће опрости. Ако вас то опрости не кошта бола и самосавладавања, ако не морате прећи границу ега у том "опрости", оно не значи "опрости" већ: "видите како сам ја фин!"
Од данас и сјутра да намажемо лица своја уљем радости.
Почиње пост! Да заблистамо!


Дарко Ристов Ђого
 
Љубав, која осмишљава живот, није прорачун, није егоистична жеђ за насладом, није ропство. Љубав је превазилажење егоизма, превазилажење личне користи и управо ово превазилажење осмишљава наш живот, даје нам ону пуноћу у којој се моје „ја“ свецело слива са „ја“ вољеног бића. Ако онај који воли и вољено биће у трагању за разбибригом, а то се често дешава, уводе себе у бесмислени круг живота, они ће на крају крајева бити угушени тешким осећањем празнине и разочарења, бесмисла и немоћи.
Реците, до чега је довео неуморан напор милиона – напор у стремљењу ка „животу ради живота“, без Христа и изван Бога? Неуморним напором без Христа и изван Бога ствара се бесмислица, ствара се пакао на земљи, створена је пустиња у којој људи гину од духовне жеђи. Са узвишених трибина позивају на истину и праведност. На истину и праведност позивају они који су одбацили Апсолутни Извор Правде, па је отуда и резултат кукаван: огромна већина људи не зна зашто живе, где је добро и где је истина.

Еп. Митрофан Зноско-боровски
 
Ако је пажња обраћена на материјалну страну речи,онда она може неочекивано бити уведена у психофизичку област. Злонамерни духови такође имају могућност продирања у ту област, и може доћи до велике духовне штете - нежељено мешање са њима, од чега да нас сачува Господ.
Овде је корен свих заблуда и прелести.
матушка схи-игуманија Марија-Диадора
 
5IYnvnU.jpg
 
Питали су старца: Колико врста пријатеља постоји?
Четири, - размисливши је одговорио старац.
1. Постоје пријатељи, који су као храна - потребни су ти сваког дана.
2. Постоје пријатељи, који су као лек - тражиш их кад ти је лоше.
3. Постоје пријатељи, који су као болест - они сами траже тебе.
4. Али постоје и такви пријатељи, који су као ваздух - не видиш их, али су они увек са тобом.
-Старац Амфилохије
 
Тројица су цариника чувени, у књигама твојим
велики Матеј, затим онај што у храму сузе проли,
а уз њих и Закхеј, камо среће да ја четврти будем!
Троје их је одузетих - онај на одру ношен, онај у бањи
и жена коју дух нечисти сколи, о, да ја четврти будем!
Троје ти је из мртвих на светлост изашло, по заповести Твојој,
кћер старешине зборничкога, син удовичин и Лазар из гроба
напола распаднут устао, камо среће да ја четврти будем!
Дај да сад добијем лекове што бол утишавају, а касније
да уђем у живот вечни, радујући се слави твојој, племенити!
свети Григорије Богослов, "Тужбалица на рачун сопствених патњи"
 
Тројица су цариника чувени, у књигама твојим
велики Матеј, затим онај што у храму сузе проли,
а уз њих и Закхеј, камо среће да ја четврти будем!
Троје их је одузетих - онај на одру ношен, онај у бањи
и жена коју дух нечисти сколи, о, да ја четврти будем!
Троје ти је из мртвих на светлост изашло, по заповести Твојој,
кћер старешине зборничкога, син удовичин и Лазар из гроба
напола распаднут устао, камо среће да ја четврти будем!
Дај да сад добијем лекове што бол утишавају, а касније
да уђем у живот вечни, радујући се слави твојој, племенити!
свети Григорије Богослов, "Тужбалица на рачун сопствених патњи"
Biljo ne samo sto si dobra domacica nego si i duhovno potkovana, bravo 👍
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top